VESTI

Predstavljamo vam pet primera moderne arhitekture kojima su arhitekte i inženjeri pomerili granice. Jedan od njih je i novootvoreni Muzej budućnosti u Dubaiju koji je predstavljao za arhitekte i inženjere izazov da razmišljaju izvan okvira koji je predviđen za dizajn za standardnu zgradu muzeja.

1. Muzej budućnosti u Dubaiju

Muzej je projektovao Killa Design, a inženjerski deo posla je obavio Burro Happold. Muzej ima oblik suze u obliku torusa sa prazninom u sredini i sa obiljem strukturne gimnastike, ali njen najsloženiji element je fasada. Prekrivena prozorima oblikovanim kao nežna arapska kaligrafija, fasada zgrade je napravljena od 1.240 unikatnih panela od nerđajućeg čelika i fiberglasa, montiranih bez spojeva.

Ceo proces projektovanja, od početne konceptualizacije dalje do građevinske dokumentacije, urađen je u softveru Autodesk Revit.

2. O-14 u Dubaiju

Kula O-14 je tipičnu arhitektonsku ideju konstrukcije i ornamentike okrenula naopačke. Zgradu je projektovala arhitektonska firma Reiser+Umemoto unapređujući Grejemove i Kanove ideje strukturalnog ekspresionizma. Umesto da konstruktivne elemente višespratnice predstavi kao diskretne fasadne elemente u većoj kompoziciji, O-14 čini da je cela primarna spoljna fasada izvor konstruktivne čvrstine i glavni estetski doživljaj, dok je potpuno odvojena od naseljivih spratova zgrade.

Firma Ysrael A. Seinuk za konstrukcijski inženjering i ARUP za mehanički inženjering napravili su fluidnu betonsku školjku u obliku saća koja je, očigledno, ono što zgradu drži uspravnom, ali njen obrazac kružnih praznina je čisto arhitektonsko iskustvo koje unapređuje Grejemove i Kanove ideje strukturalnog ekspresionizma.

3. Marina Bay Sands Resort u Singapuru

Sa tri kule od 55 spratova, podeljene i raširene u šest krakova, na vrhu ovog odmarališta  kompanija Safdie Architects i ARUP, na visini od skoro 200 metara, nalazi se „SkyPark“, dugačak oko 300 metara.

U pitanju je bujno uređen prostor za piće, večeru, druženje i plivanje do ivice infiniti bazena, koji gleda na horizont Singapura. Poput elegantnog broda za krstarenje koji premošćuje ove kule, trup SkyPark je napravljen van lokacije i transportovan u 14 čeličnih segmenata, koji su na kraju podignuti na svoje mesto, iznad hotela, kongresnog centra, kazina, maloprodajnih prostora, noćnih klubova, trga za događaje i muzeja.

SkyPark ima jednu od najdužih konzola na svetu, dužine oko 71 metar (dužina aviona 747) u koju je smešten prigušivač mase od 5 tona da bi se poboljšala stabilnost.

4. Hudson Yards u Njujorku

Često se najupečatljiviji podvizi arhitektonskog inženjeringa dešavaju daleko od mesta gde se mogu videti. Ovo je slučaj sa Hudson Yards – to je njujorška četvrt sa neboderima na zapadnoj strani Menhetna.

Njene višespratnice (kompanija KPF, Diller Scofido+Renfro, Rockwell Group i SOM) nalaze se na vrhu mreže komunalnih usluga i desetina aktivnih železničkih linija koje su bile funkcionalne i tokom izgradnje, što je značilo da je strukturna podrška mogla da se umetne na manje od polovine gradilišta.

Predvođeno Torntonom Tomasetijem (građevinskim inženjerom) i Langanom (inženjerom za zaštitu sredine i geotehnike), razvijanje projekta od 1.672.254 kvadratnih metara urađeno je na platformi koja se nalazi 9 metara iznad železničke pruge, pri čemu je veći deo napravljen od prefabrikovanih betonskih ploča i čeličnih konstrukcija.

To je 25.000 tona čeličnih konstrukcija koje samo za jedan odeljak, Istočno dvorište, drže u visini 288 kesona. Oni u prečniku imaju od 1,2 do 1,5 metara, a dostižu dubinu od 6 do 25 metara, koliko je potrebno da bi se stiglo do stenovitog tla.

Unutar ovog ogromnog strukturalnog sklopa je mreža cevi sa rashladnom tečnosti koja ublažava vrele temperature (do 65 stepeni Celzijusa) u železničkom dvorištu kako bi zasadima na vrhu, koje je dizajnirala kompanija za pejzažnu arhitekturu Nelson Byrd Woltz, omogućila da bujaju.

5. Poly International Plaza u Pekingu

Poslovna kula kompanije SOM za kineski konglomerat predstavlja najnoviju evoluciju strukturalnog ekspresionističkog sistema poprečnog učvršćivanja koje su Kan i Grejem postavili u centru John Hancock.

