VESTI

Kroz svoju istoriju automatizacija u proizvodnji nastavlja da menja stvari. Trenutne prednosti, kao što su mašinsko učenje i koboti (collaborative robot), ukazuju na svetlu budućnost.

Zamislite u svom umu kako izgleda automatizacija proizvodnje. Možda vidite potpuno sivu scenu sa klipovima koji idu gore-dole dok pokretna traka iznova i iznova izbacuje iste proizvode. Ili je to možda vizija mašina Ruba Goldberga u živopisnoj fabrici čokolade Vilija Vonke koja proizvodi beskrajnu količinu slatkiša.

Kakvu god sliku da ste zamislili, koristi od automatizacije u proizvodnji su univerzalne: bolja efikasnost, veća produktivnost i ljudi obavljaju zadatke koji imaju dodatnu vrednost za bolje poslovne ishode.

Šta je automatizacija u proizvodnoj industriji?

Automatizacija u proizvodnoj industriji je upotreba mašina i softvera za automatsku proizvodnju i poslovne procese u proizvodnim operacijama. Svrha automatizacije je prepuštanje prljavih, opasnih ili monotonih poslova tehnologiji. Poenta automatizacije nije uklanjanje ljudi, već ukidanje monotonih zadataka i prebacivanje ljudske mentalne snage na kreativnije zadatke visoke vrednosti koji vode do poslovnog rasta.

Dok automatizacija može da se odvija u fazama, osnovni cilj je da se automatizuju i poboljšaju cele operacije, stvarajući neprekidan put informacija koje idu od inženjeringa do završetka posla i održavanja i, eventualno, natrag do projektovanja. Ovi povezani podaci poboljšavaju i optimizuju ceo proces pretvaranja virtuelnih projekata u fizički proizvod spreman da se isporuči korisnicima.

Automatizacija u proizvodnji nisu samo roboti na liniji za sklapanje koji izvršavaju mehaničke procese, iako su deo nje. Kompanije automatizuju proizvodnju i procese kako bi:

• Eliminisale zatvorene sisteme, osnažile protok informacija i međusobno povezivanje
• Povećale protok i povećale povrat uloženog kapitala
• Smanjile zastoje
• Smanjile greške i prerade
• Oslobodile ljude za obavljanje kreativnih zadatka i zadatka koji imaju dodatnu vrednost
• Napravile zatvorenu povratnu petlju podataka za potpunu vidljivost i povratne informacije
• Povećale agilnost
• Omogućile prilagođavanje proizvoda
• Podržale operacije koje se oslanjaju jedna na drugu
• Uštedele novac, smanjile troškove jedinice.

Kratka istorija automatizacije u proizvodnji

Od kada su ljudi prisutni na sceni, smišljali su načine da fizički rad prebace na mašine radi bržeg, efikasnijeg rada. Primer je vodeni točak. Neki svetli momenti u vremenskoj liniji automatizacije u proizvodnji su:

Industrijska revolucija u 18. i 19. veku predstavlja nove izvore energije, kao što su ugalj, nafta, gas i para. Takođe, pojavila se nova i za to vreme visoko tehnološka oprema, kao što su parna mašina, mehanički razboj i mašina za šivenje.

Henri Ford je 1913. godine predstavio montažnu traku za automobilsku industriju (ideja koju je dobio prilikom obilaska efikasnog toka rada u fabrici za preradu mesa) i pokretne trake koja je dovodila automobile do radnika na svakoj stanici, umesto obrnuto. Odjednom je trebalo samo 90 minuta da se napravi automobil, umesto 12 sati.

Proizvođači početkom 20. veka nisu bili voljni da prebace napajanje svojih fabrika sa parnih na električne motore, ali kada su to uradili, bili su produktivniji. Do dvadesetih godina, proizvođači su za 30% povećali proizvodnju. Pedesetih i šezdesetih automatizacija je zamenila mnogo radnika u Sjedinjenijim Američkim Državama čija je vlada imala slogan: „Nećete dobiti posao sutrašnjice veštinama od juče“.

Roboti su ušli u fabrike, pojavila se elektronska obrada podataka (EDP) i počeli su da se su automatizuju poslovni procesi i upravljanje informacijama.

U prošlosti je automatizacija mogla da se predvidi. Podešavao se mehanički proces koji je pratio uzastopne korake i završavao se istim rezultatom. Onda se desila luda stvar: kupci su počeli da odlučuju. Želeli su da se njihov automobili prilagode i da sami odaberu boju. (Čuvena je Fordova izjava da kupci mogu da poruče automobil u bilo kojoj boji sve dok je crna)

Automatizacija je prešla dug put i ljudi su sastavni deo jednačine, uprkos njihovim dugotrajnih strahovima da će biti sasvim zamenjeni. Automobili se prilagođavaju po porudžbini i kompanije na proizvodnoj liniji mogu da naprave različite modele zahvaljujući fleksibilnoj proizvodnji i automatizaciji.
(Sada čak i Ford koristi robote i veštačku inteligenciju.)

Promene se brzo dešavaju i kompanije moraju da budu agilnije da bi mogle brzo da odreaguju, omoguće masovno prilagođavanje i naviknu na promene u lancima nabavke. Ali i dalje postoji neiskorišćen potencijal – kretanjem napred, automatizacija će se centralizovati oko podataka.

