U toku je flash promocija u okviru koje možete kupiti AutoCAD, AutoCAD LT i Revit LT Suite programe uz popust do 20%.

Promocija traje od 20. do 23. jula 2020. godine.

AutoCAD program dolazi uz popust od 20% uz trogodišnji najam, odnosno 10% ako se odlučite za jednogodišnji.

Ako se odlučite za AutoCAD LT program ili Revit LT Suite paket, očekuje vas popust od 20% za jednogodišnji ili trogodišnji najam.

Ova promocija je kratkoročnog karaktera, završava se 23. jula 2020. godine!

Ukoliko ste zainteresovani molimo Vas da nas kontaktirate telefonom +381 11 301 50 43 ili putem kontakt forme. 

Poštovani posetioci sajta TeamCAD,

nastavljamo sa obradom interesantnih tema vezanih za BIM projektni proces i tehnologiju digitalnih blizanaca. Kao što sam najavio u svom prethodnom tekstu „Senzori i IoT u tehnologiji digitalnih blizanaca“, u ovom tekstu ću obrađivati temu „Smeštanje i dostupnost podataka modela digitalnih blizanaca – da li su „Cloud“ i Forge platforma najbolja rešenja?“

U prethodnom tekstu „Senzori i IoT u tehnologiji digitalnih blizanaca“, bavio sam se temom prikupljanja podataka pomoću senzora i IoT (eng. Internet of Things). Temu generisanja podataka tokom BIM projektnog procesa obrađivao sam u mnogim prethodnim tekstovima, primera radi „Napredno upravljanje BIM podacima“, „Automatizacija BIM projektnog procesa“, „Upravljanje podacima digitalnog blizanca građevinskog objekta“, itd. Mislim da sam u prethodno navedenim tekstovima zaokružio temu prikupljanja podataka, tako da u današnjem tekstu možemo razmotriti dalje procesiranje podataka u modelu digitalnog blizanca.

Za razliku od prvog scenarija, model digitalnog blizanca kod već postojećeg objekta čini se malo komplikovanijim. Prvo, da bismo postojeći objekat iz realnog sveta konvertovali u model digitalnog blizanca, potrebno je uraditi BIM model postojećeg stanja objekta i u takav model dodati parametre iz realnog sveta. Zatim na scenu stupaju senzori i IoT (eng. Internet of Things), koji prebacuju relevantne podatke izmerene različitim senzorima parametrima i komponentama u modelu digitalnog blizanca. Odmah da napomenem, upravo ovaj scenario ću razmatrati u današnjem tekstu. Ali vratimo se prvo njegovom veličanstvu – podacima.

Bez obzira na način na koji su podaci generisani, da li tokom BIM projektnog procesa ili pomoću senzora i IoT, nameće se pitanje kako te podatke smestiti i učiniti dostupnim svim zainteresovanim učesnicima u projektu u bilo kom momentu tokom svih faza projekta, ali i tokom životnog ciklusa izgrađenog građevinskog objekta. Stoga ću u današnjem tekstu veoma intenzivno razmatrati BIM projektni proces, tehnologiju digitalnih blizanaca, „Cloud“ i Autodesk Forge platformu, pa ću ove pojmove definisati na samom početku teksta.

• BIM je projektni proces koji se oslanja na podacima bogat 3D model, koji služi kao polazna tačka za projektovanje unutar disciplina, kao i za multidisciplinarnu saradnju u svim ugovorenim fazama projekta. Takođe, može se reći da je BIM tehnologija polazna tačka svakog modela digitalnog blizanca i da je zapravo BIM tj. podacima bogat 3D model osnova za transformaciju BIM modela u model digitalnog blizanca. S obzirom na činjenicu da bi detaljno razmatranje svih procesa vezanih za podatke veoma teško stalo u jedan tekst, namera mi je da u današnjem tekstu detaljno razmotrim proces prikupljanja podataka u tehnologiji digitalnih blizanaca već postojećih objekata, dok ću u narednim tekstovima razmatrati ostale procese vezane za podatke.
• Tehnologija digitalnih blizanaca je tehnologija koja se oslanja na digitalnu repliku fizičkih podataka, procesa, sistema i digitalna simulacija stvarnosti, koja može biti korišćena u različite svrhe.
• „Cloud“ je tehnologija koja se oslanja na spoljne servere kojima se pristupa putem interneta, a koji mogu sadržati različite formate modela, baza podataka i softvere za obradu i analizu podataka i slično. Ključna prednost „Cloud“ tehnologije u odnosu na tradicionalni pristup smeštanja podataka na interne servere je u tome što se u „Cloud“ može smestiti enormna količina podataka i što su podaci u „Cloud“-u dostupni svim učesnicima u projektu na način na koji je to dogovoreno i regulisano protokolom o pristupu podacima između različitih učesnika u projektu. U građevinskoj industriji, „Cloud“ rešenja omogućavaju kontinuitet primene BIM tehnologije i tehnologije digitalnih blizanaca od konceptualnog rešenja i svih narednih faza projekta sve do izgradnje, a zatim i tokom održavanja izgrađenog građevinskog objekta tokom celog njegovog životnog ciklusa. 
• Autodesk Forge je platforma na bazi web servis aplikacija, koja omogućava integraciju SaaS rešenja (Fusion Team, BIM 360 itd.) u radni tok korisnika i/ili ugradnju neke od komponenti korišćenih u ovim Autodesk rešenjima za web aplikacije ili aplikacije za tablete i pametne telefone.

