Poštovani posetioci sajta TeamCAD,

nastavljamo sa obradom interesantnih tema vezanih za BIM projektni proces. Kao što sam najavio u prethodnom tekstu „Napredno upravljanje BIM podacima“ u ovom tekstu ću obrađivati automatizaciju BIM projektnog procesa. Logično je da, pre nego što uđemo dublje u analizu automatizacije BIM projektnog procesa, najpre definišemo šta tačno znači BIM, a šta pojam automatizacije, pa da kasnije razmotrimo šta zapravo želimo da automatizujemo.

Po meni, najbolja definicija BIM projektnog procesa je da je BIM projektni proces „metodologija koja se oslanja na inteligentan, podacima bogat 3D model, kao osnovu za projektovanje, simulaciju i saradnju između projektanta, izvođača radova i investitora kroz različite faze projektnog procesa“.

Automatizaciju kao pojam možemo definisati kao „tehniku pravljenja proizvoda, proces ili sistem koji funkcioniše automatski“ ili kao „kreiranje i implementaciju tehnologije i radnog toka koji nadgleda ili kontroliše izradu proizvoda i usluga i njihovu isporuku,“ (definicija prevedena sa „International Society for Automation“ – ISA).

Nakon što smo definisali šta je to BIM projektni proces, a šta automatizacija, nailazimo na problem kako definisati odnos između BIM radnog toka i automatizacije. Nameću se pitanja poput - zar BIM projektni proces nije sam po sebi automatizacija projektnog procesa? Da li je automatizacija alat kojim se BIM projektni proces može unaprediti? Kako automatizacija procesa u samom BIM radnom toku može dodati vrednost BIM projektnom procesu i doneti uštede učesnicima u projektu?

Ukoliko ste pažljivo pročitali pitanja, a zatim i razmislili o njima, priznaćete da nije tako jednostavno dati kratak i jednostavan odgovor ni na jedno postavljeno pitanje. Stoga ću u nastavku teksta razraditi svako od postavljenih pitanja i dati detaljan odgovor na svako od njih.

Da li je BIM projektni proces sam po sebi automatizacija projektnog procesa?

Ukoliko se vratite na uvodni deo teksta i pročitate definiciju BIM projektnog procesa, mislim da se možete složiti sa mnom da BIM projektni proces ne znači sam po sebi i automatizaciju projektnog procesa. Možemo reći da BIM tek delimično automatizuje projektni proces, ali se ne može smatrati alatom koji u potpunosti uspostavlja automatizaciju generisanja i razmene podataka u samom BIM projektnom procesu. Evo i objašnjenja za takvu tvrdnju:

Već znamo da svaki BIM model discipline, u okviru BIM multidisciplinarnog projekta, tokom projektnog procesa generiše veliku količinu podataka. Da bismo što preciznije dali odgovor na postavljeno pitanje - da li je BIM projektni proces sam po sebi automatizacija projektnog procesa, po mom mišljenju, potrebno je grubo klasifikovati generisane podatke u BIM modelu discipline i to: na podatke vezane za geometriju BIM modela, podatke vezane za analitiku i različite proračune u BIM modelu discipline i podatke generisane za razmenu između različitih disciplina u projektu u cilju optimizacije multidisciplinarnog BIM projektnog procesa. Zatim je potrebno razmotriti način na koji su oni generisani i kakva im je vrednost u smislu automatizacije multidisciplinarnog BIM projektnog procesa:

• podaci vezani za geometriju BIM modela discipline:
  - generišu se delimično automatizovano tokom modelovanja BIM modela discipline;
  - imaju vrednost uglavnom vezanu za multidisciplinarnu koordinaciju između BIM modela različitih disciplina;
• podaci vezani za materijale, analitiku i različite proračune u BIM modelu discipline:
  - nisu generisani automatski;
  - da bi imali vrednost u okviru discipline, uglavnom je potrebno manuelno dodavanje podataka;
• podaci generisani za razmenu između različitih disciplina u cilju optimizacije multidisciplinarnog BIM radnog toka:
  - uglavnom nisu generisani automatski;
  - da bi imali vrednost u okviru razmene podataka u multidisciplinarnom projektnom procesu, uglavnom je potrebno manuelno dodavanje podataka.

Nakon analize generisanih podataka tokom BIM projektnog procesa, klasifikovanih prema tome kako su generisani i koja je njihova vrednost, nameće se jasan zaključak da postoji dosta prostora za unapređenje BIM projektnog procesa.

