VESTI

Otkrijte kako će održivi auto-put bez ikakvog oštećenja lokalnog okruženja rasteretiti zakrčenost u Roterdamu u Holandiji.

• Cilj novog auto-puta je da rastereti zagušenje na užurbanoj obilaznici u Roterdamu u Holandiji, a da istovremeno bude ekološki i energetski neutralan.
• Zaštita divljih životinja, solarni paneli i neinvazivne metode gradnje doprinose održivom pristupu projektu.
• BIM i 3D modelovanje su se pokazali kao neprocenjivi u postizanju zelenih ciljeva projekta.

Auto-putevi znače slobodu i pokretnost – otvoreni put mami. Gas do daske, nema stop znaka na vidiku, ljudi i oprema prevoze se od grada do sela i obratno. Ali te pozitivne strane imaju cenu. Auto-putevi uništavaju lokalnu ekologiju.

Zajedno sa milionima motora sa unutrašnjim sagorevanjem koje prenose svake godine, veliki putevi presecaju i dele prirodna staništa. Utiču na migracije životinja i na klizišta koja menjaju zapreminu i pravac vodenih tokova. Putevi se ponekad smeštaju ispod zemlje kako bi se spasile prirodne lepote oblasti , ali tuneli zahtevaju energiju za osvetljenje, održavanje, nadgledanje i ventilaciju.

Postoji i uticaj na zdravlje. Samo u Severnoj Americi, između 30% i 45% gradske populacije živi pored prometne saobraćajnice. Zagađivači duž auto-puta se skupljaju u većim koncentracijama nego u celim zajednicama, što povećava slučajeve plućnih i kardiovaskularnih bolesti.

U Roterdamu grupa holandskih građevinara, arhitekti i inženjera radi na prevazilaženju ovih uticaja tako što gradi novi, održivi auto-put koji će biti integrisan u lokalni predeo.

Gužve u saobraćaju su svakodnevni problemi na obilaznici koja opasuje Roterdam. Da bi se rasteretilo zagušenje i stanovnicima poboljšao kvalitet života, između auto-puta A13 i A20, na severu grada, izgrađen je put dugačak 11 km koji će smanjenje opterećenje saobraćaja koji ide kroz njih.

Rijkswaterstaat, vladina agencija odgovorna za nacionalnu infrastrukturu, nagradila je projekat De Groene Boog (Zeleni luk). To je konzorcijum koji se sastoji od kompanija Croonwolter&dros, Mobilis, BESIX, Dura Vermeer, John Laing i Rebel.
Širina i renome kompanija koje su uključene govori u prilog nivou ambicije ovog projekta, koji vredi milijarde evra. On je unikatan u svom pristupu održivom dizajnu, građevinarstvu i menadžmentu.

Zakopana ambicija

„Cilj je da se napravi što neupadljiviji auto-put“, kaže Arjan Viser, direktor inženjeringa u kompaniji MOBILIS. Produženi tunel koji put i saobraćaj skriva od pogleda je ključ njegove integracije u sredinu koja ga okružuje.

Sakriven ispod oblasti za rekreaciju Lage Bergse Bos, tunel će takođe proći ispod obližnje reke Rotte. „Deo plana je poboljšanje pristupa oblasti za rekreaciju, kaže Viser. „Proteklih godina je bila zanemarena, ali sada dodajemo biciklističke, pešačke i staze za jahanje.“

Kako bi se umanjio otisak, tim je opremio tunel pametnim rešenjima za struju, grejanje ventilaciju i osvetljenje. LED osvetljenje služi kao dopuna kada prirodno svetlo nije dovoljno. Trake u tunelu i zidovi imaju sloj reflektujuće površine koja pojačava ambijentalno osvetljenje.

Sistem tunela i instalacija pored puta, kao što su telefoni za hitne slučajeve, radiće na jednosmernom naponu, što je održiviji pristup od standardnog naizmeničnog napona od kojeg zavisi većina auto-puteva. Svu struju proizvodi solarna energija koju generiše 20.000 kvadratnih metara fotonaponskih panela koji se prostiru duž ivice puta. To će ga učiniti prvim energetski neutralnim auto-putem sa tunelom u Evropi.

