VESTI

Building Information Modeling (BIM) predstavlja tehnologiju i proces koji menja način na koji se projektuju, grade i održavaju zgrade i infrastruktura. BIM omogućava stvaranje digitalnih prikaza fizičkih i funkcionalnih karakteristika objekta. Da bi se osigurala uspešna BIM implementacija u građevinskim projektima, neophodno je razviti detaljan plan realizacije BIM modela. 

Svrha Plana Realizacije BIM Modela: 

Plan realizacije BIM modela je dokument koji detaljno opisuje kako će se BIM tehnologija koristiti u konkretnom projektu. Njegova svrha je da: 

1. Definiše ciljeve i očekivanja
2. Osigura jasnu komunikaciju i koordinaciju
3. Standardizuje procese i metodologije
4. Optimizuje resurse i alate
5. Omogućava praćenje i kontrolu kvaliteta
6. Podržava donošenje odluka zasnovano na podacima

Ključni Koraci za Plan Realizacije BIM Modela 

1. Definisanje ciljeva i opsega projekta

    - Identifikacija ključnih ciljeva projekta, kao što su povećanje efikasnosti, smanjenje troškova, poboljšanje kvaliteta i vremena izgradnje. 

    - Definisanje opsega rada i specifičnih zahteva za BIM model. 

    - Korišćenje dokumenta BIM Use Case (Namena BIM modela): Ovaj dokument pomaže u identifikaciji specifičnih scenarija korišćenja BIM-a u projektu i definisanju očekivanih ishoda.  

2. Izrada BIM strategije i plana:

    - Razvijanje strategije koja uključuje korišćenje BIM tehnologija, softvera i standarda. 

    - Definisanje uloga i odgovornosti svih učesnika u projektu. 

3. Formiranje BIM tima:

    - Identifikacija i angažovanje ključnih članova tima, uključujući BIM menadžere, koordinatora i modelara. 

    - Obuka i edukacija tima u korišćenju BIM alata i metodologija. 

4. Izbor softvera i alata:

    - Odabir odgovarajućeg BIM softvera i dodatnih alata koji će podržati projektne ciljeve. 

    - Osiguravanje potrebne tehničke opreme i infrastrukture. 

5. Izrada BIM standarda i procedura:

    - Definisanje standarda za izradu, razmenu i upravljanje BIM modelima. 

    - Razvijanje procedura za kolaboraciju, reviziju i verifikaciju modela. 

    - Korišćenje dokumenta Modeling Guidelines: Ovaj dokument sadrži smernice za izradu modela, standarde za imenovanje datoteka, slojeva i drugih elemenata modela. 

6. Izrada početnog BIM modela:

    - Prikupljanje postojećih podataka, kao što su CAD crteži, 2D planovi i dokumentacija. 

    - Kreiranje početnog 3D modela koji uključuje osnovne elemente projekta. 

7. Razmena i kolaboracija:

    - Uspostavljanje kolaborativnog okruženja gde svi učesnici mogu pristupiti i doprineti BIM modelu. 

    - Redovna koordinacija i komunikacija između članova tima. 

8. Verifikacija i validacija modela:

    - Provera tačnosti i usklađenosti modela sa definisanim standardima i specifikacijama. 

    - Identifikacija i ispravka grešaka ili neslaganja u modelu. 

    - Korišćenje dokumenta BIM Checklist: Ovaj dokument sadrži kontrolne liste za verifikaciju i validaciju modela, obezbeđujući da su svi potrebni kriterijumi ispunjeni. 

9. Izrada detaljnog BIM modela:

    - Dodavanje detalja kao što su MEP (mehanički, električni, i vodovodni) sistemi, strukturalni elementi i završni materijali. 

    - Integracija različitih disciplina i aspekata projekta u jedinstven model. 

10. Izrada i analiza izveštaja:

    - Generisanje izveštaja o količinama materijala, troškovima i vremenskim rasporedima na osnovu BIM modela. 

    - Analiza performansi zgrade, uključujući energetske analize i simulacije. 

11. Upravljanje promenama i ažuriranje modela:

    - Praćenje i dokumentovanje svih promena u projektu. 

    - Redovno ažuriranje BIM modela kako bi odražavao trenutni status projekta. 

12. Predaja i implementacija modela:

    - Predaja završnog BIM modela klijentu i drugim relevantnim stranama. 

    - Osiguravanje da su svi potrebni podaci i dokumentacija uključeni u završni model. 

13. Održavanje i korišćenje modela:

    - Korišćenje BIM modela za operativno upravljanje i održavanje zgrade nakon završetka izgradnje. 