Da li je to moguće postići upotrebom različitih digitalnih alata za optimizaciju i automatizaciju BIM projektnog procesa?

Da li je automatizacija alat kojim se BIM projektni proces može unaprediti?

Odgovor na ovo pitanje znatno je jednostavniji u odnosu na prethodno i ne zahteva dugotrajno razmatranje.

Automatizacija BIM projektnog procesa različitim digitalnim alatima, postala je apsolutno neophodna i kao takva donosi dosta koristi i ušteda svim učesnicima u projektu. Tokom BIM projektnog procesa postižu se velike uštede upotrebom različitih digitalnih alata koji automatizuju parametarsko nestandardno modelovanje, generisanje dodatnih BIM podataka, obradu i manipulaciju generisanim BIM podacima, automatizovanu i uređenu razmenu BIM podataka između različitih disciplina.

Međutim, po samoj definiciji, automatizacija BIM projektnog procesa najviše koristi donosi investitoru, iz razloga što implementacijom automatizacije BIM projektnog procesa investitor za isti broj utrošenih radnih časova od strane projektanta i izvođača dobija mnogo više podataka. Tako generisani podaci ujedno su i veoma precizni, pošto se prilikom automatizacije BIM projektnog procesa manuelni rad i ljudska greška svode na minimum.

Da bismo bolje sagledali kako automatizacija BIM projektnog procesa može biti od pomoći, moramo prvo ustanoviti koji se digitalni alati najčešće koriste u procesu automatizacije BIM projektnog procesa i u procesu optimizacije BIM radnog toka uopšte:

• Dynamo je digitalni alat koji služi za parametarsko nestandardno modelovanje, generisanje dodatnih i nestandardnih podataka za efikasnije proračune u okviru BIM modela discipline; za obradu, manipulaciju i lakšu vizuelizaciju generisanih podataka u BIM modelu i uređenu razmenu podataka između različitih disciplina u multidisciplinarnom BIM projektnom procesu. Dynamo je programski jezik i bazira se na principu vizuelnog programiranja. Razlog koji ga svrstava u omiljene digitalne alate za automatizaciju BIM projektnog procesa je taj što je integrisan sa Revit platformom i ne zahteva nikakve dodatne troškove nabavke. Lak je za učenje i ne zahteva veliko programersko iskustvo. Ogromna prednost uključivanja Dynamo-a, kao digitalnog alata za automatizaciju BIM projektnog procesa je ta što jednom napisana Dynamo skripta, koja automatizuje određeni logički deo BIM projektnog procesa, može biti korišćena na neograničenom broju projekata. To, dobro osmišljenoj Dynamo skripti primenjivoj na više projekata, daje ogromnu vrednost i učesnicima u projektu donosi velike uštede.
• Python je objektno orijentisan programski jezik koji se najčešće koristi za generisanje, transfer i obradu podataka u BIM projektnom procesu. Python pomaže jednako efikasno kao Revit plug in (PyRevit) ili kao deo Dynamo skripti integrisan u Dynamo „Node“. Ono što karakteriše Python je da je on omiljeni alat takođe i kod nauke o podacima, automatizacije sistema, razvoja API itd. Inače, prva napisana knjiga, koja se bavila obukom programera za korišćenje Python programskog jezika, zove se „Automatizuj dosadne stvari“. Ova činjenica maksimalno pojednostavljuje svako dalje objašnjenje čemu Python služi u domenu automatizacije BIM radnog toka, kako za operacije u modelu BIM modela discipline, tako i u multidisciplinarnom BIM projektnom okruženju.
• Revit/Excel link je digitalni alat za automatizaciju unosa podataka u BIM model, kao i za obradu podataka, različite proračune i vizuelizaciju podataka BIM modela discipline ili multidisciplinarnog BIM modela. Revit/Excel link se takođe može koristiti i za uređenu razmenu podataka između različitih disciplina u multidisciplinarnom BIM projektnom procesu.

Gore navedeni digitalni alati su najmoćniji alati za automatizaciju BIM projektnog procesa. Naravno da postoji još mnogo digitalnih alata koji su veoma korisni za uspešnu implementaciju automatizacije BIM projektnog procesa. Međutim, cilj teksta nije da predstavim sve moguće alate za uspešnu implementaciju automatizacije BIM projektnog procesa, već da Vam dam ideju u kom smeru bi trebalo da razmišljate kada pokušavate da pronađete najbolje digitalne alate za automatizaciju i optimizaciju BIM projektnog procesa.