Uvodi se nekoliko mera zelene izgradnje kako bi se pomoglo zaštiti lokalne životne sredine. Na primer, oblast oko gradilišta je prirodno stanište slepih miševa. Podignuta je posebna tkanina kako bi se slepim miševima pružili dodatan zaklon i zaštita sa ciljem da se nadoknadi gubitak stabala.

U međuvremenu, zagađenje bukom je smanjeno polaganjem specijalizovanog asfalta za smanjenje buke i montiranjem zvučnih barijera i zemljanih nasipa u blizini stambenih naselja i drugih izgrađenih područja.

Nadvožnjak se takođe gradi korišćenjem metode inkrementalnog lansiranja (ILM). U okviru ILM metode, elementi nadvožnjaka se prefabrikuju u postrojenju za livenje za kasniju montažu na gradilištu. Svaki deo se dodaje direktno na prethodni, što omogućava da se izgradnja nadvožnjaka odvija u koracima, bez intenzivne, bučne i prljave namenske izgradnje koja se vrši danima i nedeljama. Svi ovi elementi napravljeni su jednostavnije pomoću BIM (building information modeling) tehnologije i 3D modelovanja.

Osvetljavanje puta pomoću BIM tehnologije
„

BIM model je srce naše organizacije“, kaže Hans Pos, viši konsultant u kompaniji Croonwalter&dros.

„Koristimo ga da vidimo samo konstrukcijske elemente, plus sve kamere, stanice za hitne slučajeve i osvetljenje za 54 instalacije u tunelu. Sve je to u tom 3D modelu. Tako možete sve testirati. Možemo da simuliramo pojavu dima ili saobraćajne gužve i da aktiviramo „režim nesreće“ kako bismo videli kako kontrolni sistemi reaguju i proračunavaju uticaj na saobraćaj na putu.“

Odgovarajuće osvetljenje je od vitalnog značaja za ciljeve održivosti ovog projekta. Osvetljenje je najveći potrošač struje za auto-puteve i tunele. Kalibrisanje potrošnje energije je povezano sa dostupnim dnevnim svetlom, što je još jedan način kako BIM doprinosi projektu.

„Koristimo digitalno testiranje za pripremu i fino podešavanje svetla za ljudsko oko“, kaže Pos. „Kombinacija oba je tačnija i možete da počnete da tražite potrošnju energije mnogo ranije u izgradnji. Na primer, analize sunčanosti se mogu sprovoditi tokom cele godine, dajući nam mogućnost da preduzmemo mere koje mogu da uštede 30% potrošnje energije.

Kontrola saobraćaja preko digitalnog blizanca

Razmišljajući dalje od izgradnje, kompanija De Groene Boog je stvorila Twin-16, virtuelan 3D model novog auto-puta koji će kao digitalni blizanac oponašati njegov rad u realnom vremenu. Napajan podacima iz ugrađenih senzora i kamera, Twin-16 će pomoći kontrolorima saobraćaja i saobraćajnim inženjerima da prate aktivnosti i učinak u trenutku dešavanja.

U situacijama u kojima su timovi za održavanje ranije morali da posete auto-put ili lokaciju na kojoj je tunel kako bi istražili potencijalne probleme, digitalni blizanac puta će im sada omogućiti da testiraju i nadgledaju na daljinu.

Razlike između blizanca i 3D BIM modela leže u vezama za povezivanje podataka. BIM se uglavnom koristi za faze projektovanja i inženjeringa. Digitalni blizanac će se koristiti za nadgledanje stanja auto-puta kada stvarni automobili i kamioni počnu da se kreću preko njega velikom brzinom.

Put ka održivosti

Korišćenje BIM tehnologije olakšava zainteresovanim stranama da sarađuju i brzo razumeju trenutno stanje projekta.

