Trenutno u beta fazi, Project Refinery je besplatan za ličnu upotrebu.

Kako doći do optimalnog rešenja?

Često se odluka svodi na poređenje nekolicine opcija po odabranim kriterijumima (cena, kvalitet, vreme, efikasnost, rizik, izvodljivost, održivost, estetika, itd). Dolazak do predloga zahteva resurse, tako da količina potrebnih resursa utiče na broj predloga koji će biti razmatran. Može se reći da je razlog razmatranja relativno malog broj opcija, veliki broj validnih rešenja. Jednostavan primer može biti oblik i položaj objekata na parceli. Iako je ovakav pristup racionalan, jasno je da nije optimalan. Velika je verovatnoća da najbolje opcije nisu razmatrane.

Project Refinery uz Dynamo i Revit je softverski alat koji omogućava razmatranje velikog broja potencijalnih rešenja u oblasti građevinarstva. Uprošćeno, proces se može podeliti na 3 karakteristične celine:

1. Generisanje opcija – variranjem promenljivih uz data ograničenja (kontura parcele, oblik i dimenzije objekata, položaj objekata);
2. Rangiranje – sve generisane opcije je moguće vizuelno pregledati. Na osnovu definisanih kriterijuma softver svakoj opciji se dodeljuje ocena i rangira se poređenjem sa ostalim opcijama, kako bi opcije sa najvećim ocenama bile lako primetne;
3. Integrisanje – odabir preferirane opcije.

Generisanje i rangiranje su procesi koje softver radi automatski na osnovu definisanih algoritama za generisanje i kriterijuma za rangiranje. Integrisanje vrši korisnik.

Grafik koji opisuje ovaj proces malo detaljnije:

Project Refinery je opšteg karaktera i nije ograničen samo na rešavanje geometrijskih problema, a obzirom da je ovakav pristup relativno nov, nije očigledna oblast u kojoj će ovaj alat imati najznačajniji uticaji.

Navedeni tekst opisuje 3 različita zadatka koje su tokom 2 nedelje rešavali studenti u Autodeskovom centru za tehnologiju (Autodesk Toronto Technology Centre):

1. Optimizacija armirano betonskog elementa
2. Urbanističko planiranje
3. Priprema za klimatske promene

Primena Refinery softvera, odnosno Generative Design pristupa omogućava učesnicima da sagledaju i ocene veći broj mogućnosti, nego što bi to bilo moguće koristeći tradicionalne procese, i tako donesu bolje informisane odluke zasnovane na većem broju informacija.

Koristan link

Video

Vest pripremio: Vuk Vukanić, dipl.inž.građ., Autodesk AEC Application Engineer, Autodesk Certified Instructor

Poštovani posetioci sajta TeamCAD,

Nastavljamo sa obradom interesantnih tema vezanih za BIM projektni proces. Kao što sam najavio u svom prethodnom tekstu „Male, a velike uštede u BIM projektnom procesu“, u ovom tekstu ću obrađivati veoma interesantnu temu o digitalnim blizancima.

Krenimo tako što ćemo prvo definisati šta su to digitalni blizanci. Mnogo je različitih tumačenja šta digitalni blizanac predstavlja, u zavisnosti od ugla iz kog se posmatra. Ukoliko ste čitali moj prvi tekst „Napredno upravljanje BIM podacima“, tu sam, nadam se, uspeo da Vam na razumljiv način dam različita viđenja BIM modela u zavisnosti od perspektive iz koje se posmatra BIM model. Veoma slična situacija je i sa digitalnim blizancima, gde viđenje digitalnog blizanca zavisi u velikoj meri od toga da li se on posmatra iz ugla projektanta, izvođača ili investitora. Da stvar bude interesantnija, kod digitalnih blizanca imamo vrlo često slučaj gde su „projektant, izvođač i investitor“ objedinjeni u jedno viđenje modela digitalnog blizanca, primera radi kod proizvođača u automobilskoj i avio-industriji, zatim u brodogradnji, u proizvodnji mašinskih sistema, procesnih linija itd.

Najuopštenija definicija digitalnog blizanca je da je to „digitalna replika fizičkih podataka, procesa, sistema i digitalna simulacija stvarnosti, koja može biti korišćena u različite svrhe“.

Nakon definisanja pojma digitalnog blizanca, mnogi BIM specijalisti će prepoznati da se BIM model može lako smestiti u kontekst digitalnog blizanca, što i nije tako daleko od istine. Hronološki gledano, BIM model se može posmatrati kao sam početak generisanja digitalnog blizanca, tj. kao njegova polazna tačka. Ukoliko se vratite na definiciju digitalnog blizanca, BIM model se može uslovno sagledati kao digitalna replika fizičkih podataka.

Međutim, BIM model ne može u potpunosti zadovoljiti zahteve koji se stavljaju pred model digitalnog blizanca, koji mogu biti simulacija životnog ciklusa zgrade, različite vrste simulacije proizvodnog procesa u industriji, simulacija ponašanja zgrade tokom požara, evakuacija ljudi tokom požara, simulacija testova sudaranja u automobilskoj industriji, kretanje čestica i njihovo ponašanje tokom kretanja itd.

Važno je napomenuti još nekoliko stvari vezanih za digitalnog blizanca. Digitalni blizanac predstavlja jednu od uzdanica četvrte industrijske revolucije i sve su očigledniji potencijal i uštede koje takav pristup donosi. Digitalne blizance možemo klasifikovati na mnogo načina u zavisnosti od stanovišta sa kog se posmatraju.