Kako automatizacija procesa u samom BIM projektnom procesu može dodati vrednost projektnom procesu i doneti uštede učesnicima u projektu?

Automatizacija procesa u samom BIM projektnom procesu može doneti značajne uštede svim učesnicima, pod uslovom da je uređena razmena podataka predefinisana u samom BIM Execution Plan-u (BEP). Projektantima disciplina i izvođaču radova u multidisciplinarnom projektu dalje ostaje samo da prate BIM zahteve, koje je pred njih postavio, najčešće, investitor.

Kao što sam ranije napomenuo, osim samih ušteda u utrošenom vremenu tokom BIM projektnog procesa, automatizacija donosi dodatnu vrednost samom projektu kroz minimalizovanje mogućnosti ljudske greške prilikom manuelnog upisa određenih vrednosti u parametre BIM modela, kao i u većoj količini digitalnih podataka u BIM modelima disciplina, generisanih bez dodatnih sati potrošenih na manuelni unos podataka.

Pre nego što nastavim o tome kako automatizacija procesa u samom BIM radnom toku može dodati vrednost projektnom procesu i doneti uštede učesnicima u projektu, moram se prisetiti diskusije mog kolege tokom jednog BIM foruma, gde je na jednostavan način objasnio najbolji put do velikih optimizacija i ušteda u BIM projektnom procesu. Naime, metaforično mi je predstavio automatizaciju BIM projektnog procesa kao dugotrajni rat, u kome je, da bi se pobedilo, potrebno pobediti u mnogo malih bitaka. Na sličan način se mogu posmatrati Dynamo i Python skripte, kao i Revit/Excel link.

Jednostavno, nije moguće napisati jednu veoma složenu skriptu i očekivati od nje da će nam nekom magijom, klikom na dugme, uspešno automatizovati kompletan BIM projektni proces.

Ali uz više manjih Dynamo i Python skripti, kao i Excel fajlova linkovanih za Revit model, koji automatizuju logične celine u BIM projektnom procesu, moguće je optimizovati BIM projektni proces i redukovati ogromnu količinu manuelnog rada. Zatim je moguće ugraditi formule u Dynamo i Python skripte i u Excel fajl linkovan za Revit model i iz njih dobiti rezultate koji će nam pomoći u daljem BIM projektnom procesu. Na kraju, ali ne i najmanje važno, uz pomoć Dynamo i Python skripti, kao i uz pomoć Excel fajla, moguće je linkovati podatke kako za razmenu između disciplina, tako i za linkovanje dodatnih podataka vezanih za elemente u BIM modelu discipline, a koji mogu biti od velike pomoći kod BIM modela za izračunavanje operativnih troškova održavanja objekta.

I sam sam prisustvovao mnogim prezentacijama gde su najavljivane spektakularne mogućnosti određenih digitalnih alata, ali pošto ih nisam video svojim očima niti sam video kako one rade u realnom projektnom okruženju, nisam u potpunosti ostao uveren u same mogućnosti koje su bile predstavljene na prezentaciji. Pošto se ovaj tekst može sagledati i kao neka vrsta prezentacije, ne bih želeo čitaoce da ostavim razočaranim.

Stoga Vam dajem link ka primerima uspešne implementacije alata automatizacije u BIM projektnom okruženju.

U narednom tekstu „Male, a velike uštede u BIM projektnom procesu“, daću Vam još mnogo primera uspešne automatizacije BIM projektnog procesa pomoću Dynamo/Python/Excel-a, što će Vam, nadam se, dati ideju kako i Vi sami možete automatizovati BIM projektni proces na Vašem narednom projektu.

Ovim bih završio tekst o automatizaciji BIM projektnog procesa. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, komentare ili potrebu da detaljnije saznate o temi koju sam obradio u tekstu „Automatizacija BIM projektnog procesa“, molim Vas kontaktirajte TeamCAD, koji će Vam rado pružiti dopunske informacije.

Do sledećeg teksta,
Predrag Jovanović

Poštovani posetioci sajta TeamCAD,

ovim tekstom želim da najavim seriju tekstova u kojima ću se baviti naprednim upravljanjem BIM podacima. S obzirom da se BIM sve više nameće kao podrazumevani standard za izradu projektne dokumentacije, implementacija BIM radnog toka postaje esencijalna, kako za projektante, tako i za investitora, ali sve češće i za izvođača radova.