„Ljudi koji nisu iz naše delatnosti ne mogu uvek da razumeju naše crteže“, kaže Pos. „Ako za plan lokacije i raspored polja solarnih panela koristite ravne crteže, teško da će ih razumeti neko iz opštine. Ako prikažete odgovarajući 3D model, klijentu možete da pokažete šta bi video motorista. Tada, svi mogu da razumeju zašto bi vozača, na primer, ometala tabla.

BIM znači da možete klijentima i partnerima da oživite svaku ideju i olakšate im da odlučuju o tome šta je moguće, a šta nije.“

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa BIM tehnologijom ili digitalnim blizancima možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Napredni proizvodni centar u Hong Kongu će korišćenjem naprednih tehnologija, kao što je BIM, i povezanih procesa služiti kao primer reindustralizacije i Građevinarstva 2.0.

• Hong Kong jača svoju građevinsku industriju putem Građevinarstva 2.0, inicijative koja se fokusira na inovaciju, profesionalizam i revitalizaciju.
• Kompanija Gammon Construction imala je zadatak da integriše Građevinarstvo 2.0 u izgradnju Naprednog proizvodnog centra.
• Gammon je korisitio BIM (Building Information Modeling), digitalnog blizanca i dizajn za proizvodnju i montažu (DfMA) kako bi bezbednije i brže napravio konstrukciju.
• Gammon je takođe primenio obuku i obrnuto mentorstvo za razvoj veština.

Hong Kong je na putu reindustrijalizacije, kako je njegova vlada obezbedila milijarde dolara da bi dovela do toga da proizvodna industrija podstiče ekonomiju, stvara nove prilike i zadržava talente.

To se ogleda u snažnom investiranju u tehnologiju Industrije 4.0 kao što su internet stvari (IoT), veštačka inteligencija (AI), prefabrikacija i elegantniji procesi. Sastavni deo reindustrijalizacije je Građevinarstvo 2.0, inicijativa koju vodi vlada koja koristi ove tehnologije da bi postigla tri ključna oslonca: inovaciju, profesionalizam i revitalizaciju.

Prakse Građevinarstva 2.0 bile su ključne u građenju Naprednog proizvodnog centra u Hong Kongu (AMC), proizvodnom objektu od skoro 102.200 kvadratnih metara. Predviđeno je da se njegova izgradnja završi 2022. godine, a on će podržavati inovativne proizvodne procese i tehnologije, uključujući 3D štampanje, robotiku i deljene usluge za pravljenje prototipa, sklapanje, logistiku i skladištenje.

Gammon Construction, građevinarski i inženjerski izvođač radova sa sedištem u Hong Kongu, dobio je zadatak da oživi AMC i integriše Građevinarstvo 2.0 u proces razvoja objekta. Gammon koristi tehnologiju da bi se pozabavio nedostatkom radne snage i bezbednosnim pitanjima na gradilištu, skratio vreme izgradnje i odgovorio na jedinstvene izazove naprednog proizvodnog objekta.

Ohrabrivanje inovacije

Kao dobro poznat digitalni izvođač u Hong Kongu, Gammon ulaže svoje veliko iskustvo, resurse i inovacije kako bi položio ovaj ispit.

Projekat AMC, koji je osvojio nagradu Autodesk Hong Kong BIM Award, koristi BIM tokom celog ciklusa, što oslikava promene u industriji koje je donela inicijativa Građevinarstvo 2.0. Korišćenje BIM tehnologije za pravljenje digitalnog blizanca dokazano je veoma važna prekretnica projekta.

„Koristili smo digitalnog blizanca tokom naših radionica, pa su sve zainteresovane strane – inženjeri, radnici, supervizori – mogli da naprave simulacije poslova pre nego što su ih započeli na terenu“, kaže Semi Lai, direktor kompanije Gammon Construction. „Razumeli su procedure, napravili redosled rada i odlučili o toku posla.“

Kompanija je takođe koristila digitalnog blizanca da otkrije bezbednosne probleme na gradilištu. „Koristili smo opciju za otkrivanje sukoba u projektu i analizu mogućnosti izgradnje kako bismo proverili da li se komponente mogu izgraditi na bezbedan način“, kaže Lai. „Ukoliko imamo dobru koordinaciju i ispravno uradimo iz prve, možemo da povećamo kvalitet.“

Gammon kombinuje tradicionalne građevinske tehnike sa modernijim metodama, kao što je projektovanje za proizvodnju i montažu (DfMA) i multidisciplinarno integrisanje mehaničkih, električnih i vodovodnih instalacija (MiMEP).