Ovaj neboder, koji ima 31 sprat, koristi unutrašnje betonsko jezgro i spoljašnji sistem dijamreže: dijagonalni dijamantski otvor od spoljašnjeg konstrukcijskog čelika koji veoma efikasno deli vertikalnu gravitaciju i bočna opterećenja vetra.

Ovaj mišićav i dramatičan egzoskelet (napravljen od čeličnih cevi ispunjenih betonom i obloženih belim aluminijumom) obavija se oko zakrivljene fasade zgrade, iako je svaki strukturalni element ravan. Lociranjem svih konstrukcijskih nosača na krajnjem obodu zgrade, arhitekte i inženjeri kompanije SOM kreirali su sistem nalik na omotač koji omogućava beskrajna prostranstva stakla, unutrašnjost bez stubova i dva atrijuma od skoro 122 metra koji dosežu skoro do vrha kule.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom Autodesk Revit ili vas zanima neki od naših kurseva, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43  ili preko kontakt forme.

Nije tajna da veštačka inteligencija (AI) i virtualna stvarnost (VR) ubrzano menjaju naš način života. Ali ono što možda ne znate je da su ove vrhunske tehnologije takođe revolucionarne u arhitekturi. To je zato što veštačka inteligencija i virtualna stvarnost pružaju arhitektama, dizajnerima i građevinskim timovima nove načina da projektuju, vizualizuju i iskuse svoje projekte. 

Projektovanje pomoću podataka

Za početak, veštačka inteligencije daje arhitektama pristup velikoj količini podataka koje koriste za informisane procese dizajniranja. Na primer, arhitekte mogu da koriste analitičke podatke kako bi proučavali kakvu ljudi imaju interakciju sa zgradama i koriste te informacije kako bi kreirali jednostavnije projekte.

Veštačka inteligencija takođe generiše 3D modele građevina i okruženja koje arhitekte mogu da koriste da naprave realistične simulacije toga kako će prostor izgledati i kakav pruža osećaj, sve pre izgradnje modela konstrukcije.

Vizualizacije projekata u virtualnoj stvarnosti

Sa druge strane, moderni resursi za rendering pružaju arhitektama mogućnost da na novi način vizualizuju projekte. Sa virtualnom stvarnošću, arhitekte mogu da uđu u svoj projekat i iskuse ih na imerzivan način. Ova praksa je posebno korisna za složene zadatke koje je teško vizualizovati korišćenjem tradicionalnih metoda, kao što je crtanje 3D modela.

Pored toga, arhitekte mogu da koriste virtualnu stvarnost kako bi napravile interaktivne prezentacije koje omogućavaju klijentima da istraže projekat i dobiju osećaj kako će funkcionisati na u stvarnom svetu. Zamislite da možete da napravite turu po zgradi i pre nego što je izgrađena. To je magija veštačke inteligencije i virtualne realnosti!

Iskusite objekat i pre nego što je izgrađen

Arhitekte mogu da koriste virtualnu stvarnost da prave virtualne ture po svojim projektima pre nego što su izgrađeni. Ovo im omogućava da uvide greške i naprave izmene rano u procesu, štedeći dosta vremena i novca. Pored toga, arhitekte i dizajneri mogu da koriste veštačku inteligenciju da naprave digitalne blizance objekta, koji su tačne replike fizičke konstrukcije. Ovi digitalni blizanci mogu da testiraju različita scenarija, kao što su kako će zgrada reagovati na zemljotres ili šta se može desiti tokom poplave.

Pružanje ažuriranja o napretku

Drugi način na koji veštačka inteligencija i virtualna stvarnost menjaju arhitekturu su ažuriranja o napretku projekata u realnom vremenu. Na primer, građevinske kompanije sada koriste dronove opremljene sa veštačkom inteligencijom da bi pratile napredak građevinskih projekata.

Ovi podaci onda mogu da generišu 3D modele koji pokazuju trenutno stanje projekta i identifikuju bilo koju oblast kojoj je potrebno poboljšanje. Ova ažuriranja mogu biti poslata bilo kom dizajneru i arhitekti na projektu kako bi se osigurali da se svi razumeju.

Povećanje sigurnosti objekta

Veštačka inteligencija i virtualna stvarnost se takođe koriste da povećaju sigurnost objekta. Tehnologija prepoznavanja lica može da identifikuje ljude koji nemaju ovlašćenje da borave u objektu. Veštačka inteligencija takođe može da pokrene prepoznavanje putem glasa ili otiska prstiju kako bi obezbedila zgradu. Ovo pomaže arhitektama da pronađu i poprave bilo koje sigurnosno pitanje pre nego što postane stvaran problem.

Poboljšanje održavanja objekta

Jedan od najvažnijih načina na koji veštačka inteligencija i virtualna stvarnost poboljšavaju arhitekturu je poboljšanje održavanja zgrade. Veštačka inteligencija prati uslove u zgradi i identifikuje bilo kakve probleme koje je potrebno popraviti. Pored toga, virtualna stvarnost može da stvori virtualne modele zgrada koje timovi za održavanje mogu da koriste da pronađu i reše probleme brže nego da odu na lice mesta.