Nakon što smo definisali tehnologije koje ćemo najviše razmatrati u današnjem tekstu, vratimo se sada podacima. Da bih bio siguran da će svakom čitaocu teksta u potpunosti biti jasni svi procesi vezani za podatke, hajde da podatke u modelu digitalnog blizanca sagledamo iz perspektive nauke o podacima (eng. Data Science). Ako krenemo sa stanovišta da ne postoji suštinska razlika između podataka u nauci o podacima i podataka u tehnologiji digitalnih blizanaca, procesi vezani za podatke grubo se mogu podeliti na:

• prikupljanje podataka;
• smeštanje i dostupnost podatka;
• analiza podataka;
• vizuelizacija podataka;
• odluke i postupanja bazirana na osnovu rezultata analize podataka.

S obzirom na činjenicu da bi detaljno razmatranje svih procesa vezanih za podatke veoma teško stalo u jedan tekst, namera mi je da u današnjem tekstu detaljno razmotrim proces smeštanja, dostupnosti i analize podataka u tehnologiji digitalnih blizanaca, dok ću u narednim tekstovima razmatrati ostale procese vezane za podatke.

Smeštanje i dostupnost podataka

Smeštanje podataka, na prvi pogled, čini se kao veoma jednostavan proces. Svako ko poznaje BIM projektni proces, odmah će pomisliti da je smeštanje podataka dodeljivanje vrednosti i podataka određenim parametrima u BIM modelu.

Međutim, problem smeštanja i dostupnosti podataka postaje znatno složeniji ako BIM projektni proces i transformaciju BIM modela u model digitalnog blizanca posmatramo iz različitih perspektiva učesnika u projektnom procesu. Kao što znamo, kada pričamo o BIM projektnom procesu, najčešće imamo slučaj da su učesnici u projektnom procesu projektanti disciplina, izvođač radova, investitor i pravno lice angažovano na održavanju izgrađenog građevinskog objekta. Njihovo viđenje BIM projektnog procesa, kao i transformacije BIM modela u model digitalnog blizanca i dostupnost podataka i informacija u modelu digitalnog blizanca veoma se razlikuju. Stoga, mislim da bi bilo dobro u nastavku teksta razmotriti svako od pomenutih viđenja, dakle:

• Smeštanje i dostupnost podataka iz perspektive projektanta;
• Smeštanje i dostupnost podataka iz perspektive izvođača radova;
• Smeštanje i dostupnost podataka iz perspektive investitora;
• Smeštanje i dostupnost podataka iz perspektive „facility manager“-a;
• Kako „Cloud“ rešenje pomaže kod smeštanja i dostupnosti podataka?
• Kako Autodesk Forge platforma pomaže kod smeštanja i dostupnosti podataka?

Smeštanje i dostupnost podataka iz perspektive projektanta

U tehnologiji digitalnih blizanaca, slično kao i u BIM radnom toku, podaci se mogu posmatrati dvojako. Kada razmatramo podatke u BIM modelu ili u modelu digitalnog blizanca, oni mogu biti namenjeni za različite proračune u okviru projekta određene discipline, zatim za različite simulacije i predviđanja kako će se određeni digitalni objekti ponašati u realnom svetu itd. Ali, ne smemo izgubiti iz vida da BIM model ili model digitalnog blizanca moraju biti namenjeni i za razmenu sa drugim disciplinama u projektu. Pa kako ih na najbolji način smestiti u BIM model ili u model digitalnog blizanca i učiniti dostupnim za sve učesnike u projektnom procesu?

Dosadašnji tradicionalni pristup razmene BIM modela ili modela digitalnih blizanaca, koji podrazumeva njihovu razmenu između različitih projektanata disciplina u određenom vremenskom intervalu, definisanim BEP-om (eng. BIM Execution Plan https://www.teamcad.rs/index.php/srb/vesti/315-sta-je-bep), na neki način omogućava uređenu razmenu informacija i podataka između učesnika u projektu. Međutim, veliki problem u takvom pristupu projektnom procesu je što izmene, koje izvrši određena disciplina u svom BIM modelu ili modelu digitalnog blizanca, nisu dostupne svim učesnicima u projektu u momentu kada su one i učinjene. To dalje implicira da je moguće da, primera radi, arhitekta izvrši određene izmene u svom BIM modelu, da čak i obavesti ostale učesnike u projektu, ali da te izmene mogu biti vidljive u BIM modelu ili modelu digitalnog blizanca tek za nekoliko dana, kada će svi učesnici u projektnom procesu razmeniti svoje modele i podatke u njima. I sam sam se bezbroj puta nalazio u situaciji da je moj projektni tim bio obavešten da će se desiti određene izmene u BIM modelu ili modelu digitalnog blizanca, što nam je stvaralo velike probleme u smislu remećenja dinamike projektovanja discipline koje sam ja bio deo i pitanja da li dalje nastaviti projektovanje dok ne stigne ažurirani BIM model ili model digitalnog blizanca.