Smatram da je najbolji način da digitalne blizance klasifikujemo na digitalne blizance objekata koji su predmet izrade ili izgradnje i na objekte koji su već izrađeni ili izgrađeni, ali su nam potrebni dodatni podaci o tim objektima. Ono što u ovom tekstu nećemo moći da izbegnemo kao teme blisko povezane sa digitalnim blizancima su i digitalni alati simulacije, učešće mašinskog učenja i veštačke inteligencije.

Digitalni blizanci objekata koji su predmet izrade ili izgradnje

Kod ovog tipa digitalnih blizanaca, tipično podrazumevamo objekte koji su predmet buduće izrade ili izgradnje. U ovom radnom toku generisanja digitalnog blizanca najpre podrazumevamo izradu BIM modela, koji je gotovo uvek objekat koji se projektuje ili jedan njegov deo. Pod objektom ili delom objekta koji se projektuje podrazumevam objekte kao što su zgrade ili njihovi delovi, automobili ili njihovi delovi, proizvodna linija ili delovi proizvodne linije, dinamički objekti, simulacija rušenja objekta (progresivni kolaps) itd. Sve navedene objekte ili delove objekata koji su predmet buduće izrade ili izgradnje, ukoliko ste primetili, karakteriše osobina da se sa BIM stanovišta oni mogu smatrati potpuno statičnim BIM modelima i da im se ne mogu pripisati dinamičke osobine, koje su osnov za bilo koji proces simulacije.

To nas dalje dovodi do zaključka da je ključna razlika između BIM modela i digitalnog blizanca objekta, koji su predmet izrade ili izgradnje mogućnost da različitim digitalnim alatima simuliramo uticaje iz realnog okruženja, tj. da primenimo različite dinamičke uticaje na BIM model. Praktično, digitalni alati koji omogućavaju različite simulacije modifikuju BIM model u model digitalnog blizanca.

Digitalni blizanci objekata koji su izrađeni ili izgrađeni

Kod ovog tipa digitalnih blizanaca, tipično podrazumevamo objekte koji su već izrađeni ili izgrađeni. I na samom početku, suočavam se sa pitanjem skeptika u samom sebi, koji mi postavlja pitanje: „A zašto bi izradili digitalni model ili digitalnog blizanca za bilo šta što je već izrađeno ili izgrađeno? Osim dodatnog troška, koji se ne može smatrati bilo kakvim benefitom, koju ekonomsku korist mogu očekivati od takvog modela?“

Digitalni realista u meni ima spreman odgovor, koji će, nadam se, sa lakoćom razoružati skeptika u meni kroz jedan sasvim jednostavan primer iz svakodnevnog života.

Ja pripadam generaciji koja je u detinjstvu svakodnevno koristila telefone sa brojčanikom.

Kasnije sam, naravno, koristio bežične kućne telefone i evo me upravo u modernoj eri u kojoj sa radošću koristim sve benefite ljudskih dostignuća, samim tim i „pametne telefone“.

Uporedimo koje podatke je sadržao telefon sa brojčanikom o svom vlasniku u odnosu na pametni telefon. Osim broja telefona, na koji ste mogli pozvati ne mene, već moju porodicu, nije bilo praktično nikakvih podataka vezano za vlasnika telefona. Sa dolaskom pametnih telefona, mnoštvo podataka o vlasniku telefona i broju koji je dodeljen vlasniku su dostupni. Preko telefonskog broja i određenih aplikacija moguća je potpuno besplatna međunarodna komunikacija. Podaci o sebi, koje korisnik pametnog telefona želi da deli, dostupni su svima.

Važno je napomenuti da se prvi iPhone pojavio sredinom 2007. i da iz perspektive korisnika pametnih telefona u trajanju od samo dvanaest godina, ne možemo ni zamisliti da se vratimo na stare telefone sa brojčanikom, pošto su mogućnosti između njega i pametnog telefona prosto teško uporedive – oba uređaja su telefoni, ali suštinski ne pripadaju istoj kategoriji uređaja.
Na veoma sličan način možemo posmatrati i izrađen ili izgrađen objekat koji ima svog digitalnog blizanca i objekat koji nema svog digitalnog blizanca. Naime, iako objekat već postoji, mi zaista malo znamo o njemu pošto izrađeni ili izgrađeni objekat u sebi sadrži jako malo podataka.

Skeptik u meni se pita da li je neophodno da sada, iako imamo nove i veoma efikasne digitalne alate za digitalizaciju postojećih objekata, imamo potrebu da objekte koje smo već izgradili i digitalizujemo? Jednostavno, šta će nam to i čemu će digitalni blizanac izrađenog i izgrađenog objekta uopšte služiti?

Uzmimo za primer postojeću zgradu i zamislimo situaciju da u šetnji kroz zgradu pitam vlasnika zgrade ili „facility manager-a“ koje su osobine nekog zida – koja mu je debljina, od kog materijala je izgrađen, koja je marka betona zida, da li je to noseći zid, da li ima završni sloj i kolike debljine, od kog materijala je izrađen završni sloj, da li je nosivost zida takva da možemo na njega okačiti držače za cevi određene težine, koja je vatrootpornost zida, da li možemo napraviti otvor u zidu da bi smestili damper i „provukli“ kanal za hlađenje ili grejanje, kada je u planu krečenje tog zida, koja je kvadratura zida radi računanja troškova krečenja zida itd.