Koristi od automatizacije u proizvodnji

Što se više kontrole proizvodnih operacija predaje mašinama i softverima, to se više shvata korist od automatizacije proizvodnje. Neke od ovih koristi uključuju:

Otvaranje ljudskih kapaciteta. Ljudi su najvredniji resurs u vašem poslovanju. Automatizacija svakodnevih zadataka omogućava da se radnici usmere na izvršavanje kreativnijih zadatka sa visokom dodatno vrednošću. Otključavanje tog kapaciteta znači moćniju inovaciju jer ljudi napreduju na nove položaje, postaju analitičari podataka, programeri i inženjeri.

Povezivanje podataka. Kada su uklonjeni zatvoreni sistemi, tu je reka povezanih podataka koja pojednostavljuje ceo proces proizvodnje i lanac nabavke. Sa centralizovanim informacijama tu je kontinuitet znanja. Ljudi više ne moraju da pretražuju papirne zapise i fascikle kako bi dobili informacije koje su im potrebne, trošeći vreme i novac.

Isporuka proizvoda usaglašenog kvaliteta. Mašine i tehnologija su programirani da izvode zadatke koji se ponavljaju i oni ih rade usaglašenije nego njihove ljudske kolege. Mašine ne pate od dosade ili umora. One prave manje grešaka, ako ih uopšte ima. Pouzdanost i predvidljivost podržavaju usaglašenost i isporučuju kupcima poznat proizvod.

Podržavanje lean proizvodnje. Automatizacija pojednostavljuje tokove rada sa manje prerada i protraćenog materijala, čime se stvaraju kontinuirane operacije.
Smanjenje vremena zastoja. Mašine mogu da rade danonoćno, za razliku od njihovih ljudskih kolega kojima je potrebna pauza, hrana i da na kraju dana idu kući. Automatizacija takođe omogućava predviđanje održavanja, što smanjuje rizik od smetnji usled kvarova.

Povećanje bezbednosti. Proizvodnja je dugo bila opasan posao za radnike. Sa automatizacijom, robotima i mašinama koje izvršavaju opasne proizvodne zadatke, smanjuje se procenat nezgoda.

Stvaranje rešenja za nedostatak radne snage. Kako se proizvodnja suočava sa stalnim nedostatkom radne snage zbog starenja, penzionisanja i manjka novih radnika, ubrzavanje automatizacije za izvršavanje tih neupražnjenih proizvodnih poslova otklanja pritisak dok kompanije zapošljavaju talente potrebne za poslove sa višim kvalifikacijama.

Kontinuirano optimizovanje operacija. Automatizacija generiše dosta uvida koji omogućavaju ljudima da donese odluke vođene podacima kako bi optimizovali operacije. Tehnologija takođe može da poboljša procese. Čak 42% organizacija širom sveta ulaže novac u veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, što omogućava kompjuterima da iskoriste sopstvenu moć da prepoznaju šablone i stalno poboljšavaju svoje performanse.

Omogućavanje usklađenosti i smanjenje rizika. Automatizovanje poslovnih procesa sa softverima specifičnim za industriju mogu da osiguraju usklađenost sa proizvodnim regulatornim agencijama.

Poboljšavanje agilnosti. Kompanije koje automatizuju svoje proizvodne procese više odgovaraju na zahteve kupaca i tržišta, fleksibilnije se suočavaju sa potresima i izdržljivije su.

Koji je zbir svih ovih koristi? Veća produktivnost i efikasnost, konkurentnije mesto na tržištu i bolji rezultat.

Drugi deo ovog teksta pročitajte ovde

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa automatizacijom, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Od 19. do 22. septembra 2022. godine traje Flash promocija u okviru koje možete ostvariti 15% popusta za jednogodišnji ili trogodišnji najam novih licenci sledećih Autodesk programa i kolekcija:

AutoCAD
AutoCAD LT / LT for Mac
Revit LT Suite

Promocija traje od 19. do 22. septembra 2022. godine
Ukoliko ste zainteresovani, kontaktirajte nas putem telefona 011 301 50 43 ili  kontakt forme.

Napomena: Autodesk zadržava pravo da odobri ili odbije najam licenci. Maksimalno 20 licenci ukupno (bez obzira na programe koje odaberete) po kupcu.

U vreme kada je inventar zdravstvenih ustanova rastegnut do svojih granica, kompanija BLOX stacionirana u Alabami industrijalizuje složen zadatak izgradnje bolnice.

Kompanija koristi proizvodne tehnologije da brzo izgradi medicinske ustanove za akutnu negu širom Sjedinjenih Američkih Država – proizvodnjom građevinskih komponenti u fabrici, isporukom na gradilište i sklapanjem na licu mesta. Sa fleksibilnim, integrisanim ciklusom projektovanja, proizvodnje i izgradnje, modelarni pristup izgradnji bolnice kompanije BLOX služi kao model dodavanja kapaciteta potresenom zdravstvenom sistemu.

Nedostatak efikasnosti u građevinarstvu

Kris Đatina je 2000. godine bio glavni arhitekta kompanije GA Studio koju je unajmio japanski proizvođač automobila da u Alabami, za samo 9 meseci, projektuje i izgradi objekat za obuku zaposlenih. Šest nedelja od prvog sastanka, kompanija je napravila prvi korak – i projekat je isporučen na vreme, a proizvođač automobila je obezbedio potrebne resurse.

To je bilo otkrovenje za Điatina, koji je primetio veliki jaz između efikasne automobilske industrije i američke građevinske industrije otporne na promene.
Taj trenutak otkrovenja je 2010. godine doveo do rođenja kompanije BLOX, stacioniranoj u Alabami, koja se bavi projektovanjem, proizvodnjom i građevinarstvom i ona koristi modularan dizajn da modernizuje prakse stare škole građevinara.