DfMA uključuje proizvodnju komponenata van gradilišta, a zatim njihovo sklapanje i montažu na gradilištu, dok MiMEP metod usvaja DfMA princip rada za mehaničke, električne i vodovodne komponente.

Kompanija je van gradilišta osnovala tri fabrike i jednu na mestu izgradnje za konstruisanje više od 7.000 MiMEP modula, što je značajno pojednostavilo proces. „Normalno bismo pogonske prostorije ustupili podizvođačima i radnicima za postavljanje MEP komponenti i za to bi im trebalo od 30 do 45 dana“, kaže Lai. „Ali sada se postavljanje obavi za samo jedan dan.“

Pored toga što štede vreme, Gammon je otkrio da DfMA i MiMEP metode rešavaju širi spektar problema tako što izgradnju čine bezbednijom i rešavaju nedostatak radne snage.

„Fabrika je dobro kontrolisano okruženje, pa je bezbednija nego izgradnja na gradilištu, posebno za stariju radnu snagu“, kaže Lai. „A zbog nedostatka radne snage, bilo bi nam lakše da radnike zaposlimo u fabrici, nego na gradilištu.“

Da bi dodatno ubrzao izgradnju, Gammon je koristio prefabrikovane TT ploče. „Originalni dizajn strukture je ravna pločasta konstrukcija sa veoma debelim pločama, pa možete da zamislite količinu betona izlivenog tokom izgradnje“, kaže Lai. „To takođe pravi probleme sa redosledom i logistikom.

Korišćenjem prefabrikovanih TT ploča postižemo iste konstrukcijske rezultate, dok smanjujemo količinu betona za 60%, što vodi do manje gubitaka.

Upravljanje promenama je jedan od najvećih izazova sa kojima se suočila kompanija Gammon. Za velike projekte kao što je AMC, iniciranje promene je značilo da se sve zainteresovane strane slože i razumeju promenu.

Lai predstavlja novu inicijativu koju je Gammon predstavio – mobilnu aplikaciju koja obuhvata tehnologiju kao što je proširena stvarnost i čini da primopredaja bude lakša, brža i efikasnija za podizvođače – kao primer toga kako je kompanija rešila upravljanje promenama.

„Morao sam da okupim sve supervizore, podizvođače, radnike i menadžerski tim kako bismo napravili probu i videli da li odgovara njihovoj svrsi“, on kaže. „Nije bilo lako, ali sam pokušao da ih rano angažujem, razumem šta im smeta i nađem način da to rešim. Takođe sam im dao podršku i ohrabrenje koje im je bilo potrebno i malo više nagovaranja da probaju aplikaciju i vide kako će im pomoći.

Veći profesionalizam

Poslovne prakse moraju da evoluiraju kako bi zadovoljile trenutnu stvarnost, uključujući i promenu radne snage. Gammon se fokusira na razvoj veština kroz obuku, a većina tima se obučavala za BIM i DfMA. Ali kompanija je takođe otkrila da različiti vidovi mentorstva mogu biti ključan alat za njeno poboljšanje profesionalnosti i modernizaciju.

„Možete da pronađete ljude sa pravim veštinama ili ih možete obučiti da dostignu viši nivo“, kaže Lai. „Ali najvažnija stvar su stav i pravi način razmišljanja.“ Da bi to postigao, Gammon je sproveo tradicionalno mentorstvo – mlađi kadar je učio od starijeg – i obrnuto mentorstvo, gde su mlađi zaposleni bili mentori starijima.

„Ovim mlađim zaposlenima je digitalna tehnologija poznata od malih nogu i imaju drugačiji način razmišljanja, pa naši stariji zaposleni mogu dosta da nauče o novim digitalnim aplikacijama i građevinskoj tehnologiji“, kaže Lai. I više od toga, tradicionalno i obrnuto mentorstvo se fokusiraju na stvaranje poslovnog okruženja koje neguje učenje, slušanje, otvorenost i timski rad.

