VESTI

Možemo reći da je BIM nastao kao odgovor na mnoge probleme koje se javljaju tokom projektovanja i izvođenja sa ciljem da se u nekoj meri smanje ili  u potpunosit eliminišu. Kao uobičajene tipove možemo navesti: neusaglašenost dokumentacije, transparentnost informacija, pravovremena komunikacija, dodatni radovi na gradilištu.

BIM u celosti možemo posmatrati kao skup procesa koji su postavljeni pre početka izrade projekta sa jasno definisanim ciljevima specifičnim za dati projekat.  

Najčešće namene BIM modela:   

• 2D dokumentacija
• 3D vizualizacija
• Kontrola kolizija
• Multidisciplinarna koordinacija
• Specifikacija količina materijala
• Planiranje procesa izvođenja
• Praćenje procesa izvođenja
• Upravljanje objektima i opremom nakon predaje izvedenog objekta (Facility Management)
• Komunikacija sa ne tehničkim učesnicima u projektu

Ključno je identifikovati uzroke problema i način na koji bi upotreba BIM tehnologije bila od značajne koristi za dati projekat.  

Primer 1: 

Problem: Otežane komunikacije projektovanja i izvođenja, greške prilikom izvođenja i nepredviđeni troškovi naknadnih radova. 

Glavni uzrok: Neusaglašenost tehničkih 2D crteža. 

Cilj: Eliminisati mogućnost pojave neusaglašenih tehničkih 2D crteža. 

Metodologija rešenja: Izrada 3D BIM modela koji će služiti za generisanje 2D crteža (osnova, preseka, izgleda…) i time isključena mogućnost neusaglašenosti crteža. 

U ovom jednostavnom primeru je jasno da izrada 3D modela sa sobom povlači dodatna sredstva, pa je samim tim je od velike važnosti pravilno proceniti da li, u datom slučaju, sredstva opravdavaju cilj. Na kraju se svodi na odnos uloženo/dobijeno. 

Primer 2: 

Problem: Pojava značajnih troškova i odlaganje rokova završetka u slučaju pojave bilo kakvih odstupanja od projekta mašinskih instalacija.  

Uzrok: Kompleksan projekat i klasnična metodologija projektovanja mašinskih instalacija ne isključuju pojavu grešaka na adekvatnom nivou. Mogu se sa visokom sigurnošću očekivati izmene na licu mesta.  

Cilj: Eliminisanje dodatnih radova koji bi uticali na troškove i rokove izvođenja mašinskih instalacija. 

Metodologija rešenja: Izrada 3D BIM modela konstrukcije i 3D BIM modela mašinskih instalacija sa jasnim zahtevima po pitanju položaja, međusobnih razmaka i kontrole kolizija između elemenata konstrukcije i instalacija. 

Primer 3: 

Problem: U fazi odabira izvođača ponude za izvođenje drastično variraju i nije očigledan razlog. Postavlja se pitanje kojeg izvođača odabrati, da li je procena dobro sprovedena. 

Uzrok: Složenost objekta i nedostatak neophodnih informacija potrebnih za procenu. Ljudska greška prilikom sagledavanja i posrednog računanja količina i troškova izvođenja pojedinih pozicija radova.  

Cilj: Pružiti izvođačima relevantne podatke potrebne za procenu radova sa redukovanje šanse za greškom.  

Metodologija rešenja: Izrada 3D BIM modela konstrukcije i arhitekture u kome elementi sadrže opise prikladne pozicijama radova.  

