Prelazak sa papira i rapidografa na crtanje u CAD-u je svojevremeno bio neizbežan korak u unapređenju radnih tokova u strukama kao što su arhitektura, inženjerstvo i građevinarstvo.

Danas se čini da 3D i BIM programi postaju sve više prihvaćeni, što se primećuje u industriji, ali i među studentima koji se pripremaju za rad u praksi. Ova tendencija u novijim tehnologijama se, između ostalog, događa kao posledica realnih potreba tržišta koje sve više traži visoko obrazovane kadrove sa znanjem o BIM-u. Kako kurikulumi akademskih ustanova koje te kadrove obrazuju reflektuju ovu potrebu? 

Sve više univerziteta širom sveta uključuju edukaciju o BIM tehnologijama u svoje programe. Metode podučavanja su, na osnovnim nivoima studija, uglavnom tehnički kursevi, fokusirani primarno na korišćenje softverskih paketa. Ovako integrisana BIM edukacija unutar već postojećih predmeta postavlja učenje BIM-a u kontekst struke kojom se studenti bave.

Takođe, način rada podstiče interdisciplinarnu saradnju tako što skreće pažnju studentima na ostale discipline sa kojima rade u zajedničkom informacionom okruženju.  

U okviru multidisciplinarnih programa, kao što je European Master in Building Information Modelling (BIM A+), vodeći evropski univerziteti kombinuju svoje ekspertize u različitim oblastima. Ovakav pristup saradnji u BIM edukaciji uključuje arhitekte, inženjere i programere, čime ostvaruje sveobuhvatno razumevanje virtuelne izgradnje. 

Programi fokusirani specifično na filozofiju openBIM koncepta, BIM menadžmenta i kolaborativnog rada u BIM okruženju dostupni su uglavnom tek na višim stepenima studija. Kompleksnost materije koja je obuhvaćena zahteva specijalizovana znanja, kao i poznavanje samog softvera. 

U obrazovanju je uvek postojala potreba za kontinualnim unapređenjem u skladu sa novim trendovima i tehnološkim razvojem, i ono je uvek praćeno nekim izazovima. Promena nastavnog plana, izmene postojećih predmeta ili uvođenje potpuno novih predmeta je često dosta promišljan i dugotrajan proces. Osim plana, neophodni su i resursi za ostvarenje BIM implementacije u obrazovanju – kako tehnički (hardver i softver), tako i ljudski resursi (obučeni predavači).  

Pored formalnih kurikuluma, dodatni kursevi, radionice i takmičenja su često organizovana od strane univerziteta ili u saradnji s kompanijama. TeamCAD je jedna od kompanija koja je u više navrata organizovala besplatne studentske kurseve i radionice za softver Autodesk Revit. Jedna od poslednjih ovakvih saradnji je održana u vidu kursa za studente Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.  

Autor: Tara Badnjar, Junior AEC Application Specialist 

Ukoliko vas zanima BIM implementacija ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme. 

Kontrola kvaliteta je sastavni deo BIM procesa koji obuhvata identifikaciju nedoslednosti i potencijalnih problema u 3D modelu, pre nego što on bude upotrebljen za izgradnju. Sastoji se iz serije različitih validacija koje se obavljaju periodično, kako projekat teče iz faze u fazu. Kontrola se obično vrši za svaki od sistema unutar modela zasebno, zatim se radi njihova međusobna koordinacija.

Cilj ovog procesa je dobiti 3D model bez sudara i drugih nelogičnosti, koji pritom sadrži tačne informacije o realnom objektu koji predstavlja.  

Kontrolna lista je jedan od alata koji se koristi u procesu osiguranja kvaliteta BIM modela. Ona obuhvata razne kategorije, od generalnih provera geometrije modela, pa do usklađenosti sa standardima, nivoa detaljnosti itd. Vodeći se time koja je namena BIM modela, kontrolna lista se može razlikovati od mnogih šablona koje možete danas naći na internetu.