Smanjenje građevinskog otpada

Drugi način na koji veštačka inteligencija i virtualna stvarnost menjaju arhitekturu je smanjivanjem građevinskog otpada. Veštačka inteligencija pravi 3D modele zgrade koje arhitekte koriste da preciznije planiraju građevinske projekte. To znači da će biti manje materijalnog otpada i građevinske ekipe mogu brže da izvrše zadatke.

Dodatno, virtualna stvarnost može da napravi virtualne simulacije građevinskih projekata, što pomaže identifikovanju potencijalnih problema i pronalaženju efikasnijih načina izgradnje.

Poboljšanje odnosa sa klijentima

Veštačka inteligencija i virtualna stvarnost takođe menjaju način na koji arhitekte imaju interakcije sa svojim klijentima. Na primer, virtualna stvarnost kreira virtualne prezentacije koje omogućavaju klijentima da istraže projekat i steknu osećaj kako će funkcionisati u realnom svetu. Ova opcija klijentima štedi vreme i daje im mogućnost da se osećaju uključenije u proces.

Pomažu arhitektama da sarađuju

Veštačka inteligencija i virtualna stvarnost takođe menjaju način na koji arhitekte sarađuju. Na primer, virtualna stvarnost može da kreira virtualne modele zgrada koje arhitekte iz drugih firmi mogu da podele. Ovo omogućava arhitektama da zajedno rade na projektu bez prisustva na istoj fizičkoj lokaciji. Ovo drastično smanjuje količinu vremena i novca protraćenog na putovanja.

Smanjenje uticaja na životnu sredinu

Jedan od ključnih načina na koji veštačka inteligencija i virtualne stvarnost utiču na arhitekturu je smanjenje uticaja koji zgrade imaju na životnu sredinu. Na primer, veštačka inteligencija stvara 3D modele građevine da bi pomogle da građevinski projekti budu precizniji.

To znači da će biti manje materijalnog otpada. Dodatno, manji uticaj na životnu sredinu znači da će biti manje zagađenja i zgrade će ostavljati manji ugljenični otisak, poboljšavajući tako životno okruženje.

Optimizovanje marketinških napora

Na kraju, veštačka inteligencija i virtualna stvarnost menjaju način na koji arhitekte reklamiraju svoje usluge. Na primer, virtualna stvarnost može da napravi virtualne prezentacije za potencijalne klijente. Onda, jednom kada su ovi projekti završeni, arhitekte mogu da ih pokažu potencijalnim klijentima. Ovi projekti pomažu da se potencijalnim klijentima pruži bolje razumevanje toga šta dobijaju i pomaže im da zaključe više prodaja.

Završavanje projekta

Kao što vidite, veštačka inteligencija i virtualna stvarnost menja arhitekturu na nekoliko načina. Od smanjenja građevinskog otpada do poboljšanja odnosa sa klijentima, ove tehnologija značajno utiču na način na koji arhitekte posluju.

U budućnosti čak možemo da očekujemo još više promena kako ove tehnologije nastavljaju da evoluiraju. Na ovaj način, veštačka inteligencija i virtualna stvarnost pomažu da arhitektura i građevinska industrija bude efikasnije, održivije i uspešnije.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa Autodesk softverima, BIM tehnologijom ili vas zanima neki od naših kurseva, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43  ili preko kontakt forme.

Relativno nova digitalna BIM tehnologija (Building Information Modeling) sasvim je promenila način na koji funkcionišu građevinarstvo, inženjering i arhitektura. Pre nastanka BIM tehnologije građevinski sektor je često imao problema sa visokim troškovima, sporom isporukom, nepredviđenim kašnjenjima i lošom komunikacijom između timova.

Bliski istok je prepoznat kao lokacija na kojoj su razvijeni najinovativniji građevinski projekti na svetu. Muzej budućnosti je primer koji to ilustruje.

BIM je metod zasnovan na pametnim 3D modelima koji arhitektama, inženjerima i građevinskim profesionalcima pružaju znanje i resurse koji su im potrebni za efikasno planiranje, projektovanje, izgradnju i održavanje infrastrukture. Takođe, podrazumeva sveobuhvatnu proceduru za pravljenje i održavanje informacija na građevinskom projektu, što rezultira stvaranjem jedinstvenog izvora informacija koje može da koristi bilo koji tim.

Predvidljivo modelovanje

BIM omogućava proaktivniji pristup jer digitalni modeli omogućava rešavanje potencijalnih problema pre nego što se dogode. Dugoročno, vreme i novac će biti sačuvani, a stresa manje, ako imate završen projekat, materijale i podatke sa gradilišta. Na taj način, proaktivno možete da izmerite i predvidite degradaciju i izvršiti popravke pre nego što pođu naopako.