    - Ažuriranje modela tokom životnog ciklusa zgrade kako bi se odrazile sve promene i renovacije. 

Implementacija ovih elemenata u sveobuhvatan plan realizacije BIM modela ključna je za postizanje uspeha u korišćenju BIM tehnologije i ostvarenje prednosti koje ona donosi u građevinskim projektima.

Autor: Vuk Vukanić, Tehnički direktor, Autodesk AEC Application Engineer, Autodesk Certified Instructor – Gold.

Ukoliko vas zanima BIM implementacija ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme. 

Kontrola kvaliteta je sastavni deo BIM procesa koji obuhvata identifikaciju nedoslednosti i potencijalnih problema u 3D modelu, pre nego što on bude upotrebljen za izgradnju. Sastoji se iz serije različitih validacija koje se obavljaju periodično, kako projekat teče iz faze u fazu. Kontrola se obično vrši za svaki od sistema unutar modela zasebno, zatim se radi njihova međusobna koordinacija.

Cilj ovog procesa je dobiti 3D model bez sudara i drugih nelogičnosti, koji pritom sadrži tačne informacije o realnom objektu koji predstavlja.  

Kontrolna lista je jedan od alata koji se koristi u procesu osiguranja kvaliteta BIM modela. Ona obuhvata razne kategorije, od generalnih provera geometrije modela, pa do usklađenosti sa standardima, nivoa detaljnosti itd. Vodeći se time koja je namena BIM modela, kontrolna lista se može razlikovati od mnogih šablona koje možete danas naći na internetu.

Upravo zbog toga je dobra praksa formirati listu u skladu s BIM planom izvršenja, kako bi provera kvaliteta bila efektivna. U nastavku teksta možete pročitati šta sve obuhvata standardni obrazac BIM kontrolne liste:

1. Opšta provera se tiče ispravnosti geometrije modela i tačnosti podataka vezanih za svaki element. Uključuje sledeće tačke: 

• Vizuelna provera modela  
• Postavljanje početne tačke  
• Imenovanje projekta, lokacije, zgrade  
• Imenovanje spratova zgrade  
• Mapiranje IFC klase za sve objekte u modelu  
• Označavanje svih objekata i pravilna upotreba LOD parametara  
• Imenovanje prostorija u modelu 

 2. Provera prostora obuhvata: 

• Proveru površine prostorija unutar dozvoljenog opsega greške  
• Proveru ukupne površine svakog sprata  
• Proveru broja i imena prostorija u okviru objekta

 3. Proverom dizajna se potvrđuje poklapanje dizajna 3D modela sa arhitektonskim dizajnom, i proverava se njegova funkcionalnost. Pored toga, u ovaj korak spadaju i sledeće: 

• Usklađivanje arhitektonskih  sa građevinskim linijama parcele 
• Usklađivanje arhitektonskih i strukturnih planova
• Definisanje specifičnih tipova i njihovih svojstava, kao što je materijal elementa

4. Provera MEP (mehaničkih, električnih i vodovodnih) instalacija se obično vrši po sledećim tačkama: 

• MEP plan se podudara sa arhitektonskim i strukturnim planom  
• Sva oprema je prikazana na planovima i u rasporedima  
• Koordinacija sudara MEP instalacija

 5. Strukturna provera  

• Koordinacija sudara između različitih građevinskih elemenata kao što su grede, stubovi, ploče 
• Koordinacija sudara između istih vrsta elemenata

 6. Reviziju modela je korisno uraditi po završetku modelovanja, kako bi model bio pročišćen od grešaka i viškova, i spreman za narednu fazu BIM procesa – tehničko održavanje objekta. 

• Eliminisanje grešaka i sudara 
• Osiguravanje da su svi standardi ispoštovani  
• Potvrda da su ispunjeni zahtevi klijenta  
• Brisanje nepotrebnih pogleda i osnova 
• Brisanje nepotrebnih grupa  
• Provera “worksetova” 
• Čišćenje (purge) modela 

Kako projekat odmiče, kontrolna lista treba da se ažurira u skladu s njim, kako bi ostala efikasna u praćenju kvaliteta BIM modela. Učestalost izmena zavisi od faktora kao što su izmene u projektnim zahtevima, adaptiranje na nove industrijske standarde ili uvođenje novih softvera i tehnologija.  

Autor: Tara Badnjar, Junior AEC Application Specialist 

Ukoliko vas zanima BIM implementacija ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme. 