Kada pričamo o problemu smeštanja i dostupnosti podataka u BIM modelima svih učesnika u BIM projektnom procesu, „Cloud“ tehnologija se čini kao najbolje rešenje. Takav pristup omogućava da svi projektanti disciplina na veoma jednostavan način vide promene u modelima disciplina u dogovorenim intervalima. Kada pričamo o „Cloud“ tehnologiji, moguće je raditi i u „živom modelu“, gde se sve izmene u modelima disciplina mogu videti jednostavnim ažuriranjem linkovanih modela. To čini projektni proces znatno dinamičnijim i intenzivnijim u ranim fazama projekta, ali takav pristup ima ključnu prednost što svim učesnicima u projektu omogućava mnogo bolja projektna rešenja u ranim fazama projekta i za rezultat ima mnogo optimalnije projektno rešenje na kraju životnog ciklusa projekta.

Smeštanje i dostupnost podataka iz perspektive izvođača radova

U razmatranju smeštanja i dostupnosti podataka iz perspektive izvođača radova, stvari izgledaju jednostavnije nego što je to slučaj sa smeštanjem i dostupnošću podataka tokom projektnog procesa. Tradicionalni pristup je podrazumevao da je izvođač radova preuzimao grafičku dokumentaciju od projektanta i zatim izrađivao svoj potpuno nov BIM model ili model digitalnog blizanca prilagođen njegovim potrebama. Sa stanovišta kontinuiteta projektnog procesa, momenat kada je izvođač radova stupao u projekat najčešće je značio prekid prethodno pomenutog kontinuiteta projektnog procesa. Praktično, svi podaci koji su generisani tokom prethodnih projektnih faza, od konceptualnog rešenja do tender faze projekta, gube svoju vrednost i izvođač radova tako generisan model u potpunosti ignoriše i pristupa izradi svog potpuno novog BIM modela za potrebe gradnje. Problem kod ovakvog pristupa je u tome što investitor, koji je platio projektanta da izradi BIM model tender projektne faze, sada plaća izvođača radova, koji izrađuje iznova BIM model za svoje potrebe. Investitor taj problem može preduprediti ukoliko BEP-om definiše kriterijume koje bi BIM model tender projektne faze trebalo da ispuni, odnosno BIM model tender projektne faze koji bi bio dovoljnog kvaliteta i zadovoljio potrebe izvođača radova do te mere da nema potrebe da izvođač  pristupa izradi potpuno novog BIM modela za svoje potrebe.

Kada razmatramo interes izvođača radova za korišćenje „Cloud“ tehnologije, mišljenja sam da je takav pristup daleko efikasniji i za izvođača radova i za investitora, pošto moramo imati u vidu da je najčešći slučaj da u izgradnji građevinskog objekta najčešće imamo izvođača i dosta podizvođača. Tako se nameće zaključak da su, tokom izgradnje građevinskog objekta tj. tokom izvođačke faze projekta, identični razlozi kao i u prethodnom delu teksta, koji preporučuju „Cloud“ tehnologiju kao najbolje rešenje za saradnju između različitih učesnika u projektnom procesu od konceptualnog rešenja i svih narednih  faza projekta sve do izgradnje, a zatim i tokom održavanja izgrađenog građevinskog objekta tokom celog njegovog životnog ciklusa.

Smeštanje i dostupnost podataka iz perspektive izvođača investitora

O smeštanju i dostupnosti podataka iz perspektive investitora, mislim da ne grešim ako bih tvrdio sledeće – da sam investitor ili njegov predstavnik, insistirao bih da se sve projektne faze - od konceptualnog rešenja i svih narednih faza projekta sve do izgradnje, a zatim i tokom održavanja izgrađenog građevinskog objekta tokom celog njegovog životnog ciklusa rade u „Cloud“-u. Zašto?

Ukoliko se vratite na sam početak teksta i pročitate definiciju i mogućnosti „Cloud“ rešenja, biće Vam jasno zašto sam izneo takvu tvrdnju. Investitoru „Cloud“ rešenje omogućava uvid u celokupnu projektnu dokumentaciju u bilo kom momentu kompletnog životnog ciklusa projekta. Tokom različitih faza projekta  pre izgradnje samog građevinskog objekta, investitor ima uvid u kompletan projektni  proces i može da uoči sve probleme koji se javljanju tokom projektovanja. Kada pričamo o izgradnji, ukoliko je investitor pomoću BEP-a na dobar način regulisao prelazak iz tender faze projekta u izvođačku fazu, neće biti potrebe za izradom potpuno novog BIM modela ili modela digitalnog blizanca za potrebe izvođača radova. Najzad, nakon što je građevinski objekat izgrađen, „facility manager“ može preuzeti BIM model ili model digitalnog blizanca od strane izvođača na kraju projektne faze izvedenog stanja. To će opet investitora rasteretiti u finansijskom i organizacionom smislu i omogućiti mu kontinuitet nadzora nad svim fazama životnog ciklusa projekta i životnog izgrađenog građevinskog objekta. Praktično, kompletna dokumentacija tokom bilo koje faze projektnog procesa, zatim tokom izgradnje građevinskog objekta i najzad tokom održavanja potpune funkcionalnosti građevinskog objekta pomoću tehnologije digitalnih blizanaca i „Cloud“ rešenja čine investitora sigurnim da čvrsto drži sve konce životnog ciklusa projekta u svojim rukama.

