Stari načini rada više ne važe: Konvergencija je ušla u proizvodnju. Tehnologije kao što su cloud i generativni dizajn premošćuju razdvojenost dizajna i proizvodnje.
Konvergencija u proizvodnji približava dizajnere i inženjere mašinistima u proizvodnom pogonu putem inovativnih procesa, kao što je generativni dizajn.
- Povećava se pritisak na proizvođače da ubrzaju proizvodnju.
- Konvergencija dizajna i proizvodnje je najbolji način da kompanije ispune zahteve potrošača.
- Konvergencija je sledeći logičan korak u digitalnoj transformaciji proizvodne industrije.
- Generativni dizajn pomaže da se premoste razlike dizajna i proizvodnje.
Pre više od jednog veka, Henri Ford je popularizovao montažnu traku, revolucionarnu proizvodnu ideju koja je omogućila masovnu proizvodnju. Iako je taj linearni pristup dobro funkcionisao, današnjem svetu treba novi udar domišljatosti.
Konvergencija spaja dizajn i proizvodne procese, podatke i tehnologije kako bi koordinisala tok rada u različitim disciplinama. Ona stvara fluidniji, fleksibilniji proces koji zamenjuje model rada „korak po korak“. Konvergencija pomaže kompanijama da drže korak sa povećanim zahtevima korisnika i ubrzaju inovacije kroz brži tok posla.
U današnjem svetu kompanije moraju da dizajniraju razmišljajući o proizvodnji, ali takođe treba i da imaju odgovarajuće alatke. Koncept Internet stvari (eng. Internet of Things - IoT) doveo je do povezivanja industrija, postavivši temelje za konvergenciju, digitalne tehnologije i usavršenu radnu snagu koja će igrati značajne uloge u novoj eri agilnog dizajna i proizvodnje.
U pametnim kućama imamo uređaje kao što su televizori, frižideri, pametne roletne i termostati koji podatke sa senzora mogu da šalju svojim proizvođačima. Oni mogu da ažuriraju softver proizvoda ili da prilagode buduće karakteristike zahtevima korisnika.
Šta je konvergencija u proizvodnji?
Konvergencija predstavlja multidisciplinarne procese ukrštanja dizajna i proizvodnje. To je digitalni spoj nesrodnih tehnologija koji dopušta dizajnerima, inženjerima, proizvođačima i mašinistima da rade zajedno, od polaznog dizajna do fizičkog proizvoda.
Konvergencija razbija izolovane sisteme, praveći povezane ekosisteme u kojima alatke i tehnologija stvaraju podatke za zajedničko korišćenje, negujući međusobnu saradnju različitih tokova rada. Ona podržava masovnu proizvodnju, istovremeno omogućavajući prilagođavanje. Ostale dobrobiti konvergencije uključuju:
- Lakoću brzog odgovora na promene na tržištu i potrebe korisnika
- Pregledne radne tokove za bržu proizvodnju sa manje grešaka
- Bolju komunikaciju i besprekornu saradnju između timova
- Bolje prilike za inovacije
- Automatizovane i održivije procese
Kako konvergencija u proizvodnji izgleda na delu? Može da ima oblik u kojem inženjeri i profesionalaci u proizvodnji rade zajedno u zajedničkim podacima u cloudu. Ili mogu biti procesi generativnog dizajna, u kojima timovi sarađuju u definisanju funkcionalnih i izvođačkih zahteva, koristeći moć kompjuterskog clouda da bi se pronašlo najbolje geometrijsko rešenje problema.
Šta pokreće konvergenciju?
Evo nekoliko spoljašnjih sila koje pokreću konvergenciju.
Neprestani zahtevi za bržim inovacijama
Jednim klikom na miša ljudi mogu da poruče skoro sve. Oni žele da stvari idu brže, pa vrše pritisak na proizvođače da pronađu nove načine rada. Pošto se očekuje da će svetska populacija do 2050. godine dostići 9,7 milijardi, takvi zahtevi će samo nastaviti da rastu. Potrošači žele brze inovacije i proizvode prilagođene sebi više neko ikad pre. Stari linearni proces nije dovoljno brz da ide u korak sa ovim zahtevima: Kompanije moraju da budu brže i iterativne. Da bi to postigle, moraju da spoje procese dizajniranja i pravljenja proizvoda.