Đatina, sada predsednik kompanije GA Studio i izvršni direktor kompanije BLOX, od samog početka predvodi tim kompanije za projektovanje i izgradnju zdravstvenih ustanova, kojoj je potreban samo delić vremena neophodan tradicionalnoj izgradnji i koja ne pravi kompromise po pitanju cene ili kvaliteta.

Primena modularnog razmišljanja na izgradnju bolnice

„Usmerili smo pažnju na zdravstvenu zaštitu jer je postojala hitna potreba da se otkrije kako da se dobar proizvod plasira na tesno tržište rada“, kaže Đatina. Sa ciljem da isporuči građevinski projekat sa duplo boljim kvalitetom, brzinom i vrednošću od tradicionalnih metoda, prvi korak je bila standardizacija.

Kompanija BLOX je započela proizvodnju manjih standardnih komponenti kao što su plafonske police, hirurške police, bolnički zidni elementi sa električnim i medicinskim sistemima za gas, moduli za kupatilo sa kompletnim vodovodom.

„Prvo smo naučili kako da napravimo male, komplikovane stvari, a onda smo prešli na pravljenje malih zgrada“, kaže Đatina. „Razmislite o ruskoj lutki Babuški: Pravimo mali deo koji se uklapa u veći, koji staje u još veći i na kraju se smešta u ono što zovemo uber modul, koji je najveća stvar koja može da se otpremi na auto-put.“

Uber modul – 4,5 metara širok, 4,5 metara visok i dugačak oko 18 metara – može da sadrži celu šok-sobu ili skup prostorija kao što su laboratorije, sobe za snimanje, sobe za pacijente i čak sobe za pauzu.

Projektno-proizvodni-građevinski kontinuum

Tim kompanije BLOX koristi sistem za isporuku zgrada koji Đatina zove DMC (Design Manufacture Construct). „Ako razmišljate o kontinuumu, onda je sa jedne strane stvarno sirov materijal i on se postepenim koracima obrađuje dok ne postane zgrada“, on kaže.

U DMC kontinuumu , zgrada može da se sastoji od bilo kojih standardnih komponenti, podsklopova, panela, modula i uber modula. Komponente se projektuju i proizvode korišćenjem ponovljivih procesa i sistema u kontrolisanom fabričkom okruženju BLOX proizvodnog pogona (nekadašnje fabrike vagona) u Besemeru, u Alabami,

„U slučaju gde imamo manje kvalifikovanih radnika, stvaramo sisteme koji omogućavaju nekvalifikovanim radnicima da urade stvari koje su ranije zahtevale veštine“, kaže Đatina. „Kvalifikovani radnici se prebacuju da postanu proizvođači mašina, da prave procese i mašine koje mogu da koriste ostali radnici.

Modularnost smanjuje rizike u izgradnji

Stvarno gradilište bolnice onda postaje mesto za montažu umesto visokorizičnog nagomilavanja različitih zanatlija koji prave na licu mesta prilagođene elemente. „Na gradilište dolaze temelji, a onda na njih stavljate ove velike kutije – može da ih bude 20 ili 50 koje idu na gradilište“, kaže Đatina. „Napravite okvir između njih sa kompletom delova koji mogu ravno da se upakuju, a onda postavite zidove koji su već napravljeni u fabrici“.

Neki od skorašnjih projekata tima kompanije BLOX uključuju samostalna odeljenja za hitne slučajeve u Nevadi, Floridi i Teksasu za univerzalne zdravstvene usluge; standardne module za sobe za akutne pacijente u desetinama bolnica HCA Healthcare; a trenutno se radi na bolnici od 170 kreveta u Nevadi.
Usmeravanjem životnog ciklusa izgradnje, prelaskom direktno sa projektovanja na proizvodnju Đatina kaže: „Možete da napravite celu zgradu za skoro tri nedelje i da nastavite dalje da radite.“

Projetkovanje digitalnog toka rada

Softver i analiza podataka su ključ razvoja DMC operacija. BLOX je dugogodišnji korisnik softvera Revit koji koristi za projektovanje svojih građevinskih komponenti. Sledeći korak je bio da integriše digitalne projekte sa proizvodnim procesima u fabrici preko sistema za upravljanje podacima zasnovanom na cloud tehnologiji.

„Idemo od modela do proizvodnje, i to sistematično“, kaže Đatina. „Razvili smo platformu koja se zove WEVR koja koristi naš softver sa softverima Autodesk Forge i BIM 360.”

Platforma WEVR prikuplja podatke iz bezbrojnih državnih propisa o zdravstvenoj zaštiti i ulaznim informacijama iz kliničkih praksi osoblja i menadžmenta zdravstvenih ustanova kako bi identifikovala stotine mogućnosti dizajna. Algoritam je smanjio projektne mogućnosti na nekoliko standardnih koji ispunjavaju rigorozne standarde više država.

„Tako imate mogućnost da proizvodite deo koji može da se koristi u gradu Reno, u Nevadi ili u Majamiju, u Kaliforniji“, on kaže. U suštini, koristimo industrijski proces i procese vođene podacima da bismo došli do najboljih rešenja u klasi za komponente koje se mogu sastaviti na stotinu, ako ne i bezbroj načina u zdravstvenim ustanovama.