Smeštanje i dostupnost podataka iz perspektive „facility manager“-a

Kada razmatramo smeštanje i dostupnost podataka iz perspektive „facility manager-a“, moramo uzeti u obzir da se on pojavljuje na samom kraju projektnog procesa i da se njegovi zadaci značajno razlikuju od ostalih učesnika u projektnom procesu. Osim neophodnih popravki radi održavanja pune funkcionalnosti građevinskog objekta i brige oko punog komfora korisnika građevinskog objekta, moderne tehnologije omogućavaju „facility manager-u“ da svaku izmenu na građevinskom objektu dokumentuje u modelu digitalnog blizanca, ali i da na adekvatno mesto smesti svu dokumentaciju vezanu za određene aktivnosti prilikom održavanja građevinskog objekta. Takođe, moderne tehnologije omogućavaju „facility manageru“ da bude aktivniji u predlaganju različitih rešenja korisniku građevinskog objekta pomoću tehnologije digitalnih blizanaca. Nameće se pitanje – gde čuvati svu dokumentaciju za održavanje građevinskog objekta, model digitalnog blizanca i kako omogućiti korisniku građevinskog objekta pun uvid u svu dokumentaciju vezanu za održavanje građevinskog objekta?

Čini mi se da se „Cloud“ rešenje opet nameće kao najbolja opcija, jer omogućava potpunu transparentnost svih podataka i dokumentacije vezane za održavanje građevinskog objekta.

Kako „Cloud“ rešenje pomaže kod smeštanja i dostupnosti podataka?

Nadam se da ste i sami doneli sopstvene zaključke kako „Cloud“ rešenje pomaže kod smeštanja i dostupnosti podataka čitajući prethodna poglavlja. Ja ću Vam predstaviti najočiglednije prednosti izrade projekta u „Cloud“-u tokom kompletnog životnog ciklusa projekta, od konceptualnog rešenja i svih narednih faza projekta sve do izgradnje, a zatim i tokom održavanja izgrađenog građevinskog objekta tokom celog njegovog životnog ciklusa.

Možemo reći da je primena „Cloud“ rešenja u projektnom procesu najbolje dostupno projektno okruženje jer ga karakteriše sledeće:

• isplativost, jer štedi resurse svim učesnicima u projektu;
• transparentnost svih procesa i uvek dostupna dokumentacija tokom svih projektnih faza;
• mogućnost da investitor ima uvid u stanje na projektu u bilo kom trenutku životnog ciklusa projekta;
• pouzdanost podataka generisanih u „Cloud“ rešenju;
• pristup podacima, BIM modelima i modelima digitalnih blizanaca sa web ili aplikacija za tablet uređaje i pametne telefone;
• konstantna izrada bezbednosnih kopija, pa samim tim i pouzdanost celokupnog procesa dokumentovanja svih aktivnosti na projektu;
• sloboda davanja i uklanjanja vidljivosti modela i dokumentacije različitim učesnicima u projektnom procesu…

Kako Autodesk Forge platforma pomaže kod smeštanja i dostupnosti podataka?

Za razliku od „Cloud“ rešenja, koje se može smatrati okruženjem za saradnju tokom projektnog procesa, Autodesk Forge se nameće kao najbolja platforma u slučaju kada je potrebno uraditi web BIM model ili web verziju digitalnog blizanca. Mogućnosti Autodesk Forge platforme su ograničene isključivo granicama mašte tima koji izrađuje model digitalnog blizanca na Autodesk Forge platformi. Autodesk Forge omogućava velikom broju korisnika pristup modelu digitalnog blizanca u web formatu i ne zahteva veliko poznavanje digitalnih i BIM tehnologija.

Autodesk Forge platforma omogućava integraciju SaaS rešenja (Fusion Team, A 360, BIM 360 itd) u radni tok korisnika i/ili ugradnju neke od komponenti korišćenih u ovim Autodesk rešenjima korisnika za web aplikacije ili aplikacije za pametne telefone i tablet uređaje.

Praktično sve informacije iz BIM modela i modela digitalnih blizanca moguće je prebaciti u web model izrađen na Autodesk Forge platformu, moguće je u potpunosti rastaviti model digitalnog blizanca na komponente i svi podaci vezani za svaku komponentu u modelu su dostupni u takvom prikazu modela digitalnog blizanca. Ključna prednost Autodesk Forge platforme je transparentnost podataka za korisnike od kojih se ne zahteva veliko znanje digitalnih i BIM veština. Najjednostavnije objašnjeno, web model izrađen na Autodesk Forge platformi omogućava Revit funkcionalnost u web modelu bez ikakvog poznavanja Revit softvera.