Više znanja od početka

Konceptualizacija i projektovanje su često među najizazovnijim aspektima projekta. Koncepti koje imaju arhitekte i inženjeri se razlikuju od onih koje ima treća strana, koja imaju drugačije ideje.

Svi koji su uključeni mogu jasno da razumeju kako će izgledati krajnji rezultat zbog količine detalja u 3D modelu što je u osnovi BIM tehnologije. Ovo doprinosi funkcionalnosti projekta koliko i njegovoj fizičkoj sposobnosti jer svako može jasno da razume kako će funkcionisati i na čemu svi rade.

Povećanje efikasnosti i ušteda troškova

Mogućnost povećavanja produktivnosti kroz sve faze, od projektovanja, razvoja i izgradnje dok se snižavaju rasipni troškovi je najveća prednost BIM tehnologije. Ovo ne samo da pomaže inženjerima da procene koliko će projekat koštati, već takođe omogućava da se pronađu načini da se smanje troškovi, što uključuje sledeće:

• Razmišaljenje o korišćenju pristupačnijih materijala.
• Potragu za najboljom prilikom da se nabave zalihe po najjeftinijim cenama na tržištu.
• Na osnovu troškova se bira između izgradnje na gradilištu ili korišćenja prefabrikovanih elemenata.
• Poboljšanje efikasnosti građevinskog procesa kako bi se smanjili ukupni sati za naplatu.
• Manje ljudskih grešaka koje izazivaju kašnjenje projekta ili skupe popravke.

Ljudi koji ranije nikada ne bi imali interakciju na tipičnom projektu, sada moraju da imaju interakciju i zajedno rade jer tehnika u osnovi zavisi od integrisane saradnje i komunikacije kroz više timova i disciplina. Ovo čini da projekat u celini bude produktivniji i smanjuje verovatnoću da se pojave iznenađenja.

Inženjeri i arhitekte se slažu da BIM poboljšava uvid u projekat u 88% slučajeva. Pored toga, BIM omogućava da se uključe informacije iz različitih izvora povezanih sa građevinskim procesima, kao i od drugih članova tima uključenih u projekat. Podaci se onda mogu deliti, ispitivati i sigurno kopirati od strane različitih timova.

BIM nudi tačne troškove izgradnje mnogo pre početka faze građenja, što je značajna prednost. Procenjeni troškovi uključuju:

• Materijale
• Isporuku materijala
• Transport prefabrikovanih ili modularnih elemenata
• Rokove izgradnje, radnu snagu, uključujući platne spiskove

Rezultati boljeg kvaliteta

Proces projektovanja i izgradnje su prednosti BIM-a koje su najprimetnije, ali takođe mogu da se vide poboljšanja u kvalitetu krajnjeg proizvoda. Bolji kvalitet konstrukcije je nastao kao rezultat korišćenja BIM tehnologije, koji čini da proračuni i modeli budi tačniji i precizniji.

Građevina takođe može biti estetski lepša jer BIM proces koristi različite alate za vizualizaciju. Inženjeri mogu da vizualizuju konačan izgled zgrade, pa čak i ponašanje prirodnog i veštačkog osvetljenja u zgradi.

Više mogućnosti za prefabrikovanu i modularnu gradnju

Izradu složenih proizvodnih modela koji se naknadno mogu prefabrikovati van lokacije je omogućio BIM softver. Pored toga, inžinjeri imaju veće mogućnosti da naprave modularne komponente sa složenim proračunima tolerancije koje se besprekorno uklapaju. Rezultat toga je da izvođači mogu da uštede vreme i novac jer ne moraju na gradilištu da prave toliko elemenata od nule.

Kontinuitet

Pošto virtualni model nudi detaljan snimak stanja imovine, BIM pokriva ceo životni ciklus konstrukcije. Troškovi za materijal i radnu snagu su minimalizovani, ne samo tokom izgradnje, već i tokom održavanja i nadgradnje.
Čitov istorijat projekta može da se sačuva u BIM dokumntima. Za menadžere objekta i osoblje održavanja je veoma važan tačan digitalni zapis o zgradi. Pored toga, ako se objekat izdaje ili prodaje, podaci su spemni da se prenesu novim stanarima.

Praćenje i razumevanje napretka projekta

BIM, suprotno popularnom verovanju, nije ograničen na vertikalnu konstrukciju. BIM tehnike i tehnologije sve češće usvajaju građevinski inženjeri i građevinske kompanije da bi povećale produktivnost, smanjile otpad i poboljšale razultate svih vrsta infrastruktrnih projekata.

Korišćenjem BIM tehnologije, postavlja se projekat za upravljanje, direktan protok podataka između kancelarije i terena, kao i između projektovanja i izgradnje. Na primer, inženjeri za istraživanje koriste Trimbleovu tehnologiju upravljanja kako bi momentalno ažurirali modele za operatere mašina. Mašine generišu podatke o površinama koje oblikuju dok se kreću po objektu.