Viđenje implementacije BIM-a može se potpuno različito tumačiti u zavisnosti od perspektive iz koje se posmatra. Stoga ću u daljem tekstu obraditi različita viđenja BIM projektnog procesa u zavisnosti od toga da li se BIM posmatra iz perspektive projektanta, izvođača radova ili investitora. U narednim tekstovima preneću Vam svoja razmišljanja, zaključke i predloge, bazirane na više od petnaest godina iskustva u implementatciji BIM projektnog procesa u ulozi BIM koordinatora i BIM menadžera u internacionalnoj projektantskoj i konsultantskoj kompaniji.

BIM implementacija iz perspektive projektanta

Za projektanta, BIM je najčešće radni proces koji mu pomaže u izradi 3D modela svoje discipline, a koji će biti koordinisan sa ostalim disciplinama u projektu. Često se, ali ne i po pravilu, BIM model unutar određene discipline koristi i za različite proračune. Tako se, recimo, BIM model konstrukcije često koristi za proračun statike objekta koji se projektuje, mašinski model se obično koristi za različite proračune poput, recimo, instalacija grejanja i hlađenja, dok se arhitektonski model najčešće koristi za projektovanje arhitekture i proveru koordinacije projekta arhitekture sa ostalim disciplinama u projektu. Pored BIM podataka generisanih za potrebe projektovanja određene discipline u projektu, veoma često se BIM model koristi i za proračun količina materijala. Proračun količina materijala ne znači sam po sebi i predmer i predračun radova i ova dva pojma ne treba mešati. Predmer i predračun radova je obaveza izvođača radova, dok proračun količina materijala može biti urađen od strane projektanta i može biti od velike pomoći investitoru u odlučivanju za najpovoljniju varijantu u finansijskom smislu, ukoliko je pred klijentom izbor između više projektnih rešenja u okviru jednog projekta.

Može se reći da se, iz perspektive projektanta, gore navedene BIM aktivnosti podrazumevaju kao dovoljan doprinos u generisanju BIM podataka. Takođe se može reći da svaka disciplina u projektnom procesu generiše ogromnu količinu BIM podataka, koja joj može koristiti za optimizaciju projektnog procesa unutar sopstvene discipline.

Ono što je problem u gore navedenom je što vrlo često BIM radni proces za projektanta određene discipline pogrešno podrazumeva generisanje podataka i parametara koji su potrebni isključivo za tu disciplinu, bez ikakve ambicije da se generisani podaci podele na uređeni način sa drugim disciplinama i učesnicima u projektu. Tako veoma često imamo slučaj da BIM model discipline u projektu završi kao model pretrpan podacima i parametrima koji vrlo često ostaju u BIM modelu discipline u projektu i kao takvi nemaju nikakvu vrednost za ostale discipline u projektu.

BIM model bez osmišljene i uređene razmene podataka između disciplina najlakše je ilustrovati sledećom slikom, za koju ću dati objašnjenje kroz poređenje sa vrednošću tovara koji kamionet na slici transportuje:

Tovar koji kamionet prevozi može se uporediti sa podacima koji ostaju „zarobljeni“ u BIM modelu discipline. Nažalost, u ogromnoj većini projekata, podaci generisani u BIM modelu određene discipline ostaju dragoceni samo za tu disciplinu u projektu. Podaci, uređeni na način sličan tovaru na kamionetu, znatno gube na vrednosti i u suštini ograničavaju pun BIM potencijal, imajući u vidu da je gotovo svaki projekat koji se izrađuje multidisciplinaran iz perspektive investitora. Praktično, bez razmene informacija između različitih disciplina u projektu, ne možemo ni reći da je BIM radni tok primenjen u punom kapacitetu na određenom projektu.

Ne treba imati zabludu i da je samo deljenje parametara i podataka samo po sebi dovoljno, pošto to može izgledati prilično haotično, poput primera koji ilustruje naredna slika:

Razmena BIM podataka jedne discipline sa drugim disciplinama u projektu ima smisla iskjučivo ukoliko su podaci i parametri podeljeni sa drugim disciplinama na optimizovan i uređen način. Često u svojim prezentacijama i govorima na različitim strukovnim konferencijama podvlačim da je I u BIM najvažnija stvar i da informacija u modelu discipline ima vrednost ako i samo ako je podeljena u pravom momentu projektnog procesa.

Dakle da sumiramo, najvažniji preduslovi za uspešnu implementaciju BIM radnog toka u projektnom procesu multidisciplinarnog projekta su:

• uspostavljanje efikasnog BIM radnog procesa unutar sopstvene discipline i efikasnog protoka podataka između različitih disciplina u mutlidisciplinarnom projektnom procesu;
• dobra komunikacija u celokupnom projektnom timu;
• efikasno i uređeno deljenje podataka u pravom momentu tokom projektnog procesa.