U neke od najznačajnijih BIM projekata do sada se mogu ubrojati: 

1. Shanghai Tower, China

Architects: Gensler

Year: 2015

Manufacturers: Kuraray

Source

2. Statoil Regional and International Offices, Norway

Architects: A-Lab

Area: 117.000m2

Year: 2012

Source

3. Nanjing International Youth Cultural Centre, China

Architects: Zaha Hadid Architects: Zaha Hadid, Patrik Schumacher

Area: 465.000m2

Year: 2018

Source

4. The Len Lye Center, New Zealand

Architects: Patterson Associates

Area: 3.000 sqft

Year: 2015

Source

5. Helsinki Airport, Finland

Architects: ALA Architects

Area: 43.000m2

Year: 2021

Source

6. WeWork

Architects: Linehouse

Area: 5.500m2

Year: 2016

Source

7. Building B310 – Technical University Denmark (DTU)

Architects: Christensen & Co Architects

Area: 100.000 sqft – 300.000 sqft

Year: 2019

Source: N/A

8. TitletownTech

Architects: SGA

Area: 25.000 sqft – 100.000 sqft

Year: 2019

Source: N/A

9. The Clichy-Batignolles, Paris

Architects: Accueil – Biecher Architectes, MAD Architects

Area: 71.000sqft

Year: 2016

Source

10. Casa Piedra Blanca, Mexico

Architects: Taller Gabriela Carrillo

Area: 700m2

Year: 2020

Source

Autor: Vuk Vukanić, Tehnički direktor, Autodesk AEC Application Engineer, Autodesk Certified Instructor - Gold

Fotografije preuzete sa:www.archdaily.com

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa alatom za projektovanje Revit ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Efikasno korišćenje Building Information Modeling (BIM) tehnologije podrazumeva integrisan pristup projektovanju, izgradnji i upravljanju objektima. To uključuje precizno modeliranje objekata u trodimenzionalnom prostoru, koordinaciju između različitih disciplina, kako bi se otkrile i rešile potencijalne kolizije, analizu podataka radi informisanih odluka, doslednu primenu standarda i protokola BIM-a, kao i efikasnu komunikaciju sa članovima tima i klijentima. Stalno usavršavanje i obuka osiguravaju da korisnici ostanu konkurentni i koriste najnovije tehnike i alate u procesu rada sa BIM-om.

Kao bitne pojmove treba spomenuti „BIM use case“ (Namena BIM Modela) i „BIM Modeling Requirements“ (Zahtevi BIM Modela) koji slede iz namene. Na osnovu ocene modela i sposobnosti da ispuni predviđenu namenu, može se oceniti da li je model kvalitetan ili ne. Efikasnost izrade BIM modela se ogleda u adekvatno raspoređenim resursima za kreiranje kvalitetnog BIM modela. Neophodno je jasno definisati Zahteve BIM Modela i procese koji ih prate.  

Najčešće namene BIM modela:   

• 2D dokumentacija 
• 3D vizualizacija 
• Kontrola kolizija 
• Multidisciplinarna koordinacija 
• Specifikacija količina materijala 
• Planiranje procesa izvođenja 
• Praćenje procesa izvođenja 
• Upravljanje objektima i opremom nakon predaje izvedenog objekta (Facility Management) 
• Komunikacija sa netehničkim učesnicima u projektu 

Šema radnog toka BIM projekta sa ciljem pojašnjenja termina „BIM use case“ (namena BIM modela) i „BIM Modeling Requirements“ (Zahtevi BIM modela).  

Kao znanja i veštine neophodne da se efikasno sprovedu prethodno definisani procesi možemo navesti sledeće: 

