VESTI

Rođen 1982. godine, AutoCAD je transformisao arhitektonsku industriju, predvodeći prelazak sa ručnog crtanja na projektovanje pomoću kompjutera. 

Kada razmišljate o 1980-im, šta vam pada na pamet? Možda Madona ili Princ, serije „Kafić Uzdravlje“ ili „Dinastija“, grejači za noge ili izbledele farmerke. 

Možda se čini da su ti dani daleko od vrhunskog tehnološkog sveta 2020-ih, ali ta davna decenija je zapravo postavila temelje za veći deo našeg današnjeg života, posebno kad je u pitanju poslovni svet. Izvanredno je pomisliti da je softver Microsoft Word predstavljen 1983. godine, dok je Photoshop razvijen 1987. godine, a prvo zvanično izdanje je imao 1990.

Međutim, za arhitekte je verovatno najvažniji softver kreiran 1982. godine: AutoCAD, nova vrsta aplikacije za crtanje, koja je predstavljena kao desktop aplikacija koja radi na mikrokompjuterima sa internim grafičkim kontrolerima. Od tada, njegov prepoznatljiv crni ekran i obojene polilinije krasile su milione ekrana i vodile prelazak od ručnog crtanja do projektovanja pomoću kompjutera za kreativne industrije širom sveta. 

Glavni urednik časopisa Architizer Pol Keskejs se sastao sa Danijom El Hasan, direktorkom sektora za upravljanje proizvodnjom, kako bi saznao na koji je način AutoCAD uspeo da zadrži značaj u industriji koja se stalno menja i čuje o predstojećoj evoluciji planiranoj za ovaj dugotrajni softver.

Pol Keskejs: Čestitam AutoCAD-u na dostignuću! Za početak, kako je softver postao oslonac industrije i kako je evoluirao? 

Danija El Hasan: Kompanija Autodesk je tehnološki lider u građevinskoj industriji. Predvodili smo višestruke digitalne transformacije, počevši od predstavljanja softvera AutoCAD pre 40 godina, što je poremetilo industriju uvođenjem projektovanja pomoću kompjutera.  

Od tada, nudimo alat koji klijentima omogućava rad na cloud-u na mreži i na mobilnim uređajima. Sada brže daje bolje rezultate tokom projekata jer pomaže našim korisnicima u automatizaciji i pruža uvide koji vode do značajnih poboljšanja efikasnosti i održivosti.   

Šta mislite da je doprinelo stalnoj važnosti softvera AutoCAD u građevinskoj industriji uprkos usponu 3D modelovanja i BIM softvera tokom proteklih godina? 

AutoCAD je učestvovao u mnogim fazama životnog ciklusa projekta, od koncepta projekta preko izgradnje i rada. Otkrili smo da naši korisnici koji su najuspešniji u BIM putovanju, kako bi postigli ciljeve projekta, uz softvere Autodesk Construction Cloud i Revit, nastavljaju da koriste AutoCAD. Posvećeni smo da građevinskoj industriji isporučimo rešenja koja ispunjavaju promenljive potrebe naših korisnika, a inspirisana su zahtevima korisnika i povratnim informacijama koje nam daju. 

Možete li da istaknete neke od novih alata ili opcija u poslednjoj verziji softvera AutoCAD i objasnite zbog čega su uvedene? 

Pri dizajniranju softvera AutoCAD 2023 imali smo na umu naše korisnike i promenljivu prirodu njihovog posla. Usmerili smo pažnju na moćnu automatizaciju i uvide koji povećavaju efikasnost i stručnost, kao i u ulaganje u nove tehnologije koje pokreću moderne tokove rada koji se zasnivaju na saradnji. 

Automatizacija je decenijama suštinski deo AutoCAD iskustva, ali smo ove godine dostigli nove visine pomoću mašinskog učenja.  

• Opcija Markap Import engine omogućava korisnicima  da unesu ključne povratne informacije o saradnji i podatke iz DWG i PDF formata, pa čak i sa papira u svoje AutoCAD okruženje za nacrte. 
• Markup Assitent engine će na sledećem koraku ponuditi predloge – omogućavajući korisnicima da ih uvezu kao AutoCAD objekte i dodaju ih direktno, pomažući im da usmere pažnju na projektne odluke koje vode do najboljeg mogućeg projektnog ishoda. 
• Opcija My insights dashboard je prvi put predstavljena u softveru AutoCAD 2022 koji koristi mašinsko učenje, pa na osnovu unosa komandi izdvaja obrasce korišćenja sa ciljem da pruži dodatne savete i sugestije za veštiji rad.
• Sa predstavljanjem AutoCAD 2023, otišli smo korak dalje i predstavili Macro advisor, koji automatski prepoznaje zadatke koji se ponavljaju u  toku rada korisnika da bi preporučio relevantni makro koji može da uštedi vreme, ne samo predlaganjem korisnih saveta, već i omogućavanjem moćne automatizacije zasnovane na tom uvidu. 

Korisnici softvera AutoCAD i njihovi saradnici prigrlili su efikasnost koja ide uz sasvim digitalizovani tok rada, bilo da rade na svom desktopu, veb pretraživaču ili na mobilnom uređaju. Sa veb i mobilnim AutoCAD aplikacija, korisnici imaju sveobuhvatne veb i mobilne mogućnosti bilo kog CAD softvera. Korisnici mogu da koriste svoje AutoCAD komande bilo kad, bilo gde i da im pristupe sa bilo kod uređaja i ove aplikacije postaju sve moćnije i poznatije stručnim korisnicima softvera AutoCAD. 

Tim AutoCAD nastavlja da ulaže u ovakve snažne opcije koje omogućavaju našim korisnicima da lakše i efikasnije projektuju sa boljim rezultatima. 

Kako biste prodali AutoCAD arhitektama iz 2022. u odnosu na one 1992. godinu? 

Razumemo da naši korisnici softveru AutoCAD poveravaju svoju najvredniju imovinu: IP adresu i projektne podatke miliona članova timova širom sveta. Duboko smo posvećeni tome da i dalje zaslužujemo poverenje naših korisnika, osluškujemo njihove potrebe i odgovaramo na njih, obezbeđujemo vrednost duž celog životnog ciklusa projekta i pripremamo ih za budućnost.  

Sa 40 godina inovacija na našoj strani, AutoCAD ima performanse bez premca i naš ekosistem korisnika, partnera i razvoja nastavlja da omogućava softveru AutoCAD da se fleksibilno prilagođava tako da bude efikasan softver koji je na usluzi građevinskim profesionalcima.  

Na kraju, nikada nije bilo bolje vreme za rad u softveru AutoCAD. Ubrzavamo dolazak do boljih projektnih rezultata tako što korisnicima pomažemo automatizacijom i uvidima u to kako bi se mogla poboljšati efikasnost i održivost, a AutoCAD za veb i mobilne aplikacije podstiču timove da projektuju sa bilo kog mesta i bilo kog uređaja. 