Da bih dobio odgovor na nabrojana pitanja, uveren sam da bi vlasniku zgrade ili „facility manager-u“ bilo potrebno nekoliko dana, pod pretpostavkom da nema model digitalnog blizanca zgrade. Jednostavno, vlasnik zgrade ili „facility manager“ bi morao da prođe kroz gomilu papira da bi mi pribavio tražene podatke, za neke podatke bi morao da kontaktira arhivu, a siguran sam da neke podatke ne bi ni bio u stanju da pronađe.

Međutim, ukoliko bi vlasnik zgrade ili „facility manager“ imao model digitalnog blizanca zgrade, uveren sam da bih za pojedina pitanja odgovore dobio u roku od nekoliko minuta, a za malo složenija pitanja, poput otvora u zidu i držača za cevi zakačenih za zid, verujem da bih odgovor dobio za nekoliko sati.

Mislim da ste i sami na osnovu veoma jednostavnog primera običnog zida uvideli potencijal digitalnog blizanca postojećeg objekta, koji Vam, primera radi, može uštedeti značajna finansijska sredstva kroz optimizaciju troškova održavanja objekta, pronalaženje najbolje opcije pri adaptaciji, dogradnji i prilagođavanju industrijskih objekata drugačijoj nameni i najzad pri računanju operativnih troškova i životnog ciklusa objekta. Probajte zamisliti kolike su uštede moguće pri održavanju mašinskih i elektro instalacija, proizvodnih linija u fabrikama, održavanju protivpožarnih instalacija itd.

O digitalnim blizancima objekata koji su već izrađeni ili izgrađeni znatno ću više pisati u narednom tekstu „Digitalni blizanci u građevinskoj industriji“, pošto mi je želja da u ovom tekstu ostanem fokusiran na sam pojam digitalnog blizanca u širem smislu.

Stoga pređimo na temu koja objedinjuje potrebu za izradom digitalnih blizanaca i kod objekata koji su predmet izrade ili izgradnje i kod objekata koji su izrađeni ili izgrađeni.

Digitalni alati simulacije kod digitalnih blizanaca

Kada pričamo o digitalnim alatima simulacije kod digitalnog blizanca, imajte na umu da ulazimo u prašumu i da je jako teško obuhvatiti sve dostupne alate. Stoga ću nabrojati samo nekoliko najznačajnijih digitalnih alata simulacije kod digitalnih blizanaca i napisati nekoliko rečenica o svakom od alata.

• CFD (Computational fluid dynamics) je proračun dinamike fluida i deo je mehanike fluida koji kao osnovu analize uzima numeričku analizu i struktuirane podatke da bi rešio probleme vezane za ponašanje fluida u tečnom i gasovitom stanju. CFD analiza ima veoma široku primenu uključujuću sile i momente na različitim digitalnim modelima, pritisak u cevima uzrokovanih materijama u tečnom i gasovitom stanju koji se nalaze u samim cevima, analizu eksplozija, simulaciju kretanja i protoka različitih vrsta čestica, delovanje temperature, simulacija vremenskih prilika, ponašanje digitalnih modela u vazdušnom tunelu itd.

• Dynamo i Python su digitalni alati koji su detaljno razrađeni u tekstu „Automatizacija BIM projektnog procesa“. Ovde bih želeo da izbegnem detaljniji opis o Dynamo-u i Python-u kao digitalnim alatima koji, pored automatizacije BIM projektnog procesa, imaju veliku primenu i u obradi podataka kod modela digitalnih blizanaca. Ukoliko želite više podataka o Dynamo-u i Python-u, molim Vas izaberite ovaj link. 
• Senzori – kod izrađenih ili izgrađenih objekata, različite vrste senzora se koriste da bi se izmerile vrednosti potrebne za optimizaciju već postojećih elemenata u okviru postojećeg objekta. Primera radi, senzori mogu meriti broj osoba u određenoj prostoriji, a zatim se dobijeni podaci mogu uporediti sa podacima koje je arhitekta pretpostavio tokom izrade projekta i ukoliko je broj ljudi u određenoj prostoriji konstantno veći od projektovanog broja, vlasnik zgrade može optimizovati mašinski sistem ubacivanja svežeg vazduha. Slično je moguće i sa merenjem osvetljenosti prostorija. Upoređivanjem tako dobijenih podataka, ukoliko se uoči greška, vlasnik zgrade može ispraviti nedostatke da bi korisniku zgrade pružio odgovarajući komfor.

• Mašinsko učenje je digitalni alat koji se definiše kao podoblast veštačke inteligencije. Mašinsko učenje se zasniva na učenju mašine na bazi iskustva i oponašanja postupaka čoveka pri određenim ponavljanim okolnostima. Uprošćeno, mašinsko učenje bazira se na posmatranju postupaka koje čovek izvršava kada se susretne sa određenim tipičnim problemom. Nakon određenog broja ponavljanja, program koji „nadgleda čoveka“ uči i usvaja algoritam ponašanja čoveka i preuzima na sebe izvršenje iste operacije koju je naučio „nadgledajući čoveka“.

Obzirom da veštačka inteligencija još uvek nije u mogućnosti da donosi veoma kompleksne odluke i sagleda probleme koji se javljaju kod podataka generisanih različitim simulacijama, mišljenja sam da još uvek ne možemo govoriti o masovnoj i podrazumevanoj upotrebi veštačke inteligencije kao digitalnog alata za simulaciju procesa kod digitalnog blizanca.

