Evropski urbani centri daju viziju pametnijih, zelenijih gradova budućnosti
Od Beča i Pariza do malog nemačkog grada Lemga, otkrivamo destinacije koje uspostavljaju pravila za pametnije, zelenije gradove budućnosti.
- Evropski gradovi budućnosti će biti zeleniji, digitalniji i sasvim društveno uključivi.
- Pariz je već dosta učinio da bi ovo postigao: čuvena Jelisejska polja su na putu da postanu zelenije mesto.
- Beč se dugo smatra za pionira pametnih gradova sa pažnjom usmerenom na rodno planiranje.
- Nemački gradovi srednje veličine takođe služe kao uzori za budućnost.
- Da bismo nastavili da podižemo gradove budućnosti, presudna je upotreba digitalnih alatki.
Ana Hidalgo ne voli automobile. Ona u svom gradu ne želi ni njih ni izduvne gasove koje oni proizvode. Umesto toga, ona želi više drveća, parkova i biciklističkih staza. Kao gradonačelnik Pariza i član Socijalističke partije, ona nije jedina koja želi da njen grad postane zeleniji. Mnogi političari teže velikim promenama, u skladu sa ciljem EU da smanji efekat staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine.
Poslednjih godina Hidalgo je pokrenula više inicijativa kako bi Pariz gurnula korak bliže ka tom cilju. Pod njenom upravom grad je sagradio i nadogradio biciklističke staze, zasadio drveće i inspirisao dizajnere da transformišu čuvena Jelisejska polja u park. Hidalgo zastupa koncept „petnaestominutni grad“, po kome građani mogu da stignu do škole, doktora, prodavnica, pozorišta, kancelarija i zelenih površina za 15 minuta od napuštanja svog doma.
Ova inicijativa znači da je Pariz korak bliže da reši svoj problem sa smogom. Ali pitanje smoga nije jedino u jednom od najgušće naseljenih gradova na svetu. Stanarine su visoke, a dostupni stanovi su luksuzni. Ova dilema je česta u skoro svakoj svetskoj metropoli.
Vizija gradova budućnosti: Manje saobraćaja, više prostora
Uprkos globalnom talasu rada na daljinu iz 2020. UN prognozira da će 68% svetske populacije do 2050. godine živeti u gradovima. Kako ljudi nastavljaju da se sele u gradove, tako će rasti potreba za stanovima, saobraćaj će se pogoršati i doći će do manjka prostora.
Jasno je da se nešto mora promeniti. Širom sveta dizajneri rade na planiranju gradova budućnosti. Na primer, japanski proizvođač automobila Tojota i danska arhitektonska firma BIG planiraju prvi svetski grad koji može da se programira, takozvani „Istkani grad“ u podnožju planine Fudži.
U međuvremenu, vlada Saudijske Arabije želi da sagradi NEOM, grad bez puteva i automobila. Sasvim ekološki prihvatljiv grad u sred pustinje. U toku je sličan projekat u kineskoj provinciji Hebei. Grad Xiong’an je projektovan da bi pomogao smanjenju prenaseljenosti obližnje prestonice Pekinga i namera je da postane neka vrsta zelene Silicijumske doline. Firma Sidewalk Labs, podružnica kompanije Alphabet Inc, ima slične planove za Toronto, ali je projekat trenutno na čekanju.
Model gradova budućnosti
Beč takođe eksperimentiše sa konceptima za budućnost. Gradski urbanisti uzimaju u obzir niz perspektiva koje se tiču kvaliteta života, koristeći tehniku zvanu rodno planiranje. Lokalni urbanista Eva Kail zastupa rodno planiranje više od trideset godina.
„Većina gradova je, u suštini, projektovana za muškarce“, kaže Kail, objašnjavajući da su ulice, usmeravanje saobraćaja i životni prostor prvenstveno zasnovani za zastarelim modelima izdržavaoca porodice koji ujutru vozi na posao i vraća se uveče. U neposredno životno okruženje.
Upravo je to ono što rodno planiranje menja. Preko ulica će se lakše ići dečjim kolicima, kao i do parkova i obdaništa do kojih se može stići pešice, i to sve je deo rešenja.
Rezultati su jasni: Beč je nekoliko godina za redom prvi na Mercerovoj listi kvaliteta života. Takođe je prestigao London na vrhu Roland Berger indeksa pametnih gradova.
„Beč traži strategije za budućih 10 godina“, kaže Florian Voler, ekspert iz agencije Smart City. Ova agencija je odeljenje analitičkog centra Urban Innovation koji prati i analizira globalne trendove i razvoj u gradskim područjima. „Odavno je Beč uspostavio viziju gde želi da bude do 2030. i 2050. godine“, kaže Voler. „Prva okvirna strategija iz 2014. je dopunjena uspostavljanjem novog kriterijuma“.
Pametna saobraćajna rasveta i obnovljiva energija
Ciljevi Beča su ambiciozni. U saobraćajnom sektoru emisija ugljen-dioksida po glavi stanovnika mora do 2030. godine biti smanjena za 50%, a do 2050. za 100%. Do 2050. godine 80% delova i materijala od srušenih zgrada i velikih obnovljenih projekata mora da se ponovo upotrebi ili reciklira.