Kako vidite napredak softvera AutoCAD u budućnosti? 

Uzbuđeni smo zbog onoga šta budućnost donosi za AutoCAD i građevinsku industriju. Pažljivo pratimo trendove u mašinskom učenju i veštačkoj inteligenciji, mobilnosti, podacima i naravno digitalnoj transformaciji koju naši korisnici sprovode na radnim mestima podložnim promenama. 

Iako nismo mogli da predvidimo mnoge događaje koji su se desili tokom proteklih nekoliko godina, zadovoljni smo što je porodica AutoCAD proizvoda nastavila da ispunjava sve potrebe naših korisnika, koje postaju sve složenije kako ubrzavaju svoju digitalnu transformaciju. Imamo još nekoliko stvari u pripremi i gledamo u budućnost, ka platformi sa povezanim podacima, automatizacijom i uvidima kako bismo vodili naše korisnike ka sasvim novim ishodima.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom AutoCAD, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Kompanija Yasui Architects and Engineers’ iz Tokija sa svojom BuildCAN BIM platformom pomaže klijentima da vizuelizuju podatke o zgradi radi optimizacije operacija i održavanja.

• Troškovi rada i održavanje zgrade su približno četiri puta veći od troškova izgradnje.
• Ako su podaci o zgradi jednostavni za vizuelizaciju i analizu, vlasnici se angažuju da bolje upravljaju troškovima rada i održavanja.
• BuildCAN platforma za upravljanje zgradama kompanije Yasui Architects & Engineers iz Tokija, integriše informacije iz senzora životnu sredinu sa informacijama iz BIM modela, koje se mogu videti u 3D prikazivaču na veb pretraživaču.
• Vizuelizacijom informacija u realnom vremenu integrisanih sa upravljanjem operacijama i održavanjem, vlasnici mogu da optimizuju udobnost za stanare i korišćenje energije.

Ako pogledamo cenu životnog ciklusa zgrade, faze rada i održavanja koštaju približno četiri puta više od izgradnje. Ali ukoliko se podaci o objektu mogu lako analizirati i učiniti informativnim i vizuelnim, klijenti i vlasnici zgrade dobijaju alate za bolje upravljanje troškovima.

Kompanija Yasui Architects & Engineers, koja će 2024. godine proslaviti stotu godišnjicu, predstavila je 2007. godine BIM (building information modeling) sa jasnom vizijom da od njega napravi osnovu za informacije i komunikaciju, od koje će imati koristi klijenti i lokalna zajednica.

Kompanija koristi BIM kao alat za poboljšanje kvaliteta projekata i poslovnih operacija i da generiše kvalitetne informacije o zgradama. Proširenje takvih pogodnosti smatra se jednom od društvenih misija projektnih firmi.

„Postoje jasne koristi od upotrebe BIM tehnologije u fazama projektovanja i izgradnje, već je postala nezamenljiv alat za arhitekte koje prave crteže i istovremeno izvode vizuelizaciju i simulaciju“, kaže Kazujuki Šigeto, direktor odbora i generalni direktor za ICT/Upravljanje podacima u kompaniji Yasui Architects & Engineers.

„Klijentima i vlasnicima zgrada, međutim, to moramo povezati sa njihovim koristima. Radimo na proširenju BIM tehnologije od projekovanja, nadzora i izgradnje do celog životnog ciklusa zgrade.“

Šigeto daje pet tačaka korišćenja BIM tehnologije za rad i održavanju zgrade:

1. Projektovanje i planiranje izgradnje koje uzima u obzir faze rada i održavanja.
2. Razvoj BIM smernica i BIM plana izvršenja.
3. Standardizacija i deljenje građevinskih komponenti za upravljanje objektom.
4. Korišćenje BIM tehnologije kao baze podataka zgrada nakon završetka izgradnje.
5. Upravljanje BIM modelima tokom njihovog životnog ciklusa.

2018. godine kompanija Yasui Architects & Engineers je predstavila platformu BuildCAN koja je razvijena za upravljanje zgradom tokom njenog životnog ciklusa. BuildCAN vizualizuje ekološke informacije sa IoT (Internet of Things) senzora za temperaturu, vlažnost, osvetljenje i ugljen dioksid u BIM modelima.

Ova usluga je zasnovana na principu Building Information Management System koji je prvobitno razvila laboratorija Yasunobu Ohnishi Univerziteta u Kumamotu i koja je osvojila nagrade Japan Facility Management Grand Prize i Technology Award. Dodavanjem znanja iz stvarnih operacija upravljanja zgradama, platformu BuildCAN Yasui može da koristi za faze projektovanja, izgradnje, rada i održavanja.

„Tehnologije kao što su BIM, veliki podaci, Internet stvari (IoT), veštačka inteligencija, XR i blokčejn su od suštinskog značaja za inovaciju i digitalnu transformaciju koja se odvija u različitim oblastima i podržaće digitalizaciju i informatizaciju zgrada i gradova u budućnosti“, kaže Šigeto. „Digitalni blizanci postaju stvarnost tako što pomoću senzora prikupljaju informacije o životnoj sredini, zemljotresima, uslovima rada i povezuju te informacije sa BIM modelima.“

Izvucite maksimum iz BIM modela

BuildCAN koristi Autodesk Forge platformu za vizuelizaciju BIM tehnologije i omogućava korisnicima da vide BIM modele u 3D prikazivaču ili veb pregledaču.

„Pomoću platforme BuildCAN, sa više zgrada se može upravljati kao sa grupom i može se postići centralizovano upravljanje, uključujući postojeće zgrade koje nemaju BIM modele“, kaže Šigeto. „Korišćenjem tableta za inspekciju objekata, platforma BuildCAN takođe podržava operacije održavanja i upravljanja, kao što su digitalizacija inspekcijskog rada i automatizacija izveštaja o inspekcijama.“

Funkcije upravljanja ambijentom prikazuju lako razumljive vizuelizacije temperature, vlažnosti, osvetljenja, CO2 i ostalih informacija koje pružaju IoT senzori životne sredine na BIM modelu. Informacijama iz senzora mogu da ustanove nivo udobnosti i status uštede energije, a funkcija „savetnik za prirodnu ventilaciju“ obaveštava korisnike kada se klimatizacija može zaustaviti jer bi ventilacija spoljašnjim vazduhom efikasnija.

Grafikon za status uštede energije ima funkciju da smanji i optimizuje potrošnju energije upoređivanjem predviđene potrošnje sa stvarnom potrošnjom energije na osnovu informacija dobijenih sa IoT senzora.

Informacije o osvetljenju, temperaturi i vlažnosti mogu lako da se podele, a udobni prostori se lako stvaraju preciznim rukovanjem klima uređajem. Optimizacija nivoa CO2 u zatvorenom prostoru i raspored prostora takođe mogu da poboljšaju zdravlje ljudi i koncentraciju na radu.