Kao rezultat toga, uvek ćete moći da znate šta je rađeno, šta je urađeno i ko je to uradio. Proračuni zapremine su jednostavni, a BIM koordinatori lako mogu da vide kako bilo koja modifikacija utiče na projekat.

Zaključak

Za građevine više od 20 spratova i specijalizovane objekte, kao što su bolnice i vladini projekti, BIM je već neophodan u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Građevinske firme koje su već usvojile BIM prepoznaju da osoblje koje je veoma kompetentno za ovu tehnologiju poboljšava ishode projekata, povećava njihov kvalitet i inovacije, a drastično skraćuje trajanje i troškove projekata.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa Autodesk softverima, BIM tehnologijom ili vas zanima neki od naših kurseva, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43  ili preko kontakt forme.

U partnerstvu između teksaškog univerziteta u Ostinu i dizajnera nakita Kendre Skot Autodesk tehnologija se koristi da oživi studentski dizajn.

„Kao modni dizajner, preduzetnik i edukator, znam koja je važnost praktičnog učenja“, kaže Džesika Karla. „Ponekad je jedini način da se nauči nova alatka za dizajniranje je da odmah u nju zaronite i počnete da je koristite. Ali ništa ne može da pobedi bogato iskustveno učenje koje dolazi iz udruživanja industrije i stručnjaka za softvere sa ciljem da pomogunu edukatorima da pripreme sledeću generaciju kreativnih mislilaca i profesionalaca.

„Zato sam uzbuđena zbog jedinstvenog partnerstva Univerziteta u Teksasu, u Ostinu i dizajnerke nakita Kendre Skot – i Autodesk tehnologije i podrške koja oživljava projekte mojih studenata.
U proleće 2020. godine sam pokrenula kurs za dizajniranje nakita Kendre Skot kako bismo sve studente širom kampusa i maloletne preduzetnike vodili kroz korake dizajniranja kolekcije nakita. Timovi studenata različitih smerova, kao što su ples ili geologija, sarađuju sa studentima dizajna, a uče od odseka za tekstil i odeću i rukovodilaca Kendra Scott nakita.

Serija projekata vodi studente kroz istraživanje, dizajniranje, razvoj proizvoda i reklamiranje kolekcija nakita pogodne za brend Kendra Scott, a koje demografski ciljaju generaciju Z. Najbolji deo je što svakog semestra zaposleni kompanije Kendra Scott i šira javnost glasaju na konkursu za najbolji studentski dizajn, birajući onaj koji će se proizvoditi i prodavati u prodavnicama kompanije smeštene u Ostinu. Prihodi od prodaje idu za podršku Instituta za žensko preduzetništvo Kendra Scott u Ostinu.

Dok čekamo da se objavi pobednički dizajn za ovaj semestar, možete pogledati studente kako prikazuju svoj težak rad i kreativne vizije u virtualnoj izložbi za jesenji semestar 2022.

Ovo je učenje kroz iskustvo u najboljem svetlu, sa studentima koji rade različitim nivoima poslovnih funkcija i ekspertize i koriste softver Fusion 360, moćan alat za projektovanje i proizvodnju koji koriste profesionalci u industriji, da naprave render 3D modela svog nakita. Većina studenata nikada nije radila pomoću kompjutersko projektovanje (CAD) pre nego što je počela da pohađa moj kurs.
Pa je Džared Vanskoder iz kompanije Autodesk ušao u priču da ih nauči terminologiju i tokove rada i ponudi podršku. On mi je ispričao da su inovativna dizajnerska rešenja studenata testirala njegove dugogodišnje iskustvo.

„Počeo sam da učim uz njih“, on kaže. „Posle samo 90 minuta radionice koja pokriva osnove, bio sam oduševljen koliko su daleko stigli. Ne samo da su prihvatili moć platforme za dizajniranje prelepih kreacija, već su imali i štampane 3D šablone.“

„Iskustveno učenje učenicima usađuje spremnost za karijeru i preduzetnički način razmišljanja. Zapravo, neki od mojih učenika su se zaposlili u kompaniji Kendra Scott. Oni uključuju Madi Ajls, koja je diplomirala na programu za tekstil i odeću, čiji je tim pobedio na konkursu za najbolji dizajn za jesenji semestar 2020. godine.“

Tim je odabrao temu našeg odeljenja – različitost, jednakost i inkluziju – i nastavio sa njom, dizajnirajući višenamenski par minđuša koje se mogu otkačiti i nositi odvojeno, kao prstenje. Kendra Scott je unajmila Ajls da radi u sektoru za razvoj proizvoda, nakon što je diplomirala.