1. Tehničko znanje BIM softvera: Osoba koja koristi BIM treba da bude vešta u radu sa BIM softverom. To uključuje poznavanje osnovnih i naprednih funkcija softvera kao što su Autodesk Revit, AutoCAD, Civil 3D, ArchiCAD, Bentley Systems itd. Ova veština obuhvata sposobnost kreiranja, uređivanja i analize BIM modela, kao i razumevanje kako efikasno koristiti alate za crtanje, modeliranje, simulaciju i analizu. 
2. Komunikacijske veštine: Efikasna komunikacija sa članovima tima, klijentima i ostalim zainteresovanim stranama je ključna za uspešno korišćenje BIM-a. To uključuje sposobnost jasne i precizne komunikacije, kao i mogućnost slušanja i razumevanja potreba i zahteva drugih u projektu. 
3. Razumevanje standarda i protokola BIM-a: Poznavanje relevantnih standarda i protokola BIM-a je važno za doslednost, interoperabilnost i efikasno upravljanje BIM podacima. To uključuje razumevanje standarda kao što su ISO 19650, NBIMS-US ili BIM Level 2, kao i pravilno implementiranje BIM protokola u procesu rada. 
4. Veštine modeliranja i koordinacije: Kreiranje kompleksnih 3D modela i koordinacija između različitih disciplina unutar BIM okruženja su ključne veštine. Ovo uključuje sposobnost otkrivanja i rešavanja kolizija između različitih elemenata dizajna, kao i koordinaciju između arhitekture, strukturalnog inženjeringa, mašinstva, elektroinženjeringa itd. 
5. Analitičke sposobnosti: Mogućnost analize podataka iz BIM modela, kako bi se donele informisane odluke u vezi sa projektom, je ključna. Ovo uključuje sposobnost procene troškova, vremenskog planiranja, optimizacije performansi objekta i identifikacije potencijalnih problema ili rizika pre izgradnje. 
6. Obuka i stalno usavršavanje: BIM tehnologija je dinamična i stalno se razvija, pa je važno da korisnici redovno prate nove tehnike, alate i trendove kroz obuke, seminare, kurseve i druge oblike edukacije. Stalno usavršavanje osigurava da korisnici ostanu konkurentni i efikasni u korišćenju BIM-a. 

Autor: Vuk Vukanić, Tehnički direktor, Autodesk AEC Application Engineer, Autodesk Certified Instructor – Gold.

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa alatom za projektovanje Revit ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Proces projektovanja u građevinskoj industriji se dramatično promenio u poslednjih nekoliko decenija. Kada se osvrnemo na istoriju, osnovna baza izrade projekata se nije mnogo menjala. Drugom polovinom 20. veka i širom upotrebom računarskih tehnologija, čovek je počeo sa razvijanjem bržeg, efikasnijeg i preciznijeg načina projektovanja. Najčešće su korišćeni CAD sistemi, ali BIM tehnologija dolazi na red brzo i u velikim razmerama.

Do tada, CAD sistemi su modernizovali proces. Umesto paus papira, koristimo slojeve u programu koji su kreirani od strane svakog pojedinca ili svake discipline u projektu. Sastanci koordinacije i prepiske su neizbežni, naročito u rešavanju sudara između disciplina u projektovanom objektu. Obratićemo pažnju i na anotacije unutar projekta, što nam za primer daje da svaka izmena zahteva promene kotnih linija. 

Ako znamo definiciju BIM-a, i ako znamo da je zasnovan na virtuelnom 3D modelu objekta, kao jedinom izvoru svih informacija unutar projekta, dolazimo do saznanja da iz jednog objekta lako dolazimo do svih informacija neophodnih za tehničku dokumentaciju.  

Možemo se osvrnuti na tradicionalnu izradu tehničkih crteža, gde lako uviđamo razlike između BIM-a i tradicionalnog.  

Svaka izmena u tradicionalnom projektovanju zahteva posebno izdvojeno vreme, za šta ćemo navesti primer da, kako za osnovu objekta, tako i za presek, moramo iznova da iscrtavamo svaki segment prikaza u koji je uključena izmena. 

Procena troškova za građevinske troškove počinje vremenski intenzivnim procesom sabiranja komponenti iz izrađenih crteža. Proces je podložan ljudskoj grešci, a greške dovode do naknadnih troškova.

Arhitektonsko i inženjersko projektovanje je zadatak za timove stručnjaka kao što su: inženjeri instalacija, arhitekte, građevinski inženjeri i menadžeri projekta. Svaka promena i modifikacija objekta direktno utiče na svaki inženjerski segment, na svaku disciplinu. BIM nam u ovim situacijama dolazi kao jednostavno i efektivno rešenje - kroz bolju komunikaciju, lakše pronalaženje najboljih rešenja i brzo otklanjanje potencijalnih problema, ali i drastično kraće vreme izmene i dorade unutar projekta.