Inicijalni testovi su pokazali da platforma BuildCAN može da smanji troškove održavanja za 10%–20% (na osnovu procene kompanije koja se bavi upravljanjem zgradama). Potvrđeno je da uvođenje IoT informacija o životnoj sredini i prirodnoj ventilaciji dnevno smanjuju za 60% potrošnju energije za klimatizaciju (na osnovu praćenja savetnika za prirodnu ventilaciju).

Upravljanje održavanjem u BIM projektima

Nova zgrada kompanije ABC Trading, koju je dizajnirala kompanija Yasui Architects & Engineers, ima temu „Zeleno mesto povezano sa sledećom generacijom.“

Ima staklenu fasadu visokih performansi koja odražava zelenilo susednog hrama Hiei, blistavu klimatizaciju koja koristi prostor ispod poda, sistem prirodne ventilacije koji koristi stepenište i atrijum i proizvodnju solarne energije. Platforma BuildCAN se koristi za rad i održavanje ove zgrade od njenog završetka 2020. godine.

Senzori na svakom spratu zgrade mere temperaturu, vlažnost i koncentraciju CO2 u realnom vremenu kako bi povećali udobnost i smanjili troškove rada.

Kompanije Yasui Architects & Engineers, Nippon Kanzai i ABC Trading rade zajedno na utvrđivanju efikasnosti BIM tehnologije i analiziranju problema tokom faza rada i održavanja ove zgrade. Ona predstavlja standardnu poslovnu zgradu u Japanu. Ima oko 5.300 kvadratnih metara površina i upravljanje objektom bez osoblja. Objekat je odabran kao BIM projekat od strane japanskog ministarstva za zemljište, infrastrukturu, saobraćaj i turizam.

Inicijativa za fiskalnu 2021. godinu fokusira se na dobrobiti za klijenta. Ispituje kako BIM za upravljanje održavanjem može da stvori kratkoročne i dnevne koristi kada se upotrebljava kao alat za integraciju informacija o popravci, upravljanje održavanjem, vizuelizaciju informacija i poboljšanje operacija zgrade. Takođe ispituje i kako bi to motivisalo klijenta da uvede BIM za upravljanjem održavanjem na osnovu kratkoročnih i dnevnih koristi.

Projekat za 2022. godinu je vođen iz perspektive konsultanata za životni ciklus i sakupljene su informacije iz senzora za životnu sredinu, a zatim napravljena prediktivna analiza, procena udobnosti i predlog za poboljšanja rada klima uređaja radi veće uštede energije i udobnosti. Za BIM model se razmatra dodavanje prikaza lokacije daljinskih upravljača, podešavanja temperature, zona klimatizacije i drugih informacija.

Budućnost sa manje ugljenika i više udobnosti

U jeku globalne pandemije, smanjenje CO2 i zdravlje postali su glavna briga društva, građevinske industrije i vlasnika zgrada. Kako se Japan kreće ka svom cilju ugljeničke neutralnosti do 2050. godine, neophodno je smanjiti upotrebu energije i optimizovati rad klimatizacije u zgradama. HVAC sistemi su postali složeniji zbog ovih zahteva za efikasnom upotrebom energije i izvorima energije koji ne emituju ugljenik.

Ali do sada nije bilo komunikacije između projektantskih firmi i kompanija za upravljanje zgradama nakon predaje zgrade na korišćenje – informacije o radu klima uređaja iz faze projektovanja se ne prenose, pa se energetska efikasnost ne može postiću kako je prvobitno planirano.

„Trenutno je teško potpuno automatizovati operacije klimatizacije, tako da smatramo da je neophodno omogućiti da digitalni blizanac podstakne na akciju sa „Udobnost nije narušena čak i ako se temperatura malo poveća“ ili „Sada je bolje ventilirati zbog veće koncentracije CO2“, kaže Šigeto. „Kao polaznu tačku za ovo, napravili smo ciklus za analizu operativnog statusa koji upoređuje podatke o radu, stvarne podatke o spoljašnjoj temperaturi i električnoj energiji, a zatim kreira operativni plan i daje povratne informacije vlasniku zgrade.“

Nova zgrada kompanije ABC Trading poboljšala je energetsku efikasnost analizom prikupljenih podataka i radom zasnovanom na ovoj analizi. 3D oblici i informacije o opremi u BIM modelima se takođe mogu primeniti na digitalne građevinske priručnike koji navode puteve korišćenja i evakuacije i ukazuju na opasna područja. U ovom modelu projekta, testirana je evakuacija-vežba korišćenjem jezgra za igre.

Razvoj platforme BuildCAN je u toku. Pošto je interesovanje za smanjenje CO2 veoma veliko, posebno među vlasnicima javnih objekta, kompanije traže načine da se od faze projektovanja meri CO2 i njegov uticaj na zdravlje, isto kao što je analiziranje količine CO2 povezano sa proizvodnjom i odlaganjem kako bi se izabrali zeleniji materijali i metode izgradnje.

Takođe se nastavlja sa proučavanjem načina na koji se pravilno saopštavaju namere vezane za projekat zgrade njenim vlasnicima i menadžerima.
„Zgrade i gradovi se sastoje od toliko informacija, pa ljudima koji su u njih uključeni ili proizvođačima nije lako da izgrade pojedinačne sisteme“, kaže Šigeto. „Da bismo rešili probleme sa kojima se japansko društvo suočava i stvorili nove usluge, verujemo da je važno da vlada i industrija rade ruku pod ruku na izgradnji otvorene infrastrukture i platforme koja je korisna za društvo.“

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa platformom Forge, BIM tehnologijom ili digitalnim blizancima, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Arhitektura i snimanje filmova imaju dosta toga zajedničkog – a deljenje podataka širom industrija može da pomogne kreativnim oblastima da se razvijaju tako da mogu da odgovore zahtevima koji se menjaju.

• Film i arhitektura, inženjering i građevinska industrija koriste slične alate, procese i tokove rada.
• Obe industrije su sve više fokusirane na podatke i virtuelna sredstva.
• Ove sličnosti stvaraju prilike za deljenje podataka – uključujući 3D sredstva koja mogu da dodaju vrednost veoma različitim projektima.
• Kako se digitalni svetovi razvijaju, efikasnost se poboljšava razbijanjem izolovanih sistema između industrija.
• Prodavci koji rade širom industrija mogu da posluže kao ključna spona za izgradnju platformi koje prevazilaze tradicionalne zatvorene sisteme podataka.

Na prvi pogled, gradilište i filmski setovi nisu dobra kombinacija. Prvima dominiraju dizalice, a drugima kamere. Prvi su zatrpani drvenom građom, a drugi rekvizitima. Prvi su rođeni iz nacrta, drugi iz scenarija. Samo jedan od njih svakodnevno obezbeđuje ručak za ekipu.