Upravo zbog toga je dobra praksa formirati listu u skladu s BIM planom izvršenja, kako bi provera kvaliteta bila efektivna. U nastavku teksta možete pročitati šta sve obuhvata standardni obrazac BIM kontrolne liste:

1. Opšta provera se tiče ispravnosti geometrije modela i tačnosti podataka vezanih za svaki element. Uključuje sledeće tačke: 

• Vizuelna provera modela  
• Postavljanje početne tačke  
• Imenovanje projekta, lokacije, zgrade  
• Imenovanje spratova zgrade  
• Mapiranje IFC klase za sve objekte u modelu  
• Označavanje svih objekata i pravilna upotreba LOD parametara  
• Imenovanje prostorija u modelu 

 2. Provera prostora obuhvata: 

• Proveru površine prostorija unutar dozvoljenog opsega greške  
• Proveru ukupne površine svakog sprata  
• Proveru broja i imena prostorija u okviru objekta

 3. Proverom dizajna se potvrđuje poklapanje dizajna 3D modela sa arhitektonskim dizajnom, i proverava se njegova funkcionalnost. Pored toga, u ovaj korak spadaju i sledeće: 

• Usklađivanje arhitektonskih  sa građevinskim linijama parcele 
• Usklađivanje arhitektonskih i strukturnih planova
• Definisanje specifičnih tipova i njihovih svojstava, kao što je materijal elementa

4. Provera MEP (mehaničkih, električnih i vodovodnih) instalacija se obično vrši po sledećim tačkama: 

• MEP plan se podudara sa arhitektonskim i strukturnim planom  
• Sva oprema je prikazana na planovima i u rasporedima  
• Koordinacija sudara MEP instalacija

 5. Strukturna provera  

• Koordinacija sudara između različitih građevinskih elemenata kao što su grede, stubovi, ploče 
• Koordinacija sudara između istih vrsta elemenata

 6. Reviziju modela je korisno uraditi po završetku modelovanja, kako bi model bio pročišćen od grešaka i viškova, i spreman za narednu fazu BIM procesa – tehničko održavanje objekta. 

• Eliminisanje grešaka i sudara 
• Osiguravanje da su svi standardi ispoštovani  
• Potvrda da su ispunjeni zahtevi klijenta  
• Brisanje nepotrebnih pogleda i osnova 
• Brisanje nepotrebnih grupa  
• Provera “worksetova” 
• Čišćenje (purge) modela 

Kako projekat odmiče, kontrolna lista treba da se ažurira u skladu s njim, kako bi ostala efikasna u praćenju kvaliteta BIM modela. Učestalost izmena zavisi od faktora kao što su izmene u projektnim zahtevima, adaptiranje na nove industrijske standarde ili uvođenje novih softvera i tehnologija.  

Autor: Tara Badnjar, Junior AEC Application Specialist 

Ukoliko vas zanima BIM implementacija ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme. 

U kontekstu BIM tehnologije, TIDP je skraćenica za Plan isporuke informacija o zadatku aktivnog projekta. To je ključni dokument koji ocrtava specifične zadatke koje treba obaviti u svakom BIM projektu. Svaki menadžer i rukovodilac tima zadužen je za sastavljanje sopstvenog TIDP.

 
TIDP, zajedno sa Master Information Delivery Plan-om (MIDP - glavni plan isporuke informacija) i BIM Execution Plan-om (Planom izvršavanja BIM-a), formira najvažnije planirane akcije kako bi se osiguralo da je projekat isporučen u skladu sa ISO 19650 standardom. 
 
Glavna razlika između MIDP-a i TIDP-a je u tome što TIDP služi da obaveštava MIDP. Različiti timovi projekta razvijaju sopstvene planove isporuke informacija o zadacima. Nakon njihovog završetka, menadžer informacija objedinjuje sve TIDP-ove u MIDP-ove. 
 