„Odrasla sam noseći nakit Kendra Scott“, kaže Ajls. „Ceo moj put do razvoja proizvoda započeo je sa ovim kursom. Način na koji je kurs osmišljen – idući od istraživanja potrošača do dizajna i reklamiranja, dali su mi odlično razumevanje procesa u stvarnom svetu. Naučila sam da morate biti u stanju da komunicirate sa ljudima koji imaju različite veštine i pozadine da biste bili uspešni.“

Učite od profesionalaca. Sarađujte sa timom. Steknite praktično iskustvo sa alatima i softverima koji se koriste u struci. Razvijajte znanja i veštine koje zahtevaju poslodavci. Učenje kroz iskustvo nudi sve ovo i više od toga. I uspešan prelazak Ajlsove od učenika do profesionalca ilustruje šta je moguće kada otvorite mlade umove novim mogućnostima i napravimo proces rada koji ide od škole do karijere.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi softvera Fusion 360 ili vas zanima neki od naših kurseva, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Došao je i taj dan...Twinmotion za softver Autodesk Revit sada je zvanično uključen u najam za Revit!

Kao deo nove strateške saradnje sa kompanijom Autodesk najavljene u septembru, ova nova integracije je prvi korak ka bolje povezanim tokovima rada koji uklanjaju tehničke prepreke i otvaraju nove kreativne puteve. Sa dodatkom Twinmotion za Revit, korisnici softvera Autodesk Revit mogu jednostavno da ožive svoje projekte i naprave vizualnizacije visokog kvaliteta u brzom, interaktivnom kreativnom procesu. Moguće je sve, od fotorealističnih fotografija, animacija do upečatljive virtualne stvarnosti.

Korišćenjem alata u realnom vremenu, možete da istražite više mogućnosti za istu količinu vremena; bolje angažovati zainteresovane strane istraživanjem projekta i uređivanjem u hodu, kao i kreiranjem iskustava koji vode ljude u budućnost u koju su ulagali.

Da biste počeli da koristite Twinmotion za Revit, prvo morate da ga preuzmete. Idite na stranicu Autodesk products and services i prijavite se. Potražite segment označen sa Twinmotion for Revit. Kliknite dugme „Access“ na i bićete preusmereni na stranicu sa koje možete da preuzmete instalaciju softvera. Pratite korake i uspećete.

Videćete novu Twinmotion ikonicu na traci za navigaciju. Zadržite strelicu miša iznad nje i kliknite „Open in Twinmotion“. Ovo će pokrenuti Twinmotion za Revit i omogućiti vam da kreirate direktnu vezu između dve aplikacije tako da možete da izvezete svoj model sa samo nekoliko klikova. Takođe ćete imati mogućnost da otvorite i ažurirate postojeći projekat. 

Ne treba vam Epic ID da pokrenete Twinmotion za Revit i koristite ugrađene mogućnosti, ali će vam jedan trebati da pristupite svemu što je sačuvano na cloud-u kao što je HDRI skies, kao i alati Quixel i Sketchfab. Tu takođe postavljamo svoje najnovije mogućnosti – uključujući 3D ljude, nameštaj i rekvizite – novi kompleti izlaze svakog meseca.

Prijava je besplatna, pa zašto se ne uključiti? Funkcionalnost koju nudi Twinmotion Cloud omogućava vam da delite prezentaciju i panoramu u web pretraživaču putem jednostavne URL adrese nije dostupno u ovom prvom izdanju – ali planiramo da ga ponovo implementiramo u buduće verzije za lakši pristup i integraciju sa Autodesk nalozima.

I to je to! Već danas možete da počnete da stvarate zapanjujuća iskustva u realnom vremenu na osnovu vaših arhitektonskih modela.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom Autodesk Revit, dodatkom Twinmotion ili vas zanima neki od naših kurseva, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43  ili preko kontakt forme.

Novozelandska firma Warren and Mahoney ima ambiciozne ciljeve nultog ugljenika, znanje Maora o održivosti, formalno izražavanje i ekološku ravnotežu.

• Na Novom Zelandu se 80% električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora, ali udaljena geografska lokacija zemlje zahteva dostavu mnogih materijala na velike udaljenosti.
• Da bi do 2030. godine dostigla svoju klimatsku posvećenost, arhitektonska firma Warren and Mahoney koristi pasivni dizajn, masivno drvo i druge inicijative koje podržavaju klimatsku osvešćenost.
• Firma Warren and Mahoney je takođe upoznata sa domorodačkim znanjem Maora za poboljšanje ishoda održivosti i važnosti povezivanja ljudi sa lokalitetom putem pripovedanja i formalnog izražavanja.

Novozelandska arhitektonska firma Warren and Mahoney koristi digitalni alat za projektovanje kako bi ispunila ambiciozne ciljeve održivosti: da do 2030. godine svi njeni projekti imaju nultu emisiju i da  troše 40% manje ugrađenog ugljenika u odnosu na tradicionalno izgrađene zgrade.