„Kada naši iskusniji ljudi rade zajedno sa mlađim inženjerima, stvori se povezanost i posao teče glatko“, kaže Lai. „Svi se trude da postignu iste ciljeve i pružaju maksimum svojih mogućnosti. Voljni su da iznesu problem i zajedno ga reše.“

Gammon takođe usvaja kulturu različitosti i inkluzije. „U timu imamo kombinaciju starijih i mlađih članova i imamo 20% žena“, kaže Lai. „Imamo koleginice na različitim pozicijama i na različitim nivoima – inženjerke, pomoćnice projekt menadžera i menadžerke.“

Promovisanje revitalizacije

Napori koje je kompanija Gammon uložila u projekat AMC predstavljaju iskorak ka revitalizaciji građevinske industrije u Hong Kongu, a njene metode mogu biti put koji će pratiti druge kompanije. Lai predviđa da će povećanje digitalne budućnosti privući mlađu generaciju da se pridruži industriji.

„Komplet veština će biti drugačiji“, on kaže. „To neće biti samo inženjerstvo i građevinarstvo, već kombinacija fabričkog i logističkog upravljanja, pa čak i softverskog inženjeringa.

Na primer, naša kompanija zapošljava više inženjera, ali i više fabričkih i logističkih menadžera i sa njima delimo svoje znanje.
„Doći će do promena u paradigmi građevinske industrije, gde će proizvodnja van gradilišta biti u velikoj meri od koristi i digitalni alati će kontrolisati sekvence i tokove rada u izgradnji“, on dodaje. „Moramo da promenimo način razmišljanja i krenemo ka digitalnoj budućnosti.“

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa BIM tehnologijom ili digitalnim blizancima možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Kako data centri vrtoglavo rastu, tako raste i potrošnja ugljenika. Ali vodeno hlađenje data centara je blagodet za održivost i efikasnost.

• Eksponencijalan rast data centara će se udvostručiti u roku od jedne decenije, što će stvoriti izazove u izgradnji i resursima.
• Suša i klimatske promene teraju industriju data centara da bude savesnija i održivija.
• BIM (Building Information Modeling) pomaže inovativnom centru Nautilus u Kaliforniji da uštedi vreme na projektovanju i analizi.
• Nautilusov gust, vodom hlađen, modularni sistem postiže značajnu efikasnost i gustinu u odnosu na standardno projektovane data centre.
• Održiviji data centar otvara pristup efikasnijem i bržem računarstvu za više ljudi.

Toplota koju generiše internet ne dolazi od najnovijeg filma, teme koja je u trendu ili od TikTok plesa.

Dolazi od skoro 8.000 ogromnih data centara ispunjenih serverima povezanim na veb, koji se prostiru širom sveta i pružaju skladištenje podataka koje je neophodno za digitalni život. Ova mesta sijaju kao zvezde i troše približno 1% svetske energije, više nego mnoge male države.

Kao i u digitalnom svetu, rašće beskrajni terabajti podataka koji ga podržavaju – kao i sazvežđa, data centara, za koja se očekuje da će im se broj udvostručiti za manje od decenije.

Rešenje za održivo širenje ovih objekata počiva na zelenoj izgradnji, pametnijoj upotrebi energije, novim metodama hlađenja i modularnom dizajnu, koji će poboljšati efikasnost sistema.

Stvaranje data centra sledeće generacije

Nautilus data centar u Kaliforniji nastoji da promeni dizajn i upotrebu objekata za podatke.

Oni su ključni deo digitalne infrastrukture i suočavaju se sa konkurentnim zahtevima za eksponencijalnim rastom i ekološkom odgovornošću.

Kompanija predstavlja novi modularni raspored objekta zasnovan na stalnim instrukcijama BIM (Building Information Modeling) softvera.

Ovaj proces koristi snagu vodenog hlađenja i ponovljivog fabrički izgrađenog okvira koji značajno skraćuje procese projektovanja i izgradnje.