TIDP obično ima oblik tabele koja sadrži informacije o datumu isporuke 3D modela, crteža, specifikacija količina, njihovim nazivima, nivou informacija (LOD/LoIN) i slične relevantne podatke. Niže u nastavku je primer tabele prema u skladu sa ISO 19650 standardom.  
 
Ako ste radni tim u okviru vodeće imenovane strane ili dobavljač sa podizvođačem (imenovana strana), moraćete da razvijete i predate svoj TIDP glavnoj imenovanoj strani mnogo pre imenovanja vodeće strane, kako bi oni mogli da uporede vaše TIDP-ove u MIDP-ove. 

Plan isporuke informacija o zadacima (TIDP) obično uključuje sledeće zadatke: 
 
- Jedinstveni identifikator: Svaki isporučeni proizvod treba da ima jedinstveni identifikator za pojednostavljenu referencu. 
- Naslov/ime: Naslov ili naziv svakog isporučenog proizvoda. 
- Opis: Kratak opis svake isporuke. 
- Procene vremena za proizvodnju: Procena vremena potrebnog za proizvodnju svake isporuke. 
- Predloženi resursi za dodeljivanje: Resursi koji će biti dodeljeni svakom ostvarenom rezultatu. 
- Prethodnici ili zavisnosti: Svi rezultati koji se moraju završiti pre, ili suprotno zavise od drugih. 
- Prekretnice isporuke: Ključne prekretnice za svake buduće isporuke. 
- Nivo potrebe za informacijama: Nivo detalja koji je potreban za svaku isporuku. 

 
TIDP takođe treba da uzme u obzir prekretnice za realizaciju projekta, detaljnu matricu odgovornosti, dostupnost zajedničkih resursa, kao i proces i kriterijume autorizacije i prihvatanja. 
 
Svaki radni tim je odgovoran za sastavljanje sopstvenog TIDP-a kako bi pomogao u razvoju glavnog plana isporuke informacija (MIDP). TIDP treba da detaljno navede odgovornost dobavljača za informacije za svaku isporuku i pokaže kako se odgovornost informacionih modela prebacuje sa jednog na drugi radni tim.

Evo nekoliko razloga kako TIDP utiče na saradnju na projektu: 
 
Jasnoća uloga i odgovornosti: TIDP jasno određuje koje informacije treba da budu proizvedene, kada i ko da ih izradi. Ova jasnoća uloga, odgovornosti i ovlašćenja je suštinski aspekt efikasnog upravljanja informacijama. 

• Koordinacija informacija: TIDP pomaže u koordinaciji informacija koje dostavljaju različite strane. Sadrži redosled, zavisnosti i trajanje proizvodnje informacija. Ova koordinacija osigurava da su sve strane usklađene i rade na istim ciljevima. 
   
• Efikasno planiranje: TIDP je detaljan plan za proizvodnju informacija. Pomaže u planiranju i upravljanju isporukom informacija tokom životnog ciklusa projekta. Svaki zadatak u TIDP-u ima odgovarajuću prekretnicu koja je u skladu sa opštim programom projektovanja i izgradnje. 
   

• Poboljšana komunikacija: Određivanjem odgovornosti za pripremu projektne dokumentacije i pokazivanjem kako se odgovornost prenosi sa jednog tima na drugi, TIDP poboljšava komunikaciju među projektnim timovima. 
   

Usklađenost sa standardima: TIDP je ključna alatka koju zahtevaju Zahtevi za informacije poslodavca (EIR) koja pomaže da se obezbedi usklađenost sa ISO 19650. 
 

Ukratko, TIDP je kritično sredstvo u BIM projektima koji poboljšava saradnju, poboljšava komunikaciju i osigurava efikasno upravljanje informacijama. Pomaže timovima da rade zajedno efikasnije i efektivnije, što dovodi do uspešnih ishoda projekta.

Autor: Bojan Uskoković, inženjer pejzažne arhitekture, BIM modelar

Ukoliko vas zanima BIM implementacija ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Namena BIM-a odnosi se na specifične ciljeve koji se postižu korišćenjem BIM alata u različitim fazama životnog ciklusa objekta. Ovi ciljevi definišu kako se BIM model koristi za efikasno ispunjavanje projektnih zahteva.

Kako bi namena ili cilj BIM - Revit modela bila ispunjena, odredjeni zahtevi BIM modela (BIM model requirements) moraju biti definisani.  

Na slici 1. dat je prikaz sadržaja jednog BIM modela u kome je definisan radni tok izrade BIM Revit modela, koji počinje sa jasno defnisanim ulaznim podacima. Potom se definiše validacija modela, kako bi došli do cilja, odnosno namene BIM modela (BIM use case). 

Kada govorimo o izradi BIM - Revit Modela, preporuka je da se pre samog modelovanja definišu određeni dokumenti kako bi se na kraju ispunio projektni zadatak, odnosno kako bi namena ili cilj BIM Revit modela bila ispunjena. Prvi dokument je Namena BIM - Revit modela, potom Check list-a modela i Plan realizacije BIM modela. 

Namena BIM - Revit Modela bi trebala da se definiše pre početka izrade BIM modela kroz određeni dokument koji će opisati svrhu za koju će model biti izrađen. Od ovog dokumenta zavisi šta će model sadržati, na kom nivou detalja, i koje tolerancije će biti dozvoljene u modelu.

Uobičajene namene modela su grafička dokumentacija, količine materijala, kontrola kolizija elemenata, vizualizacija. Međutim, postoji i niz drugih namena izrade BIM modela koje se mogu podeliti po periodu životnog ciklusa projekta, kao što je prikazano na slici 2. 

Kako da znamo da li je BIM - Revit model dobro izmodelovan? Da li je model kvalitetan ili loš?  

Kvalitet BIM modela se može oceniti samo na osnovu procene ostvarenja prvobitnih ciljeva. Možemo smatrati da je jedan BIM model kvalitetan ukoliko omogućava ostvarenje ciljeva, odnosno namene BIM modela. Ukoliko pak BIM model ne ispunjava prvobitne ciljeve za koje je namenjen, na primer zahtevi BIM modela nisu dobro definisani ili nisu ispunjeni, takav model može da se shvati kao loš. 

Međutim, i loš model može da postane dobar ukoliko postoji odgovarajuća dokumentacija u kome je opisana namena modela i u kome su jasno definisani zahtevi BIM modela. 

TeamCAD nudi mogućnost izrade tri dokumenta: Namena BIM – Revit Modela, Check Lista i Plan realizacije BIM modela u sklopu Revit implementacije.

Ukoliko ste zainteresovani za BIM-Revit implementaciju, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Building Information Modeling (BIM) predstavlja tehnologiju i proces koji menja način na koji se projektuju, grade i održavaju zgrade i infrastruktura. BIM omogućava stvaranje digitalnih prikaza fizičkih i funkcionalnih karakteristika objekta. Da bi se osigurala uspešna BIM implementacija u građevinskim projektima, neophodno je razviti detaljan plan realizacije BIM modela. 

Svrha Plana Realizacije BIM Modela: 

Plan realizacije BIM modela je dokument koji detaljno opisuje kako će se BIM tehnologija koristiti u konkretnom projektu. Njegova svrha je da: 

1. Definiše ciljeve i očekivanja
2. Osigura jasnu komunikaciju i koordinaciju
3. Standardizuje procese i metodologije
4. Optimizuje resurse i alate
5. Omogućava praćenje i kontrolu kvaliteta
6. Podržava donošenje odluka zasnovano na podacima

Ključni Koraci za Plan Realizacije BIM Modela 

1. Definisanje ciljeva i opsega projekta

    - Identifikacija ključnih ciljeva projekta, kao što su povećanje efikasnosti, smanjenje troškova, poboljšanje kvaliteta i vremena izgradnje. 

    - Definisanje opsega rada i specifičnih zahteva za BIM model. 