Lako je napraviti da plan rada izgleda dobro na papiru. Ozbiljan posao je dostići ciljeve u projektima kao što su elektromobilost, kanalizacioni mulj kao obnovljivi izvori energije, privremeno i zajedničko korišćenje prostora i pametna saobraćajna rasveta, koji su sada u toku širom Beča.
Johan Rabe, profesor urbane otpornosti i digitalizacije na Tehničkom univerzitetu u Berlinu, ističe da pilot programi nose nadu o „novoj normalnosti“, ali ne uspevaju da uzmu u obzir kako će se ti projekti sprovesti u drugim oblastima ili gradovima. On pozdravlja umrežavanje i razmenu ideja kao značajne za ponavljanje projekta posle faze njihovog testiranja.
Ova vrsta umrežavanja je svrha zajedničkog projekta Smarter Together, koji je finansirala EU sa ciljem da se poboljša kvalitet života u gradovima koji se menjaju. Projektom upravljaju Beč, Minhen i francuski Lion, koji su pretvorili čitava susedstva u mehuriće za testiranje nove tehnologije i infrastrukture. Sofija (Bugarska), Venecija (Italija), Santijago de Kompostela (Španija), Kijev (Ukrajina) i Jokohama (Japan) su uključeni kao gradovi sledbenici i posmatrači.
Menadžer projekta Smarter Together za Minhen ovu strukturu zove „sistem lančane reakcije“ i kaže da je sledeći korak pronalaženje novih delova grada u kojima se rešenja mogu primeniti.
Urbani razvoj vođen tehnologijom
Da bi se postigli unapred smišljeni ciljevi, gradovi se oslanjaju na pametnu tehnologiju koja obećava optimizovanu infrastrukturu i logistiku, kao i javne i privatne prostore koji su pogodni za život i ekološki su prihvatljivi.
Norveški grad Oslo je nedavno koristio softver Spacemaker, kompanije Autodesk da isplanira jedan od svojih najvažnijih projekata. Spacemaker je zasnovan na veštačkoj inteligenciji i koristi generativni dizajn da izračuna optimalni razvoj jedne parcele. Da bi poboljšao standarde stanovanja, u proračun stavlja parametre kao što su vetar, zračenje sunca, prostor, buka i kišnica.
Ponovna arhitektonska procena i dizajniranje pomogli da se u Oslu smanji broj slabo osvetljenih stambenih područja za 51%, a buka za 10%. Korišćenjem ekspertize veštačke inteligencije koju pruža Spacemaker, može se održivo planirati i uštedeti nekoliko dana napornog ručnog rada.
„U ranim fazama, tokom planiranja i dizajniranja, možete znatno da utičete na održivost“, kaže suosnivač softvera Spacemaker, Havard Haukeland. „Cena izmena tokom ovih faza je mnogo niža nego naknadne izmene u kasnijim fazama, kao npr. u toku građevinskog izvođenja.“
Gradovi budućnosti ne moraju biti veliki
Ima mnogo razloga zašto su veliki gradovi zvezde vodilje i mesta na kojima svi žele da budu viđeni. Gradska područja su dom velikih kompanija. Oni su središte poslovanja i magnet za naučnike i istraživače. Tu je centar za pokretanje novih mreža razvoja. Ali mali i srednji gradovi su dugo u centru pažnje. Nemački gradovi Ulm, Kajzerslautern i Gera su među 13 gradova modela u projektu Smart Cities, platformi za dijalog koju je inicirao nemački savezni ministar unutrašnjih poslova, građevinarstva i zajednice.
Do 2022.godine će klimatski neutralno susedstvo biti izgrađeno u jugozapadnom nemačkom gradu Kajzerslautern, na mestu nekadašnje fabrike mašina za šivenje u vlasništvu Georga Majkla Pfafa. Fraunhoferov Institut za sisteme solarne energije obezbeđuje naučnu podršku za projekat Enstadt: Pfaff Reallabor.
U skromnom gradu Lemgu u severozapadnoj Nemačkoj, istraživači, u saradnji sa Fraunhofer Institutom za optroniku, sistemsku tehnologiju i eksploataciju slika (IOSB), imaju sličan pristup eksperimentisanju u stvaranja grada budućnosti srednje veličine. „Poenta je u pretvaranju strukturalnih mana malih gradova u prednosti“, kaže Jurgen Jaspernite, profesor kompjuterskog umrežavanja na Univerzitetu za primenjenu nauku i umetnost Ostwestfalen-Lippe i direktor gorenavedenog Fraunhofer Instituta.
Projekat vidi male opštine kao alternative koje velikim gradovima daju mogućnost rasterećenja, umesto da ostanu zaustavljene u vremenu. Ovaj fokus na oživljavanje manjih gradova je sličan onome koji su sproveli Minhen, Lion i Beč kao deo inicijative Smarter Together.
Kada gradonačelnica Pariza zastupa „petnaestominutni grad“, ona misli na susedstva koja su sami sebi dovoljna i koja, u suštini, funkcionišu kao sela ili mali gradovi. Na kraju krajeva, svi ovi projekti imaju istu svrhu, bilo da se realizuju u malim zajednicama, metropolama ili mega gradovima. A to je da se osiguraju umreženost znanja i globalno prilagodljiva rešenja.
Izvor: Autodesk, Carolin Werthmann
Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica
Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa Autodesk softverom ili vas zanimaju naši proizvodi ili usluge možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.