U Fordovo vreme masovne proizvodnje žrtvovano je prilagođavanje proizvoda korisniku. Ali sa konvergencijom, kompanije ponovo imaju mogućnost da naprave unikatne predmete samo pritiskom na dugme „štampaj“. Kupci mogu čak i da učestvuju direktno u procesu, naručujući par patika koji su sami dizajnirali ili praveći automobil svojih snova.
Koristeći aplikaciju, kupac može lako da prilagodi boju, model i odabere razne dodatke za svoj novi auto. Ali iza toga stoji mnogo inovacija da bi se to omogućilo.
Ubrzavanje digitalne transformacije u Cloudu
Proizvodnja je industrija sa dubokim korenima, gde promene dolaze u sporim talasima. Ali pošto su timovi za razvoj proizvoda prirodno raspršeni širom sveta, pandemija je ubrzala digitalnu transformaciju.
Tehnologije kao što su veštačka inteligencija, robotika, virtuelna i proširena stvarnost podstiču uspon pametnih fabrika i postavljaju temelj za konvergenciju. Mnogo toga je moguće upravo zbog clouda. Ekosistemi bazirani na cloudu stvaraju okruženje koje je zasnovano na podacima i pogodno za saradnju i u kome nesrodne tehnologije mogu da komuniciraju – a ono je savršen domaćin za generativni dizajn.
Kako inženjeri donose odluke, tako u cloudu mogu simulacijama u realnom vremenu da utvrde šta će funkcionisati, a šta ne. Kada je kompanija General Motors morala da poboljša nosač sedišta, koristila je generativni dizajn. Originalni deo je bio sastavljen od osam različitih delova, i svaki je bio pojedinačno proizveden. Od 150 različitih mogućnosti, krajnji rezultat je deo napravljen iz jednog komada koji je bio 40% lakši, 20% jači i koji ispunjava sve sigurnosne zahteve.
Kompanija SRAM, proizvođač delova za bicikle, pruža još jedan primer premošćavanja jaza između dizajna i proizvodnje. Da bi dizajnirala bolju ručicu pokretača – deo koji povezuje pedalu bicikla sa srednjim pogonom i stvara energiju za rotiranje lanca – kompanija SRAM je koristila generativni dizajn. Unela je podatak da su delu potrebne osobine za promenljiv teren i dobila je deo koji je upola lakši od originalne ručice pokretača i 20% snažniji. Takođe, deo je unapredio tok proizvodnog procesa kompanije SRAM.
Postojanje svih procesa u cloudu omogućava stvaranje digitalne niti koja održava tačnost podataka za vreme kretanja proizvoda kroz različite discipline tokom ciklusa nastajanja. Zamislite povlačenje dela na automobilu: Obično bismo morali da ha odvezemo kod mehaničara na fizičku popravku. Vlasnici Tesla automobila to ne moraju da rade jer ažuriranje softvera automobila preko clouda može da popravi neke probleme dok je on na parkingu. Takođe, automobil šalje korisničke podatke nazad Teslinim inženjerima za nastavak poboljšanja osobina.
Pomoću petlje dizajn-proizvodnja-povratne informacije korisnika dizajneri mogu da koriste generativni dizajn da poboljšaju osobine bicikla, a senzori i iskustva korisnika mogu da utiču na buduće dorade u procesu dizajna i proizvodnje.
Potreba za elegantnijom, održivijom industrijom
Proizvođačka industrija ostavlja značajan karbonski otisak, ima učešće u 54% svetske potrošnje energije i 20% svetske emisije. Kako kompanije budu odgovarale na sve brojnije zahteve potrošača, povezivanje procesa dizajna i proizvodnje biće bolje za planetu.