Uštede koje donose digitalni blizanci

• Primenom BIM radnog toka i digitalnih alata koji se koriste pri različitim simulacijama na modelu digitalnog blizanca, a uz dobar BIM menadžment kompletnog BIM projektnog procesa, uočava se između 5 i 15% više problema u ranim fazama projektnog procesa, odnosno mnogo pre izvođačkog projekta i same izgradnje objekta, što donosi značajne uštede investitoru u finansijskom smislu;
• Upotreba različitih senzora u objektima, koji generišu podatke pomoću platformi za obradu podataka, pomažu da se na lakši i efikasniji način automatizuje oprema u objektu, što poboljšava energetsku efikasnost objekta i u isto vreme poboljšava komfor korisnika zgrade;
• Analizom podataka prikupljenih putem senzora kod već izrađenih i izgrađenih objekata i uključivanjem tih podataka u projektni proces budućih objekata, investitor ostvaruje značajne uštede u brzini izrade ili izgradnje objekta, u odabiru i instaliranju opreme, što kao posledicu donosi značajne uštede investitoru u finansijskom smislu;
• Izradom i permanentnom implementacijom digitalne strategije, što podrazumeva izradu modela digitalnih blizanaca, ugradnjom različitih senzora u postojeće objekte i obradom podataka dobijenih iz njih, investitor dobija „kolektivno znanje i iskustvo“ klasifikovano prema tipu objekta, što mu u budućim projektima objekata klasifikovanih po tipu i nameni, donosi značajne finansijske uštede u svim fazama projekta, zatim tokom izgradnje objekta i u samom životnom ciklusu objekta;
• Obzirom da je teško očekivati pad cene gradskog građevinskog zemljišta i opremanja lokacije, jedini segment gde investitor izgradnje građevinskih objekta može ostvariti uštede je optimizacija implementacije BIM projektnog procesa i izrada digitalnih blizanaca, u kojima će se primenom digitalnih alata simulacije permanentno poboljšavati performanse zgrade u svim fazama izrade projekta, u toku izgradnje i nakon izgradnje same zgrade.

Ovim bih završio tekst o digitalnim blizancima i mom viđenju kako oni mogu pomoći u mnogim oblastima kroz optimizaciju troškova i postizanje bolje funkcionalnosti, kako kod objekata koji nisu izrađeni ili izgrađeni, tako i kod objekata koji su izrađeni ili izgrađeni. Ujedno bih i iskoristio priliku da Vam najavim svoj sledeći tekst „Digitalni blizanci u građevinskoj industriji“, u kome ću Vam, nadam se, još više približiti pojam digitalnih blizanaca i ukazati na potrebu da i sami razmislite o potrebi izrade digitalnog blizanca Vašeg objekta.

Ukoliko imate bilo kakva pitanja, komentare ili potrebu da saznate više detalja o temi koju sam obradio u tekstu „Šta su digitalni blizanci“, molim Vas kontaktirajte TeamCAD, koji će Vam rado pružiti dopunske informacije.

Takođe, ukoliko Vam je potrebna bilo kakva pomoć u osmišljavanju procesa kako doći do modela digitalnog blizanca ili Vam je potrebna sama izrada modela digitalnog blizanca, TeamCAD će Vam rado pružiti podršku u tome.

Do sledećeg teksta,
Predrag Jovanović

::

Prethodne tekstove na temu možete pročitati ovde:

"Male, a velike uštede u BIM projektnom procesu - primeri" 

"Automatizacija BIM projektnog procesa"

"Napredno upravljanje BIM podacima" 

Zamenite vaše stare trajne Autodesk licence uz promotivni popust do 25% za jednogodišnji ili trogodišnji najam Autodesk programa ili paketa.

Promotivni popust, za jednogodišnji ili trogodišnji najam Autodesk individualnih programa ili Industry Collections paketa, mogu ostvariti postojeći korisnici odabranih Autodesk proizvoda od verzije 1998 do verzije 2019 koji nemaju aktivno godišnje održavanje (Maintenance Plan).

Promocija traje od 7. februara 2020. godine do 24. aprila 2020. godine.

Ukoliko ste zainteresovani, molimo Vas da nas kontaktirate telefonom +381 11 301 50 43 ili putem kontakt forme.

Napomena: Autodesk zadržava pravo da odobri zamenu trajne licence za iznajmljivanje licenci. Dobijanjem novog serijskog broja korisnik se obavezuje da neće koristiti stare trajne licence.

Autodesk® BIM 360®

BIM 360® je cloud platforma za upravljanje projektima, dizajnirana da unapredi i poboljša performanse projekta tokom njegovog životnog ciklusa. BIM 360® omogućava saradnju svih zainteresovanih strana na projektu uz maksimalnu zaštitu podataka koriseći Amazon Web Services (AWS), vodećeg svetskog lidera cloud infrastrukture. Usluge koje pruža BIM 360® su skalabilne i sigurne ali i prilagodljive potrebama korisnika.

BIM 360® omogućava svim članovima projektnog tima da predvide, optimizuju i upravljaju svim aspektima performansi projekta. U tu svrhu, BIM 360® nudi brojne servise za koje se korisnik opredeljuje u odnosu na svoje potrebe.

• BIM 360 Docs
• BIM 360 Build
• BIM 360 Design
• BIM 360 Coordinate
• BIM 360 Layout
• BIM 360 Plan
• BIM 360 Ops
 
Autodesk® BIM 360® i Civil® 3D

Collaboration for Civil 3D je funkcionalnost u BIM 360 Design-u koja omogućava projektnim timovima bilo u okviru jedne kompanije ili više kompanija da sarađuju na Civil 3D projektima, centralizujući podatke poput XREF fajlova ili Data Shortcut referenci. Umesto da se fajlovi čuvaju lokalno na računaru, uz pomoć Desktop Connector-a, podaci će se smeštati direktno u BIM 360®.