BIM tehnologija nastoji na tome da se što bolje prilagodi svakoj disciplini, ali i da nam omogući zajednički pregled svih segmenata unutar projekta - stručnjak koji projektuje konstruktivni deo lako može da ima uvid u instalacije stručnjaka koji projektuje ventilacione sisteme. 

Nedostatke tradicionalnih metoda nalazimo u brojnim situacijama, kao što su dugotrajni i dugi vremenski rokovi u odnosu na BIM. Verovatnoća ljudske greške se značajno povećava, što rezultira netačnostima u finalnom projektu.

Tradicionalni (2D) crteži mogu biti izazovni za shvatanje ljudima van profesije, kao što su dizajn i tehničko nerazumevanje. Veliki procenat grešaka se pronalazi iz verbalne, ali i pismene komunikacije, a iz toga nam proizilaze greške unutar projekta i kašnjenja sa rokovima. 

Jedan od ključnih segmenata BIM tehnologije je rana identifikacija problema u projektovanju, što nam omogućava veću kreativnu slobodu u početnoj fazi projekta, jer u hodu možemo kreirati izmene i tako da ne menjaju tok projekta ili drastično povećaju vreme. 

BIM softveri kao što je Revit, mogu se praktikovati na daljinu, ne postoji isključivo lokalna upotreba.

Ako se osvrnemo na svakako najbitniji faktor, cena projekta se smanjuje za 20%, dok je vreme izrade projekta umanjeno za čak do 50% u odnosu na tradicionalan način. 

Na kraju zaključujemo da upotrebom BIM tehnologije simuliramo izgradnju i rad novog objekta, a kroz parametre dobijamo i prikupljamo podatke od apsolutnog značaja za podizanje budućeg objekta. 

Autor: Bojan Uskoković, inženjer pejzažne arhitekture, BIM modelar

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa alatom za projektovanje Revit ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

BIM (Building Information Modeling) predstavlja novu paradigmu u građevinskoj industriji, pristup koji omogućava digitalno modelovanje, upravljanje i deljenje informacija tokom celokupnog životnog ciklusa jednog projekta.

Ideja iza stvaranja i razvoja tehnologije neophodne da bi se ovakav savremeni pristup u praksi primenio, rasprostranio i na kraju uveo kao standard, proizilazi iz već odavno nastale potrebe da se građevinska industrija transformiše i napravi novi veliki tehnološki iskorak u planiranju, projektovanju, izvođenju i održavanju.  

U ovom tekstu istražićemo koji su to ključne koristi koje ova tehnologija donosi, kako pojedincima, tako i organizacijama okupljenim oko građevinske industrije.

Dobrobiti za pojedince

Osnovni benefiti koje BIM tehnologija donosi pojedincima mogu se razvrstati u dve različite oblasti. Na prvom mestu postavljaju se efikasniji i tačniji rad. Upotreba savremenih alata, ukidanje ili bar smanjenje broja aktivnosti koje se ponavljaju i njihovom automatizacijom, kao i istovremeni rad svih struka na zajedničkom centralizovanom digitalnom modelu, omogućavaju brži protok tačnih informacija i napredniju komunikaciju, a takođe i sveobuhvatnu saradnju između različitih strana i disciplina koje učestvuju na jednom projektu.  

Efikasniji rad sa sobom povlači, naravno, i veću produktivnost, smanjen rizik od nesporazuma, grešaka i izmena na projektu, što na kraju rezultuje tačnom i preciznom dokumentacijom, a samim tim i projektima visokog kvaliteta.

Ali, osim efikasnijeg i tačnijeg rada koje BIM pruža, još jedna od njegovih značajnih koristi za pojedinca jeste i profesionalni razvoj. Korišćenje BIM tehnologije podrazumeva i korišćenje velikog spektra različitih softverskih rešenja, a kako je gradijent razvoja ove industrije još uvek veoma visok, to podrazumeva stalna usavršavanja i obuke koje doprinose profesionalnom razvoju pojedinca i poboljšavaju njegove veštine.  