    - Korišćenje dokumenta BIM Use Case (Namena BIM modela): Ovaj dokument pomaže u identifikaciji specifičnih scenarija korišćenja BIM-a u projektu i definisanju očekivanih ishoda.  

2. Izrada BIM strategije i plana:

    - Razvijanje strategije koja uključuje korišćenje BIM tehnologija, softvera i standarda. 

    - Definisanje uloga i odgovornosti svih učesnika u projektu. 

3. Formiranje BIM tima:

    - Identifikacija i angažovanje ključnih članova tima, uključujući BIM menadžere, koordinatora i modelara. 

    - Obuka i edukacija tima u korišćenju BIM alata i metodologija. 

4. Izbor softvera i alata:

    - Odabir odgovarajućeg BIM softvera i dodatnih alata koji će podržati projektne ciljeve. 

    - Osiguravanje potrebne tehničke opreme i infrastrukture. 

5. Izrada BIM standarda i procedura:

    - Definisanje standarda za izradu, razmenu i upravljanje BIM modelima. 

    - Razvijanje procedura za kolaboraciju, reviziju i verifikaciju modela. 

    - Korišćenje dokumenta Modeling Guidelines: Ovaj dokument sadrži smernice za izradu modela, standarde za imenovanje datoteka, slojeva i drugih elemenata modela. 

6. Izrada početnog BIM modela:

    - Prikupljanje postojećih podataka, kao što su CAD crteži, 2D planovi i dokumentacija. 

    - Kreiranje početnog 3D modela koji uključuje osnovne elemente projekta. 

7. Razmena i kolaboracija:

    - Uspostavljanje kolaborativnog okruženja gde svi učesnici mogu pristupiti i doprineti BIM modelu. 

    - Redovna koordinacija i komunikacija između članova tima. 

8. Verifikacija i validacija modela:

    - Provera tačnosti i usklađenosti modela sa definisanim standardima i specifikacijama. 

    - Identifikacija i ispravka grešaka ili neslaganja u modelu. 

    - Korišćenje dokumenta BIM Checklist: Ovaj dokument sadrži kontrolne liste za verifikaciju i validaciju modela, obezbeđujući da su svi potrebni kriterijumi ispunjeni. 

9. Izrada detaljnog BIM modela:

    - Dodavanje detalja kao što su MEP (mehanički, električni, i vodovodni) sistemi, strukturalni elementi i završni materijali. 

    - Integracija različitih disciplina i aspekata projekta u jedinstven model. 

10. Izrada i analiza izveštaja:

    - Generisanje izveštaja o količinama materijala, troškovima i vremenskim rasporedima na osnovu BIM modela. 

    - Analiza performansi zgrade, uključujući energetske analize i simulacije. 

11. Upravljanje promenama i ažuriranje modela:

    - Praćenje i dokumentovanje svih promena u projektu. 

    - Redovno ažuriranje BIM modela kako bi odražavao trenutni status projekta. 

12. Predaja i implementacija modela:

    - Predaja završnog BIM modela klijentu i drugim relevantnim stranama. 

    - Osiguravanje da su svi potrebni podaci i dokumentacija uključeni u završni model. 

13. Održavanje i korišćenje modela:

    - Korišćenje BIM modela za operativno upravljanje i održavanje zgrade nakon završetka izgradnje. 

    - Ažuriranje modela tokom životnog ciklusa zgrade kako bi se odrazile sve promene i renovacije. 

Implementacija ovih elemenata u sveobuhvatan plan realizacije BIM modela ključna je za postizanje uspeha u korišćenju BIM tehnologije i ostvarenje prednosti koje ona donosi u građevinskim projektima.

Autor: Vuk Vukanić, Tehnički direktor, Autodesk AEC Application Engineer, Autodesk Certified Instructor – Gold.

Ukoliko vas zanima BIM implementacija ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme. 