Korišćenje modularne izgradnje bolnica za rešavanje zdravstvene krize

Usled krize zdravstvene zaštite zbog korona virusa, fabrika BLOX proizvodi punim kapacitetom za svoje tekuće bolničke projekte. Ali je kompanija takođe napravila planove da koristi svoj industrijalizovan proces izgradnje za rešavanje jednog od najhitnijih zdravstvenih prioriteta za gradove i države širom Sjedinjenih Američkih Država: potreba za više bolničkih kreveta za lečenje pacijenata koji pate od COVID-19.

Kompanija prilagođava svoje sisteme za izgradnju izolovanih mobilnih jedinica za negu (MICU) koje brzo mogu da se rasporede u oblastima u kojima su najpotrebnije.
Kompanija je razvila dizajn za MICU odeljenje sa 16 kreveta koje se može proizvesti kao modularna jedinica u fabrici, prevesti kamionom, montirati na licu mesta i za nedelju dana biti spremno za pacijente.

Sudeći po Điatinu, MICU dizajn može da izađe iz proizvodnje za samo četiri nedelje. Kompanija BLOX očekuje da će uskoro moći da poveća kapacitete da u fabrici proizvodi 250 kreveta mesečno.

Model za rešavanje nedostataka medicinskih ustanova

MICU dizajn kompanije BLOX je omogućio zdravstvenim radnicima da stavljaju u karantin pacijente sa COVID-19, očuvaju kapacitete postojećih bolnica za druge pacijente i zaštite radnike na prvoj liniji nepotrebnog izlaganja virusu. S obzirom na to da su se žarišta javljala u ruralnim i urbanim sredinama, prvi MICU dizajn je mogao da bude gde god je potrebno“, kaže Đatina.

„Mogu lako da pređu sa sela u grad jer tehnologija veštačke inteligencije i analiza podataka koja pokreće DMC platformu ispunjavaju regulatorne zahteve za bolničke ustanove različitih država.

Kompanijin DMC sistem isporuke pomogao je kompaniji BLOX da ima agilan pristup ovom izazovu koji se javlja jednom u generaciji. „Napravili smo tim neverovatno pametnih ljudi: 400 arhitekata, inženjera, programera, proizvođača, izvođača“, on kaže. „I svi radimo da rešimo veoma, veoma teške probleme i učinimo našu industriju boljom.“

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverima Revit i BIM360, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Procena je jedan od najsloženijih segmenata procesa izgradnje. Ako se uradi netačno, rizikujete da izgubite ponudu ili još gore, profit.
Na sreću, softverska rešenja zasnovana na cloud tehnologiji omogućavaju timovima da brže naprave konkurentnije ponude sa tačnim procenama. Štaviše, možete osigurati da dobijete više profita od bilo kog projekta tako što ćete tačno obuhvatiti sve troškove.

Troj Sajmon, šef Korisničke službe u kompaniji ProEst opširno govori o izazovima procene. On takođe deli neke od najefikasnijih tajni koje pomažu vašem timu da osvoji više ponuda. Konkretno, navodi tri stvari koje treba da tražite kada je u pitanju korišćenje softvera za procenu:

1. Jednostavna upotreba
2. Velika i pouzdana baza podataka
3. Povezanost preciznog obračuna za utrošak materijala i procene

1. Jednostavna upotreba

Iznad svega, softver za procenu treba da bude jednostavan za upotrebu. U suprotnom, videćete otpor ljudi koji su navikli na stare sisteme, koji ne mogu da podnesu da se nešto dešava „previše, prebrzo“, što ponekad prati promene.

„Ne želite da procesom ometate rad“, kaže Sajmon. „Želite da to bude nešto što je bolje, što kada imate tu saradnju, vi dobijate istinsku saradnju.“ To znači da vašem sistemu trebaju:

• Ugrađeni tokovi rada za upravljanje procesima pregleda i odobrenja
• Integrisan precizan obračun utroška materijala i procena (više o tome u nastavku)
• Integracija sa ERP-om i analitikom podataka

Kada imate sve od navedenog, možete da ostvarite pravu saradnju između svih članova vašeg tima.

I kao što je važno da imate prave alate u vašem softveru za procenu u cloudu, bitno je da se oslobodite pogrešnih. One koje niko ne koristi, koji zatrpavaju interfejs i kontrolne table beskorisnom vizuelnom bukom. Otklanjanje viškova pruža čvrste, pojednostavljene procese koji poboljšavaju performanse i povećavaju efikasnost procene.

2. Jaka baza podataka

„Baza podataka je srce i duša rešenja za procenu“, kaže Sajmon. Možda već imate odličnu bazu koja uključuje visok nivo detalja. Ako je tako, biće vam lako da je preselite i koristite u softveru za procenu u cloudu. Ukoliko nije, izaberite softversko rešenje koje nudi viši nivo detalja.

Zbog čeka je to toliko važno?

„Postoji širok opseg korisnika koji će usvojiti ovakvu tehnologiju“, dodaje Sajmon: „ali je baza podataka ono što je pokreće.“ Ako nemate bazu podataka, u suštini imate rešenje za precizno izračunavanje utroška materijala.” Ukoliko želite više od toga – ceo sistem za procenu koji će raditi za bilo koji projekat – onda vam je potrebna baza podataka koja podržava brze, efikasne, tačne cene. U suprotnom, možete preceniti (izgubiti ponudu) ili potceniti (izgubiti profit).

3. Povezanost

Iz dana u dan, jedan od najčešćih izazova za koje Sajmon čuje je nepovezanost preciznog obračuna utroška materijala i procene.