Gore navedene preduslove jedino je moguće ostvariti automatizacijom BIM radnog procesa, kako unutar discipline u projektu, tako i u razmeni informacija u multidisciplinarnom pojektnom okruženju. O samoj automatizaciji BIM radnog toka, pisaću u nekom od narednih tekstova.

BIM implementacija iz perspektive investitora

Često čujem mišljenja da je ovu temu jako jednostavno obraditi, iz razloga što se svako od nas svakodnevno nalazi u ulozi investitora po nekoliko desetina puta. Po samoj definiciji, kada kupujete neku robu, u interesu kupca robe ili usluge je da dobije što kvalitetniji proizvod i da za taj prozvod plati što je moguće manje novca. Tu, međutim, postoji problem smeštanja investitora u projektu u odgovarajući kontekst.

Ukoliko investitor nije BIM edukovan, vrlo često će se zadovoljiti projektom u vidu listova hartije, obično crteža A0 formata i različitim proračunima, koje će zatim predati izvođaču radova da po njima izgradi objekat koji je predmet investicije. Praktično, investitor koji nije BIM edukovan, biće zadovoljan isporukom projekta u papirnom formatu i izgradnjom objekta. Problem je što neće ni biti svestan da će ga takav format projekta koštati znatno skuplje od BIM projekta, a za to je razloga mnogo. Nabrojaću samo nekoliko razloga:

• loša koordinacija između disciplina u projektu, što znači više problema na gradilištu, kašnjena u izgradnji i vrlo često potrebu za „dopunskim radovima“, što finansijski otežava investitoru izgradnju objekta;
• nemogućnost simulacije životnog ciklusa objekta;
• nemogućnost proračuna troškova operativnog korišćenja objekta;
• nemogućnost predaje ili prodaje digitalnog modela „facility“ menadžeru, koji će takvu zgradu koristiti za planiranje održavanja zgrade i za permanentno ažuriranje izvedenog stanja objekta.

Sve gore navedene nedostatke, a i mnoge druge koje nisam nabrojao, izbeći će BIM edukovan investitor koji, svestan prednosti BIM projektnog procesa, aktivno učestvuje u BIM projektnom procesu angažujući BIM menadžera, koji će raditi u njegovom interesu. Kroz dokument „BIM Execution Plan“ ili skraćeno BEP, BIM edukovan investitor će formulisati BIM zahteve, kako prema projektantima različitih disciplina, tako i prema izvođaču radova, koji će na kraju projektnog procesa i izgradnje objekta predati digitalne modele investitoru. Te modele će zatim BIM edukovan investitor predati ili prodati „facility“ menadžeru radi što efikasnijeg upravljanja operativnim troškovima održavanja objekta.

Takav vid završetka projektnog procesa i izgradnje objekta za rezultat ima i vlasništvo nad digitalnim modelom izvedenog stanja objekta, što se često može klasifikovati i kao posedovanje „digitalnog blizanca“ objekta koji je predmet izgradnje ili objekta koji je već izgrađen. Temu „digitalnog blizanca“ (eng. „digital twin“) ću posebno obraditi u nekom od narednih tekstova i detaljno objasniti optimalan način izrade i predaje digitalnog blizanca novoprojektovanih objekata. Takođe ću objasniti i potrebu i vrednost digitalizacije postojećih objekata, a sve u cilju gore pomenutog efikasnijeg upravljanja operativnim troškovima objekta i cenom životnog ciklusa objekta.

BIM implementacija iz perspektive izvođača radova

Kada sam, kao jako mlad inženjer, krenuo da radim u jednoj maloj izvođačkoj firmi, šef je često kritikovao moju lenjost, odnosno to što pre preduzimanja određene operacije na gradilištu, nisam nacrtao taj detalj i razradio ga u CAD-u na više načina i u više varijanti. Moram da budem iskren da u početku ni sam nisam shvatao potrebu za tim.

Dobro se sećam njegove definicije da crtež služi da bi se možda i nekoliko puta pogrešilo u predlaganju rešenja, sve dok se ne dođe do najbolje opcije. Njegov zaključak, sa kojim se sada u potpunosti slažem, bio je da je greška na crtežu mnogo jeftinija od greške na samom gradilištu. Na nekoliko crteža razrade jednog detalja trošak je cena papira i tonera štampača ili plotera, dok je na gradilištu svaka greška veoma skupa, jer vrlo često zahteva dopunske radove i dodatne troškove pri izgradnji objekta.