U takvom okruženju stalnog tehnološkog napretka, od krajnjih korisnika tehnologije zahteva se povećana budnost i spremnost za usvajanje novih znanja, što u potpunosti sprečava mogućnost pojedinca da postane statičan i zatvoren za promene koje oblikuju svakodnevni život i poslovno okruženje.

Dobrobiti za organizacije

Vidimo da su koristi koje pojedinac dobija upotrebom BIM-a veoma značajne, a kako je pojedinac gradivni deo svake organizacije, lako možemo doći do zaključka da i same organizacije u građevinskoj industriji takođe imaju mnogo koristi od implementacije BIM tehnologije. 

Na prvom mestu nalazi se svakako bolje upravljanje resursima i troškovima. Izradom preciznih digitalnih modela i simulacija može se sa velikom tačnošću izvršiti identifikacija troškova i optimizacija raspodele resursa, što pomaže u smanjenju nepotrebnih troškova i povećanu profitabilnosti projekata. Na ovaj način, pronalaženjem potencijalnih problema pre nego što oni postanu stvarni, može se vršiti i precizno upravljanje rizicima, gde smanjujemo mogućnosti kašnjenja ili prekoračenja budžeta.  

Pored toga, BIM omogućava bolje upravljanje održavanjem. Kroz detaljne informacije o svakom elementu objekta, vlasnici i upravitelji mogu efikasnije planirati održavanje, identifikovati potencijalne probleme i produžiti životni vek objekta.

Stvaranje palete novih usluga na nivou organizacija, koje je ostvarivo isključivo usvajanjem BIM procesa omogućava kompanijama da prošire polje svoje delatnosti i povećaju konkurentnost na tržištu.

Konačno, BIM može doprineti i poboljšanju reputacije organizacija. Kroz efikasnije projekte, bolje upravljanje resursima i smanjenje rizika, organizacije mogu izgraditi reputaciju pouzdanog i inovativnog partnera, što može dovesti do novih poslovnih prilika i rasta. 

U zaključku, BIM donosi brojne koristi, kako pojedincima, tako i organizacijama u građevinskoj industriji, kroz integraciju informacija, povećanu produktivnost, bolje upravljanje resursima i troškovima, smanjenje rizika i poboljšano upravljanje održavanjem. On transformiše projektovanje, izvođenje i održavanje građevinskih objekata, doprinoseći na taj način efikasnijoj i održivijoj industriji. 

Autor: Aleksa Mandić, Master inženjer mašinstva, Autodesk Medior AEC Application Engineer

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa alatom za projektovanje Revit ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

BIM (Building Information Modeling) predstavlja kolaborativni proces koji integriše informacije o projektu i omogućava svim učesnicima da zajedno rade na planiranju, projektovanju i izgradnji projekata kroz pametan 3D model. BIM se često koristi u građevinskoj industriji kako bi se postigla bolja komunikacija između različitih disciplina i poboljšala ukupna efikasnost projektovanja i izgradnje.

Kako bismo razumeli šta sve podrazumeva jedno BIM rešenje, prvo je potrebno objasniti šta ga sve čini. Bez obzira na softver koji koristimo, ova tehnologija se zasniva na nekoliko ključnih komponenti, od kojih su najbitnije:  