„Mogućnost da se sasvim modeluju protok toplote unutar objekta i upotreba energije, kao i da se sve to prikaže u 3D stvarno nam pomaže da budemo inovativni“, kaže Patrik Kvirk, šef tehnologije na Nautilusu. „BIM stvara virtuoznu povratnu petlju koja smanjuje vreme utrošeno na dizajn i analizu.“

Dosta se toga dešava iza kutijaste, jednostavne spoljašnjosti današnjih objekata za čuvanje podataka. Rek ormani u standardnim data centrima, koji su dizajnirani kao postupno veće verzije sistema koji se hlade vazduhom, a služe za čuvanje centralnih računara, obično generišu do 10 kilovata toplote.

Data centar Nautilus je projektovan da koristi tihe, zatvorene petlje hladne vode, koje razmenjuju toplotu i brzo prenose toplotu koju generišu rek ormani servera, što smanjuje potrošnju vode i utrošak energije za 30%.

Može da ohladi rek ormane od 100 kilovata, što efikasno osigurava da budućnost sistema može da izdrži godine tehnoloških nadogradnji, moćnije servere i šire usvajanje veštačke inteligencije i mašinskog učenja. Ovaj sistem uklanja neefikasnosti i korisniku pruža opciju tradicionalnog direct-to-chip hlađenja ili hlađenja uranjanjem, u sali za podatke, a i jedan i drugi način pružaju brže i efikasnije hlađenje opreme.

Sistem Nautilusa takođe upošljava fabrički izrađen, standardizovani modularni dizajn, koji omogućava brži razvoj, niže troškove i efikasne operacije. Kvirk kaže da je 70% sistema izrađeno u fabrici. Ova efikasnost mu omogućava jednostavnu replikaciju i dizajn po meri na licu mesta.

Prefabrikovani moduli mogu lako da se transportuju i zajedno sklope na licu mesta, što ubrzava dobijanje dozvola i izgradnju novih objekata.
Direktor Nautilusa Džim Konaton je uzbuđen zbog prilike koju to pruža – laku primenu blizu naseljenih centara. Ovaj pristup koristi gušći raspored servera, a ne zahteva dodatnu upotrebu ili trošenje vode, koja je sve važniji resurs, posebno u svetu data centara.

Izazovi vodenog hlađenja

Izazov hlađenja ovih sve moćnijih objekata naterao je mnoge dizajnere da prigrle vodu, medijum za prenošenje toplote koji hladi 3.500 puta efikasnije nego tradicionalni sistemi za klimatizaciju. Ima smisla: Tokom toplog dana veće je osveženje skočiti u bazen nego stajati pored klima-uređaja.

I sa ubrzanim porastom zahtevnih korisnika, kao što su Amazon i Meta, koji zahtevaju ogromne mogućnosti za računarstvo u cloudu, energija i resursi za hlađenje postaju sve veći, što tera vodeće programere da traže alternativna rešenja.

U tome leži ključan ekološki izazov, sudeći po Landonu Marstonu, docentu za građevinsko i ekološko inženjerstvo na univerzitetu Virginia Tech, koji pomno izučava pitanja održivosti u okviru industrije data centara.

Otkrio je da upotreba vode obično nije uračunata u lokaciju data centara, a suša i nestašica u određenim delovima zemlje povećavaju uticaj ovakvih centara, čak i prete stabilnosti njihovog rada.

Opštinska vlast se suočava sa stvarnim ekološkim troškovima koji donose data centri, od kojih većina nema zaista održiv rad.

Nautilus sistem, koji ne troši vodu, predstavlja promenu: To je sistem za hlađenje koji ne iscrpljuje lokalne resurse. „S obzirom na to da veliki deo zapadne Amerike trenutno doživljava istorijsku sušu, neki operateri data centara ozbiljnije razmišljaju o potrebama vode za svoje data centre i uticaju na lokalno okruženje i zajednicu, kao i o tome kako nedostatak vode predstavlja rizik za njihove operacije“, kaže Marston.