„To je neefikasno, zar ne?“ Imate podatke na dva različita mesta“, on kaže. „Ukoliko je potrebno da budete u pokretu, to može da bude izazov. Ako treba da ažurirate stvari, to je izazov. Naravno, svaki put kada nešto unosimo ručno, rizikujemo da transponujemo broj, a to može da znači prave dolare. Ako pogrešite u proceni, teško je stvoriti taj novac kada krene posao.“

Softver za procenu treba da bude povezan u drugom smislu: povezan sa cloudom.

„Ako ne pravite više povezanih iskustava za korisnike, onda je to skoro gubljenje vremena“, kaže Sajmon. „To je ono što volim kod Autodesk Construction Cloud. „Ne teramo vas na jedno od naših rešenja. U nekim slučajevima, taj softver možda ne odgovara konkretnoj kompaniji.“ Umesto toga, kompanija Autodesk pruža niz rešenja koja timovima pružaju fleksibilnost da odaberu onaj koji im najviše odgovara.

„Pravimo okruženje koje omogućava otvorenu integraciju koja vam dopušta da koristite proizvode za koje vi mislite da su najbolji. I to kupcima daje izbor u njihovom poslovanju.“

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom Autodesk Construction Cloud, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Kako Hong Kong nastoji da postane najmoćniji pametan grad na svetu, harmonizacija BIM podataka spaja agencije i procese kako bi postigli zajedničke ciljeve.
Horizontalnom harmonizacijom različitih BIM i GIS podataka, gradilišta se mogu lako pregledati u kontekstu njihovog okruženja.

• Infrastruktura i javni radovi su od fundamentalnog značaja za nastojanje Hong Konga da postane najpametniji grad na svetu.
• Formati BIM podataka koje koriste ključna vladina odeljenja su mozaik od različitih objekata koji su sprečavali međuoperativnost i saradnju.
• Sada, posle višegodišnjeg projekta harmonizacije standarda za BIM podatke za specijalnu administrativnu oblast, odeljenja su počela da primećuju koristi od BIM i GIS integracije u razvoju temelja za Pametni grad.

Vlade širom sveta treba da do 2030. godine ulože 57 triliona dolara u infrastrukturu kako bi išle u korak sa svetskim rastom GDP-om, sudeći po MekKinsiju. To je ogroman podsticaj za građevinsku industriju da poboljša produktivnost i ubrza isporuku projekta. Građevinarstvo je zrelo za promene, a dve tehnologije koje imaju glavne uloge u njegovoj transformaciji su BIM (building information modeling) i GIS (geographic information systems).

Godinama se prikuplja sve više dokaza da su 3D modelovanje vođeno BIM tehnologijom i vizuelizacija podataka ključne za velike urbane građevinske projekte. Ipak, pre pandemije je Svetski ekonomski forum procenio da samo jedna trećina infrastrukturnih kompanija i firmi za javne radove ima sasvim integrisan BIM alat u svoje operativne modele. Ostalima nedostaje saradnja između projektnih partnera, ušteda na troškovima i resursima, skraćenje životnih ciklusa projekta, poboljšanje upravljanja objektom i bezbednijih gradilišta.

Danas su klijenti na upravljačkoj poziciji, zahtevaju integrisanje pristupa za ceo životni ciklus projekata sa BIM i GIS kao digitalnim centrima za projektovanje, izgradnju, projektni menadžment, saradnju i rad.

Razgovarajte istim jezikom

U nastojanju Hong Konga da postane najnadmoćniji pametan grad, vladina odeljenja odgovorna za radove na putu, vodovodne usluge, održavanje, održavanje i snabdevanje strujom počinju da koriste BIM tehnologiju još 2016. godine. Međutim, pojedina odeljenja su nezavisno primenila tehnologiju, uspostavljajući sopstvene standarde za podatke i praveći odvojene biblioteke objekata za njihovu samostalnu primenu.

Nije iznenađujuće da je ova nepovezanost ograničila vrednost koju BIM tehnologija može da donese. Infrastrukturni projekti zahtevaju da važne gradske agencije rade zajedno, ali nedostatak zajedničkog standarda za podatke znači da različiti sistemi ne mogu da komuniciraju jedni sa drugima. BIM je bio od koristi na nivou odeljenja, ali su van domašaja bile veće dobiti od deljenja informacija sa klijentima i digitalna saradnja između zainteresovanih strana na projektu.

Da bi uklonilo te prepreke, odeljenje za građevinarstvo i razvoj Hong Konga (CEDD) započelo je višegodišnju inicijativu da se uspostavi jedinstveni, harmonizovani standard BIM podataka koji će svaka agencija uključena u javne radove u Hong Kongu morati da poštuje. Horizontalna harmonizacija BIM/GIS integracije je projekat koji zatvorene interne sisteme i mozaik različitih pristupa BIM tehnologiji koji su se tokom godina gomilali, zamenjuje sa jednom platformom koju svi dele.

Integrisanje BIM i GIS korisnicima daje mogućnost da vizualizuju digitalno kreirane projekte u kontekstu njihove geografske lokacije, što smanjuje rizike i nesigurnosti povezanih sa složenim infrastrukturnim projektima. Program spada u Prvu fazu razvoja novih razvojnih oblasti Kwun Tung North i Fanling North u Hong Kongu.

Infrastruktura se gradi tako da bude upućena na dugoročne zahteve grada i obezbedi poslovne prilike kao deo vizije strateškog programa i vizije za Hong Kong 2030.