Želite da saznate više o Autodesk Forge platformi i njenim mogućnostima? Izaberite sledeće linkove:

https://www.teamcad.rs/index.php/srb/component/sppagebuilder/180-interaktivni-model-digitalnog-blizanca
https://www.teamcad.rs/index.php/srb/vesti/385-autodesk-forge-digitalni-blizanci-na-web-platformi
https://www.youtube.com/watch?v=SfkkWlBBqEk&t

Ovim bih završio tekst „Smeštanje i dostupnost podataka modela digitalnih blizanca – da li su „Cloud“  i Forge platforma najbolja rešenja?“ i o mom viđenju koja su danas najbolja dostupna rešenja vezano za smeštanje i dostupnost podataka u tehnologiji digitalnih blizanaca. Ujedno bih iskoristio priliku da Vam najavim svoj sledeći tekst „Analiza i vizuelizacija podataka u tehnologiji digitalnih blizanca – „Cloud“ i Autodesk Forge“. 

Ukoliko imate bilo kakva pitanja, komentare ili želite da saznate više detalja o temi koju sam obradio u tekstu „Smeštanje i dostupnost podataka modela digitalnih blizanca – da li su Forge platforma i „Cloud“ najbolja rešenja?“, molim Vas kontaktirajte TeamCAD, koji će Vam rado pružiti dopunske informacije.

Takođe, ukoliko Vam je potreban savet kako da na najbolji način primenite tehnologiju digitalnih blizanaca ili Vam je potrebna primena tehnologije digitalnih blizanca na Vašem projektu ili postojećem objektu, molim Vas kontaktirajte TeamCAD, koji će Vam rado izaći u susret.

Do sledećeg teksta,

Predrag Jovanović

::

Prethodne tekstove na temu možete pročitati ovde:

„Senzori i IoT u tehnologiji digitalnih blizanaca“

„Podaci su novo zlato, da li isto važi i za podatke u digitalnim blizancima?“

"Velike uštede koje BEP (eng. BIM Execution Plan) donosi investitoru"

"Konvencija o BIM modelovanju"

"Šta je LOD – Nivo detaljnosti BIM elemenata?"

"Šta je BEP i šta treba da sadrži?"

"Upravljanje podacima digitalnog blizanca građevinskog objekta"

"Digitalni blizanci u građevinskoj industriji"

"Šta su digitalni blizanci?"

"Male, a velike uštede u BIM projektnom procesu - primeri" 

"Automatizacija BIM projektnog procesa"

"Napredno upravljanje BIM podacima" 

U toku je flash promocija u okviru koje možete kupiti AutoCAD, AutoCAD LT i Revit LT Suite programe uz popust do 20%.

Promocija traje od 25. do 30. juna 2020. godine.

AutoCAD program dolazi uz popust od 15% uz trogodišnji najam, odnosno 10% ako se odlučite za jednogodišnji.

Ako se odlučite za AutoCAD LT program ili Revit LT Suite paket, očekuje vas popust od 20% za jednogodišnji ili trogodišnji najam.

Ova promocija je kratkoročnog karaktera, završava se 30. juna 2020. godine!

Ukoliko ste zainteresovani molimo Vas da nas kontaktirate telefonom +381 11 301 50 43 ili putem kontakt forme. 

Ne čekajte! Iskoristite odmah popust od 50% za najam Autodesk Fusion 360 programa.

Popust se odnosi na jednogodišnji ili trogodišnji najam Autodesk Fusion 360 programa.

Akcija traje od 23.06.2020. i završava se 17.07.2020. godine.

Ukoliko ste početnik ili želite da utvrdite poznavanje rada u Autodesk Fusion 360 programu, TeamCAD je, kao autorizovani Autodesk trening centar (Autodesk Authorised Training Center), omogućio i 20% popusta na osnovni kurs Autodesk Fusion 360 tokom trajanja ove promocije.

Ako ste zainteresovani molimo Vas da nas kontaktirate telefonom +381 11 301 50 43 ili putem kontakt forme. 

Poštovani posetioci sajta TeamCAD,

nastavljamo sa obradom interesantnih tema vezanih za BIM projektni proces i tehnologiju digitalnih blizanca. Kao što sam najavio u svom prethodnom tekstu „Podaci su novo zlato, da li isto važi i za podatke u digitalnim blizancima?“, u ovom tekstu ću obrađivati temu „Senzori i IoT u tehnologiji digitalnih blizanaca“.

U prethodnom tekstu „Podaci su novo zlato, da li isto važi i za podatke u digitalnim blizancima?“, bavio sam se uopšteno podacima u digitalnim blizancima i pokušao da objasnim njihovu vrednost i potencijal. Nadam se da sam uspeo da dokažem da bez podataka u digitalnom obliku, generisanih tokom BIM projektnog procesa ili nakon izgradnje ili izrade objekta, ne bismo bili u mogućnosti da razmatramo potencijal danas dostupne tehnologije digitalnih blizanaca.

Kada razmatramo proces generisanja i obrade podataka u modelu digitalnog blizanca, dva su scenarija najčešća:

1. Model digitalnog blizanca nastao transformacijom BIM modela,
2. Model digitalnog blizanca kod već postojećeg objekta (zgrade, aviona, automobila…).

Kada razmatramo prvi scenario, siguran sam da je značajnoj većini čitalaca poznat radni tok kako podatke iz BIM modela transformisati u podatke digitalnog blizanca. Dakle, imamo situaciju da iz jednog digitalnog formata podatke generisane za potrebe BIM projektnog procesa konvertujemo u podatke modela digitalnog blizanca. Sa stanovišta procesa generisanja i obrade podataka, taj scenario i ne deluje tako komplikovano.