Pa ipak, zgrade i filmovi imaju mnogo toga zajedničkog, primećuje veteran filmske industrije Hilmar Kok, direktor za budućnost industrije medija i zabave u kompaniji Autodesk Research. „U suštini, to su kreativni poduhvati“, kaže Kok za sektor arhitekture, inženjeringa i građevinarstva i sektor medija i zabave.“ „Stvarate nešto novo – i to ne samo zbog novine, već sa svrhom.“

Zamislite primer zgrade sa nultom energijom i film o prirodnoj katastrofi. Uzmimo kao primer Unisphere – najveću komercijalnu zgradu sa nultom potrošnjom energije u Sjedinjenim Američkim Državama, koja sa nalazi u Sliver Springsu, u državi Merilend, i film Don’t Look Up kompanije Netflix iz 2021. godine , satiru o kometi koja juri ka Zemlji i ljudima koji to ignorišu i poriču nauku. Iako su dva projekta koristila različite medije, arhitekte zgrade i producenti filma usmerili su rezultat svoje kreativnosti ka rešavanju istog važnog uzroka: klimatskih promena.

Šta više, verovatno su to učinili koristeći slične alate, procese i rokove rada. „Složenost „projektovanih“ komponenti igre ili filma je slična onoj u zgradi“, kaže Kok. „U oba slučaja, zahtevi vode do slične interakcije vremenskih rokova, procesa i ugovaranja“.

Sličnosti stvaraju sinergije, a sinergijama su svojstvene mogućnosti deljenja. Razbijanjem zatvorenih sistema i međusobnim prosleđivanjem podataka, građevinska industrija i industrija za medije i zabavu mogu da ostvare napredak u kreativnosti, efikasnosti i produktivnosti koje mogu da promene stvari. Zajedničke platforme nude potencijal za spajanje izolovanih podataka i procesa.

Omogućavanje razmene podataka

Razmena sredstava između industrija i fizičkog i digitalnog sveta ima toliko smisla da Silicijumska dolina ulaže značajne resurse u izgradnju konstrukcije koja će je podstaći i olakšati – metaverzuma.

„Metaverzum se odnosi na ponovnu izgradnju funkcija stvarnog sveta u virtuelnom prostoru“, kaže Kok. „Ukoliko ste čuli za cryptovoxels, na primer, sada možete kupiti digitalnu nekretninu i u nju postaviti salon za igre, restoran ili koledž. Možete da gradite stvari, a onda da izvučete vrednost iz njih. To podiže nova pitanja oko prava intelektualne svojine, na čijem rešavanju naporno rade medijska i zabavna industrija.“

Ukoliko posedujete zgradu u fizičkom svetu, na primer, možete je iznajmiti i zaraditi novac. Ako imate digitalnu imovinu, možete na sličan način da zaradite novac na njoj, tako što ćete je izdati? To je jedno od mnogih pitanja koje građevinska i industrija zabave i medija treba da reše kako bi olakšale konvergenciju industrija i deljenja podataka od koje bi obe imale koristi.

Slično kao digitalna muzika: Kada kupite pesmu od 99 centi od nekog prodavca digitalne muzike, ta zarada se deli između izdavačke kuće, umetnika, producenta, tekstopisca, pa čak i bubnjara koji svira na numeri koja je semplovana u pesmi – svi oni dobijaju deo centa od svake prodaje.

Ali praćenje vlasništva je samo jedan od mnogih izazova. Još fudamentalniji od toga su standardi otvorenih podataka.

“Otvoreni standardi vam omogućavaju da zaista neometano premeštate sredstva sa jednog mesta na drugo“, kaže Mark Tarner, programski direktor proizvodne tehnologije u kompaniji MovieLabs, neprofitnom zajedničkom poduhvatu preko kojeg veliki filmski studiji sarađuju kako bi unapredili tehnološke inovacije u Holivudu.

„Otvoreni dobrovoljni standard bi bio od koristi obema industrijama, a to nam je potrebno ne samo za podatke, već i za metapodatke koji ih opisuju. Zato što nema smisla imati 3D model koji daje samo informaciju „drvo“. Treba da znam koja je vrsta drveta, njegovu visinu i koliko na njemu ima listova. U sistemu za upravljanje imovinom ispunjenom milionima, potencijalno i milijardama 3D objekata, mogućnost da se pronađe ono što se traži je verovatno jednako važna kao i sama imovina.“

I u funkcijama koje koriste klijenti i prilikom programiranja, uključivanje veštačke inteligencije u zajedničku platformu može da stvori veće komplete podataka. Pomoću mašinskog učenja, na primer, veštačka inteligencija može da se obuči da automatski označava 3D objekte metapodacima i da automatski pronađe i popuni 3D modele odgovarajućim stavkama. „Naša ambicija je da označimo sve u 3D bazama pomoću nenadgledanog učenja“, kaže Kok.

„Jedna od stvari koje su zaista vredne iz perspektive izgradnje sveta je imati efikasniji kreativni tim“, kaže Tarner. „Zamislite da stvarate urbano okruženje kao što je Los Anđeles 1985. godine. Umesto da usmeravate svoj kreativni tim da izađe napolje i otkrije koja stvari da izvuče ili da ih kreira od nule, mogli biste da koristite glasovne upite i veštačku inteligenciju da automatski popunite pozadinu automobilima i zgradama iz tog doba.“

Stvaranje konvergencije

To je veoma ubedljiva perspektiva – i sasvim izvodljiva. „Imamo tehnologiju“, kaže Tarner. „Potreban nam je samo zajednički jezik da definišemo sredstva i kako da ih primenimo u ovim specifičnim slučajevima upotrebe.“

MovieLabs olakšava taj razgovor za sektor za medije i zabavu. Na primer, 2021. godine objavila je konceptualni okvir i skup definisanih termina pod nazivom Ontology for Media Creation (OMC) – koji će omogućiti ljudima i softveru da nedvosmisleno komuniciraju uz veću interoperabilnost podataka. „Prvi korak je dogovor oko zajedničkog jezika i nekih standarda za razmenu, što smo za sada uradili barem sa filmske tačke gledišta“, kaže Tarner, dodajući da bi i druge industrije imale koristi od sličnih napora.

Prodavci koji rade u različitim industrijama mogu da posluže kao ključna spona između njih izgradnjom platformi koje prevazilaze tradicionalne zatvorene sisteme podataka.

Kompanija Autodesk, na primer, već ima jednu: Forge, platformu za razvoj zasnovanu na cloud tehnologiji koja omogućava korisnicima – kao što je Disney, da Forge koriste u dizajniranju svojih tematskih parkova, vožnji i animiranih filmova – da pretražuju, pregledaju i dele 3D modele u različitim alatima, aplikacijama i tokovima rada.
Zbog toga što kompanija kao što je Autodesk razume svačije zahteve, njeni softver može biti srednji put, ta veza između industrija.

Iako je lako vrednost „povezivanja“ uzeti zdravo za gotovo, razmislite šta se dogodilo 2007. godine, kada je kompanija Apple predstavila iPhone, stvarajući novu vezu između telekomunikacija, računarstva i softvera.