„Da bismo prikazali vrednost, morali smo da pokažemo da je moguće da svaki prostorni objekat bude smešten u biblioteci za projekte javnih radova Hong Konga pod jednim BIM standardom“, kaže Tomson Lai, azijski digitalni lider u kompaniji za globalni inženjering AECOM, koja je vodila projekat. „Onda smo morali da napravimo standard za razmenu BIM podataka iz softvera Autodesk Revit i Civil 3D u softvere IFC i CityGML.“

Glavne zainteresovane strane uključuju: Biro za razvoj Hong Konga, Odeljenje za građevinarstvo i razvoj, Odeljenje za zemljište i druga radna odeljenja koja nadgledaju sve projekte javnih radova grada-države i odeljenje za zemljište Hong Konga koje upravlja svim kopnenim pitanjima i 2D/3D mapama širom teritorije.

Odeljenje za zemljište ima ključnu ulogu. Kao telo koje je odgovorno za mapiranje poseda Hong Konga i glavni dobavljač prostornih podataka za Hong Kong, agencija je jedini izvor topografskih mapi razmera 1:1.000 ili manjih, na koje se arhitekte, inženjeri i građevinari oslanjaju da bi ostvarili projekte.
U prošlosti je pravila 2D mape za štampanje ili obično prikazivanje preko ekrana, ali danas je sve više pozvana da generiše vizualizacije 3D podataka kako bi se prilagodila digitalnom upravljanju projekata.

To je dovelo do toga da treći cilj projekta bude ključna misija – jedinstveno skladište za sve BIM podatke kojima upravlja Odeljenje za zemljište. „Proizvod IT infrastrukture za skladištenje svih BIM podataka je rezultat projekta.“ „Skladišti se na vladinom cloud servisu za infrastrukturu Hong Konga. To će biti digitalna platforma za sve vladine infrastrukturne projekte u budućnosti, što omogućava zainteresovanim stranama da naprave BIM modele sa istim standardom i dele ih kada je potrebno.“

Okidači promene

Od svih pokretača inicijative za harmonizaciju BIM podataka Hong Konga, eliminacija složenosti je na vrhu liste.

Upravljanje bilo kakvim infrastrukturnim projektom je balansiranje postupaka koji odgovaraju na zahteve više zainteresovanih strana: vlasnika projekata, regulatora, arhitekata, inženjera, konsultanata, glavnog građevinskog izvođača i podizvođača koji izvršavaju specijalističke zadatke.

Unapređivanje projekata javnih radova u Hong Kongu je složen poduhvat. Podzemni projekti zavise od uključenja ekstenzivne komunalne infrastrukture. Nadzemni se vode zonskim pravilima za gradske pijace, zajedno sa zahtevima 250 ostrva Specijalnog administrativnog regiona i gusto naseljenog građevinskog okruženja.

„Kada arhitektonske i građevinske firme uđu u projekat, potrebno im je da pronađu način da zajedno rade i usmeravaju složene projekte i kontrolisano okruženje“, kaže Lai. „BIM nudi način da se kroz to prođe, ali bez dogovorenog standarda za podatke, pred vama je izazov da odlučite čiji standard da pratite. Sada imamo jedinstveni izvor tačnih podataka.

Besprekorne isporuke

Sa završetkom harmonizacije projekta u aprilu 2022. godine i primenom BIM standarda i skladišta za podatke, Agencije za infrastrukturu Hong Konga već su videle značajne koristi.

Glavna korist je da korišćenje platformi za zajedničke podatke ubrzava isporuku građevinskih informacija klijentu – što takođe povećava poslovnu vrednost podataka.
Korišćenje BIM i GIS uvodi prostorni element u inovativni projekat Pametnih gradova sa jasnim ciljem na umu – povećati efikasnost celokupnog projektnog i građevinskog procesa.

„Ranije je mnogo informacija iz isporuke podataka bilo beskorisno za vlasnike objekta“, kaže Lai. „Ukoliko su želeli da iskoriste podatke za analizu ili da naprave svoj 3D model, morali su da krenu od početka zbog neodgovarajućih standarda i formata podataka. Sada sve što klijent treba da uradi je da otpremi podatke u novo BIM skladište podataka korišćenjem Autodesk Vault Professional. Mehanizam za konverziju smo napravili da izvorni format otvori IFC i GIS formate.“

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverima Revit, Civil 3D i Vault, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

SPLAM eksperimentalni paviljonski prostor od lameliranog drveta, projekat kompanije SOM, služi kao probni slučaj upotrebljivosti održivog materijala širom industrije.

• Kako bi se izbalansirale ekološke prednosti i mane drveta, kompanija SOM je proizvela napravila SLT lamelirano drvo.
• Eksperimentalni paviljon izgrađen od SLT spaja istraživanja i stvarne uslove sa ciljem da se prikažu koristi materijala.
• Projekti u kojima se u maloj količini koriste inovativni materijali su prvi korak ka njihovoj upotrebljivosti za veće projekte i usvajanje materijala širom industrije.

Beton je sveprisutan iz dobrog razloga, uključujući i to što spada u najsnažnije građevinske materijale. Takođe ima i značajne nedostatke: proizvodnja cementa, ključnog sastojka betona, stvara približno oko 8% emisije gasova staklene bašte. Da bi to nadoknadile, kompanije građevinskog materijala usvajaju modele kružne ekonomije za ubrzanje proizvodnje sa malim sadržajem ugljenika ili proizvoda koji su ugljenično neutralni.

Sa sličnim izazovima i odgovornostima se sreće i moderna industrija čelika. Iako čelik može da se reciklira, proizvodnja čelika generiše do 11% svetske emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Da bi se tome suprotstavila, industrija čelika radi na tome da proaktivno umanji emisiju i otpad, smanjujući njen uticaj na životnu sredinu.

