Poštovani posetioci sajta TeamCAD,
nastavljamo sa obradom interesantnih tema vezanih za BIM projektni proces. Kao što sam najavio u svom prethodnom tekstu „Upravljanje podacima digitalnog blizanca građevinskog objekta“, u ovom tekstu ću obrađivati temu o BIM Execution Plan-u (eng.) – skraćeno BEP i šta on treba da sadrži.
Smatram da bi bilo veoma korisno da na samom početku teksta definišemo pojmove koje ću intenzivno koristiti u ovom tekstu.
Šta je BEP
BIM Execution Plan (eng.) – skraćeno BEP je podrazumevan i neophodan dokument svakog BIM projekta u građevinskoj industriji. Uloga BEP-a je da, uz ugovor između projektanta, izvođača radova i investitora, definiše različite aspekte implementacije BIM projektnog procesa. Obzirom da BEP još uvek nema snagu ugovora, on se obično prilaže kao dodatak ugovora između projektanta, izvođača radova i investitora i na taj način uvodi uređene i unapred definisane odnose između učesnika u BIM projektnom procesu.
Na samom početku teksta važno je napomenuti da se izrada BEP-a poverava BIM Menadžeru na projektu, kojeg u najvećem broju slučajeva zapošljava ili angažuje sam investitor. Važno je napomenuti da ne postoji jasna preporuka niti zakon kojim se regulišu obaveze učesnika u BIM projektnom procesu, po pitanju obaveza čija je dužnost izrade BEP-a, ali se čini najlogičnije da izrada BEP-a spada u domen investitora iz sledećih razloga:
- investitor finansira celokupni projektni proces uključujući izradu projektne dokumentacije u svim projektnim fazama, zatim samu izgradnju i najzad izradu BIM modela izvedenog stanja, koga će investitor koristiti kao digitalnog blizanca za izračunavanje operativnih troškova životnog ciklusa građevinskog objekta i opreme ugrađene u njega;
- izradom BEP-a, investitor pred projektanta i izvođača na jasan i nedvosmislen način stavlja zahtevane BIM standarde koje treba da primenjuju, a koji će se na najbolji način uklapati u formate i radne tokove investitora;
- izradom BEP-a, investitor obezbeđuje konzistentnost modelovanja, konvencije o imenovanju objekata ili parametara u BIM modelima disciplinama u cilju uspostavljanja procesa automatizacije generisanja podataka;
- izradom BEP-a, investitor obezbeđuje konzistentnost generisanja BIM podataka i BIM modelovanja, koja će na kraju projektnog procesa omogućiti investitoru da na efikasan način dođe do digitalnog blizanca građevinskog objekta i opreme ugrađene u njega.
Tipičan BEP najčešće sadrži sledeća tipična poglavlja BIM menadžmenta projekta:
- Upravljanje projektom;
- Format isporuke i razmene BIM dokumentacije;
- Tehnički detalji BIM projekta;
- BIM multidisciplinarna saradnja;
- LOD - Level Of Development (eng.) – nivo detaljnosti BIM elemenata;
- CDE - Common Data Environment (eng.) – zajedničko projektno okruženje.
U nastavku teksta, razmotrićemo svako tipično poglavlje BEP-a ponaosob, tako što ću dati detaljno objašnjenje svrhe svakog od njih, kao i njihov sadržaj.
Upravljanje projektom
Svrha poglavlja BEP-a koje obrađuje upravljanje projektom je da se, za sve učesnike i discipline u BIM projektnom procesu, definiše obim implementacije BIM tehnologija. U tom poglavlju se takođe dodeljuju zahtevi investitora i uloge timovima i disciplinama u BIM projektnom procesu i ključni datumi za početak, završetak i isporuku BIM projektne dokumentacije. Takođe, u poglavlju o upravljanju projektom definiše se i proces odobravanja BIM projektne dokumentacije od strane investitora.
Format isporuke i razmene BIM dokumentacije
Poglavlje BEP-a o formatu isporuke BIM dokumentacije ima za svrhu da u BIM projektnom procesu definiše sve aspekte neophodne za uspešno i optimizovano funkcionisanje celokupnog projektnog tima u svim disciplinama u projektu. U ovom poglavlju BEP-a, najčešće se definišu jedinice koje će biti korišćene tokom svih faza projekta. Zatim se definišu formati BIM modela (.rvt, IFC, .nwd, .xlms itd) koji će se razmenjivati između disciplina tokom projektnog procesa i kasnije formati BIM modela koji će biti isporučeni investitoru. Takođe se definišu i ostali formati BIM projektne dokumentacije poput formata podataka (.xlsx, .db, .odbc itd), različitih izveštaja i specifikacija (.doc, .xlsx, .pdf, .bcf itd).
Tehnički detalji BIM projekta
Poglavlje o tehničkim detaljima BIM projekta ima za cilj da standardizuje i klasifikuje podatke, da uredi način njihovog generisanja i isporuke na kraju svake faze projekta ili na kraju BIM projektnog procesa. Uobičajeno je da u poglavlje o tehničkim detaljima BIM projekta ulazi i „BIM modelling convention“ (eng.) tj. konvencija o BIM modelovanju, koja definiše konvencije o nazivima BIM elemenata radi postizanja automatizacije BIM projektnog procesa i mogućnosti ažuriranja i praćenja svih parametara BIM podataka nakon predaje BIM modela digitalnog blizanca investitoru na kraju BIM projektnog procesa. Pored prethodno navedenih delova poglavlja o tehničkim detaljima projekta, u ovom poglavlju takođe je poželjno definisati i geografske podatke objekta koji je predmet izrade projekta. Zatim je korisno definisati softvere koji će biti korišćeni u BIM projektnom procesu.Na kraju, ali ne i najmanje važno, u poglavlju o tehničkim detaljima BIM projektnog procesa uobičajeno je videti i detaljan opis o standardu izlaznih podataka vezanih za grafičku dokumentaciju i podatke iz BIM modela svih disciplina koje učestvuju u BIM projektnom procesu.
BIM multidisciplinarna saradnja
Smatram da se podrazumeva da je cilj investitora da na kraju BIM projektnog procesa dobije potpuno koordinisan projekat bez kolizija između različitih disciplina u projektu. U realnosti, to podrazumeva da će investitor dobiti potpuno koordinisan multidisciplinarni BIM model u fazi „projekat izvedenog objekta“ urađenog od strane izvođača. Taj BIM model podrazumeva BIM model svake discipline u projektnom procesu koji su kombinovani u multidisciplinarni BIM model i gde su svi BIM modeli disciplina u potpunosti koordinisani tj. imaju status „BIM multidisciplinarni model bez kolizija“ (zero clash BIM model, eng.).
Tako nešto savršeno ima smisla, imajući u vidu da su građevinski objekat i oprema ugrađena u njega potpuno sigurno izvedeni bez kolizija, pa je sasvim očekivano da BIM model izvedenog stanja bude savršena digitalna replika tj. digitalni blizanac postojećeg građevinskog objekta. O temi digitalnih blizanca i njihovoj svrsi, napisao sam tri teksta, koja u detalje opisuju svrhu i metodologiju njihove izrade: "Šta su digitalni blizanci?", "Digitalni blizanci u građevinskoj industriji", i "Upravljanje podacima digitalnog blizanca građevinskog objekta".
Međutim, treba imati u vidu da, tokom BIM projektnog procesa, ako krenemo od idejnog projekta, na kraju svake faze projekta (osim projekta izvedenog objekta), BIM multidisciplinarni model ne podrazumeva multidisciplinarni BIM model bez kolizija između različitih disciplina u projektu. Proces kojim se dolazi od grubih BIM modela disciplina do potpuno koordinisanog multidisciplinarnog BIM modela se postiže BIM virtuelnim koordinacionim sastancima (VDR, eng.), gde se radi vizuelni pregled BIM modela disciplina i radi test detekcije kolizija. Očekivano je da kako faze projekta napreduju, bude sve manje kolizija, ali je sve do projekta izvedenog objekta nerealno očekivati BIM multidisciplinarni model bez kolizija izmeću različitih disciplina iz razloga što je mnoge kolizije moguće rešiti na samom gradilištu. Sa druge strane, nema preteranog smisla rešavati neke kolizije u ranim fazama projekta zbog troškova samog investitora, sve dok te kolizije značajno ne ugrožavaju usklađenost projekta različitih disciplina.