„Eksponat A konvergencije je pametni telefon, koji je omogućio sve ove nove stvari“, kaže Kok, čiji omiljeni primer je deljenje vožnje. „Odgajan sam tako da mi je rečeno da nikada ne ulazim u automobil stranca. Sada postoji prenosni kompjuter koji nam govori da je u redu verovati osobi i ući u njen automobil. To je tektonska promena u načinu na koji su ljudi odgajani i u načinu na koji doživljavamo robu i usluge.“

Optimizovanje industrija

Istina je da su filmovi i zgrade kreativni i da su njihovi kreatori često vođeni misijom. Na kraju krajeva, međutim, građevinski sektor i sektor za zabavu i medije ujedinjeni su u fundamentalnoj činjenici da su obe poslovanja, sa klijentima i zainteresovanim stranama kojima treba da odgovaraju.

„Bilo da projektujete zgradu ili snimate film, vi imate klijenta koji plaća projekat i potrebno je da dobijete njegovo odobrenje da biste krenuli napred“, kaže Tarner. „Najefikasniji način da to uradite je da im na početku procesa date jasnu ideju vaše vizije.“

Neuspeh da unapred saopštite svoju viziju vas kasnije može koštati – kada klijent zatraži da premestite prozor koji je već izgrađen ili da ponovo snimite scenu koja je već završena.

„Ušteda vremena i novca – na to se sve svodi“, nastavlja Tarner koji kaže da 3D tehnologija stvara efikasnost u arhitekturi i zabavi tako što omogućava kreiranje, zamišljanje i uređivanje realističnih okruženja u realnom vremenu. „Ne možemo više da guramo 3D svet u 2D interfejs“, on kaže. „Umesto toga, svi možemo da stavimo kacigu za virtuelnu stvarnost i sarađujemo u virtuelnim okruženjima izgrađenim oko visokokvalitetnih rendera onoga što se gradi.“

Postoji samo jedna caka: Pre nego što možete da napravite i ispravite realistični 3D render, morate da napravite bezbroj komponenti koje ulaze u njega – što, naravno, zahteva više vremena i novca.

Tu je konvergenciji industrija dodata vrednost, sudeći po Tarneru. „Uzmite film kao što je Spider-Man“, on kaže. “Spider-Man je u suštini Njujork, a Njujork je pun nebodera. Postoji tim u kompaniji Sony koji je bukvalno napravio digitalni ekvivalent Njujorka sa svim tim neboderima kako bi mogli da prikažu kako se Spajdermen ljulja između zgrada. I to je bilo samo za ovu jednu produkciju.“

Sa deljenjem digitalnih sredstava preko zajedničke platforme, taj napor bi bio značajno smanjen. „Možete da zamislite scenario u kome je neko upravo izgradio novu zgradu na Petoj aveniji, a dizajn za to se može automatski staviti u film kao što je Spider-Man“, kaže Tarner. „Čak i nakon što je film objavljen, mogli bismo da ažuriramo zgrade i jednostavno ponovo renderujemo film tako da Spajdermen prolazi kroz modernu verziju Njujorka, umesto one koja je stara 10, 15 ili 20 godina.“

Čak i ako se ne koristi na ekranu, digitalni blizanac Njujorka može da pomogne producentima filma da efikasnije pronađu lokacije za snimanje. „Veoma je skupo da ljudi lete širom sveta i traže dobra mesta za snimanje filma“, kaže Tarner. „Odletite negde, stignete u park ili u zgradu i shvatite „Ovo neće uspeti jer je ovde semafor ili je tamo bučan put.“ Sa veoma vernim digitalnim kopijama sveta, takvu vrstu izviđanja možete da obavljate u virtuelnom okruženju.

Arhitekte bi na isti način mogle da pozajme digitalnu imovinu od Holivuda. „Kada filmski studiji kreiraju nešto složeno kao što je film The Jungle Book, na primer, oni moraju da naprave sve u džungli – vodu, stene, mahovinu i stotine različitih vrsta drveća“, kaže Tarner. „Jednom kada ih naprave za film, uglavnom ih ostave sa strane i nikada ih više ne koriste.“ To znači da postoji na hiljade neiskorišćenih 3D objekata koji verovatno bili zaista dragoceni za pejzažnog arhitektu ili urbanistu.“

Plodna integracija između građevinske industrije i industrije za medije i zabavu mogla bi da transformiše način na koji ljudi doživljavaju zgrade, gradove, filmove i igre. Ishod je teško predvideti. Ali to je ono što arhitekturu i zabavu čini uzbudljivim: Ne možete ni po jednoj sceni reći kuda film ide ili ni po jednoj cigli zaključiti kakva će biti zgrada. Ukoliko kreatori urade svoj posao, gledaćete zaustavljenog daha dok se ne završi i poslednji kadar ili dok se ne postavi i poslednja greda.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa platformom Forge, virtuelnom realnosti ili digitalnim blizancima, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Uvod u generativni dizajn na mesnom koledžu Ivy Tech dao je bivšem operateru animatronike veštine potrebne za promenu karijere.

Kada mu je dijagnostikovan reumatoidni artritis, Džastin Bejker je bio prinuđen da preispita svoju karijeru u animatronici i vrati se u školu da studira tehnologiju mehaničkog inženjeringa. Uvod u generativni dizajn na mesnom koledžu Ivy Tech u Indijani dao mu je inspiraciju koja mu je bila potrebnu da spoji svoju bivšu karijeru sa novom.

Tokom studiranja i učestvovanja u programu Outsight Network tehnološkog centra kompnije Autodesk, Bejker je usmerio svoju pažnju na teške, ručne kontrole lutaka kojima operatori animatronike moraju da drže satima. Nije iznenađujuće što su povrede zbog ponavljanja pokreta uobičajene u ovoj disciplini. „Želeo sam da pronađem način da ove uređaje učinim lakšim tako da imaju manji uticaj na telo operatera“, on kaže.

Bejker, sada proizvođač i dizajner, koristio je mogućnosti generativnog dizajna softvera Fusion 360 kompanije Autodesk kako bi smanjio težinu kontrolora lutaka sa 25 kilograma na 5 kilograma. „Prva stvar o kojoj razmišljam kada dizajniram u CAD-u je – Da li na ovo mogu da primenim generativni dizajn?“ Pogledajte video i saznajte više o tome kako mesni koledž Ivy Tech pomaže studentima kao što je Bejker da pronađu nove puteve za svoje veštine za koje su prirodno nadareni.

[Transkript videa]

Džejmi Hamilton, vanredni profesor mašinstva na mesnom koledžu Ivy Tech: Za mojih deset godina na koledžu Ivy Tech, mogu vam reći da je bilo nekoliko studenata koji su imali veliku prirodnu sklonost ka korišćenju softvera kao što je ovaj. Džastin je na veoma kratkoj listi ljudi za koje pamtim da su bili zaista izuzetni. Džastin je neko kome nešto pokažem i kada se vratim posle samo nekoliko dana, on je 10 milja dalje od onoga što sam mu pokazao.

