Na izložbi „Dug život, malo struje“ takođe je prikazan elektrana Battersea. Smeštena na reci Temzi u Londonu, to je elektrana na ugalj izgrađena tridesetih godina 20. veka, proširena pedesetih, povučena iz rada 1983. godine i ponovo otvorena 2022. godine, nakon nekoliko neuspešnih pokušaja rekonstrukcije.
Nekada prljava i zapuštena, sada je zgrada mešovite namene koja obuhvata veliki javni park, ekskluzivne kancelarije, stanove, restorane, prodavnice, zdravstveni klub i šik hotel. Sa površinom od 42 hektara, projekat je privukao ekskluzivne zakupce kancelarija, kao što su kompanija Apple i prodavnice kao što su Calvin Klein i Ralph Lauren. Arhitekte, istoričari i ekolozi su pozdravili odluku da se elektrana Battersea ponovo osmisli, umesto da se sruši.
Predvođena arhitektama iz firme WilkinsonEyre, vizija je bila da se napravi moderan prostor, uz poštovanje materijala, stila i razmera koje su utvrdile originalne arhitekte ser Džajls Gilbert Skot i J. Teo Holidej. Rezultati su očigledni na svakom koraku.
Pogledajte ta četiri čuvena bela dimnjaka. Konstrukcijski su bili neispravni, pa su ih ekipe mukotrpno razmontirale i onda ih pažljivo ponovo izgradile prema originalnim specifikacijama i korišćenjem originalnih građevinskih metoda iz tridesetih i pedesetih godina 20. veka. Sada posetioci mogu da ih pogledaju iznutra, kroz džinovski stakleni plafon ili mogu da se popnu Liftom 109, inovativnim staklenim liftom, na vrh radi izuzetnog pogleda na horizont Londona.
Od 6 miliona cigli koje su sačinjavale prvobitnu konstrukciju, mnoge su istrošene ili uništene. Da bi ih obnovila, kompanija za razvoj elektrane Battersea (BPSDC) je pronašla dva proizvođača cigli originalnog zida elektrane i poručila 1.75 miliona novih ručno rađenih cigli koje su odgovarale postojećim.
Druge znamenitosti uključuju Hale za turbinu A i B. Hali za turbinu A je potpuno vraćena njena izvorna art deco slava, sa starom portalnom dizalicom, kao i otisci stare mašinerije tubrine položene u cigle na podu. U Hali za turbine B, brojčanici i prekidači u staroj kontrolnoj sobi pretvoreni su u dekor za bar „Control Room B“ sa temom iz 1950. godine.
„Ponovo smo koristili što je moguće više postojećeg materijala u elektrani“, kaže Sebastijan Rikard, projektni direktor kompanije WilkinsonEyre. „Gde su potrebni novi materijali, nabavili smo ih iz Velike Britanije, da bismo pomogli da se smanji ugljenični otisak. U mnogim slučajevima, postojeći materijal je čuvan u zatečenom stanju, iako ojačan potrebnom konstrukcijom kako bi zadržao neobične karakteristike i abnormalnosti koje su pričale istoriju zgrade.“
Da bi uspešno izvršio mnoge elemente projekta, tim je sproveo opsežno 3D istraživanje oblaka tačaka postojećeg objekta, kreiranog u 2D i 3D modelima korišćenjem CAD softvera i programa Autodesk Revit, i preko njih preklapao nove elemenata konstrukcije.
„Tehnologija ima prednost jer postavlja različite strane u građevinarstvu tako da istovremeno primaju informacije, radeći paralelno, a ne u nizu.“, kaže Rikard. BIM “[Building information modeling] je transformativan jer omogućava koordinaciju informacija tokom projektnih faza, vrednovanje uticaja različitih scenarija i značajno testiranje strategija tokom procesa razvoja.“
Tokom intervjua 2019. godine sa konsultantskom firmom McKinsey & Company, Sajmon Mafihi je ponovio da je BIM od vitalnog značaja za složene projekte, koordinisanje na stotine arhitekata i inženjera i više od 80 izvođača – kao i 3.000 zaposlenih na terenu. Izvođači, arhitekte i inženjeri su svaku fazu izgradnje radili iz 3D digitalnog modela celog projekta.
Značajan korak u promeni načina razmišljanja
Kolard se nada da će kuća Feniks, elektrana Battersea i slični projekti inspirisati nove generacije arhitekata da grade drugačije, počevši od materijala.
„Ideja kružne ekonomije nije nova, ali materijali korišćeni u modernom građevinarstvu tradicionalno nisu pogodni za proces demontiranja i ponovne upotrebe“, on kaže. „Smešno je da što je zgrada starija, to je bolja za recikliranje ili za ponovnu upotrebu.
Na primer, ukoliko odete u Rim, tamo postoji mnogo zgrada iz Rimskog carstva koje još uvek stoje jer su izgrađene od kamenih blokova, a kamen traje zauvek… U drevnim evropskim gradovima je bilo uobičajeno da se ti kameni blokovi razmontiraju i ponovo iskoriste na novim građevinama.“
Ili razmislite o azijskom dizajnu. „Dalekoistočna arhitektura koristi drvenu konstrukciju koje se u dosta slučajeva sastavlja bez ikakvih spojeva ili fiksiranja“, kaže Kolard. „Postoje kulture gde su građevine projektovane da se ruše i ponovo grade – da izgledaju sasvim isto, ali od malo novijih materijala.“
Primena principa kružne ekonomije zahteva napredan pristup izgradnji koja se poziva na te drevne primere. „Potrebno je da projektujemo i gradimo sa idejom da se zgrade neće rušiti na kraju svog životnog veka, već će biti pažljivo rastavljene“, kaže Kolard, dodajući da arhitekte i inženjeri treba da koriste alat kao što je Revit za dokumentovanje materijala i metoda kako bi olakšali naslednicima da ih ponovo koriste. „To zahteva prilično veliku promenu u načinu razmišljanja kako bi se razmotrila dugovečnost materijala i ko bi možda sledeći želeo da ih koristi.“
Regulatori životne sredine mogu pomoći stvaranjem zakona i politika za upravljanje ugljenikom koje zgrade emituju tokom korišćenja struje i ugljenika koji je ugrađen u materijale od kojih su napravljene.„I dalje imamo glavni problem – adaptiranje i prenamena je generalno skuplje od izgradnje istog nacrta iz početka – tako da osim ako se ne stavi cena na ugrađeni ugljenik, efektivno kažnjava rušenje, uticaj na troškove mora da se proda klijentu“, kaže Rikard.
„Zašto da gradimo nešto što ima rok trajanja 30 godina kada možemo da izgradimo da ima 60 ili 90 godina, sa privremenom nadogradnjom od 30 godina. Ovaj pristup su usvojili mnogi naši korporativni klijenti u proceni svoje imovine.“
U međuvremenu, tehnologija arhitektama pruža veće znanje, tačnost i saradnju, premošćuje jaz između jučerašnje rasipničke izgradnje i efikasnije izgradnje sutrašnjice.
„Naročito sa projektima prenamene, gde nasleđujete zgradu ili materijale od nekog drugog, morate da znate sa čim radite i morate da budete u mogućnosti da podelite te informacije sa svim ostalim ljudima koji rade na vašem projektu“, kaže Kolard. „Tehnologija je sastavni deo toga. Prevodi staro u novo“
Prvi deo teksta pročitajte ovde
Izvor: Autodesk
Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica
Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom Revit, BIM tehnologijom ili vas zanima neki od naših kurseva, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili preko kontakt forme.