Namena BIM-a odnosi se na specifične ciljeve koji se postižu korišćenjem BIM alata u različitim fazama životnog ciklusa objekta. Ovi ciljevi definišu kako se BIM model koristi za efikasno ispunjavanje projektnih zahteva.

Kako bi namena ili cilj BIM - Revit modela bila ispunjena, odredjeni zahtevi BIM modela (BIM model requirements) moraju biti definisani.  

Na slici 1. dat je prikaz sadržaja jednog BIM modela u kome je definisan radni tok izrade BIM Revit modela, koji počinje sa jasno defnisanim ulaznim podacima. Potom se definiše validacija modela, kako bi došli do cilja, odnosno namene BIM modela (BIM use case). 

Kada govorimo o izradi BIM - Revit Modela, preporuka je da se pre samog modelovanja definišu određeni dokumenti kako bi se na kraju ispunio projektni zadatak, odnosno kako bi namena ili cilj BIM Revit modela bila ispunjena. Prvi dokument je Namena BIM - Revit modela, potom Check list-a modela i Plan realizacije BIM modela. 

Namena BIM - Revit Modela bi trebala da se definiše pre početka izrade BIM modela kroz određeni dokument koji će opisati svrhu za koju će model biti izrađen. Od ovog dokumenta zavisi šta će model sadržati, na kom nivou detalja, i koje tolerancije će biti dozvoljene u modelu.

Uobičajene namene modela su grafička dokumentacija, količine materijala, kontrola kolizija elemenata, vizualizacija. Međutim, postoji i niz drugih namena izrade BIM modela koje se mogu podeliti po periodu životnog ciklusa projekta, kao što je prikazano na slici 2. 

Kako da znamo da li je BIM - Revit model dobro izmodelovan? Da li je model kvalitetan ili loš?  

Kvalitet BIM modela se može oceniti samo na osnovu procene ostvarenja prvobitnih ciljeva. Možemo smatrati da je jedan BIM model kvalitetan ukoliko omogućava ostvarenje ciljeva, odnosno namene BIM modela. Ukoliko pak BIM model ne ispunjava prvobitne ciljeve za koje je namenjen, na primer zahtevi BIM modela nisu dobro definisani ili nisu ispunjeni, takav model može da se shvati kao loš. 

Međutim, i loš model može da postane dobar ukoliko postoji odgovarajuća dokumentacija u kome je opisana namena modela i u kome su jasno definisani zahtevi BIM modela. 

TeamCAD nudi mogućnost izrade tri dokumenta: Namena BIM – Revit Modela, Check Lista i Plan realizacije BIM modela u sklopu Revit implementacije.

Ukoliko ste zainteresovani za BIM-Revit implementaciju, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Tokom izrade projekta i njegove tehničke dokumentacije vrlo važan faktor nam je postavljanje dokumenata na pravo mesto i sortiranje po neophodnom redosledu. Cilj nam je da u svakom momentu imamo precizno, pravovremeno rešenje u što moguće kraćem vremenskom periodu, a tu je i efikasnost.

Robusna konvencija imenovanja je suštinska komponenta svakog BIM projekta. Ona uspostavlja standardizovani pristup imenovanju datoteka, elemenata i parametara unutar BIM modela. Ovaj način nam za uzvrat podstiče niz prednosti tokom životnog ciklusa projekta. Navešćemo sve ključne prednosti implementacije BIM konvencije o imenovanju. 

- Poboljšana je jasnoća i organizacija jer olakšava identifikaciju, lokaciju i razumevanje elemenata unutar projekta.  

- Saradnja je pojednostavljena. Standardizovana imenovanja u različitim disciplinama smanjuju greške i zabune, omogućava nam da svi uključeni u projekat poseduju jasno razumevanje svih informacija, čak i kada nisu iz njihove struke. 

- Efikasnost toka posla. Jasna i koncizna imena omogućavaju lako pretraživanje, filtriranje i sortiranje datoteka, štedeći nam dragoceno vreme i resurse. 

- Smanjene greške i propusti. Dobro definisana konvencija o imenovanju ublažava rizik od nesporazuma i grešaka tokom razmene podataka između učesnika unutar projekta. 

Da bi smo uspostavili efikasnu konvenciju imenovanja, potrebno je da razmotrimo profesionalne preporuke, pa ćemo ih navesti:

• Opisna struktura: Imena treba jasno da prenose tip, funkciju i relevantne atribute elemenata. 
• Ključna doslednost: Uspostavljamo skup pravila i pridržavamo im se tokom celog projekta. 
• Strateška upotreba skraćenica: Uobičajene skraćenice uz zadržavanje jasnoće termina.  