Ali postizanje nulte emisije seže dalje od tehnoloških izazova i digitalnih modela. „Moramo da težimo da učimo od ljudi koji su u harmoniji sa klimom i da radimo na našem odnosu prema njoj i da koristimo tehnologiju kako bismo napravili arhitekturu koja je zasnovana na podacima i klimatskim promenama“, kaže Fiona Šort, rukovodilac odeljenja za održivost kompanije Warren and Mahoney.

„To znači kombinovanje visokotehnološkog merenja i modelovanja sa dubokim lokalnim razumevanjem klime i materijala. Najbolji dizajn je onaj koji je jedinstven za lokalitet na kojem se gradi. Počinjete da duboko razmišljate o lokalitetu koji predstavljate arhitekturom bez ugljenika. Za njih volim da mislim da su bezugljenično vernakularna.“

Premoderne i autohtone kulture izgrađene bez korišćenja energije koja ima intenzivnu emisiju, bile su majstori ekoloških vernakularnih projektnih jezika širom sveta. Njihovi potomci i izgrađeno nasleđe i dalje čuvaju to znanje, a usvajaje sličnih tehnika i elemenata njihove ekološke povezanosti pomažu ublažavanju jačanje efekta klimatskih promena.

Ovo dobija novo značenje dok svetski lideri razvoja osuđuju bogate nacije na konferenciji o klimatskim promenama COP27 u Egiptu zbog njihove krivice u proizvodnji emisije ugljenika koje koštaju siromašnije nacije milijarde dolara i na hiljade života.

Na Novom Zelandu, narod Maora je razvio znanje o tome kako živeti kao svestan deo ekološkog sistema. Firma Warren and Mahoney pronalazi urođeno znanje o održivosti, formalnom izražavanju i ekološkoj ravnoteži kako bi poboljšala ekološke ishode i povezala ljude sa lokalitetima kroz pripovedanje i formalno izražavanje.

Šort postavlja dva ključna pitanja na svim svojim projektima: „Kakva je priča o ugljeniku za ovaj projekat?“ i „Kakva je priča o ljudima i lokalitetu?“
„Priča ugljenika“ projekta se odnosi na ukupnu emisiju ugljenika: ugrađeni ugljenik koji sadrže sve komponente i materijale iz njiihove proizvodnje, transport i montažu, kao i emisija koja dolazi iz energetske potrošnje projekta, koju zovemo operativni ugljenik.

Da bi procenila ugrađeni ugljenik, firma Warren and Mahoney koristi softver Autodesk Revit kako bi napravila digitalnog blizanca koji je izmeren upotrebom One Click LCA, što timovima omogućava da otkriju potencijal za globalno zagrevanje, kao i građevinske elemente kao što su: krovovi, fasade, prozori, vrata i tako dalje. Ovi podaci pripovedaju priču o ugljeniku svake zgrade, jedinstvene po njenim materijalima i projektu.

Jedan projekat, luksuzni kompleks stanova The Domain Collection u Ouklendu, na Novom Zelandu, pokazao je da je odluka da se ponovo iskoristi betonska konstrukcija izbegla emisija od približno 1.400 tona ugljenika. Razumevanje ovoga znači da projektni tim može da razgovara o uticaju svojih projektnih odluka. Odlučili su da ponovo koriste konstrukciju, što je spasilo ugljenik srazmeran onome koji se proizvede tokom 2.000 vožnji od Los Anđelesa do Njujorka, a pritom smo i uštedeli.

„Otkrili smo da je posedovanje tih uvida bilo neverovatno jer iznenada otkrivaju mnogo prilika za dekarbonizaciju“, kaže Šort. „Usvajanjem visoke tehnologije kao dela našeg projektnog procesa, sada u pravom trenutku možemo da pravimo projektne odluke zasnovane na podacima, što će nas odvesti ka klimatski osvešćenom projektu i ka našim ciljevima nulte emisije.“

Geografski položaj Novog Zelanda, kao ostrva na jugu, daje mu jedinstvenu poziciju u matrici ugrađenih i operativnih energetskih troškova. Osamdeset procenata struje nacije se generiše iz obnovljivih izvora, pa je emisija ugljenika iz rada objekata samo delić onih u npr. Sjedinjenim Američkim Državama. Ali zbog toga što je Novi Zeland daleko od većine proizvodnih pogona građevisnkih komponenti, materijali se često isporučuju na velike udaljenosti, što povećava ugrađenu-transportnu emisiju ugljenika.

Dodatno, vrsta gvožđa pronađenog i istopljenog na Novom Zelandu za proizvodnju čelika (koji se dobija od gvozdenog peska, a ne od gvozdene rude) zahteva mnogo više energije, a time i više emisije ugljenika za njegovo prečišćavanje.

Kako bi smanjili ugljenik u svojim projektima Warren and Mahoney više naginju ka upotrebi masivnog drveta. Šort trenutno radi na građevinskom projektu, hibridu od masivnog drveta i betona, He Toki Kai Te Rika Otago politehničko-trgovačkom trening centru u Dunedinu, u Novom Zelandu. Podrum je od betona, a sve iznad tog nivoa obuhvata CLT unakrsno lamelirano drvo i lameliran LVL furnir.