Za razliku od prvog scenarija, model digitalnog blizanca kod već postojećeg objekta čini se malo komplikovanijim. Prvo, da bismo postojeći objekat iz realnog sveta konvertovali u model digitalnog blizanca, potrebno je uraditi BIM model postojećeg stanja objekta i u takav model dodati parametre iz realnog sveta. Zatim na scenu stupaju senzori i IoT (eng. Internet of Things), koji prebacuju relevantne podatke izmerene različitim senzorima parametrima i komponentama u modelu digitalnog blizanca. Odmah da napomenem, upravo ovaj scenario ću razmatrati u današnjem tekstu. Ali vratimo se prvo njegovom veličanstvu – podacima.

Da bih bio siguran da će svakom čitaocu teksta u potpunosti biti jasni svi procesi vezani za podatke, hajde da podatke u modelu digitalnog blizanca sagledamo iz perspektive nauke o podacima (eng. Data Science). Ako krenemo sa stanovišta da ne postoji suštinska razlika između podataka u nauci o podacima (eng. Data Science) i podataka u tehnologiji digitalnih blizanaca, procesi vezani za podatke grubo se mogu podeliti na:

• prikupljanje podataka;
• smeštanje podatka;
• analizu podataka;
• vizuelizaciju podataka;
• odluke i postupanja bazirana na osnovu rezultata analize podataka.

S obzirom na činjenicu da bi detaljno razmatranje svih procesa vezanih za podatke veoma teško stalo u jedan tekst, namera mi je da u današnjem tekstu detaljno razmotrim proces prikupljanja podataka u tehnologiji digitalnih blizanaca već postojećih objekata, dok ću u narednim tekstovima razmatrati ostale procese vezane za podatke.

Prikupljanje podataka

Ukoliko pretpostavimo da je čitaocu ovog teksta u potpunosti jasan način na koji se generišu podaci u BIM projektnom procesu, nisam siguran da je svima u potpunosti jasno koja je svrha senzora i IoT i na koji način oni podržavaju tehnologiju digitalnih blizanaca. U nameri da pomognem čitaocima da na najbolji mogući način shvate ulogu senzora i IoT u tehnologiji digitalnih blizanaca, daću odgovore na sledeća fundamentalna pitanja koja se tiču prikupljanja podataka kod digitalnih blizanaca:

• Šta su senzori?
• Gde se sve koriste i koja je svrha senzora?
• Šta je IoT (eng. Internet of Things), a šta IIoT (eng. Industrial Internet of Things)?
• Koja je veza između senzora i IoT?
• Kako i gde čuvati prikupljene podatke iz senzora za analizu?

Šta su senzori?

U tehnologiji digitalnih blizanaca, senzori se definišu kao digitalni uređaji, koji na veštački način predstavljaju pojedine osećaje koji se u biologiji definišu kao čula. Pomoću senzora, različite informacije i podaci iz okruženja se mogu prikupiti u svrhu njihove dalje obrade i analize. Glavna uloga senzora je da za uticaje iz svog okruženja, u zadatim vremenskim intervalima, vrši različita merenja i da fizičke veličine iz realnog sveta konvertuje u digitalne podatke, koji se dalje analiziraju i za rezultat ostvaruju velike uštede investitorima i klijentima.

Svrha upotrebe senzora je da, konstantnim ili periodičnim merenjima u unapred zadatim intervalima, izmeri sve promene i događaje koji su definisani kao dragoceni za posmatranje. Tako prikupljeni podaci se kasnije pretvaraju u digitalne podatke za svrhu obrade i analize podataka. Broj senzora oko nas se konstantno povećava, zbog potencijalnih ušteda koje senzori mogu doneti. Pritom, senzori nam pružaju mnoštvo dragocenih podataka i parametara iz realnog sveta koji mogu biti upotrebljeni za različite namene.

Teško je definisati sve parametre iz realnog sveta, koji mogu biti izmereni pomoću senzora iz razloga što tehnologija veoma brzo napreduje, pa ulazim u rizik da propustim da navedem neke važne parametre iz realnog sveta koji senzorima mogu biti izmereni. Ali navešću neke veoma bitne parametre iz realnog sveta koje je danas moguće izmeriti i konvertovati u digitalne parametre za dalju upotrebu u tehnologiji digitalnih blizanaca.

Naime, senzori se danas najčešće koriste za merenje sledećih parametara iz realnog sveta: merenje temperature, registrovanje pokreta, registrovanje lokacije i pomeranja, merenje pritiska, nivoa zvuka ili buke, merenje vlažnosti, napona, vibracija itd. Iz navedenih parametara koje senzori mogu izmeriti, nameće se zaključak da se senzori mogu primeniti u različitim industrijama i za veliki broj namena. Odgovor na pitanje gde se sve koriste senzori i zašto, naći ćete u nastavku teksta.  

Gde se sve koriste i koja je svrha senzora?