1. BIM model – 3D prikaz zgrade ili objekta, odnosno 3D model za koji se vezuju dodatne  informacije o zgradi, o kojima će biti više reči dalje u tekstu. U poređenju sa klasičnim 2D CAD konceptom, trodimenzionalna reprezentacija gabarita i geometrije objekta omogućava sveobuhvatni uvid u dizajn objekta, bolju vizuelizaciju, time i lakšu komunikaciju između različitih stručnjaka uključenih u proces projektovanja. 
2. BIM autorski softver – alatke za 3D dizajn koji organizuje model po objektima, parametrima i međusobnim odnosima, s ciljem dobijanja što preciznije virtuelne reprezentacije predmeta u realnosti. Obično kad je u pitanju BIM autorski softver, imena koja se najčešće pominju među profesionalcima su Revit, ArchiCAD i Allplan. 
3. Parametarski objekti – svaki element modelovan u BIM programu u sebi sadrži, pored sopstvene geometrije i položaja u odnosu na druge elemente, i dodatne informacije – parametre. U skladu s potrebama, ti parametri mogu da se odnose na analizu osvetljenja, geografske informacije, količine, svojstva građevinskih komponenti (proizvođač, vrsta proizvoda, cena, očekivani životni vek elementa itd.), fazu izgradnje itd. Izmena ili prilagođavanje bilo kog od elemenata će biti registrovana na nivou cele građevine i sve faze će se automatski prilagoditi toj promeni. 
4. Integracija podataka – kako ne postoji granica vrsti i količini informacija koje BIM projekat može da sadrži, efektivno baratanje istim je bitno za postizanje optimalnih rezultata. Zahvaljujući tome što je svaki BIM objekat jedinstvena instanca, različiti prikazi dobijeni iz istog 3D modela će automatski biti konzistentni tj. Informacije će biti tačne i međusobno usklađene. Pored toga, moguće je primeniti alatke za sortiranje i filtriranje u svrhe izrade procene troškova, količine materijala i naručivanja. 
5. Dostupnost informacija i kolaboracija – definišuća karakteristika BIM-a je postojanje jedinstvenog virtuelnog informacijskog modela kom mogu pristupiti svi učesnici projekta, od projektanata različitih struka (arhitekte, građevinci, mašinski inženjeri itd.), do izvođača i investitora. U procesu projektovanja, svaki od profesionalaca unosi potrebne informacije specifične za pojedinu struku, te se u procesu projektovanja mogu uvideti i rešiti potencijalni problemi, pre samog početka gradnje. Ovim putem se ostvaruje ušteda vremena, smanjuju gubici i izbegava nepotrebno višestruko unošenje informacija.

Primena BIM tehnologije se može pratiti kroz četiri ključna nivoa, rangiranih od 0 do 3: 

Nivo 0 - Označava period pre pojave BIM-a. U ovom stadijumu, jedini način rada je korišćenje 2D CAD-a, a komunikacija među učesnicima na projektu teče putem papira ili elektronskih sredstava. 

Nivo 1 - Dolazi do kombinacije 3D i 2D pristupa, prvenstveno zbog potrebe za korišćenjem 2D CAD-a u pripremi tehničke dokumentacije i dobijanje dozvola. Kolaboracija između projektnih disciplina ne postoji, svaka disciplina proizvodi, objavljuje i održava svoje podatke. 

Nivo 2 - Učesnici koriste 3D modele, ali ne rade na jednom, već svako radi na individualnom modelu. Za komunikaciju i kolaboraciju koristi se zajednički, otvoren i nezavisan format datoteke (npr. IFC format). Ovo je trenutno najviše implementirani nivo na međunarodnom tržištu, za koju su razvijene smernice i standardi rada. 

Nivo 3 - Ova faza predstavlja integrisani rad svih disciplina kroz upotrebu jednog zajedničkog projektnog modela smeštenog u zajedničkom informacijskom okruženju (CDE). Svim učesnicima je omogućen pristup i uređivanje tog modela, što eliminiše rizik od konflikta informacija. Ova faza i sistem rada poznati su u literaturi kao "Open BIM". 

Autor: Tara Badnjar, Inženjer arhitekture, AEC Junior Application Engineer

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa alatom za projektovanje Revit ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Verovatno ste do sada čuli više različitih mišljenja šta je to BIM. Jedno od najčešćih objašnjenja je da je BIM u stvari 3D Model, BIM jednako Revit, BIM je softver, BIM služi samo za arhitekte i još mnogo drugih netačnih i nepotpunih informacija.