A tu je i drvo. Krčenje šuma je uzrok 15% svetske emisije gasova staklene bašte, ali drvo koje se seče iz šuma kojima se održivo upravlja zapravo više ugljen-dioksida upije iz atmosfere, nego što ga u nju emituje. To je zato što drveće ne samo da upija ugljen-dioksid, ono ga i skladišti. Kada se drvo poseče za drvenu građu, ugljenik u njemu ostaje dok drvo ne izgori ili se ne raspadne, što čini da drvena građa bude jedan od najodrživijih građevinskih materijala.

Ali drvo nije ni večno ni čisto. Drveće može da se ponovo zasadi, ali su potrebne godine ili decenije da se šume obnove. Iako drveće zadržava ugljenik, proizvodnja drvene građe, transport i izgradnja ga emituju.

Da bi napravili ravnotežu između ekoloških koristi i uticaja, dizajneri i građevinari zainteresovanji za održivost susreli su se sa čudnim paradoksom: Kako da istovremeno više koriste manje drveta? Kompanija Skidmore, Owings & Merrill (SOM) možda ima odgovor: prostorno lamelirano drvo (spatial laminated timber – SLT). Materijal i istraživački procesi kojima je stvoreno u velikoj meri pomažu arhitekturi, inženjeringu i građevinskoj industriji da dosegnu nove visine održivosti i inovacije.

Od CLT do SLT lameliranog drveta

Kompanija SOM napravila je SLT lamelirano drvo kao deo naprednog tehnološkog istraživačkog projekta za Arhitektonsko bijenale 2021 koje se održavalo u Čikagu. Razvijen zajedno sa studentima Taubman koledža za arhitekturu i urbani razvoj Univerziteta u Mičigenu. SLT je inspirisan unakrsno lameliranim drvetom (CLT), projektovanog drvenog proizvoda napravljenog od slojeva drveta koji su sušeni u peći i unakrsno lepljeni, što mu daje snagu i integritet.

Za razliku od CLT, SLT lamelirano drvo koristi manje, precizno sečene 2x4s daske utkane kao platno, preko međusobno povezanih drvenih spojeva, zatim gusto naslaganih na mestima gde je potrebna konstrukcijska podrška i na ponekim mestima gde nije.

„Jedan od izazova standardnog CLT sistema je veličina potrebne daske i količina vremena i prostora potrebnog da drvo izraste do te veličine “, kaže Skot Dankan, partner na projektu kompanije SOM. „Korišćenjem manjih komada drveta, ono se brže uzgaja i mogu da se i iskoristite i manje poželjni delovi drveta koji se često bacaju. Mogu čak da se koriste spaseni delovi srušenih zgrada.“

Korišćenjem malih i recikliranih komada drveta, SLT smanjujete potrošnju drveta za 46% u poređenju sa konvencionalnim drvenim panelima, procenjuje kompanija SOM.
Sekundarna korist, sudeći po Dankanu, je da SLT omogućava bolju ugradnju građevinskih elemenata kao što su kanali, osvetljenje i prskalice. Inače, one moraju biti postavljene ispod konstruktivne drvene grede, što uslovljava da zidovi budu viši nego što bi u drugom slučaju bili.

Sa SLT lameliranim drvetom, ovi građevinski elementi mogu biti ugrađeni u drvo, umesto ispod njega, što znači da zgrade mogu da imaju istu unutrašnju visinu plafona sa kraćim spoljnim zidovima.

„Posle konstrukcije, dosta ugrađenog ugljenika u zgradama potiče od spoljnih obloga“, kaže Dankan, koji ističe staklo i aluminijum kao tipične materijale za oblaganje sa visokim nivoom ugljenika.“ „Dakle, u meri u kojoj možete smanjiti visinu spoljašnjeg zida, možete smanjiti količinu materijala koji ulazi u njega.“

Tehnologija je ključ koji omogućava pravljenje SLT lameliranog drveta, sudeći po Tsz Jan Ng, vanrednog profesora arhitekture na Taubman koledžu za arhitekturu i urbano planiranje. Prvo, prostorna analiza koristi kompjutersko modelovanje za odlučivanje o optimalnom rasporedu, što određuje koliko je slojeva SLT rešetke potrebno da bi se maksimalno povećao strukturalni integritet dok se materijal minimalizuje. Zatim, proizvođači u laboratoriji koriste CNC mašinu kako bi pomoću robotike oblikovali i isekli komade drveta koji se montiraju na licu mesta.

„Tehnologija se nikada ne odnosi na jedno jedinstveno rešenje, već je poenta u procesima i načinima rada“, kaže Ng. „Ovde je koristimo da uzdignemo ovaj sveprisutni materijal koji je veoma popularan u građevinarstvu Severne Amerike i da preispitamo način na koji štedimo materijal dok je koristimo.“
EPIC prikaz

Da bi prikazali koristi SLT, kompanija SOM i Taubman koledž dizajnirali su, i u punoj veličini izgradili, prototip konstrukcijskog okvira koji se koristi u izgradnji otpornoj na vatru: drveni paviljon koji su nazvali SPLAM (spatial laminated timber). Sastoji se od 412 SLT panela napravljenih od 912 komada drveta. SPLAM paviljon smešten je u kampusu javne čarter srednje škole EPIC Academy na južnoj strani Čikaga. Završen u septembru 2021.godine, paviljon je bio domaćin niza događaja u okviru čikaškog Arhitektonskog bijenala, a sada ga koristi srednja škola EPIC kao učionicu na otvorenom i prostor za performanse.