Priča, kojom sam počeo deo o BIM imlementaciji iz perspektive izvođača, imala je za cilj da, kroz sasvim jednostavan primer, objasni smisao najobičnijeg crteža detalja i izrade tog dela konstrukcije na gradilištu. Nadam se da ste primetili u uvodnom delu o BIM implementaciji iz perspektive izvođača, da sam naznačio da sam razrađivao detalj u CAD-u i pokušajte zamisliti kolike su uštede moguće primenom BIM projektnog toka u odnosu na tradicionalni izvođački projekat izrađen u dve dimenzije i u papirnom formatu.

Ukoliko pokušamo da uradimo poređenje između CAD crteža izvođačkog projekta i potpuno koordinisanog multidisciplinarnog BIM modela, najlakše bi bilo da takvo poređenje uradimo poređenjem trke motorima kroz gustu šumu i trke po uređenoj trkačkoj stazi kvaliteta staze Formule 1, gde je trka motora po trkačkoj stazi kvaliteta staze Formule 1, naravno, izgradnja objekta korišćenjem BIM radnog procesa.

Navešću samo nekoliko ključnih prednosti koje BIM projektni proces pruža, neulazeći u detaljno objašnjenje svake stavke, što ću uraditi u nekom od narednih tekstova:

• 4D tj. digitalna simulacija izgradnje objekta i simulacija faza izgradnje;
• 5D tj. digitalna simulacija izgradnje objekta, koja uzima u obzir i troškove izgradnje svakog elementa u objektu. To nam dalje omogućava, ne samo izradu predmera i predračuna pre početka radova na izgradnji objekta, već i presek troškova u bilo kom momentu tokom izgradnje objekta. Ukoliko izvođač ima više od jednog aktivnog gradilišta, uprošćeno rečeno, 5D izvođaču radova omogućava upravljanje novcem i nabavkom materijala u simuliranom digitalnom procesu izgradnje više objekata, što će izvođaču radova biti od velike koristi i tokom same izgradnje objekata;
• 6D tj. proračun cene životnog ciklusa objekta ili upravljanje troškovima održavanja objekta. Sama po sebi, izrada 6D modela nije nužno obaveza izvođača radova, već to u velikoj meri zavisi od želje investitora kome će poveriti izradu 6D modela.

Moram napomenuti da sve gore navedene prednosti implementacije BIM radnog toka prilikom izgradnje objekta nije moguće sprovesti bez prethodno potpuno koordinisanog multidisciplinarnog BIM modela. Iz ovoga se nameće logičan zaključak da između projektanta i izvođača radova treba da postoji uređen odnos i poverenje u podatke koje i jedan i drugi generišu tokom projektnog procesa.

Na osnovu profesionalnog iskustva, mogu reći da u ogromnom broju slučajeva ulogu definisanja BIM zahteva i upravljanja generisanim BIM podacima između projektanta i izvođača preuzima investitor. Logičan razlog je taj što on finansira izradu projekta i izgradnju objekta, pa stoga uređeno i efikasno upravljanje podacima u toku projektnog procesa investitoru donosi značajne uštede. U slučaju kada je investitor ujedno i krajnji korisnik izgrađenog objekta, uređeno i efikasno upravljanje svim generisanim podacima od strane projektanta i izvođača čini se kao jedino logično rešenje koje investitoru, a u ovom slučaju i vlasniku objekta, donosi značajne uštede u toku projektnog procesa, procesa izgradnje objekta i u upravljanju operativnim troškovima održavanja objekta.

Pošto smo definisali, a time i zaokružili upravljanje podacima i odnose između projektanta, izvođača radova i investitora u domenu BIM projektnog procesa i naprednog upravljanja BIM podacima, ovim bih završio prvi tekst i najavio još tekstova u kojima ću ići dublje i detaljnije u teme koje sam načeo ovim tekstom. U narednom tekstu ću obrađivati temu „Automatizacija BIM projektnog procesa“, gde ću razmatrati efikasne radne procese za generisanje podataka, ulogu Dynamo/Python skripti u efikasnijoj razmeni podataka u okviru BIM modela discipline i optimizovanu razmenu podataka između BIM modela disciplina u multidisciplinarnom projektnom okruženju.

Ukoliko imate bilo kakva pitanja, komentare ili potrebu da detaljnije saznate o temi koju sam obradio u tekstu „Napredno upravljanje BIM podacima“, molim Vas kontaktirajte TeamCAD, koji će Vam rado pružiti dopunske informacije.

Do sledećeg teksta,
Predrag Jovanović 

Predrag Jovanović – kratka biografija

Predrag Jovanović je građevinski inženjer sa više od šesnaest godina iskustva u BIM tehnologijama i preko 2.500.000 kvadratnih metara BIM modelovanja i multidisciplinarne koordinacije.

Predrag ima veliko iskustvo u BIM koordinaciji i BIM menadžmentu, koje je stekao radeći u internacionalnoj firmi „Arup“ na poziciji „Project BIM Coordinator“. Pored projektovanja, upravljanja podacima i BIM koordinacije na multidisciplinarnim projektima, više od deset godina u okviru firme, Predrag organizuje i upravlja različitim BIM radionicama, na kojima se između zaposlenih razmenjuje znanje i iskustvo u primeni najnovijih BIM tehnologija i problemima u implementaciji istih. Karakteriše ga veliki entuzijazam u permanentnom profesionalnom razvoju, usavršavanju i učenju najnovijih tehnologija vezanih za BIM. Uvek je fokusiran na pronalaženje novih i boljih načina rada, efikasniju automatizaciju i poboljšanje BIM projektnog procesa.

Predrag je BIM šampion za grupu „Arup Nemačka“. Pored projektovanja i BIM koordinacije, Predrag trenutno organizuje i upravlja Skype Dynamo/Python radionicama za evropski region i BIM multidisciplinarnim radionicama za „Arup Nemačka“. Poseduje veliko iskustvo u programima Revit Structure, Revit Architecture, Navisworks, Solibri, Reizto, Revit/Sofistik/GSA interoperabilnosti, upravljanju podacima (Dynamo, Revit/Excel link). Takađe poseduje veliko iskustvo u različitim projektnim okruženjima poput BIM 360, Aconex, BIMcloud itd...

Za više informacija o Predragu, molim Vas izaberite ovaj link.

TeamCAD kao autorizovani Autodesk trening centar organizuje AutoCAD kurs - 2D crtanje u ravni – Osnovni nivo u Beogradu. 

Početak kursa: sreda 15. januar 2020. godine
Završetak kursa: ponedeljak 3. februar 2020. godine
Cena kursa: 220 EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne Banke Srbije na dan plaćanja. Na cenu treba dodati PDV u iznosu od 20%.
Fond časova: 32 školska časa sa sertifikovanim Autodesk instruktorom
Instruktor: Tanja Gmitrović, Autodesk Certified Instructor, Autodesk Civil 3D Certified Professional, Autodesk GIS Application Engineer
Dinamika održavanja kursa: 4 školska časa u sledećim terminima:

Cena podrazumeva obuku AutoCAD kurs – 2D crtanje u ravni – Osnovni nivo u TeamCAD trening centru na Novom Beogradu. 

Sertifikat: Posle praktičnog polaganja ispita polaznik dobija zvanični Autodesk sertifikat u PDF formatu na engleskom jeziku o odslušanom kursu sa jedinstvenim brojem koji važi u celom svetu.

Molimo Vas da potvrdite prisustvo ovde. 
TeamCAD zadržava pravo da otkaže AutoCAD kurs ukoliko ne bude dovoljno prijavljenih polaznika.

TEME NA KURSU - AUTOCAD KURS OSNOVNI NIVO:

• Uvod; Osnove rada sa AutoCAD-om
• Priprema crteža i programa za rad
• Rad sa komandama za navigaciju po crtežu; Manipulacija crtežima
• Unos koordinata i osnovne komande za crtanje; Metode za precizno pogađanje tačaka
• Osnovne komande za crtanje
• Pojedinačna i grupna selekcija objekata
• Osobine objekata
• Komande za editovanje crteža
• Crtanje i editovanje polilinije
• Rad sa gripovima
• Ispitivanje elemenata crteža
• Crtanje spline krive i multilinije
• Crtanje i editovanje regiona, šrafure i teksta
• Rad sa tabelama i poljima
• Kotiranje
• Rad sa slikama
• Rad sa simbolima; Rad sa referentnim crtežima
• Rad u prostoru modela i papira; Plotovanje crteža iz prostora papira
• Praktičan ispit

Autodesk je započeo sa migracijom licenci, za sve “single user” korisnike koji imaju aktivan najam, na novi tip licenciranja - “New experience”. Specifičnost ovog tipa licenciranja ogleda se u tome što se za aktivaciju proizvoda ne koristi serijski broj već se isti aktivira putem korisničkog naloga kome je dodeljena licenca. 