Building Information Modeling (BIM) je veoma opšti pojam, ali skraćeno možemo reći da je BIM modelovanje informacija o zgradama, odnosno to je pojam koji opisuje proces kreiranja i upravljanja digitalnim informacijama tokom životnog ciklusa projekta. 

BIM predstavlja kolaborativni proces koji omogućava svim učesnicima na projektu - arhitektama, inženjerima, investitorima, izvođačima, proizvođačima da zajedno rade na planiranju, projektovanju i izgradnji projekata kroz pametan 3D model. Pruža realne informacije u realnom vremenu u svakoj fazi procesa.  

BIM, u celini, obuhvata proces u kojem svi učesnici na projektu međusobno sarađuju i dele jednu jedinstvenu bazu podataka.

Prava snaga BIM-a zasniva se upravo na informacijama. Jedan od ključnih rezultata BIM metodologije je Informacioni Model (IM) koji predstavlja digitalan opis elemenata od kojih se objekat sastoji. 

Sve informacije priklupljene od početka planiranja projekta do samog završetka, nisu samo skladištene informacije, ne predstavljaju samo bazu podataka.

Ovakva baza podataka omogućava invenstitorima, menadžerima, inženjerima i drugim zainteresovanim stranama da donose unapred odluke zasnovane na podacima pre i nakon završetka izgradnje objekta.

Na dijagramu su jasno prikazani BIM nivoi koji trenutno postoje. Svaki od ovih akronima, 2D, 3D, 4D, 5D i 6D na dijagramu vrstu neposredno dostupne informacije u projektu.

Informacije u projektu generalno možemo da dobijemo na dva načina – posrednim putem što predstavlja klasičan, uobičajen način ili neposrednim putem koji je karakterističan za BIM. Ključna stvar vezana za BIM je da dolazimo do određenih informacija neposrednim putem kroz BIM model.  

Iz ovoga možemo da zaključimo da BIM skala opisuje stepen međusobne povezanosti informacija u projektu i pruža nam uvid upravo u određenu vrstu informacija - neposredno dostupnu vrstu informacija.  

Zašto je BIM važan?

Pre svega BIM unapređuje i poboljšava kolaboraciju i komunikaciju između učesnika na projektu, poboljšava vizualizaciju i preciznost projektovanja, povećava efikasnost i produktivnost, uključuje mogućnost detekcije sudara između različitih komponenti zgrade. BIM metodologija omogućava i efikasno upravljanje resursima.  

Uopšteno, BIM pruža niz prednosti koje mogu unaprediti efikasnost i preciznost građevinskih objekata. Pristupom zajedničkoj platformi koja je dostupna svim zainteresovanim stranama i deljenjem informacija o projektu, BIM doprinosi smanjenju grešaka i unapređenju komunikacije i kolaboracije. Takođe, unapređenjem preciznosti i efikasnosti, BIM ima ulogu i u smanjenju troškova građevinskih objekata. 

Prema statistici, primena BIM-a u građevinskoj industriji dovodi do smanjenja troškova za 10%, smanjenja verovatnoće grešaka u budžetiranju za 40% i skraćuje vreme izgradnje objekata za više od 10%. Implementacijom procesa BIM-a ukupno vreme za izradu projekata može da se smanji za 20-50%.

U budućnosti, BIM i građevinska industrija će nastaviti da se razvijaju kako bi odgovorile na zahteve vezane za povećanu efikasnost, održivost i inovacije. Najveći izazov biće svakako usvajanje BIM tehnologija i konstantno unapređenje saradnje među različitim zainteresovanim stranama. Takođe, sve veća primena novih tehnologija kao što su veštačka inteligencija (AI) i virtualna realnost (VR) odigraće ključnu ulogu u unapređenju BIM metodologije, u cilju maksimiziranja benefita ovog revolucionarnog pristupa. 

Autor: Aleksandra Bajin, Master inženjer građevinarstva, Autodesk Medior AEC Application Engineer.

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa alatom za projektovanje Revit ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.