Džastin Bejker, proizvođač, umetnik fabrikator i student na koledžu Ivy Tech: Odrastao sam 80-ih i 90-ih kada su filmovi pravljeni ručno i svi rekviziti su bili ručne izrade. Ako vidite nešto prelepo, neko je to napravio sopstvenim rukama. I u to sam se zaljubio. Mnogo sam se zaljubio.

Kako sam rastao i počeo da se povezujem sa malim proizvođačima i zajednicama za imerzivne i rolplej događaje uživo, otkrio sam da tu imam izvor prihoda koji sigurno mogu da napravim, i to je stvarno razlog zašto sam odlučio da pravim rekvizite.

Zapravo, bio sam van škole prilično dugo – od srednje škole i vojske – vodio sam prilično uspešan posao. 2012. godine sam počeo da imam problema sa rukama. Stanje se toliko pogoršalo da morao da nosim proteze na rukama 24 časa dnevno. Trebalo je tri do četiri godine da shvatim da imam reumatoidni artritis. Zbog toga mi je teško da koristim alatke koje sam ranije koristio u svom zanatu, jer mehaničke vibracije prolaze kroz vaše ruke i izazivaju artritis. Zato sam želeo da se vratim u školu i naučim kako da učinim da roboti to rade umesto mene.

Hamilton: Volim da radim na mesnom koledžu Ivy Tech i učim naše studente jer volim da slušam njihove priče. Imamo dosta netradicionalnih studenata ovde na koledžu Ivy Tech. Uvek je zanimljivo upoznati novu osobu i videti odakle je i kako je završila ovde i koji su joj ciljevi i onda je zaista obučavati kroz taj proces.

Praznine u veštinama znače da studenti mnogo puta dolaze bez mnogo tehničkog znanja, ako ga uopšte i imaju. Možda imaju veoma dobro tradicionalno obrazovanje, ali nisu proveli mnogo vremena radeći, praveći stvari rukama, dizajnirajući, rešavajući probleme. I zato pokušavamo da te studente naučimo kako da osnovne veštine koje već imaju, bilo da su to matematičke ili naučne veštine, primenjuju na probleme u stvarnom svetu.

Bejker: Kada sam se vratio na koledž, nisam položio osnovni test algebre. Bio sam veoma, veoma nov u svetu matematike. Tako da sam sa mnogo rezerve razmišljao o pitanju vraćanja u školu i bombardovanja informacijama i tehnologijom koju nikada nisam imao u rukama.

Hamilton: Pristupačnost softvera je od ogromnog značaja za naše studente zato što je to nešto što mogu da ponesu sa sobom kući, bez velikih troškova.

Bejker: Pošto sam se vratio u školu i ponovo se upoznao sa CAD softverom, posebno sa softverom Fusion 360 – toliko je intuitivan, lak za korišćenje i dobro prihvata istraživanje uvek kada mi je potrebno. To je zaista pristupačan alat.

Kada sam prvi put iskusio generativni dizajn softvera Fusion 360, jedna od prvih stvari o kojoj je instruktor govorio je činjenica da ćete koristiti manje materijala za obavljanje istog posla. Biti ekološki svestan i želeti da uštedimo resurse, a da istovremeno da učinimo stvari lakšim i pristupačnijim, to je bilo to. To je sve što to mi je trebalo. Možete da koristite 35% manje materijala ako koristite ovaj sistem da vam dizajnira delove.

„Prva stvar o kojoj razmišljam kada dizajniram u CAD-u je – Da li na ovo mogu da primenim generativni dizajn?“

To je ključan deo obrazovanja, da razumemo nauku o materijalu i njegovoj upotrebi. U budućnosti, znamo šta treba manje da koristimo i potrebno nam je da sa manje uradimo više. Dakle, održivost i proizvodnja, ne znam da li uopšte mogu da postoje jedna bez druge.

Komad koji otvaramo je lutkarski kontroler sa tri ose dizajniran da bude 75% lakši i sadrži najmanje 50% manje komponenti od originala. To sam postigao tako što sam smanjio delove za jednu trećinu u odnosu na original i težinu sa 25 kilograma spustio na 5 kilograma.

Neverovatno je da možete da dizajnirate nešto što je tako futuristično i tako avangardno – i da se otvori kutija i iz nje izvadi ova stvar, koja ne samo da je tačno ono što ste videli na ekranu, već je tačno ono što ste se nadali da ćete videti na ekranu. Manje je težine. Bolje funkcioniše. Izgleda neverovatno.

Hamilton: Osećam se kao veoma uspešan profesor uvek kada mi dođu studenti kao što je Džastin i objasne na čemu rade, a ja to ne mogu da razumem.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom Fusion 360 i drugim programima iz PD&M kolekcije, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Erik Kori Frid, direktor za održivost u kompaniji CannonDesign, ističe 5 načina na koje arhitekte mogu da predvode održivost, uvodeći taj običaj u svaki projekat.

• Održivost je prešla put od elementa koji je lepo imati u arhitekturi do neophodnog elementa koji treba da bude ugrađen u planove od početka do kraja.
• Mnoge kompanije imaju ciljeve održivosti, ali nemaju planove kako da ih ispune – usklađivanje odeljenja i fokusiranje na željene rezultate stavljaju ove ciljeve u prvi plan.
• Akciono planiranje i proaktivni energetski modeli ugrađuju održivost u svaki projekat i unose hitnost u ciljeve vezane za klimu.

Davanje prioriteta održivosti nije više opcionalna stvar za arhitekte. Ovo je prelomna tačka za definisanje toga kako izgrađeno okruženje utiče na klimatske promene. Takođe je odlučujući trenutak za postizanje energetske nezavisnosti na globalnom nivou. A može da bude i prelomna tačka za opstanak jedne arhitektonske ili dizajnerske kompanije i njenog poslovanja.

Tokom proteklih nekoliko nedelja i meseci, stvarnost se prihvata na nove načine. Skorašnji izveštaj Ujedinjenih nacija o ograničenju globalnog zagrevanja pokazuje jasnu tačku preokreta u hitnosti i stavu prema smelim akcijama. Sankcije su podstakle države da moraju da potraže alternativna rešenja kako bi ostvarile ono što se pokazalo kao neuhvatljivo: smanjenje emisije ugljenika.

Održivost funkcioniše samo kada je utkana u DNK firme. Mora da utiče na predloge, procese i projekte. Radi se o preuzimanju odgovornosti za objekte koje firma gradi.

Mnoge kompanije se još uvek bore sa tim da formiraju način razmišljanja koji održivost stavlja na prvo mesto. Kao direktor za održivost u kompaniji CannonDesign, moja uloga je da pružam podršku širom firme da bismo napravili bolje projekte za klijente. Deo kulture je da svaki projekat napravimo da bude zelen. Podeliću sa vama načine na koji arhitekte mogu da predvode održivost i kako da ostvarite održivost u svojoj kompaniji.