Da li ste čuli za „pametnu kuću“? Podrazumeva se da kuća sama po sebi ne može biti pametna niti inteligentna, već je pametnom čine uređaji opremljeni različitim senzorima koji obezbeđuju ulazne podatke, koji se dalje obrađuju i na osnovu obrađenih podataka se donose određene odluke i preduzimaju različita postupanja. Sistem koji donosi različite odluke i primenjuje postupanja može biti autonoman ili zasnovan na osnovu ljudske odluke, ali osnova za donošenje bilo kakve odluke i postupanja, bilo da je doneta autonomno ili na osnovu ljudske odluke, temelji se na podacima iz različitih senzora postavljenih u „pametnoj kući“. Kako sve to zajedno funkcioniše?

Uzmimo, na primer, da je za optimalne radne uslove, za stolom za kojim sedi student, koji sprema ispit iz određene oblasti nauke o podacima (eng. Data Science), potrebno obezbediti osvetljenost od 400 fluksa i temperaturu od 25 stepeni celzijusovih. Student sedi za stolom i nije u mogućnosti da tačno proceni, na osnovu ljudskih čula, da li je osvetljenost za njegovim stolom 400 fluksa niti da li je temperatura 25 stepeni celzijusovih. Ako znamo da procenu osvetljenosti i temperature umesto studenta mogu obaviti senzori, bićemo sigurni da je studentu moguće obeznaditi idealne uslove za spremanje ispita.

Međutim, nadam se da ćete se složiti sa mnom da, bez uzimanja u obzir energetske efikasnosti pri stvaranju optimalnih uslova za studenta, autonomni sistem koji donosi različite odluke i preduzima postupanja neće doneti najbolju moguću odluku. Primera radi, ako student uči tokom dana i sunce osvetljava prirodnom svetlošću sto za kojim sedi i sprema ispit, autonomni sistem za donošenje različitih odluka i preduzimanje postupanja neće po automatizmu ugasiti svetlo i pojačati hlađenje, ukoliko takva odluka podrazumeva veći utrošak energije za stvaranje optimalnih uslova za učenje studenta. Možda spuštanjem žaluzina i pravljenjem veštačkog hlada, do nivoa do kog će sto za kojim student uči imati osvetljenost od 400 fluksa i u isto vreme smanjivanjem rada sistema hlađenja, autonomni sistem za donošenje različitih odluka i preduzimanje postupanja, može pružiti zahtevane kriterijume za optimalan komfor studenta.

Nadam se da sam Vam je ovaj krajnje jednostavan primer dao ideju koja je uloga senzora u prikupljanju podataka. Svrha senzora u „pametnoj kući“ je da nam pruži podatke koji će nakon obrade podataka pružiti najoptimalnije zahtevane uslove komfora, uzimajući u obzir različite parametre, od kojih je po meni najvažniji energetska efikasnost objekta i ostvarivanje ušteda u potrošnji energije, ne samo zbog novčanih ušteda, već i zbog ekoloških razloga i dostizanja kriterijuma zadatim UN konvencijom o ciljevima održivog razvoja (eng. Sustainable Development Goals – SDG).

A pored „pametnih kuća“, pomoću kojih sam pokušao da Vam dam primer kompleksnosti ne samo sakupljanja podataka putem senzora, već i načina kako različiti sistemi za donošenje odluka i postupanje donose svoje odluke, gde se još primenjuju senzori?
Nabrojaću samo neke od oblasti u kojima su danas senzori najzastupljeniji:

• Informatika;
• Automobilska industrija;
• Avio-industrija;
• Građevinska industrija;
• Procesne linije;
• Transportne trake.

Na samom kraju ovog poglavlja teksta, moram se ograditi da je ovaj tekst napisan sredinom 2020. Verujem da će za pet godina, s obzirom na početak primene 5G tehnologije i početak četvrte industrijske revolucije, spisak oblasti u kojima se koriste senzori izgledati znatno drugačije i da će spisak oblasti primene senzora, koje sam u ovom tekstu nabrojao, biti znatno duži.

Šta je IoT (eng. Internet of Things), a šta IIoT (Industrial Internet of Things)?

IoT (eng. Internet of Things) može se definisati kao sistem međusobno povezanih digitalnih uređaja, povezanih računarskih uređaja, mehaničkih i digitalnih mašina koje prenose informacije jedinstvenim sistemom identifikatora. IoT omogućava prenos podataka preko mreže bez potrebe za interakcijom čovek-čovek ili čovek-računar. IoT je digitalni alat koji omogućava neograničeno prenošenje, konvertovanje u željeni format i čitanje različitih podataka i informacija iz senzora. Pomoću IoT, u mogućnosti smo da permanentno snimamo različita očitavanja i merenja iz različitih senzora. Konstantna merenja i očitavanja omogućavaju nam da predviđamo događaje i da postupimo tako da sprečimo neželjene događaje koji nas očekuju u budućnosti. IoT se može smatrati i medijem koji prenosi podatke, informacije i upozorenja iz različitih senzora koji nadgledaju određena ponašanja, procese i osobine objekata koji su predmet posmatranja.