„Umesto da samo napravimo dokaz o konceptu koji bi završio na deponiji, želeli smo na napravimo paviljon koji će se koristiti“, kaže Ng. On kao inspiraciju navodi Slobodne škole iz 1960-ih, privremene, alternativne škole koje su organizovale vođe Pokreta za ljudska prava koje su crnim studentima i njihovim roditeljima ponudili prostore kako bi postali angažovani glasači i građani.

„Radili smo na vrhuncu pandemije kada je zapravo bilo sigurnije da budete napolju, nego unutra, kao i tokom perioda „Black Lives Matter,” kaže Ng. „Slobodne škole su neformalna okupljanja gde je obrazovanje bilo o građanskom učestvovanju i rastu zajednice i videli smo priliku da to povežemo sa istorijom stvaranjem otvorenog i fleksibilnog prostora za učenje.“

Iako učenici srednje škole EPIC koriste SPLAM paviljon, studenti koledža Taubman su pomogli da se on napravi, sudeći po Ng, koji kaže da su master studenti arhitekture proveli celu akademsku godinu osmišljavajući i testirajući SLT prototipe u bliskoj saradnji sa inženjerima kompanije SOM.

Kompanija SOM je koristila softver Autodesk Revit da isprati celo projektovanje: Crteži su korišćeni za sklapanje svakog dela projekta i dokumentovanje svakog elementa u zgradi. Svo modelovanje rađeno u softveru Revit je predato je izvođaču/graditelju kako bi se ubrzala izgradnja.

Na kraju, raspored dasaka 2x4s zahtevao je visoko artikulisane spojeve i prethodno izbušene rupe za šrafove smeštene na preciznim lokacijama; ovaj posao je urađen u programu Autodesk Dynamo, koji je takođe korišćen za pravljenje animacije koja je poslata da izvođačima služi kao smernica. Jednom kada je koncept dokazan i projektovanje završeno, procesi programiranja skripti, proizvodnje i montaže je svaki trajao po nedelju dana.

Upotrebljivost u budućnosti

Neposredna korist SPLAM paviljona kao školskog i javnog prostora je očigledna. Najznačajniji je, zapravo, dugoročni transformativni potencijal: u velikoj meri SLT sistem korišćen u SPLAM paviljonu bi u osnovi mogao da promeni građevinsku industriju.

„Naročito u eri planetarne krize u kojoj smo, moramo da prepoznamo uticaj koji naši gradovi i građevine imaju na životnu sredinu i šta možemo da uradimo da ga smanjimo“, kaže Dankan. „Projekat kao što je SPLAM je mali, ali mu je cilj da ima pojačan uticaj na kulturu izgradnje.“

Veliki uticaji započinje malim koracima, sudeći po Dankanu, koji kaže da kompanija SOM investira u istraživačke projekte kao što je SPLAM, ne samo zbog pažnje i priznanja, već zato što oni dovode do stvarnih poboljšanja u projektovanju i izgradnji.

„U kompaniji SOM mnogo razgovaramo o postepenim inovacijama“, kaže Dankan. „Pod tim podrazumevam učenje iz onog što je bilo ranije, pa da se na to nadograđuje. Pošto često dosta radimo na veoma kompleksnim projektima, postoji potreba za inovacijama koje se oslanjaju na naše pređašnje iskustvo“.

Istraživački projekti su prilika da se stvori iskustvo tamo gde ga nema – da se napravi prvi korak tamo gde može da nastane veliko stepenište do novog nivoa efikasnosti i produktivnosti. I na taj način, dokazi koncepta mogu da podrže pravi naučni rad.

Ali to se ne dešava preko noći. Da bi se inovacija pretvorila u primenu, kompanije koje sponzorišu istraživanje moraju da ulažu u infrastrukturu kako bi je poboljšale. „Iznenađujuće značajan faktor u primeni novih ideja je uloga izvođača“, kaže Dankan, koji predlaže da se nove ideje sa građevinskim partnerima „testiraju pod pritiskom“ kako bi se utvrdila njihova izvodljivost sa građevinskom radnom snagom. „Jedna je stvar nešto napraviti pod pravim uslovima u laboratoriji, ali je nešto sasvim drugo to uraditi na gradilištu.“

Nije dovoljno da nova inovacija funkcioniše. Kada su u pitanju pravi dolari klijenata koji plaćaju, ona mora da funkcioniše brzo i bude pristupačna kao konvencionalna metoda i materijal. „Da bi smo u procesu u većem obimu primenili nove ideje, važno je da razumemo građevinsku industriju kakva trenutno jeste“, kaže Ng. „Dakle, dokaz koncepta nije samo stvar, to je takođe  i treba imati radnu snagu koja će da ga izvede.“

Kako bi ostvarili svoju viziju, inovatori moraju da budu voljni da preuzmu nove uloge i odgovornosti. Kompanijama koje se navikle na projektovanje, inženjering i izgradnju, na primer, mora da ude udobno i sa podučavanjem, obukama i preporukama.

„Ako je vaš cilj nešto što nikada nije urađeno, ključno je da izađete iz svojih okvira“, kaže Dankan, koji dodaje da će SLT lamelirano drvo i njemu slične buduće inovacije pomoći kompaniji SOM da smanje troškove izgradnje i ugljenik. „ Pokušavamo da uskladimo ekološku i ekonomsku efikasnost, a konstrukcija – drveni stub – zaista obećava da to možemo da uradimo.“

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom Revit možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.