Od ekrana osetljivih na dodir do virtualne stvarnosti, saznajte kako tehnologija i podaci u maloprodaji oblikuju dizajn prodavnica budućnosti i iskustva kupaca.
Kupovina je nekada bila društvena trgovina u kojoj su kupci obavljali poslovne transakcije ne samo sa gotovinom, nego i kvalitetom.
Nigde to nije očigledno kao u najranijim robnim kućama koje su arhitekte projektovale tako da budu destinacije za kupovinu. Londonska robna kuća Harrods, osnovana 1849. godine, ima sedam spratova, koji obuhvataju skoro 93.000 kvadratnih metara u više o 330 odeljenja. Robna kuća je 1898. godine postavila jedne od prvih pokretnih stepenica na svetu, 1902. godine otvorila svetski čuvenu salu hrane i do sedamdesetih godina 20. veka prodavala egzotične kućne ljubimce, kao što su mladunci lavova.
„Kroz izložbe, prikaze, predavanja i zabavne spektakle, robne kuće su definisale način života dok su nudile potrepštine i luksuz, koji se podrazumevao“, piše Džen Vitaker, autorka knjige Service and Style: How the American Department Store Fashioned the Middle Class.
Danas maloprodajne radnje nisu palate, one su relikvije. Zahvaljujući pogodnostima koje donosi kupovina preko interneta, pregledanje robe po prodavnici više nije privilegija, umesto toga se shvata kao teret. Ali ne isključujte još prodavnice od cigle i maltera. Studija koju je 2014. sproveo A.T. Kerni otkrila je da 90% kupaca preferira da lično kupi proizvod. Čak 94% ukupne maloprodaje se generiše u prodajnim objektima – uprkos širenju prodaje preko interneta.
Kako bi osigurali da kupovina u prodavnicama ostane važna, bendovi ne pokušavaju da se takmiče sa tehnologijom, već da je iskoriste. Ako dizajneri i tehnologija uspešno sarađuju, rezultat može biti novo zlatno doba maloprodaje.
Senzori u prodavnici pružaju podatke o navikama kupaca
Tehnologija će ispuniti buduće prodavnice na najmanje dva plana. Prvo – infrastruktura prodavnice – biće vidljiva kupcima, ali neprocenjiva prodavcima, sudeći po Džordžu Šou, potpredsedniku istraživanja i razvoja u kompaniji RetailNext, kompaniji smeštenoj u San Francisku koja pomaže maloprodaji da skupi i analizira podatke u prodavnici.
„Ceo svet se sve više vodi podacima, a maloprodaja nije izuzetak“, objašnjava Šou, koji kaže da će maloprodaja budućnosti koristiti senzore u prodavnici da prikupe vredne informacije o kupcima i velike podatke. Među senzorima već raspoređenim u prodavnicama, na primer je:
- Beacon uređaj. Beacon uređaji emituju radio talase poznate kao Bluetooth niskoenergetski signali. Kada ih prime mobilni uređaji u fizičkoj blizini, mogu da registruju lokaciju i izazivaju aktivnost na osnovu lokacije. Prodavci mogu da usmere kupce na određen proizvod ili odeljenje, na primer, ili im pošalju im porukom kupon za proizvod. Mogu da koriste isti hardver da prate pokrete kupaca, utvrđujući kako se kreću kroz prodavnicu i koja odeljenja i izloženu robu posećuju.
- Video kamere. Prodavci sve više koriste video za obaveštavanje kupaca. Prodavci mogu da koriste video analitiku i tzv. kompjuterski vid da odrede starost kupca, pol, rasu, da broje kupce, da prate dužinu redova na kasama i servisnim šalterima, i da proračunaju vreme boravka kod izložene robe i rafova.
- RFID tagovi. Prodavci koji koriste RFID tagove na proizvodima imaju bolji uvid u inventar, što može biti korisno za višekanalnu kupovinu, omogućavajući kupcima da kupe proizvode na mreži i preuzmu ih u prodavnici. U kombinaciji sa beacon uređajima prodavci mogu da koriste RFID za povezivanje označenih proizvoda sa pojedinačnim kupcima koji ih preuzimaju, dajući uvid o tome ko je šta kupio.
- Svetlosna komunikacija. Komunikacija podržana LED svetlima ili VLC emituje jedinstvene svetlosne obrasce koje pametni telefoni registruju kamerom, što daje prodavcima alternativu beacon tehnologiji.
- Wi-Fi za goste. Kada se kupac poveže na Wi-Fi u prodavnici, prodavci mogu da sračunaju broj Wi-Fi uređaja prisutnih u prodavnici; analiziraju njihovu aktivnost i dužinu ostanka i utvrde da li ponavljaju posete određenim prodavnicama ili grupi prodavnica, pa čak i kada i koliko često se ti ponovni posetioci vraćaju.
4 tehnologije koje menjaju kupovinu
Tehnologija će takođe biti okrenuta kupcima, sudeći po Aleksu Šejpli, direktor odeljenja za projektovanje arhitektonske firme CallisonRTKL iz Sijetla, specijalizovane za projektovanje prodavnica.