1. Održivost nije začin, to je inovativna strategija

Ne možete održivost da posmatrate kao cimet ili papriku, da sa njom na kraju samo sve začinite. Ona mora biti integrisana od samog početka. U suprotnom će uvek biti posmatrana kao višak koji može da se odstrani. Posmatranje održivosti onakve kakva jeste je inovativna strategija.

Naša kompanija se osigurala da je podrška za održivost dostupna od samog početka projekta. Počevši od predloga, održivost je utkana kroz našu komunikaciju i pristup. Na početku projekta, počinjemo sa radionicom za održivost kako bismo odredili prioritete i željene rezultate.

Prva stvar koju kažem projektnim menadžerima je: „Ne možete da stavite održivost na dno svog dnevnog reda.“ Mesto toga, stavite održivost na vrh dnevnog reda i onda svemu dajte uokvir kroz prizmu održivosti. Kada je vreme da se razgovara o grejanju, ventilaciji i klimatizaciji ili osvetljenju, uradite tako da imate održivost na umu.
Promena vašeg dnevnog reda tako da se održivost postavi na vrh je veoma moćna, a jednostavna stvar koja može da se uradi.

2. Održivost nije samo za odabrane klijente, već za sve

Održivost je hitno potrebna svim klijentima, čak i ako oni to sami još ne shvataju. Virtuelno svi naši klijenti imaju neku vrstu plana održivosti i većina ima ciljeve zasnovane na nauci za smanjenje njihovoa ugljenika. Ipak, svi se muče da postignu ove ciljeve.

Prva stvar koju pitamo klijente je: „Vidim na vašem veb sajtu da nastojite da do 2040. godine budete ugljenično neutralni. Kako ovaj projekat pomaže da postignete taj cilj?“. Većina njih pojma nema. Vide dve odvojene ideje: klimatske ciljeve koje su postavili rukovodioci nasuprot prilagođavanju projekta budžetu koji je odredio tim za objekat.

Ključno je da povežemo te dve odvojene ideje. To počinje povezivanjem trenutnih projekata sa većim obavezama organizacije u pogledu održivosti. Odmah se pobrinite da svaka zgrada doprinese sveobuhvatnim obavezama klijenta u pogledu održivosti.

3. Vodite se pristupom zasnovanim na rezultatima

Postoji stara izreka u poslovanju, a ona je svakako istinita po pitanju održivosti: „Ako nešto može da se izmeri, time može da se upravlja“. Cela premisao LEED sistema ocenjivanja usresređena je na ovu ideju merenja. Ali takođe i postavlja pitanje: da li dizajneri mere prave stvari? Odatle dolazi ideja o pristupu održivosti zasnovanom na rezultatima.

Ukoliko projektujete školu, poboljšanje rezultata testova učenika je verovatno prilično važno. Ako projektujete bolnicu, bitno je poboljšanje rezultata oporavka. Na početku projekta radite sa klijentima na tome da utvrdite jasne rezultate i projektujete objekat u skladu sa njima. Rezultat je održiva strategija koja ima za cilj ono što je važno vašem klijentu.

4. Kredite sada: plan za 2030, 2040. ili 2050. je „plan za danas“

Mnoge kompanije su vezale svoje obaveze po pitanju ugljenika za neki određeni datum. Ukoliko imaju plan da do 2040. ili 2050. postanu ugljenično neutralni, treba to posmatrati kao „plan za danas“. Morate to danas da sprovedete u delo jer 80% smanjenja ugljenika treba da bude završeno do 2030. godine, što je za samo 92 meseca i taj rok se sve više se približava.

Ljudi kao vrsta, veoma su dobri u ignorisanju hitnosti rizika. Kada je cilj 2040. godina, često se razmišlja: „Oh, pa imamo vremena da to rešimo do 2039.“. To jednostavno nije tačno. Imamo mnogo klijenata koji su zaista smeli i napredni. Njima obaveze vezane za ugljenik počinju 2025. godine. To je za manje od 30 meseci. Možemo da obezbedimo mesečni akcioni klimatski plan kako bismo im pomogli da to postignu. Svaki klimatski akcioni plan mora da bude „plan za danas“.

5. Modelovanje brzinom projektovanja

Arhitekte nemaju problem da rano tokom projekta uđu u Autodesk Revit i modeluju šta god požele, čak i ako je to samo deo objekta. Arhitekte treba da primene isti način razmišljanja na energetske performanse. Nikada nije prerano za početak modelovanja objekta, kao i za izgradnju energetskog modela.

Razmotrite stvaranje modela mase objekta i energetskog modela na početku projektovanja. Naši inženjeri vole da kažu „Mi modelujemo brzinom projektovanja“, što je zapravo način na koji treba da se radi kada je održivost prisutna od početka. Energetski model se popunjava i napreduje tokom rada u softveru Revit – i omogućava postizanje ciljeva, pomaže klijentima da dostignu sve ciljeve održivosti i kao najvažnije, naprave klimatsku razliku.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom Revit i drugim programima iz AEC kolekcije, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Stručnjaci iz kompanija Airbus, Setec i IDC objašnjavaju zašto za rast poslovanja koriste donošenje odluka koje se zasniva na podacima.

• Efikasnost sa kojom kompanije primenjuju podatke na stvarne poslovne izazove će odrediti da li će inicijativa za digitalnu transformaciju uspeti ili propasti.
• Da bi ostvarili uspešan povratak posle COVID-19, rukovodioci moraju da pronađu načine da informacije pretvore u poslovnu vrednost.
• Stručnjaci iz kompanija Airbus, Setec i IDC objasnili su zašto podaci mogu da donesu bolje poslovne rezultate.

Koja je vrednost podatka? Samostalno, ne baš velika. Informacije se moraju sortirati, kombinovati i prevesti u akciju pre nego što generišu vrednost. Ali broj organizacija koje pretvaraju podatke u materijalnu poslovnu imovinu je i dalje iznenađujuće mali.

Nakon studije Global DataSphere koje je uradila kompanija IDC, analitičari su otkrili da se manje od 3% podataka koji se trenutno kreiraju koriste za donošenje poslovnih odluka. Kako biznis modeli koji su koncentrisani na podatke postaju norma, tako će korišćenje svih informacija koje kompanija ima na raspolaganju biti ključno za oporavak nakon COVID-19.

U svetu koji je obeležila pandemija, geopolitički preokreti i naizgled beskrajni poremećaji, kompanija IDC veruje da će predstojeći oporavak poslovanja biti „u obliku slova K“. Na uzlaznoj grani viljuške kompanije će ubrzati rast i postaviti temelje za budući uspeh. Na silaznoj grani, kompanije će se suočiti sa zaostatkom – koji osim borbe za opstanak, ostavlja malo izbora.