• Alfanumerički znakovi: Ograničimo imena na alfanumeričke znakove, donju crtu i srednju crtu, da bi osigurali kompatibilnost sa različitim BIM softverskim rešenjima.  

• Integrisanje hijerarhije projekta: Postavljamo strukturu projekta unutar konvencije za intuitivnije iskustvo navigacije.  

U praksi se pokazalo da projektni timovi prateći sve navedene parametre bolje optimizuju tačnu i pravovremenu isporuku projekta. 

Na osnovu sledećeg primera vidimo idealan tip imenovanja: 

ISO 19650 

Neophodno je da se osvrnemo na usvojeni ISO 19650 Standard. Naprednija upotreba BIM rešenja ne zaobilazi ovu navedenu standardizaciju. Navešćemo nekoliko pravila:

• Apsolutno je potrebno izbegavati upotrebu specijalnih karaktera (\ / : * ? “ < > | [ ] & $ , . { } @). 

• Razmaci jedino između reči su prihvatljivi. 

• Za specifično odvajanje elemenata potrebno je koristiti jedino crte “–” i “_”. 

• Putanja foldera ne treba ukupno da prelazi više od 260 karaktera (C:\Users\BIM...) 

• Korišćenje sekvencionalnog brojanja (01, 02, 03...) 
• Kada delimo datoteke sa zainteresovanim stranama ili arhiviramo datoteke u sistemu, uključimo datum u naziv datoteke ako datoteka nema identifikator verzije. 

 A

Autodesk Construction Cloud je jedan od dobrih strateških rešenja prilikom vođenja evidencije celokupne dokumentacije projekata.  

Pridržavanjem ovakvog načina imenovanja lakše dolazimo do boljih ideja za smisleniji naziv dokumenta, tako da ujedno imamo sve neophodne informacije ,a takođe da bude dovoljno kratak da pri prvom pogledu na dokument znamo šta predstavlja. 

Autor: Bojan Uskoković, inženjer pejzažne arhitekture, BIM modelar

Ukoliko vas zanima Autodesk Construction Cloud, BIM implementacija ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naziv „Zahtevi za razmenu informacija” ili EIR – Exchange Information Requirements, podrazumeva jedan od neophodnih dokumenata unutar BIM procesa. Kroz EIR se definišu zahtevi naručioca, kao i standardi, informacije i opšte procedure za deljenje informacija između učesnika projekta. Pored toga, zadatak ovog dokumenta je i da opiše čitav proces od početka do finalizacije projekta i time obezbedi jasnu sliku resursa, troškova, vremenskih rokova, pa i upravljanja i održavanja.

Uobičajeni šablon svakog EIR dokumenta prati podelu na tri glavna dela:  

• Tehnički 
• Upravljački 
• Komercijalni 

Svaki odeljak se bavi problemima specifičnim za tu stranu BIM procesa. Na primer, tehnički zahtevi koji mogu biti definisani EIR dokumentom su: format razmene datoteka, nivo detaljnosti BIM modela, softverske platforme koje će biti korišćene između članova za razmenu informacija, pa čak i nivo obuke koji naručilac zahteva za učešće u ponudi i eventualno potpisivanje ugovora.  

Sa upravljačke strane, kao i kod tradicionalnih projekata, neophodno je definisati standarde i procedure kojih se treba pridržavati u celokupnom trajanju procesa, kako bi se osigurao pravilan i siguran tok informacija. Zbog količine informacija sadržanim u BIM procesu, bezbednost podataka je izuzetno bitna tačka koja se takođe definiše još u pretenderskom dokumentu. Pored toga, ovaj deo EIR- a pokriva i metod koordinacije projekta, način rešavanja interferencija, kao i način saradnje koju će tim morati da prati. 

U odeljku koji se bavi komercijalnom stranom navedeni su zahtevi koji se tiču opštih ciljeva i svrhe projekta, kao što su strateški ciljevi, namena BIM modela – u koju svrhu će model biti korišćen i nakon završetka projekta. 