Konstrukcije od masivnog drveta sadrže 630 tona izolovanog ugljenika – što je ekvivalent desetogodišnjeg rasta 10.000 zasađenih sadnica drveća.
Još jedna strategija održivog građevinarstva koju koriste Warren and Mahoney je korišćenje pasivnog dizajna, što označava „korišćenje forme objekta za poboljšanje udobnosti i energetske efikasnosti, pre nego puko oslanjanje na mehaničke sisteme“, kaže Šort.

Pasivno podešavanje zgrade klimatskim uslovima znači razmatranje orijentacije zgrade i elemenata za moduliranje izloženosti dnevnoj svetlosti, prirodnoj ventilaciji i postavljanje termalne mase, kao i izolacije, da bi se smanjili energetski zahtevi pre planiranja bilo kakvih aktivnih sistema ili strategije energetskih generacija.

„Najbolji projekti završe kao zaista interesantna kombinacija strategije pasivnog dizajna i analize njegovog visokotehnološkog razumevanja“, ona kaže.
Primena strategije niskotehnološkog pasivnog dizajna može da uskladi projektante sa sa građevinskim formama koje su bliže vezane za kulturu, kao i za klimu lokaliteta. Za Šort ovo znači naslanjanje na Kaitiaki koncept Maora: posvećenost negovanju ekologije, zaštiti i očuvanju.

Praktično, to znači saradnju sa lokalnim narodom Maora koji ima status mana whenua (vlasništvo nad zemljom) kako bi razumeli i bolje odgovorili na prirodnu, kulturnu i svetu istoriju lokaliteta. Takođe, postoje mnogi primeri tradicionalnih građevinskih tehnika koje odgovaraju klimi, iz kojih projektanti mogu da uče i primene ih na savremeno građevinsko okruženje.

„Jedan jednostavan primer koji prilično volim je da ako odete u stari „pa“, što je tradicionalno maorsko selo, videćete brojne jame iskopane u zemlji“, kaže Šort. „Koristile su se za skladištenje hrane na stabilnoj hladnoj temperature, slično kao podrum. Maori su koristili masu zemlje da izvuku toplotu iz prostora da bi stvari ostale hladne, a imale su malu konstrukciju na vrhu, kako bi ostale u hladovini. Ovaj pasivni dizajn koristi ventilaciju i masu kojom se održavala odgovarajuća temperature za povrće, a takođe može da se primeni kao projektna strategija za održavanje prijatnog okruženja za ljude.“

Lokalitet, kultura i istorija takođe utiču na projektne izbore. Jedan od projekata koji treba da bude završen do 2026. godine je zgrada Heke Hua Archives New Zealand u Velingtonu. Formalni izraz je dizajniran u saradnji sa predstavnicima Maori mana whenua i projektne agencije Tihei koja radi rame uz rame sa firmom Warren and Mahoney i DIA da artikulišu maorski pogled na svet.

U zgradi će se čuvati originalni dokument Treaty of Waitangi (ili Te Tiriti o Waitangi), kao i više od 7 miliona drugih spisa i nacionalnog blaga (aka taonga naroda Maora). Zbog toga što će zgrada stajati na istorijskom lokalitetu Pipitea Pā, nastalom pre naseljavanja Evropljana u luku Velington, Warren and Mahoney su se pobrinuli preko dizajna zgrade ispričaju priču o domorocima.

„Dosta priča o lokalitetu i blagu koje zgrada čuva je izraženo u dizajnu fasade, radeći sa umetnicima da pričaju te priče kroz šablone i pravljenje oblika na fasadi“, kaže Šort. „Kada pogledate zgradu, počinjete da shvatate priče, zašto su tamo, šta sadrže i koliko znače ljudima.“

Zbog prirode blaga smeštenog u objekat, najvažniji je ekološki učinak toplote i vlažnosti. Zgrada koristi kombinaciju visoko prilagođene fasade i naprednog aktivnog sistema kako bi osigurala zaštićeni sadržaj za generacije koje dolaze. Kao jama za čuvanje hrane, Heke Hua Archives koristi izloženu toplotnu masu kako bi održala stabilno okruženje i smanjila upotrebu mehaničke klimatizacije.

Kako Šort, Voren and Mahoni detaljnije sagledavaju autohtone načine gradnje, postaje jasnije da su ugljenična priča objekta i priča o ljudima i lokalitetu zaista dve strane iste medalje. „Kada projektujemo u skladu sa klimom, inherentno dobijamo zgrade koji imaju nizak nivo ugljenika“, kaže Šort. „Priče o lokalitetu idealno mogu da inspirišu čitav koncept zgrade, način na koji je ljudi koriste i kako se će ljudi prema njoj odnositi.“

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom Autodesk Revit, digitalnim blizancima  ili vas zanima neki od naših kurseva, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43