Konvergencija vodi ka elegantnijoj industriji jer dovodi do sledećih promena:
- Koristi se manje resursa
- Eliminiše se otpad korišćenjem 3D štampe
- Potencijalni problemi se prepoznaju tokom dizajniranja, pa se smanjuju prerade
- Generišu se brojne kombinacije da bi se odabrala najodrživija varijanta
- Lanci nabavke se povezuju sa planovima proizvodnje da bi se ostvarilo efikasno upravljanje zalihama.
Ali kako se slažu brža proizvodnja više stvari i održivost? Prvo, kompanije treba da razumeju ceo proizvod, od sirovih materijala do mogućnosti recikliranja i kruženja. Konvergencija omogućava inženjerima da testiraju različite varijacije dizajna, kao sirovi materijali, digitalno, pre nego što počne proizvodnja. Dizajneri mogu da odaberu kružni pristup da bi utvrdili kako proizvodi mogu da se recikliraju i izbegnu deponije.
Ukoliko je tradicionalno dizajnirani predmet načinjen od lošeg materijala, taj materijal postoji kroz ceo život proizvoda. Konvergencija dizajna i proizvodnje daje mogućnost inženjerima da ranije u toku procesa unesu informacije koje bi dale poželjnije rezultate.
3 načina za promociju konvergencije
Kako raste pritisak na kompanije da stvari obavljaju bolje, inženjeri i dizajneri treba da budu svesniji kasnijih posledica svake odluke. Konvergencija se zahuktava i otvara tržište novim kompanijama – startapovima koji nisu vezani za nasleđene sisteme. Metode masovne fabričke proizvodnje, koje su nekada bile adut, sada mogu biti prepreka koja sprečava kompanije da napreduju. Startapovi idu direktno na konvergentan model poslovanja, zaobilazeći ostale načine rada.
Konvergencija vodi do boljih ishoda i boljih proizvoda. Kompanije mogu da ostvare koristi od ovog proizvodnog modela na sledeća tri načina.
1. Prgrli spoljnu perspektivu
Proizvođači koji su dugo u poslu mogu imati otpor prema promenama, sa argumentom: „Ovo je način na koji smo oduvek radili“. Međutim, tako suženo vidno polje ograničava inovacije, sprečava razvoj i može biti smrtna presuda za kompaniju. Da bi se prigrlile promene, važno je imati spoljnu perspektivu. Tradicionalne kompanije mogu da nauče od konkurencije koja radi po drugačijim kriterijumima i ne „vuče“ za sobom stare načine rada. One će se kretati brže, imati više inovacija i biti pioniri industrije.
2. Više će vrednovati ishod, a ne aktivnosti
Kompanije gube produktivnost i profitabilnost kada suviše pažnje posvete aktivnostima bez razumevanja koje ishode te aktivnosti donose. Umesto toga, kompanije treba da razmišljaju o tome zašto prave stvari i kako mogu da pruže neku vrednost potrošačima. Bilo da su u pitanju sprava za fitnes ili motor aviona, vrednost tog predmeta nije u naporu koji je uložen u njegovo fizičko pravljenje, već u doživljaju koji on na kraju donosi.
3. Usavršeni radnici
Kako kompanije ponovo osmišljavaju tokove posla da bi povezali dizajn i proizvodnju, isto tako treba da naprave mesta i za usavršavanje radnika. Kompanija McKinsey je ustanovila da će u digitalno povezanom svetu za 90% proizvodne radne snage biti potrebne nove veštine. Rukovodioci treba da obučavaju svoje timove za poslove koje zahtevaju ljudsku domišljatost, pre nego fizički rad. Kompanija Deloitte predviđa karijere kao što su inženjeri za digitalne blizance, menadžeri pametnih fabrika i operateri robotike.
Kako se svet hvata u koštac sa udarima pandemije koja traje, proizvodnji je potrebna sila koja će je stabilizovati – put do veće elastičnosti, jači lanac snabdevanja i radna snaga spremna za digitalnu budućnost. Proizvodnji je potrebna konvergencija.
Izvor: Autodesk
Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica
Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa digitalnom transformacijom i naprednim tehnologijama ili vas zanima koji proizvodi su već spremni za budućnost možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.
Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.