„Ono što utiče na nova maloprodajna iskustva su integrisane tehnologije koje bukvalno utiču na prostor i način na koji neko može da kupuje i vrši transakcije“, kaže Šejpli. Uključujući primere:
- Pokretna prodajna mesta. Širenje mobilnog plaćanja i sistema pokretnih prodajnih mesta znači da će više prodavnica zameniti tradicionalne prodajne šaltere sa prodavcima sa tabletima raspoređenim po radnji.
- Virtualna stvarnost. Prodavci mogu da koriste kacigu za virtualnu stvarnost kako bi sproveli imerzivno prikazivanje proizvoda u virtualnom svetu ili za obilaske virtualnih salona. Takođe mogu da koriste proširenu stvarnost za slojeve kompjuterski generisanih elemenata na slike iz stvarnog sveta – uključujući sopstveni odraz na ogledalima u kabinama za probu, pomažući tako kupcima da vizualno isprobaju odeću. Home Depot i IKEA su samo dve od mnogobrojnih maloprodajnih radnji koje već koriste tehnologiju proširene stvarnosti kako bi pokazali kupcima kako bi nameštaj izgledao u njihovim domovima.
- Ekrani na dodir. Prodavci mogu da koriste pametne kioske i ekrane na dodir kako bi stvorili interaktivno prodajno okruženje, omogućavajući kupcima da detaljno nauče o proizvodu ili brendu tako što će ih angažovati na vizualnom i taktilnom nivou.
- Projektovanje medija. Nova tehnologija projektovanja omogućava prodavcima da kombinuju fizičke proizvode sa digitalnim medijima – uključujući slike, video, zvuk, tekst, pa čak i tvitove – bez upotrebe pametnih ekrana; kada kupac podigne proizvod sa stola, senzor aktivira projektor tako da sto postaje ekran na dodir.
Korišćenje podataka i tehnologije za projektovanje prodavnica budućnosti
Od beacon tehnologije do ekrana na dodir, tehnologija u prodavnici će u osnovi promeniti način na koji su projektovane.
„Ne znam tačno kako će izgledati prodavnice budućnosti, ali senzori će biti deo svake izgrađene prodavnice“, kaže Šou. „Moći ćemo da koristimo podatke iz tih senzora da shvatimo kako treba da izgleda putanja kretanja po prodavnici i da iterativno optimizujemo dizajn prodavnice – najverovatnije u hodu.“
Projektanti prodavnica moraće da misle ne samo o zahtevima hardvera – npr. gde da postave beacon tehnologiju – već i kako da iskoriste inteligenciju koju donose. Ako podaci pokazuju da kupci kupuju u prodajnim centrima, na primer, projektanti će morati da razviju rešenja – novi dizajn enterijera, oznake, vizualnu prodaju – da ih dovedu do okoline prodavnice.
„Dizajneri moraju da promene način razmišljanja“, nastavlja Šou. „Više se ne radi o instinktu, o tome šta ste naučili u dizajnerskoj školi, pa čak ni o iskustvu na tom polju; već je važno šta vam govore podaci.“
Podaci kažu da kupci žele da idu napred vraćajući se nazad: kao njihovih preci koji su posećivali robnu kuću Harrods, oni žude za prodavnicama koje imaju iskustvenu, a ne transakcionu prirodu.
„Ako su širok izbor i poređenje cena najvažniji pokretači potrošača, onda je kupovina na mreži najbolja“, kaže Šejpli. „U maloprodajnim radnjama ponovo vidimo pojavu prostora kojim se pokušava povezivanje sa potrošačima na emotivnom nivou. Brendovi žele da generišu bazu obožavalaca, ne samo bazi kupaca; da bi se to postiglo, potrebno je da se naprave imerzivna i relevantna iskustva.“
Zbog toga što kombinuje podatke kupaca sa iskustvenom arhitekturom glavna prodavnica „Watches of Switzerland“ u ulici Regent u Londonu – oko 3km od robne kuće Harrods – savršeno ilustruje novonastali spoj tehnologije, brendinga i dizajna. Projektovana od strane firme CallisonRTKL pomoću softvera Autodesk AutoCAD, trospratna prodavnica, sa skoro 1580 kvadratnih metara, otvorena 2014. godine, pod jednim krovom ima tri različita prodajna okruženja, od kojih je svako projektovano da privuče različite kupce: entuzijaste, poznavaoce i kolekcionare.
Veliki izložbeni paneli i interaktivni ekrani na dodir omogućavaju kupcima da istraže istoriju pojedinačnih brendova. Visokotehnološki prostor takođe služi kao privatan prostor za specijalne događaje.
„Prodavnica Watches of Switzerland je više od prodavnice satova“, kaže Džeradl Olburi, direktor CallisonRTKL kancelarije u Londonu. To je prodavnica precizno projektovana, kao švajcarski satovi koje predstavlja“.
Nekadašnje prodavnice su svoju raskoš dugovale kako dizajnu, tako i robi. Da bi preživele, čini se da prodavnice budućnosti moraju postupiti isto tako.
Ukoliko ste zainteresovani za najam softvera AutoCAD 2024 ili vas zanima neki od naših kurseva, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili preko kontakt forme.
Izvor: Autodesk
Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica
