Izložba Kraljevskog instituta britanskih arhitekata prikazuje kako restoracija, recikliranje i prenamena pomažu industriji da ostvari arhitekturu sa nula ugljenika.
- Arhitektura sa nula ugljenika koristi principe kružne ekonomije da prenameni ili reciklira građevinske materijale, pojača održivost uštedom materijala i prostora na deponiji.
- Projekti prilagodljive prenamene koriste naprednu tehnologiju prikazujući potencijal arhitekture bez ugljenika, uključujući elektranu Battersea u Londonu.
- Stvaranje načina razmišljanja sa „nula ugljenika“ zahteva posvećenost građevinske industrije i zakonodavnu akciju za sprovođenje i podsticanje boljih praksi.
Plastika je pošast. Od 1950. godine ljudi su napravili više od 8 milijardi metričkih tona plastike, sudeći po istraživanjima Univerziteta Džordžija. Univerzitet je 2017. godine izvestio da se u poslednjih 60 godina samo 9% plastike recikliralo, a 79% je završilo na deponijama ili u prirodnom okruženju. Ako se ovaj trend nastavi, otprilike 12 milijardi metričkih tona plastičnog otpada će do 2050. godine biti na deponijama ili u životnom okruženju.
„Da bismo spasili planetu od zagađenja i klimatskih promena, vreme je da se uozbiljimo po pitanju recikliranja – ne samo flaša, kutija i kesa, već i zgrada“, kaže Pet Kolard, kustos izložbi u Kraljevskom institutu britanskih arhitekata Ujedinjenog Kraljevstva (RIBA).
„Kao i mnoge druge discipline, arhitektura, inženjering i građevinarstvo su išle linearnim putem: Koristimo materijale, pravimo proizvod, onda taj proizvod bacimo i kupimo nov. To nije održivo“, kaže Kolard, čija je izložba „Dug život, malo struje: Projektovanje za kružnu ekonomiju“ debitovala u sedištu instituta RIBA u Londonu u novembru 2022. godine.
Institut RIBA i kompanija Autodesk, podržavaju ovu izložbu koja traje do 1. aprila 2023. godine i koja pokazuje da principi kružne ekonomije mogu da pomognu stvaranju održivije arhitekture sa nultom emisijom.
„Zemlja ima vrednost i sve je veća finansijska dobit od rušenja postojećih objekata za izgradnju novih“, kaže Kolard. „Predlažemo da vaša polazna tačka uvek bude ponovna upotreba. Uvek možete da izgradite nešto novo, ali je mnogo bolje da iskoristite postojeće objekte, komponente ili materijale koji se u njoj nalaze. Na taj način možete da prestanete da upotrebljavate nekorišćeni materijal i izbegnete punjenje deponija. Kada srušite zgradu, stvarate veoma mnogo otpada.“
Usvajanje principa kružne ekonomije nije samo održivo, već je strateško. Prema Ujedinjenim Nacijama svetska populacija je u novembru 2022. dostigla 8 milijardi i očekuje se da će do 2050. godine dostići 10 milijardi. Ovo povećanje zahteva da svetska građevinska industrija svaki dan izgradi u proseku 13.000 novih zgrada. Suočavajući se sa izazovima kao što su prekidi u lancima snabdevanja i nedostatak radne snage, nejasno je kako će građevinarstvo ići u korak sa tim.
Oslanjajući se samo na novu izgradnju, možda i neće. „Kružni“ dizajn i izgradnja – restauracija, renoviranje, adaptacija i prenamena – su ekonomski i ekološki imperativ.
„Očigledno je da se dešavaju neki ozbiljni ekološki problemi“, kaže Kolard. „Svet se budi zbog štetnog nasleđa prethodnih generacija...kao rezultat toga, mi kao industrija treba više da razmislimo koje materijale koristimo i o načinima na koje projektujemo i gradimo.“
Kao što izložba instituta RIBA pokazuje, povećava se broj arhitektonskih firmi koje rade upravo to. Korišćenjem tehnoloških rešenja koje prenamenu čine sve održivijom, pravi se novo nasleđe sa inovativnim projektima koji pokazuju potencijal koji kružna ekonomija nudi izgrađenom okruženju.
Kuća Feniks se izdiže iz pepela
Među projektima predstavljenim na izložbi „Dug život, malo struje“ je i projekat firme CSK Architects’ – kuća „Feniks“ u Vindzoru u Engleskoj. Planirana je za završetak 2024. godine, nalazi se na istorijskom mestu vile iz 18. veka, domu dva bivša britanska premijera.
Jedan bivši vlasnik, ser Frensis Beri, kupio je kuću 1872. godine i nazvao je St. Leonard’s Hill. Kada je Beri umro, dvadesetih godina 20. veka, njegov nezadovoljni sin – sa kojim je imao težak odnos – želeo je da proda kuću, ali nije mogao. Pa je kuću posuo dinamitom i razneo. Od tada njeni razbacani ostaci počivaju na živopisnom brdu sa pogledom na zamak Windsor.
Trenutni vlasnik, Andru Traj, naručio je od kompanije CSK da gradi na temeljima stare građevine, koristeći obnovljene materijale spašene sa ruševine St. Leonard’s Hill. Završen proizvod će biti dvorišna kuća u obliku slova U koja obuhvata istorijski kameni trem – jedini deo originalne vile koji je i dalje netaknut.
„Delić koji je ostao od originalne kuće je kao fragment DNK i na čudan način, kao kod Frankenštajna, uzimamo taj fragment DNK i koristimo ga da ponovo izraste u novu kuću“, kaže arhitekta Metju Barnet Haulend, direktor istraživanja i razvoja u CSK. „Imate ovu lokaciju na kojoj je bilo nekoliko zgrada tokom nekoliko stotina godina, i razneta je dinamitom. Dođete i sakupite sve te delove i sklopite ih zajedno da napravite nešto novo. To je prilično neobičan projekat.“
Radeći sa Bartlet školom arhitekture na Univerzitetskom koledžu u Londonu, kompanija CSK je iskopala, očistila i numerisala kamenje i uradila digitalno 3D skeniranje kako bi napravila „digitalni kamenolom“ spasenih materijala. Korišćenjem softvera za projektovanje, arhitekte mogu da mešaju i spajaju kamenje iz ovog digitalnog inventara, određujući kako da ih ponovo sastave radi estetskog i strukturalnog integriteta, kao kada virtualno igraju igru Jenga.
Tim je koristio ovaj proces da projektuje i izgradi prototip: kameni portal sa tabatom, gde je pomešano grubo, organsko kamenje sa glatko isečenim šestostranim blokovima.
„Naš klesar je rekao da obično rade sa proporcijom od 30% ponovo korišćenog materijala“, kaže Hauland. „Pa ako dobiju tonu kamena, mogu da se nadaju da će iskoristiti jednu trećinu tone za završenu zgradu. Tokom ovog pažljivijeg procesa, mogli smo taj procenat da povećamo na 50%.“
„Bez moderne tehnologije, imali biste veliko kamenje koje leži ispred vas, ali ne biste mogli da ih zamislite i pomerate kako bi utvrdili koji kamen najbolje ide uz drugi“, nastavlja. „Sa digitalnim inventarom delova možete da pravite elemente po meri koje bi inače bilo nemoguće napraviti.“
Haulend kaže da bi bilo „lakše, brže i verovatno 10% jeftinije“ da se gradi od početka umesto da se koriste postojeći materijali. „Za neke ljude, radi se o starinskom aspektu – sećanjima i istoriji“, on kaže. „Za druge, radi se o smanjenju resursa i ugljenika.“ U slučaju kuće Feniks, pomalo je i jedno i drugo.“
Drugi deo ovog teksta možete pronaći
Izvor: Autodesk
Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica
Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom Revit ili vas zanima neki od naših kurseva, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili preko kontakt forme.