Najbolje bi bilo da celim procesom BIM virtuelnih koordinacionih sastanaka (VDR, eng.) upravlja BIM Menadžer ili BIM Konsultant na projektu, koga je zaposlio ili angažovao investitor. Proces od grubih BIM modela do potpuno koordinisanog multidisciplinarnog BIM modela može uštedeti mnogo novca investitoru, ukoliko je tom procenom upravljao iskusan BIM Menadžer ili BIM Konsultant. Frekvencija BIM virtuelnih koordinacionih sastanaka generalno se ne može definisati, ali je uobičajeno da se BIM virtuelni koordinacioni sastanci održavaju jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje. Poželjno je da BIM Menadžer ili BIM Konsultant vodi zapisnik tokom BIM virtuelnog koordinacionog sastanka i nakon sastanka sačini izveštaj o napretku BIM modela disciplina i koordinaciji projekta tj. međusobnoj koordinaciji BIM modela disciplina i taj izveštaj dostavi investitoru.
Na samom kraju poglavlja vezanog za BIM multidisciplinarnu saradnju, trebalo bi pomenuti da postoje protokoli o detaljnosti izrade elemenata (LOD, eng.), koji u pojedinim zemljama prate prethodno definisan format isporuke BIM delova tokom različitih faza projekta. Međutim, najčešće je nivo detaljnosti BIM elemenata u projektnom procesu vezan za različite faze projekta i uobičajeno je da se prilaže kao sastavni deo BEP-a. O nivou detaljnosti BIM elemenata biće više reči u sledećem poglavlju.
LOD (eng.) – nivo detaljnosti BIM elemenata
Ovo poglavlje definiše nivo detaljnosti BIM elemenata shodno fazi projekta u kojoj se nalaze projektni timovi svake discipline u BIM projektnom procesu. U tom poglavlju BEP-a, investitor definiše nivoe detaljnosti BIM elemenata tokom svih faza projektnog procesa i postavlja ih pred projektanta i izvođača radova i to ne samo u smislu grafičkih zahteva BIM modela, već i u smislu podataka koji BIM elementi sadrže u sebi.
Usklađenost nivoa detaljnosti BIM elemenata i faza projekta je veoma opširna tema, o kojoj ću dati mnogo više detalja u svom narednom tekstu, pa stoga molim čitaoce za malo strpljenja o ovoj temi.
CDE (eng.) – zajedničko projektno okruženje
Poslednje tipično poglavlje BEP-a, kao što mu naziv jasno i sugeriše, definiše okruženje u kome će se BIM projekat izvoditi. To u praksi znači da se u ovom poglavlju definiše način razmene modela različitih disciplina u BIM projektnom procesu, zatim frekvencija razmene BIM modela, server na koji će se BIM modeli i podaci vezani za njih smeštati itd. Tradicionalan način razmene BIM modela, podataka iz BIM modela i generalno kompletnog projektnog procesa ne daje investitoru mogućnost da, u bilo kom momentu tokom projektnog procesa, proveri napredak BIM projektnog procesa. Međutim, ovo investitor može nadomestiti angažovanjem BIM Menadžera ili BIM Konsultanta.
