Poštovani posetioci sajta TeamCAD,
nastavljamo sa obradom interesantnih tema vezanih za BIM projektni proces. Kao što sam najavio u svom prethodnom tekstu „Šta je LOD – Nivo detaljnosti BIM elemenata“, u ovom tekstu ću obrađivati temu „Konvencija o BIM modelovanju“.
Da bismo mogli dublje da uđemo u analizu BIM aspekta vezanog za temu koju ćemo obrađivati, mislim da bi bilo veoma korisno da, na samom početku teksta, odredimo kontekst i definiciju reči „konvencija“ smeštene u BIM radni tok. Postoji zaista mnogo definicija tačnog značenja reči konvencija u zavisnosti od konteksta u kome se upotrebljava. Pokušavajući da nađem tačnu definiciju reči konvencija, koja bi se najbolje uklopila u kontekst BIM radnog toka, naišao sam na dve definicije koje, po mom mišljenju, najviše odgovaraju ovoj svrsi.
Po prvoj definiciji, reč „konvencija“ u kontekstu BIM radnog toka može biti definisana kao: „Pravilo, metodologija ili uobičajena praksa ustanovljena dugoročnim korišćenjem od strane korisnika“.
Druga, veoma prikladna definicija reči „konvencija“, koja nam može pomoći u smeštanju same reči u pravi kontekst u okviru BIM radnog toka, glasi: „Konvencija je dogovor, dogovorena upotreba i standardna procedura ustanovljena dugoročnim korišćenjem od strane korisnika“.
Obe gore navedene definicije samog značenja reči konvencija se savršeno uklapaju u kontekst BIM radnog toka i preuzeo sam ih i preveo sa internet sajta „Dictionary.com“ sa ove adrese.
Nakon što smo definisali značenje reči „konvencija“ u kontekstu BIM radnog toka, sama od sebe, nameću se pitanja poput:
- Šta je konvencija o BIM modelovanju?
- Šta je svrha konvencije o BIM modelovanju?
- Da li je moguća uspešna automatizacija BIM projektnog procesa i vizuelizacija podataka bez konvencije o BIM modelovanju?
- Da li konvencija o BIM modelovanju može postati deo BIM standarda?
U nastavku teksta, potrudiću se da na svako od postavljenih pitanja dam odgovor.
Šta je konvencija o BIM modelovanju?
Konvencija o BIM modelovanju je, po mom mišljenu, neizostavni deo BIM projektnog procesa. Konvencija o BIM modelovanju je skup dogovora, pravila, metodologija i standardnih procedura koje se tiču, kako samog BIM modelarskog procesa, tako i imenovanja parametara i atributa u BIM modelima disciplina i u multidisciplinarnom BIM projektnom okruženju.
Uobičajeno je da se konvencija o BIM modelovanju prilaže kao zaseban dodatak BEP-u (eng. BIM Execution Plan).
Šta je svrha konvencije o BIM modelovanju?
Svrha konvencije o BIM modelovanju je da obezbedi konzistentnost oba aspekta BIM projektnog procesa – samog BIM modelarskog procesa i generisanja i upravljanja podacima, bez obzira da li pričamo o multidisciplinarnom BIM okruženju ili o BIM modelu discipline. Šta to konkretno znači?
Što se tiče dela konvencije o BIM modelovanju koji se bavi samim BIM modelarskim procesom, uobičajeno je da se tu definišu:
- koordinate i bazna tačka projekta;
- metodologija modelovanja BIM elemenata u modelima disciplina;
- koordinacija BIM modela disciplina u multidisciplinarnom BIM okruženju;
- podela zona projekta, ukoliko se radi o kompleksnom i velikom projektu;
- kote nivoa u svakom od BIM modela discipline.
Gore navedeni deo konvencije o BIM modelovanju nije tako komplikovano sprovesti, pošto je uglavnom vezan za same veštine BIM modelara i BIM koordinatora disciplina u multidisciplinarnom BIM okruženju. Ono što zahteva znatno ozbiljniji pristup učesnika u BIM projektnom okruženju disciplina i u multidisciplinarnom BIM okruženju je deo koji se tiče upravljanjem podacima i parametrima. Stoga je potrebno posebnu pažnju posvetiti tom aspektu u okviru konvencije o BIM modelovanju.
Naime, deo konvencije o BIM modelovanju koji se bavi upravljanjem podacima i parametrima u okviru BIM modela disciplina i u multidisciplinarnom BIM okruženju je od najviše moguće važnosti, kada pričamo o uspešnom uspostavljanju automatizacije BIM projektnog procesa, jer jedino prethodno definisanje i konzistentnost nazivanja parametara obezbeđuje uspešnu implementaciju automatizacije BIM projektnog procesa i vizuelizacije podataka dobijenih iz tog procesa.
Dakle, u delu konvencije o BIM modelovanju koji se bavi generisanjem i upravljanjem BIM podacima, najčešće se definišu:
- konvencija o imenovanju BIM elemenata;
- konvencija o imenovanju parametara BIM elemenata;
- metodologija upravljanja podacima u multidisciplinarnom BIM okruženju;
- kodiranje boja filtera kao priprema za vizuelizaciju BIM podataka;
- metodologija vizuelizacije BIM podataka.
Za razliku od dela konvencije o BIM modelovanju vezanog za BIM modelarski proces, koji se više bavi geometrijskim podacima, deo konvencije o BIM modelovanju koji se bavi metodologijom generisanja i upravljanja BIM podacima čini jezgro uspešne ili neuspešne BIM implementacije, jer informacije – podaci u BIM modelu prave ključnu razliku između 3D modela i BIM modela.
Stoga ćemo i razmotriti pitanje o interakciji, sa jedne strane automatizacije BIM projektnog procesa i vizuelizacije podataka, i sa druge strane konvencije o BIM modelovanju.
Da li je moguća automatizacija BIM projektnog procesa i vizuelizacija podataka bez konvencije o BIM modelovanju?
Na ovo pitanje imam sasvim jednostavan odgovor i glasi – NE. Zašto nije moguća automatizacija BIM projektnog procesa i vizuelizacija podataka bez konvencije o modelovanju? Mislim da ću Vam na jednom veoma jednostavnom primeru dati odgovor na ovo pitanje.
Pre oko pola godine prisustvovao sam jako interesantnom webinaru o podacima, na kome je jedan od prezentera bio programer iz firme koja je napisala paket (eng. package) za programski jezik za vizuelno programiranje – Dynamo. Pošto je deo prezentacije podrazumevao i uživo demonstriranje alata paketa za Dynamo, u jednom momentu prezenter je poželeo da filtrira i izoluje sve drveće u svom BIM modelu radi dodatne obrade podataka i zatim vizuelizacije tih podataka. Izabrao je parametar „tree“ kao kriterijum za filtriranje elemenata u svom BIM modelu i pritisnuo dugme „Run“ u svojoj skripti. Svi smo, naravno očekivali da će, nakon pritisnutog dugmeta „Run“ u Dynamo skripti, ostati vidljivo samo drveće. Međutim, to se nije dogodilo, ekran je ostao potpuno prazan, dakle ništa nije selektovano nakon Dynamo skripte i skripta je prijavila da je broj elemenata koji se mogu selektovati po zadatim kriterijumima jednak nuli…
Šta se zapravo dogodilo? Kriterijum u Dynamo skripti („Node“ code block = tree;) za selektovanje elemenata u BIM modelu je bio podešen da traži sve elemente koji u svom nazivu sadrže naziv „tree“. Prezenter je u nazivu svog elementa – drveta – u BIM modelu upisao „tre“ i napravio grešku u imenovanju elementa. Ispada da je skripta tražila BIM elemente - drvo sa nazivom „tree“, međutim u BIM modelu koji je korišćen u prezetaciji, takvog elementa nije bilo. Razlog tome je što je element drvo u BIM modelu greškom BIM modelara nazvan „tre“. Dakle, pošto nijedan element nije ispunjavao kriterijum predefinisanog filtera za selekciju BIM elementa drvo – „tree“, samim tim drvo nije ni moglo biti selektovano.
Ako analiziramo ovaj problem iz isključivo ljudske - zdravorazumske, a ne programerske perspektive ili perspektive automatizacije, dolazimo u paradoksalnu situaciju da predmet koji vidimo na ekranu jeste drvo tj. „tree“ na engleskom jeziku. Dakle, mi želimo da selektujemo drvo i znamo šta je drvo u BIM modelu, ali nam skripta i alati automatizacije ne dozvoljavaju da selektujemo sve drveće u modelu po zadatom kriterijumu, zbog proceduralnih razloga.
Nadam se da Vam je ovaj veoma jednostavan primer, na slikovit i lako razumljiv način, objašnjava važnost konvencije o BIM modelovanju pre svega i predefinisanoj konvenciji o imenovanju BIM elementa u BIM modelu discipline i multidisciplinarnom BIM okruženju, a zatim i o tačnosti unošenja podataka i primeni filtera koji Vam pružaju mogućnost da vizuelizujete podatke iz BIM modela discipline i multidisciplinarne BIM podatke.
Više o uspešnoj automatizaciji BIM projektnog procesa, za čiji uspeh je jedan od preduslova i konvencija o BIM modelovanju, možete pročitati na ovoj internet adresi, a pogledati na ovoj.
A o vizuelizaciji podataka iz BIM modela discipline i multidisciplinarnom BIM okruženju, više u nekom o narednih tekstova…
Da li konvencija o BIM modelovanju može postati deo BIM standarda?
Postavljeno pitanje ne zahteva veliko BIM znanje i iskustvo, već je više zdravorazumsko pitanje. Naime, ako pogledamo celokupnu istoriju razvoja ljudske civilizacije, jasno je da su se sami počeci prvog jezika na našoj planeti, koji je koristila ljudska vrsta, sasvim sigurno zasnivali na konvenciji o nazivanju predmeta u prirodi, pojava i osobina koje nas okružuju.