Kako se promena prikazuje?

Ukoliko je promenjen tip licenciranja, prvo što se primeti, jeste trenutna nemogućnost pristupa instaliranim programima. Svi instalirani softveri se deaktiviraju i traže ponovnu validaciju licence. Dok se server ne sinhronizuje aktivacija nije moguća. Proces sinhronizacije servera može potrajati do nekoliko sati, na šta ne možemo da utičemo. Validacija licence vrši se novim metodom odnosno putem korisničkog naloga, što znači da je potrebno da korisniku bude dodeljeno pravo pristupa željenom proizvodu.

Druga promena koja je očigledna jeste promena izgleda Autodesk portala na kome se dodeljuju licence. Novi izgled portala daje pristup licencama po proizvodu ili po korisniku, i sve licence sa svih ugovora su grupisane u zajedničke skupove sa kojih se dodeljuju korisnicima. Za sada nije moguće kontrolisati kom korisniku ide koji ugovor.

Ukoliko se neke licence ne prikazuju, moguće je proveriti dostupnost pod rubrikom “Classic view”. Licence koje nisu ažurirane na “New experience” se ne prikazuju u novom interfejsu već samo u klasičnom.

Uputstvo za dodeljivanje korisnika na novom portalu možete pogledati na ovom linku.

Kada će biti izvršena migracija licenci na novi tip licenciranja?

Autodesk nasumično menja naloge korisnicima i ne postoji fiksan termin kada će svi korisnici biti zamenjeni.

Kako se pripremiti za migraciju i sprečiti potencijalne probleme?

• Proveriti da li na trenutnom portalu administratora svaki korisnik ima dodeljenu licencu – uputsvo na ovom linku.
• Isplanirati vreme, jer će verovatno jedan duži deo dana Autodesk softver biti nedostupan.
• Za sve dodatne probleme ili nedoumice kontaktirati TeamCAD Tehničku podršku.

Poštovani korisnici, hvala vam na razumevanju.

Tekst pripremio: Igor Lekić, mast. inž. arh., Senior Autodesk AEC Application Engineer, Autodesk Certified Instructor

Doživotni zaljubljenici u motosportove, braća Ian i Nil Brigs (eng. Ian and Neill Briggs), proizveli su superauto nazvan Mono, atestiran za vožnju putevima namenjenim za redovan saobraćaj. Dizajniran je sa jedinim ciljem da pruži najuzbudljiviju vožnju ikada. Ali pošto je svaki vozač drugačiji, i svaki Mono je precizno podešen i prilagođen tako da auto i vozač budu jedno. Jedinstveno stapanje čoveka i mašine pruža nam mogućnost da vidmo kako će izgledati budućnost proizvodnje automobila „po meri“.

KREIRANJE AUTOMOBILA IZ SNOVA

Odrastajući u Liverpulu, Ianova i Nilova najranija sećanja su vezana za putovanja kroz Englesku u porodičnom kombiju, u kojima su posećivali automobilske trke, i uspavljivali se ispod postera sa Ferarijem 308. „Uvek se naježim kada čujem to ubrzanje, kada vidim vatru iz auspuha, kada čujem pucketanje pri menjanju brzina“, priseća se Ian.

Sa preko 65 godina u industriji, globalnom projektovanju i inženjerstvu, belgijska kompanija VK Arhitekte i inženjeri (VK Architects & Engineers), stvorila je reputaciju kompanije koja pomera granice tehnološke inovacije i koja projektuje za širok spektar klijenata. Osnovana 1952. godine, kao porodična firma, evoluirala je u internacionalnu korporaciju sa 6 kancelarija u Belgiji i Vijetnamu. Kako bi što bolje povezali timove, u kompaniji konstantno ulažu u najnovije tehnologije.

Pre nekoliko godina, u VK su korišćeni tradicionalni serveri za čuvanje projektnih fajlova. To je značilo da zaposleni koji rade na određenom projektu moraju fizički da budu u prostorijama gde se nalazi i server, što je dalje značilo da oni iz drugih kancelarija moraju da putuju i po 3 sata dnevno. Belgijski tim je delio modele sa vijetnamskim ispostavama zbog simultanog projektovanja, što je zahtevalo fleksibilan pristup svim modelima na centralnoj lokaciji.