Stoga je veoma korisno za sve učesnike u BIM projektnom procesu – dakle i projektantima različitih disciplina i izvođaču radova na izgradnji građevinskog objekta i investitoru, da rade u „cloud“ projektnom okruženju, gde nema „uploadovanja“ ažuriranih BIM modela disciplina. U „cloud“ projektnom okruženju, BIM modeli disciplina praktično ostaju sve vreme na „cloud“-u i ažuriraju se u realnom vremenu, a BIM modeli se mogu smatrati „živim“. Odnosno, svaka promena na BIM modelu učesnika u projektu odražava se na BIM model discipline na „cloud“-u. To pruža maksimalnu transparentnost svim učesnicima u BIM projektnom procesu i pomaže u bržem uočavanju multidisciplinarnih problema u projektnom procesu, te njihovom rešavanju u ranim projektnim fazama.
Nije mi namera da dajem konačan sud niti da Vam namećem sopstveno mišljenje, ali nakon zaista mnogo projekata u različitim „cloud“ zajedničkim projektnim okruženjima, mišljenja sam da BIM 360 pruža najbolje mogućnosti permanentne koordinacije između različitih BIM modela disciplina u BIM projektnom procesu, zbog toga što su sve promene vidljive nakon što se podaci u BIM modelu discipline sinhronizuju. Takav BIM radni tok omogućava investitoru ili njegovom BIM Konsultantu da konstantno prati napredak samog projekta i nivo usklađenosti BIM modela disciplina u bilo kom momentu projektnog procesa.
Na samom kraju teksta, želeo bih da napravim kratak rezime svega što sam izneo u tekstu.
BEP je neophodan dokument za uspešnu implementaciju BIM tehnologije na projektu na kome investitor stavlja BIM zahtev pred učesnike u projektu. Logično je da je izrada BEP-a obaveza investitora, jer on plaća sve troškove životnog ciklusa projekta – od idejnog projekta, pa sve do projekta izvedenog objekta. U zavisnosti od iskustva BIM Menadžera ili BIM Konsultanta, koga investitor angažuje za izradu BEP-a i nadgledanje sprovođenja zahteva sadržanih u BEP-u, sam investitor može ostvariti značajne uštede u svim fazama projektnog procesa.Na kraju investitor može doći do BIM modela izvedenog objekta sa instalacijama – budućeg digitalnog blizanca građevinskog objekta, koga može predati ili prodati budućem korisniku građevinskog objekta radi praćenja troškova životnog ciklusa građevinskog objekta i opreme ugrađene u njega. Ako je investitor ujedno i budući korisnik građevinskog objekta, izrada BEP-a od strane investitora, kroz angažovanje BIM Menadžera ili BIM Konsultanta i nadgledanje implementacije zahteva sadržanih u njemu, čini se kao jedina logična opcija.
Ovim bih završio tekst o temi „Šta je BEP i šta treba da sadrži“ i mom viđenju kako on može pomoći investitoru u mnogim oblastima kroz optimizaciju troškova i postizanje bolje funkcionalnosti, kako kod objekata koji nisu izrađeni ili izgrađeni, tako i kod objekata koji su izgrađeni. Ujedno bih i iskoristio priliku da Vam najavim svoj sledeći tekst „Šta je LOD – nivo detaljnosti BIM elemenata“.
Ukoliko imate bilo kakva pitanja, komentare ili želite da saznate više detalja o temi koju sam obradio u tekstu „Šta je BEP i šta treba da sadrži“, molim Vas kontaktirajte TeamCAD, koji će Vam rado pružiti dopunske informacije.
Takođe, ukoliko Vam je potrebna bilo kakva pomoć u izradi BEP-a ili BIM konsultantskim uslugama radi optimizacije BIM projektnog procesa, TeamCAD će Vam rado pružiti podršku u tome.
Do sledećeg teksta,
Predrag Jovanović
::
Prethodne tekstove na temu možete pročitati ovde:
"Upravljanje podacima digitalnog blizanca građevinskog objekta"
"Digitalni blizanci u građevinskoj industriji"
"Šta su digitalni blizanci?"
"Male, a velike uštede u BIM projektnom procesu - primeri"
"Automatizacija BIM projektnog procesa"
"Napredno upravljanje BIM podacima"