Tokom izrade projekta i njegove tehničke dokumentacije vrlo važan faktor nam je postavljanje dokumenata na pravo mesto i sortiranje po neophodnom redosledu. Cilj nam je da u svakom momentu imamo precizno, pravovremeno rešenje u što moguće kraćem vremenskom periodu, a tu je i efikasnost.

Robusna konvencija imenovanja je suštinska komponenta svakog BIM projekta. Ona uspostavlja standardizovani pristup imenovanju datoteka, elemenata i parametara unutar BIM modela. Ovaj način nam za uzvrat podstiče niz prednosti tokom životnog ciklusa projekta. Navešćemo sve ključne prednosti implementacije BIM konvencije o imenovanju. 

- Poboljšana je jasnoća i organizacija jer olakšava identifikaciju, lokaciju i razumevanje elemenata unutar projekta.  

- Saradnja je pojednostavljena. Standardizovana imenovanja u različitim disciplinama smanjuju greške i zabune, omogućava nam da svi uključeni u projekat poseduju jasno razumevanje svih informacija, čak i kada nisu iz njihove struke. 

- Efikasnost toka posla. Jasna i koncizna imena omogućavaju lako pretraživanje, filtriranje i sortiranje datoteka, štedeći nam dragoceno vreme i resurse. 

- Smanjene greške i propusti. Dobro definisana konvencija o imenovanju ublažava rizik od nesporazuma i grešaka tokom razmene podataka između učesnika unutar projekta. 

Da bi smo uspostavili efikasnu konvenciju imenovanja, potrebno je da razmotrimo profesionalne preporuke, pa ćemo ih navesti:

• Opisna struktura: Imena treba jasno da prenose tip, funkciju i relevantne atribute elemenata. 
• Ključna doslednost: Uspostavljamo skup pravila i pridržavamo im se tokom celog projekta. 
• Strateška upotreba skraćenica: Uobičajene skraćenice uz zadržavanje jasnoće termina.  

• Alfanumerički znakovi: Ograničimo imena na alfanumeričke znakove, donju crtu i srednju crtu, da bi osigurali kompatibilnost sa različitim BIM softverskim rešenjima.  

• Integrisanje hijerarhije projekta: Postavljamo strukturu projekta unutar konvencije za intuitivnije iskustvo navigacije.  

U praksi se pokazalo da projektni timovi prateći sve navedene parametre bolje optimizuju tačnu i pravovremenu isporuku projekta. 

Na osnovu sledećeg primera vidimo idealan tip imenovanja: 

ISO 19650 

Neophodno je da se osvrnemo na usvojeni ISO 19650 Standard. Naprednija upotreba BIM rešenja ne zaobilazi ovu navedenu standardizaciju. Navešćemo nekoliko pravila:

• Apsolutno je potrebno izbegavati upotrebu specijalnih karaktera (\ / : * ? “ < > | [ ] & $ , . { } @). 

• Razmaci jedino između reči su prihvatljivi. 

• Za specifično odvajanje elemenata potrebno je koristiti jedino crte “–” i “_”. 

• Putanja foldera ne treba ukupno da prelazi više od 260 karaktera (C:\Users\BIM...) 

• Korišćenje sekvencionalnog brojanja (01, 02, 03...) 
• Kada delimo datoteke sa zainteresovanim stranama ili arhiviramo datoteke u sistemu, uključimo datum u naziv datoteke ako datoteka nema identifikator verzije. 

 A

Autodesk Construction Cloud je jedan od dobrih strateških rešenja prilikom vođenja evidencije celokupne dokumentacije projekata.  

Pridržavanjem ovakvog načina imenovanja lakše dolazimo do boljih ideja za smisleniji naziv dokumenta, tako da ujedno imamo sve neophodne informacije ,a takođe da bude dovoljno kratak da pri prvom pogledu na dokument znamo šta predstavlja. 

Autor: Bojan Uskoković, inženjer pejzažne arhitekture, BIM modelar

Ukoliko vas zanima Autodesk Construction Cloud, BIM implementacija ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.