Dodatak Collaboration for Civil 3D omogućava korisnicima Civil-a 3D:

- Otvaranje i čuvanje Civil 3D fajlova na platformi BIM 360
- Upravljanje XREF fajlovima (spoljnim referencama) i kreiranje i korišćenje Data shortcut objekata na zajedničkom skladištu podataka
- Automatsko zaključavanje Civil 3D fajlova
- Podršku u saradnji i korišćenju podataka sa BIM 360 platforme

Neophodni uslovi za pristup BIM-u 360 odnosno dodatku Collaboration for Civil 3D su:

- Civil 3D verzija 2020.2 ili kasnija
- Licenca za BIM 360 Design
- Autodesk Desktop Connector
- Internet
- Pozivnica za rad na Bim 360 projektu

Izvor: Autodesk
Vest pripremila: Tanja Gmitrović, inž.informatike, Autodesk GIS application engineer

Poštovani posetioci sajta TeamCAD,

nastavljamo sa obradom interesantnih tema vezanih za BIM projektni proces. Kao što sam najavio u svom prethodnom tekstu „Šta su digitalni blizanci“, u ovom tekstu ću obrađivati veoma interesantnu temu o digitalnim blizancima u građevinskoj industriji.

Za sam početak teksta, jedno interesantno pitanje – da li znate kada i kako je nastala tehnologija izrade digitalnog blizanca? Mislim da će Vas odgovor zabaviti - tehnologija izrade modela digitalnog blizanca, u formatu kakav danas poznajemo, a to je postojeći ili projektovani objekat i istovetna kopija objekta u digitalnom formatu, nastala je 2002. godine i prvo je korišćena u astronomiji od strane „NASA“ za proizvodnju ili nabavku raznih komponenti i sistema od različitih dobavljača.

Modeli digitalnih blizanaca prevashodno su korišćeni za proračun životnog ciklusa komponenti, sistema i različitih sklopova i objekata nakon ugradnje, izrade i izgradnje. Suštinski, digitalni blizanci su korišćeni za izračunavanje cene održavanja različitih komponenti, sistema, sklopova i objekata, tako što su na njihovim replikama u digitalnom formatu rađene različite simulacije pojava i procesa koje bi se dešavale i na postojećim objektima. Pretpostavljam da ste i sami zaključili da se, pristupom izrade digitalne replike postojećeg objekta, komponente ili sistema i simulacijom različitih uticaja iz „realnog sveta“ na njih, na mnogo jeftiniji način dolazi do podataka o svim aspektima i uzrocima troškova životnog ciklusa određenog objekta, komponente ili sistema u realnom okruženju i pri realnim uticajima različitih pojava koje su u interakciji sa objektom, komponentom ili sistemom.
Nakon što smo se zabavili interesantnim činjenica u uvodnom delu teksta, ali i naučili koji je smisao izrade modela digitalnog blizanca, želim da se fokusiram na samu temu ovog teksta, a to je svrha modela digitalnih blizanaca u građevinskoj industriji.

Za početak, moramo imati u vidu da u izgradnji građevinskog objekta imamo više učesnika i to projektanta, izvođača radova i investitora. U zavisnosti od uloge u projektnom procesu, siguran sam da imate u vidu da njihovi interesi ne mogu biti identični po pitanju izrade modela digitalnog blizanca.
Interesi projektanta i izvođača za izradu modela digitalnog blizanca u projektnom procesu uglavnom su vezani za optimizaciju sopstvenog rada. Nije im primaran interes da nakon završenog projekta i izgradnje građevinskog objekta investitoru ostave model digitalnog blizanca izvedenog stanja građevinskog objekta, tj. tako nešto im predstavlja dodatni trošak.

Sa druge strane, investitor bi trebalo da bude veoma zainteresovan da dobije model digitalnog blizanca izvedenog stanja građevinskog objekta iz razloga koje ću nabrojati u nastavku teksta.

Nažalost, veoma često se dešava da investitor ne zahteva izradu modela digitalnog blizanca izgrađenog građevinskog objekta na kraju projektnog procesa. Najčešće ne shvata njegovu vrednost i potencijalne uštede u operativnim troškovima i troškovima životnog ciklusa izgrađenog građevinskog objekta, koje će doneti samom investitoru, vlasniku građevinskog objekta, korisniku građevinskog objekta ili „facility manager“-u. Takođe, čest slučaj za izostanak modela digitalnog blizanca izgrađenog građevinskog objekta je i određena skepsa kod investitora, vlasnika ili korisnika građevinskog objekta ili „facility manager“-a.

Najčešća pitanja koja čujem u diskusijama o potrebi izrade modela digitalnih blizanca u građevinskoj industriji su:

• Zašto mi je potreban model digitalnog blizanca građevinskog objekta, ukoliko imam projekat za izvođenje?
• Zašto mi je potreban model digitalnog blizanca građevinskog objekta, ukoliko imam projekat izvedenog objekta?
• Kakvu mi dodatnu vrednost daje model digitalnog blizanca?
• Kako upravljati projektnim procesom da bi investitor na kraju dobio jeftin, a kvalitetan model digitalnog blizanca?
• Da li ima smisla izraditi model digitalnog blizanca ukoliko je građevinski objekat već izgrađen?
• Šta raditi sa digitalnim modelom digitalnog blizanca nakon njegove izrade i nabavke?

Pre davanja detaljnih odgovora na svako od postavljenih pitanja od strane investitora, vlasnika, korisnika ili „facility manger“-a građevinskog objekta, postavlja se osnovno pitanje – ko bi trebalo da finansira izradu modela digitalnog blizanca građevinskog objekta? Nije zahvalno iz ove pozicije upuštati se u ovu dilemu i davati savet čiji bi trošak trebalo da bude finansiranje izrade modela digitlanog blizanca, pošto to umnogome može zavisiti od ugovorenih obaveza između investitora, vlasnika, korisnika i „facility manager“-a građevinskog objekta.

Međutim, daću sebi slobodu da sugerišem inverstitoru da, u slučaju izgradnje potpuno novog građevinskog objekta, ukoliko ima sposobnog BIM menadžera koji upravlja BIM projektnim procesom od početka izrade projekta do završetka izgradnje građevinskog objekta, može imati značajnu finansijsku korist ukoliko bi na kraju projekta dobio model digitalnog blizanca. To može ostvariti „doradom“ BIM modela izvođačkog projekta, koga bi zatim mogao predati ili prodati vlasniku, korisniku ili „facility manager“-u građevinskog objekta. Sa druge strane, kada se radi o izradi modela digitalng blizanca postojećeg građevinskog objekta, najlogičnije mi se čini da finansiranje izrade modela digitalnog blizanca preuzme onaj ko upravlja životnim ciklusom i plaća troškove održavanja građevinskog objekta i opreme u njemu, a to je najčešće vlasnik ili korisnik objekta.

Da bih pojednostavio terminologiju i odnose između investitora, vlasnika građevinskog objekta, korisnika građevinskog objekta i „facility manager“-a, u nastavku teksta, problematiku potrebe izrade modela digitalnog blizanca građevinskog objekta ću posmatrati kroz prizmu korisnika objekta, pošto je korisnik taj koji će plaćati troškove operativnog korišćenja objekta i troškove životnog ciklusa građevinskog objekta i opreme u njemu i on bi trebalo da bude najzainteresovaniji za izradu i nabavku modela digitalnog blizanca građevinskog objekta.

Zašto mi je potreban model digitalnog blizanca građevinskog objekta, ukoliko imam projekat za izvođenje?

Po samoj definiciji, izvođački projekat je do detalja razrađen projekat za građevinsku dozvolu sa svim potrebnim detaljima prethodno definisanim da bi se projekat izveo na terenu. Problem kod projekta za izvođenje je što, u praksi, izgrađeni objekat gotovo uvek značajno odstupa od rešenja datih u projektu za izvođenje iz različitih opravdanih ili neopravdanih razloga, koje projektant i izvođač radova nisu uzeli u obzir prilikom izrade projekta za izvođenje.

Dakle, možemo zaključiti da izvođački projekat ni izbliza ne može dati potpuno vernu digitalnu ili papirnu 2D repliku izvedenog stanja novoizgrađenog objekta.

Kada razmatramo građevinske objekte koji su izgrađeni pre pojave tehnologije izrade modela digitalnih blizanaca, to korisnika objekta dovodi u još lošiju poziciju, pošto sa 2D crteža na listovima hartije ni izbliza nije u mogućnosti da sagleda svaki detalj građevinskog objekta koji koristi niti da na uređen način sa njih prati izmene, troškove održavanja i troškove životnog ciklusa svakog elementa u građevinskom objektu. Takođe, gotovo je nemoguće zamisliti da je izvođač radova bio toliko savestan da je prilikom izgradnje građevinskog objekta svako, pa i najmanje odstupanje od izvođačkog projekta dokumentovao dopunskom grafičkom revizijom.

Zašto mi je potreban model digitalnog blizanca građevinskog objekta, ukoliko imam projekat izvedenog objekta?

Da bi na lakši način razmotrili ovo pitanje, najbolje je pogledati samu definiciju projekta izvedenog stanja.

„Projekat izvedenog objekta se izrađuje za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korišćenja i održavanja objekta.
Projekat izvedenog objekta predstavlja skup međusobno usaglašenih projekata sa prikazom svih detalja izgrađenog objekta neophodnih za utvrđivanje njegove podobnosti za upotrebu.

Projekat izvedenog objekta se može izrađivati za delove objekta koji prema mišljenju komisije za tehnički pregled, ili u skladu sa tehničkom dokumentacijom, predstavljaju tehničko-tehnološku celinu i mogu se kao takvi samostalno koristiti, a za koje se utvrđuje podobnost za upotrebu, u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje tehnički pregled objekata i za koje se izdaje posebna upotrebna dozvola“. (definicija preuzeta sa sajta paragraf.rs iz pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta – službeni glasnik RS br.73/2019 )

Iz same definicije vidimo da projekat izvedenog objekta, bilo u digitalnom ili papirnom formatu, donekle razmatra održavanje objekta, ali ne daje jasne smernice na koji način dokumentovati održavanje objekta, kako vršiti procenu mesečnih, kvartalnih, godišnjih troškova životnog ciklusa građevinskog objekta i ugrađene opreme. Sa stanovišta zakona, dovoljno je uraditi projekat izvedenog objekta gde bi se dokumentovale sva odstupanja izgrađenog građevinskog objekta od izvođačkog projekta, što proces kompletnog životnog ciklusa građevinskog objekta i ugrađene opreme u potpunosti ignoriše.

Ono što može biti dobro u celoj priči oko projekta izvedenog stanja je to što se kod novoprojektovanih i izgrađenih građevinskih objekata i ugrađene opreme, ukoliko je u svim projektnom fazama BIM radni tok implementiran na odgovarajući način, BIM model izvedenog stanja može uzeti kao polazni model za izradu modela digitalnog blizanca građevinskog objekta i ugrađene opreme. Jednostavnije rečeno, dodavanje atributa relevantnih za praćenje operativnih troškova životnog ciklusa građevinskog objekta na BIM model izvedenog stanja je finansijski najpovoljniji način za dobijanje modela digitalnog blizanca građevinskog objekta i opreme ugrađene u njega. Šta to tačno znači, objasniću u odgovoru na naredno pitanje.

Kakvu mi dodatnu vrednost daje model digitalnog blizanca?

Ukoliko pričamo o BIM projektu, najjednostavnije objašnjenje razlike između BIM modela izvedenog stanja i modela digitalnog blizanca je u tome što BIM model izvedenog stanja pruža statične informacije o izgrađenom objektu, poput njegove geometrije, kapaciteta opreme, osobina ugrađenih materijala i opreme i slično, dok model digitalnog blizanca sadrži dinamičke podatke kao što su troškovi održavanja i životni ciklus svih elemenata izgrađenog građevinskog objekta i ugrađene opreme, kao i elemente koji simuliraju različite uticaje iz „realnog sveta“ na njih. Digitalni blizanac građevinskog objekta i ugrađene opreme praktično omogućava predviđanje troškova svakog elementa tokom njegovog životnog ciklusa. Ti troškovi se mogu predvideti na mesečnom, kvartalnom, godišnjem ili višegodišnjem nivou, što investitoru ili korisniku objekta može dati dragocene podatke radi optimizovanja i efikasnijeg upravljanja sopstvenim finansijama.

Kako upravljati projektnim procesom da bi se dobio jeftin, a kvalitetan model digitalnog blizanca?

Pod pretpostavkom da pričamo o BIM projektu, najjednostavniji odgovor na postavljeno pitanje je da investitor prilikom izrade svih projektnih faza u svom timu ima iskusnog BIM menadžera (zaposlenog kod investitora ili angažovanog kao BIM konsultanta), koji će za račun i u interesu investitora upravljati BIM zahtevima tokom svih faza BIM projektnog procesa. Polazni dokument, koji bi ujedno trebalo da bude i deo ugovora između projektanta i izvođača sa investitorom zove se „BIM Execution Plan“ (eng.) tj. plan izvršenja BIM projekta, pomoću kog se upravlja isporukama BIM projekta u različitim fazama projekta. Tim dokumentom, koji obično sastavlja investitor, definiše se šta je potrebno da sadrže BIM modeli u različitim fazama BIM projektnog procesa, protokoli o nazivima različitih BIM elemenata u modelima disciplina radi optimizacije i automatizacije BIM projektnog procesa (naming convention, eng.), definicije kolizija za svaku od faza BIM projektnog procesa, platforma na kojoj će se raditi BIM kombinovani model, „nivo detaljnosti“ (LOD, eng.) elemenata disciplina tokom svih faza BIM projektnog procesa i mnogo drugih stvari.

Mislim da bi ovde bilo potrebno ponovo napomenuti da i sam proces između BIM modela izvedenog stanja i modela digitalnog blizanca građevinskog objekta treba da bude sastavni deo „BIM Execution Plan“ -a, pošto je i više nego očigledno da je tako nešto u interesu investitora.

O samom „BIM Execution Plan“-u detaljno ću pisati u nekom od narednih tekstova. Prethodnim kratkim opisom o tome šta je potrebno da sadrži „BIM Execution Plan“, hteo sam samo da dam ideju zašto je on potreban investitoru.

Čini se logičnim da bi krajnji cilj investitora trebalo da bude izrada digitalnog blizanca kojim će raspolagati nakon izgradnje objekta. U tome mu veliku pomoć može pružiti iskusan BIM menadžer ili BIM konsultant kroz izradu „BIM Execution Plan“-a i upravljanje kompletnim BIM projektnim procesom.

Da li ima smisla izraditi model digitalnog blizanca ukoliko je građevinski objekat već izgrađen?

Mišljenja sam da je i te kako potrebna izrada model digitalnog blizanca kod već izgrađenog objekta i brojni su razlozi za to. Prvi i osnovni razlog je što, kako vreme odmiče, svaki građevinski objekat i ugrađena oprema zahtevaju više novca za održavanje, češći su kvarovi na mašinskim, elektro i VIK instalacijama. Takođe, svaka promena građevinskih propisa podrazumeva određene radove i više ih je što su građevinski objekat ili oprema u njemu stariji. Imajući to na umu, gotovo je nemoguće sagledati sve izmene koje su se desile tokom godina korišćenja objekta, a svaki njegov korisnik je svestan da će biti još mnogo izmena, prepravki, zamena i dogradnji u budućnosti.

Nameće se logičan zaključak da je radi sagledavanja troškova održavanja građevinskog objekta gotovo neophodna izrada modela digitalnog blizanca postojećeg građevinskog objekta. Praktično, nema nikakve suštinske razlike u objašnjenju zašto je potreban model digitalnog blizanca postojećeg objekta u odnosu na objekat koji je predmet izrade projekta. U oba slučaja suština modela digitalnog blizanca je da omogući korisniku objekta da sagleda troškove životnog ciklusa objekta i ugrađene opreme.

Razlika je jedino u tome što kako vreme odmiče, troškovi održavanja starijih objekata sve više rastu, pa je model digitalnog blizanca veoma dragocen u proceni isplativosti daljih ulaganja u postojeći objekat i opremu ugrađenu u njega.

Šta raditi sa digitalnim modelom digitalnog blizanca nakon njegove izrade i nabavke?