IoT je uzdanica dostizanja veće energetske efikasnosti u budućnosti, nego što je to slučaj danas i dužeg životnog ciklusa različitih proizvoda. IoT takođe omogućava i veću automatizaciju postupanja različitim sistemima za donošenje odluka. Ne tako daleko u budućnosti, mašinsko učenje (eng. Machine Learning) će u znatno većoj meri zameniti potrebu za ljudskim odlučivanjem kod često ponavljanih potreba za donošenje jednostavnih odluka.

IIoT (eng. Industrial Internet of Things) se može definisati veoma slično kao i IoT, ali je suštinska razlika između IoT i IIoT ta što se IIoT prevashodno primenjuje u industriji i industrijskim proizvodima. Praktično, IIoT se može smatrati IoT kome je fokus na optimizaciji industrijske proizvodnje i produženje trajanja životnog ciklusa proizvedenih industrijskih proizvoda.

Koja je veza između senzora i IoT? 

Svi uređaji koji su povezani u IoT opremljeni su različitim senzorima. Senzori ugrađeni u različite uređaje pomoću WiFi ili neke druge mreže u mogućnosti su da šalju podatke na IoT. Možemo reći da je IoT digitalni alat ili medij koji omogućava razmenu podataka svih uređaja čiji su senzori prikupili podatke i koji su povezani sa IoT.

Međutim, dosledna primena merenja pomoću senzora i skladištenja podataka pomoću IoT stvara takav problem da, nakon enormne količine podataka dolazi do poteškoća u obradi podataka, pa frekvencija čitanja podataka postaje veoma bitan faktor u obradi podataka, o čemu ću pisati u nekom od narednih tekstova.

Kako i gde čuvati prikupljene podatke iz senzora za analizu? 

Pri davanju odgovora na ovo pitanje, treba imati u vidu da IoT i senzori prikupljaju enormnu količinu podataka na dnevnom nivou. Primenom konstantnih merenja senzora i razmenom podataka putem IoT, vrlo brzo se nameće problem kako najoptimalnije čuvati toliku količinu sakupljenih podataka. Rešenje za taj problem nude „Cloud“ rešenja, koja pored infrastrukture za skladištenje podataka nude i digitalne alate za obradu podataka prikupljenih uz pomoć senzora i IoT. Postoje različita rešenja za problem skladištenja i obrade podataka u „Cloud“ rešenjima, o njima ću, takođe, dati mnogo više detalja u narednom tekstu.

Ovim bih završio tekst „Senzori i IoT kod u tehnologiji digitalnih blizanaca“ i o mom viđenju kako senzori i IoT doprinose generisanju podataka u tehnologiji digitalnih blizanaca. Ujedno bih iskoristio priliku da Vam najavim svoj sledeći tekst „Smeštanje, dostupnost i analiza podataka modela digitalnih blizanca – da li su Forge platforma i „Cloud“ najbolja rešenja?“.

Ukoliko imate bilo kakva pitanja, komentare ili želite da saznate više detalja o temi koju sam obradio u tekstu „Senzori i IoT kod digitalnih blizanaca“, molim Vas kontaktirajte TeamCAD, koji će Vam rado pružiti dopunske informacije.

Takođe, ukoliko Vam je potreban savet kako da na najbolji način primenite tehnologiju digitalnih blizanaca ili Vam je potrebna primena tehnologije digitalnih blizanca na Vašem projektu ili postojećem objektu, molim Vas kontaktirajte TeamCAD, koji će Vam rado izaći u susret.

Do sledećeg teksta,
Predrag Jovanović

::

Prethodne tekstove na temu možete pročitati ovde:

„Podaci su novo zlato, da li isto važi i za podatke u digitalnim blizancima?“

"Velike uštede koje BEP (eng. BIM Execution Plan) donosi investitoru"

"Konvencija o BIM modelovanju"

"Šta je LOD – Nivo detaljnosti BIM elemenata?"

"Šta je BEP i šta treba da sadrži?"

"Upravljanje podacima digitalnog blizanca građevinskog objekta"

"Digitalni blizanci u građevinskoj industriji"

"Šta su digitalni blizanci?"

"Male, a velike uštede u BIM projektnom procesu - primeri" 

"Automatizacija BIM projektnog procesa"

"Napredno upravljanje BIM podacima" 

Video klipovi, animacija i izrada video igara su u fokusu industrije zabave. Od prvih skica, crtanja strukture karaktera, kreiranja tekstura, partikala, do rendera, animacija i specijalnih efekata.

Od vaše super kreativne ideje do finalnog proizvoda koji ostavlja bez daha.

Sve što vam je potrebno od programa, nabavite po promotivnim cenama od 08.06.2020. do 19.06.2020. godine:

- Autodesk 3ds Max 10% popusta
- Autodesk Maya 10% popusta
- Autodesk Media & Entertainment Collection 12% popusta
- V-Ray 15% popusta
- Adobe programi (Acrobat Pro, Acrobat Standard, Photoshop, Illustrator, InDesign, After Effects, Creative Cloud...) 6% popusta

NAPOMENA:
- Popusti se odnose na najam novih licenci na minimum od 12 meseci
- Iskazani popust je važeći ukoliko klijent nema obnavljanje najma Autodesk programa u periodu od +/- 90 dana.

Ukoliko ste zainteresovani molimo Vas da nas kontaktirate telefonom +381 11 301 50 43 ili putem kontakt forme.