Postoji nekoliko dokumenata koji doprinose formiranju Zahteva za razmenu informacija, a to su sledeći: 

• Zahtevi za organizacionim informacijama ili OIR – Organizational Information Requirements – sadrži informacije neophodne za definisanje ciljeva naručioca; 
• Zahtevi za informacijama o imovini ili AIR – Asset Information Requirements – sadrži aspekte upravljanja i tehničke procedure imovine; 
• Zahtevi za informacijama o projektu ili PIR – Project Information Requirements –sadrži informacije neophodne za sprovođenje ciljeva u vezi sa određenim projektom 

Tok informacija između ovih dokumenata se može bolje sagledati putem infografika:  

Kako se razlikuju EIR i BEP? Oba dokumenta se bave istim ključnim tačkama, međutim razlikuju se po svojoj nameni. Naime, naručilac kroz EIR definiše svoje zahteve i potrebe, dok ponuda kroz BEP izražava kako namerava da odgovori na te zahteve i potrebe. S ovim na umu, možemo reći da je jedno od obeležja kvalitetnog EIR dokumenta njegova jednostavnost i razumljivost. Kako je jedno od prvih mesta gde se definišu potrebe projekta, imperativ je da one budu precizno i jasno određene.  

Autor: Tara Badnjar, Junior AEC Application Specialist 

Ukoliko vas zanima BIM implementacija ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme. 

BIM Execution Plan (BEP) - BIM Plan Izvršenja je osnovni dokument u kojem se definiše BIM strategija, tok i procesi koji su neophodni da se sprovedu kako bi se jedan BIM projekat uspešno odvijao i završio.

Ovaj dokument u sebi treba da sadrži uloge svih učesnika na projektu, koje su odgovornosti i zaduženja učesnika na projektu, koji su zahtevi i procesi, koji su to relevantni poslovni procesi, vremenski raspored projekta i koje će se softverske i hardverske platforme koristiti za BIM projekat. 

Međutim, kako BEP još uvek nema snagu ugovora, ovaj dokument se uglavnom prilaže kao dodatak uz postojeće ugovore između glavnih učesnika na projektu i na taj način se uvode jasne i precizne uloge, kao i međusobni odnosi učesnika u BIM projektnom procesu. 

Zašto nam je BEP potreban?  

BIM Plan Izvršenja je ključan dokument za svaki BIM projekat jer nam pomaže u postavljanju jasnih ciljeva i usklađivanju svih aspekata projekta. Ovaj dokument nam pomaže da svaki učesnik na projektu u svakom trenutku tačno zna koji su to BIM ciljevi i zadaci projekta. Takođe, kreiranje BIM Plana Izvršenja prvi je korak u sprečavanju skupih i dugotrajnih grešaka tokom izgradnje. 

Koje su tačke neophodne da budu uključene u BEP? 

Danas se na internetu mogu naći mnogi šabloni za izradu BEP-a koji obuhvataju ključne tačke za sprovođenje ovog plana. Naravno, kako je svaki BIM projekat jedinstven i ima drugačije zahteve, ne postoji univerzalna lista tačaka koje je neophodno obuhvatiti ovim dokumentom. Svi zahtevi naručioca koji nisu navedeni, neophodno ih je dodati kao sastavni deo dokumenta. 

U nastavku teksta navedeni su osnovni i glavni elementi koje treba da budu obuhvaćeni u BIM Planu Izvršenja: 

1. Kratak uvod u projekat 
2. Upotreba BIM Modela – za šta će se BIM Model koristiti 
3. Uloge i odgovornosti učesnika na projektu 
4. Kako izgleda uspeh BIM-a na projektu 
5. Ključni pokazatelji performansi koji će se koristiti 
6. Ključne tačke projekta 
7. Isporuke koje se moraju izvršiti
8. Neophodni softveri i hardveri
9. Tehnološki budžet/planovi za projekat
10. Standardi koji će se primenjivati
11. Mapiranje procesa za opisivanje radnih tokova
12. Potrebe za obukom timova da bi se iskoristio maksimum iz BIM-a 
13. Rizici povezani sa koriščenjem BIM tehnologije na projektu 
14. Vremenski raspored za projekat 
15. Procesi koji će biti korišćeni za upravljanje kvalitetom BIM-a 
16. Uslovi ugovora 

Kako znamo da li je BIM Plan Izvršenja dobar plan? 

BIM Plan Izvršenja se razvija tokom ranih faza dizajna projekta i kontinuirano se razvija, prati, ažurira i revidira po potrebi tokom faze implementacije projekta. Ovaj dokument se obrađuje na osnovu specifičnih zahteva klijenta.  

BEP postaje dobar ugovorni dokument ukoliko ispunjava sve zahteve specifikacija, pružajući preciznu analizu i opis oblasti primene BIM-a unutar određenog BIM projekta, identifikujući uloge, odgovornosti, vremenske rokove, troškove i metode isporuke.

Autor: Aleksandra Bajin, AEC Medior Application Engineer 

Ukoliko vas zanima BIM implementacija ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.