Pravac tog puta zavisiće od toga koliko vrednosti firme mogu da izvuku iz svojih podataka i investicija u digitalnu tehnologiju.

U centru pažnje su arhitektura, inženjering, građevinarstvo i proizvodnja

Od praćenja lanca nabavke u realnom vremenu do predviđanja održavanja pomoću digitalnih blizanaca, značajan je uticaj veštačke inteligencije i analize podataka u proizvodnji, arhitekturi, inženjeringu i građevinarstvu. Sudeći po studiji kompanije IDC:

• 42% organizacija širom sveta povećalo je budžet za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje tokom poslednje dve godine.
• Do kraja ove godine, četvrtina G2000 firmi će primeniti vizuelizaciju i manipulaciju podataka, što će dovesti do bolje saradnje i produktivnosti.

Usklađivanje digitalnih i poslovnih strategija mora da bude briga za upravni odbor kompanije, pri čemu rukovodioci treba da promovišu kulturu koja ohrabruje donošenje odluka na osnovu podataka na svim nivoima organizacije. To je jedini način da se dobije prihvatljiv povrat od digitalne tehnologije, kažu iz kompanije IDC. Podaci se moraju shvatiti kakvi jesu: zlatni rudnik informacija koji kompanijama pomaže da se oporave i napreduju.

Džulija Karosela, rukovodilac prakse za evropsku digitalnu transformaciju kompanije IDC i glavni analitičar studije, kaže da će količina podataka stvorenih tokom naredne tri godine „biti veća od svih podataka koji su generisani u proteklih 30 godina.“ To je ogromna količina sirovih podataka, ali njihovo korišćenje za pravljenje uvida ostaje izazov. „Sada je jasno da su podaci novo zlato“, zatim dodaje. „Pitanje je koliko uspešno će ih kompanije „iskopati“?

Jedna od kompanija koja je pronašla alhemiju između informacije i poslovne vrednosti je Yamato Scientific, japanska kompanija koja posluje na raskrsnici između građevinarstva i proizvodnje. „Izabrali su put koji ujedinjuje podatke iz višestrukih projektnih i proizvodnih sistema kako bi povećali svoje prihode“, kaže Karosela. „Kao rezultat, kompanija je optimizovala tokove rada i dobila više poslova, uključujući ponude za jednu od najvećih farmaceutskih razvojnih laboratorija u Japanu.“

Korišćenje podataka za oblikovanje razvoja proizvoda

Još jedna kompanija koja je prihvatila donošenje ključnih poslovnih odluka na osnovu podataka je Airbus. Najveća evropska aeronautička i svemirska kompanija u velikoj meri koristi podatke da bi oblikovala razvoj proizvoda u kabini sa tri tima zadužena za podatke, gde svaki traži različite vrste uvida. Njihov zadatak je da usmeravaju budući dizajn Airbus kabina.

„Jedan tim za podatke posmatra dugoročne trendove, sprovodi analizu podataka radi boljeg razumevanja pokretačkih sila koje stoje iza kabina budućnosti“, kaže Stefan List, šef odeljenja za uvid u tržište kabina u kompaniji Airbus. „Drugi sprovodi istraživanje tržišta i upravlja anketama i tržišnim podacima. Treći tim za podatke je posvećen korisničkom iskustvu. Pre primene nove funkcije ili promena u kabini, mi pozovemo klijente avio-kompanije da testiraju koncepte, prikupe povratne informacije i onda procene svoje reakcije.“

Složenost unošenja promena u konfiguraciju kabine može da bude zastrašujuća. Na primer, kada se razmatra novi dizajn odeljka za skladištenje prtljaga iznad glave, mora se uzeti u obzir dozvola za prtljag više od 125 avio-kompanija. Za poslednju takvu promenu, List i njegov tim su sproveli istraživanje na devet velikih aerodroma i izmerili više od 3.300 komada prtljaga. Zatim su razgovarali sa skoro 2.800 putnika širom sveta da bi razumeli šta sve nose u avion.

„To je samo jedan primer kako koristimo podatke za donošenje odluka u dizajniranju naših proizvoda“, kaže List. „Koristili smo podatke da anticipiramo promene u vremenskom okviru od 20 godina. Kako će se iskustvo putnika promeniti? Kako će se operacije posade promeniti? I kako će se kabine opremiti tako da omoguće iskustvo putovanja koje je isplativo za avio-kompaniju, podesno za upravljanje posade i udobno za putnike?

Izgradnja boljih veza

Podaci i analitika takođe pomažu građevinskoj industriji da održi korak sa povećanim zahtevima za planiranjem tokom celog životnog ciklusa objekta.
Dejvid Tomas, glavni tehnološki direktor francuske kompanije za inženjering i građevinarstvo Setec, kaže da podaci stalno menjaju radne prakse još od početka korišćenja BIM tehnologije.

„U kompaniji Setec, rano smo počeli da verujemo u moć podataka i kompjuterizacije“, on kaže. „Počeli smo 90-ih sa softverom Autodesk AutoCAD i ranim fazama 3D modelovanja, što je bio veliki korak napred.“ Danas, Tomas kaže, 3D modelovanje je izraslo u sofisticiranosti i vrednosti, a digitalni blizanci postaju ustaljena praksa – razvijena u savršenom skladu sa sve složenijim zahtevima klijenta.

„Završili smo fazu jednog od naših digitalnih planova koji treba da podstakne usvajanje vodećih BIM alata“, kaže Tomas. „Ako se vratimo 20 godina unazad, softver AutoCAD je bio identična projekcija onoga što smo radili na tabli za crtanje, tako da se usvajanje brzo dogodilo. Kako BIM tehnologija dobija na sofisticiranosti, usvajanje duže traje.

„Sada prelazimo u fazu u kojoj podaci iz 3D modela mogu da se integrišu sa drugim vrstama podataka kako bi omogućili inženjerima da poboljšaju način rada“, on nastavlja. „Treća faza će biti primena veštačke inteligencije i prodaja podataka kao usluga klijentima.“

Dve industrije u režimu resetovanja

Gledajući oba sektora, Karosela iz kompanije IDC kaže da su građevinska i proizvodna industrija usred faze dubokog resetovanja. U proseku, njen tim je otkrio da je 37% kompanija u najnaprednijim fazama digitalne zrelosti, u odnosu na 31% u 2019. godini.

Do ubrzanja je došlo zahvaljujući zahtevima vezanim za pandemiju, kao što je promena na rad na daljinu, ali još važnija je potreba da se pronađu novi načini da se razumeju klijenti i nadmaše konkurenti.

„Od usluga daljinu na terenu do proširivanja i predviđanja održavanja imovine do digitalnih blizanaca, investicije u digitalnu tehnologiju su postale ključan izvor prednosti nad konkurentima i nastaviće da rastu dvocifrenim stopama do 2024. godine“, ona kaže.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom AutoCAD, BIM tehnologijom i digitalnim blizancima, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.