Svaka reč, koja je danas u upotrebi, u bilo kom jeziku na svetu, ima korene u dalekoj prošlosti, gde su se tadašnji pripadnici ljudske vrste na određenom delu naše planete dogovorili, ili u duhu ovog teksta, napravili konvenciju o imenovanju predmeta koji ih okružuju. Od dogovorenih naziva za određene predmete, pojave i karakteristike za pojave u prirodi, došli smo do standardizovanih jezika, koji imaju skup podrazumevanih pravila, koja se mogu nazvati standardom.
Da li uočavate neke sličnosti procesa, od dogovora i konvencije, do standardizacije prethodno opisanog procesa nastanka jezika sa konvencijom o BIM modelovanju i konvencijom o imenovanju BIM elemenata? Mislim da i sami nazirete odgovor na postavljeno pitanje da li konvencija o BIM modelovanju može postati deo BIM standarda.
Uostalom, setimo se zajedno CAD konvencije o imenovanju „layer“-a u AutoCAD-u, na nivou svake firme, kada je CAD standard počinjao sa primenom i uporedimo ga sa današnjim AIA CAD standardom o imenovanju „layer“-a.
Mislim da je sasvim jasno da ćemo jednog dana, umesto o konvenciji o BIM modelovanju, pričati o standardu o BIM modelovanju i da će to obesmisliti ovaj tekst, ali da budem iskren, jedva čekam da se to dogodi, pošto će nam standardizacija BIM modelovanja doneti velike olakšice i uštede u BIM projektnom procesu u budućnosti.
Na samom kraju teksta, želeo bih da dam rekapitulaciju teme i da lične zaključke bazirane na dugogodišnjoj praksi u implementaciji BIM tehnologija.
Konvencija o BIM modelovanju je sve češće integralni i podrazumevani deo BEP-a (eng. BIM Execution Plan) i pomaže svim učesnicima u multidisciplinarnom BIM okruženju da standardizuju, kako proces BIM modelovanja, tako i imenovanje BIM elemenata u BIM modelima disciplina. Unapred definisana konvencija o imenovanju BIM elemenata nije administrativni, niti birokratski zahtev od strane BIM Menadžera na projektu, već za cilj ima uspostavljanje automatizacije generisanja podataka u BIM modelima discipline, što donosi značajne uštede svim učesnicima u BIM projektnom procesu. Takođe, konvencija o BIM modelovanju značajno pomaže i u automatizaciji razmene podataka između različitih BIM modela disciplina u multidisciplinarnom BIM projektnom okruženju. Najzad, konvencija o BIM modelovanju umnogome optimizuje uspostavljanje automatizacije generisanja podataka koji se kasnije koriste za vizuelizaciju podataka dobijenih iz BIM modela.
Može se reći da je konvencija o BIM modelovanju, a najviše njen deo koji definiše imenovanje BIM elemenata, osnova za uspešnu implementaciju automatizacije BIM projektnog procesa u multidisciplinarnom BIM okruženju i automatizacije generisanja podataka za vizuelizaciju podataka dobijenih iz BIM modela disciplina ili multidisciplinarnog BIM modela.
Ovim bih ujedno završio tekst o temi „Konvencija o BIM modelovanju“ i o mom viđenju kako nam taj dokument može pomoći u uspostavljanju automatizacije BIM projektnog procesa u svim fazama BIM projektnog procesa, zatim u optimizaciji multidisciplinarne koordinacije i najzad u unapređenju implementacije celokupnog BIM projektnog procesa. Ujedno bih i iskoristio priliku da Vam najavim svoj sledeći tekst „Velike uštede koje BEP donosi investitoru“.
Ukoliko imate bilo kakva pitanja, komentare ili želite da saznate više detalja o temi koju sam obradio u tekstu „Konvencija o BIM modelovanju“, molim Vas kontaktirajte TeamCAD, koji će Vam rado pružiti dopunske informacije.
Takođe, ukoliko Vam je potrebna bilo kakva pomoć u izradi konvencije o BIM modelovanju, BEP-a (eng. BIM Execution Plan), ili BIM konsultantske usluge radi optimizacije BIM projektnog procesa, TeamCAD će Vam rado pružiti podršku u tome.
Do sledećeg teksta,
Predrag Jovanović
::
Prethodne tekstove na temu možete pročitati ovde:
"Šta je LOD – Nivo detaljnosti BIM elemenata?"
"Šta je BEP i šta treba da sadrži?"
"Upravljanje podacima digitalnog blizanca građevinskog objekta"
"Digitalni blizanci u građevinskoj industriji"
"Šta su digitalni blizanci?"
"Male, a velike uštede u BIM projektnom procesu - primeri"
"Automatizacija BIM projektnog procesa"
"Napredno upravljanje BIM podacima"