Odgovor na poslednje pitanje koje ću razmatrati u ovom tekstu bi trebalo da bude ujedno i rekapitulacija svega što smo naučili o potrebi izrade digitalnih blizanaca u građevinskoj industriji.

Prevashodno, svrha izrade modela digitalnog blizanca u građevinskoj industriji je da u digitalnom formatu, a na mnogo jeftiniji način, korisnik građevinskog objekta dođe do podataka o svim aspektima troškova životnog ciklusa određenog objekta, komponente ili sistema u realnom okruženju i pri realnim uticajima različitih pojava koje su u interakciji sa objektom, komponentom ili sistemom.

Kada korisnik objekta nabavi model digitalnog blizanca objekta i ugrađene opreme, najbolje bi bilo raditi mesečne, kvartalne, godišnje i višegodišnje preseke troškova održavanja građevinskog objekta i opreme da bi na najbolji mogući način mogao da upravlja sopstvenim finansijama.

Sve izmene na samom objektu ili opremi ugrađenoj u njega potrebno je ažurirati i u modelu digitalnog blizanca, jer se buduće izmene ne mogu na valjan način pratiti, niti se mogu pratiti troškovi narednih radova na održavanju građevinskog objekta ukoliko model digitalnog blizanca nije savršena digitalna kopija trenutnog stanja objekta i opreme ugrađene u njega.

I na samom kraju teksta, daću lični komentar i moje slobodnije viđenje modela digitalnog blizanca u građevinskoj industriji, a to je da je model digitalnog blizanca građevinskog objekta i opreme ugrađene u njega suštinski BIM model izvedenog stanja, kome je dodata funkcionalnost, kojom se mogu pratiti troškovi životnog ciklusa građevinskog objekta i opreme ugrađene u njega. Da bi zadržao status modela digitalnog blizanca građevinskog objekta, neophodno je da je permanentno ažuriran i da su sve izmene iz realnog – fizičkog sveta - prenete u digitalni svet tj. u model digitalnog blizanca postojećeg objekta i opreme ugrađene u njega.

Ovim bih ujedno i završio tekst o digitalnim blizancima u građevinskoj industriji i mom viđenju kako oni mogu pomoći građevinskoj industriji kroz optimizaciju troškova i postizanje bolje funkcionalnosti, kako kod građevinskih objekata koji nisu izgrađeni, tako i kod građevinskih objekata koji su izgrađeni.

Ujedno bih i iskoristio priliku da Vam najavim svoj sledeći tekst „Upravljanje podacima u digitalnom blizancu“, u kome ću Vam kroz primere, nadam se, ukazati na potrebu da i sami razmislite o potrebi izrade digitalnog blizanca Vašeg građevinskog objekta.

Ukoliko imate bilo kakva pitanja, komentare ili potrebu da saznate detaljnije o temi koju sam obradio u tekstu „Digitalni blizanci u građevinskoj industriji“, molim Vas kontaktirajte TeamCAD, koji će Vam rado pružiti dopunske informacije.

Takođe, ukoliko Vam je potrebna bilo kakva pomoć u osmišljavanju procesa kako doći do modela digitalnog blizanca ili Vam je potrebna sama izrada modela digitalnog blizanca, TeamCAD će Vam rado pružiti podršku u tome.

Do sledećeg teksta,
Predrag Jovanović

::

Prethodne tekstove na temu možete pročitati ovde:

"Šta su digitalni blizanci?"

"Male, a velike uštede u BIM projektnom procesu - primeri" 

"Automatizacija BIM projektnog procesa"

"Napredno upravljanje BIM podacima" 

Poštovani posetioci sajta TeamCAD,

nastavljamo sa obradom interesantnih tema vezanih za BIM projektni proces. Kao što sam najavio u prethodnom tekstu „Automatizacija BIM projektnog procesa“, u ovom tekstu ću obrađivati uštede koje je moguće ostvariti optimizacijom BIM projektnog procesa.

Ukoliko ste pročitali moj prethodni tekst, na samom kraju sam napomenuo da sam i sam prisustvovao mnogim prezentacijama gde su najavljivane spektakularne mogućnosti određenih digitalnih alata, ali pošto ih nisam video svojim očima, niti sam video kako one rade u realnom projektnom okruženju, nisam u potpunosti ostao uveren u same mogućnosti koje su bile predstavljene na prezentaciji. U ovom tekstu ću se potruditi da popravim utisak i da kroz primere iz realnih projekata dam rešenja na konkretne probleme koji se dešavaju u mnogim projektima u multidisciplinarnom BIM radnom okruženju.

Krenuću od najjednostavnijih slučajeva, gde je potrebno ubrzati generisanje geometrije BIM modela discipline, zatim ću obraditi slučajeve gde je potrebno efikasno generisati podatke u BIM modelu discipline za optimizaciju projektnog procesa te iste discipline, i na samom kraju uspostavljanje efikasnog BIM radnog toka, koji bi podacima „zarobljenim“ u BIM modelima disciplina (o čemu sam pisao u uvodnom tekstu „Napredna razmena BIM podataka“) dao vrednost kroz razmenu podataka između BIM modela različitih disciplina.

Optimizacija generisanja geometrije BIM modela discipline

Primer 1: Vrlo često se dešava da je u projektima potrebno rasporediti određene BIM elemente duž određenog pravca na jednakim rastojanjima. To mogu biti stubovi, šipovi, sijalice, difuzori itd, praktično svi elementi čije su koordinate određene tačkom ili vertikalnom linijom.