Nautilus sistemi mogu da se koriste na kopnu blizu bilo koje vodene površine ili, kao prvi data centar koji je pušten u rad u Stoktonu u Kaliforniji, da plutaju na samoj vodi. Ovo pokazuje prilagodljivost modela Nautilus. Konaton kaže da mogućnost da se modularni data centar postavi na baržu osigurava laku isporuku širom sveta, posebno na tržišta u razvoju kojima je potrebna digitalna infrastruktura koja se brzo sklapa.

Uspon modularnih sistema

Modularna vizija Nautilusa pomaže da se smanje troškovi i postigne efikasnija upotreba resursa. Efikasnost upotrebe energije (PUE) je često merilo efikasnosti ovakvih objekata. Niži rezultat predstavlja veću efikasnost. Kod starih klima uređaja iz kompjuterske sobe obično je bio oko 2,5. Sistem Nautilus postiže čak i bolje rezultate, firma tvrdi da cifra nikad ne pređe 1,15.

Ali, na kraju, nije sve u održivosti ili uštedi vremena na mestu postavljanja. Konaton održivost vidi isprepletanu sa potencijalom industrije: oslobođena kompjuterska snaga će pomoći da se reše drugi ključni problemi održivosti. Ali to se neće desiti ako sama industrija iscrpljuje resurse i stvara velike emisije.

„Postavljanje infrastrukture na pravi način i široka dostupnost, i to na način koji ne pravi značajnu štetu po životnu sredinu, od suštinskog su značaja za izvršavanje zadataka povećanja održivosti za sve i na svakom mestu“, kaže Konaton. „Mi smo na početku cunamija mogućnosti digitalnog pristupa za sve ljude.“

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa BIM tehnologijom možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Prenamena objekta

Da bi se postigli ambiciozni ciljevi dizajna i održivosti kompleksa Matta Sur, Luis Vidal + architects su se okrenuli BIM tehnologiji i nisu se pokajali.
Matta Sur društveni centar u Santijagu + CESFAM objekat mešovite namene ilustruju prednosti BIM tehnologije. 

• U Santijagu, u Čileu, kompleks Matta Sur povezuje zgradu škole iz 19. veka sa novom medicinskom ustanovom i primer je projekta prenamene objekta.
• Kompleks ima važnu društvenu ulogu i zahteva osetljiv dizajn koji spaja tradiciju i inovaciju.
• Koristeći BIM tehnologiju da odgovori na izazove projekta, španska arhitektonska firma Luis Vidal + architects nastavlja da gradi digitalnu kulturu.

Matta Sur društveni centar + CESFAM, objekat mešovite namene koji se otvorio prošle godine u Santijagu, u Čileu, hvaljen je kao primer projekta prenamene objekta, koji deluje kao most koji spaja istoriju grada i njegovu budućnost.

Za projektanta, špansku firmu Luis Vidal + architects, ovaj projekat predstavlja drugu zanimljivu tranziciju: kao jedan od prvih projekata za koje je korišćen Autodesk Revit, utro je put za veću upotrebu BIM (Building Information Modeling) tehnologije u svim dizajnerskim studijima kompanije.

Staro i novo (i zeleno)

Kada su Luis Vidal + architects 2015. godine počeli rad na projektu, na tom mestu se nalazila školska zgrada iz 19. veka koja je teško oštećena u zemljotresu 2010. godine.

Firmin klijent, opštinska vlada Santijaga, želela je da pretvori 2.485 kvadratnih metara zemljišta u resurs za lokalno stanovništvo, sa sadržajima kao što su zdravstvene ustanove, zajedničke kuhinje, vrtić, teretana i sala. Vlada je videla novi centar kao značajan dodatak istorijskom kvartu Matta Sur i imala je cilj da opsluži više od 30.000 posetilaca godišnje.

Firma je odgovorila osetljivim dizajnom koji spaja tradiciju i inovaciju, a istovremeno svodi uticaj na životnu sredinu na minimum. Danas se kompleks sastoji od dva objekta: brižljivo restaurirane školske zgrade, koja sada sadrži društveni centar, i susedne nove zgrade, u kojoj se nalazi medicinska ustanova CESFAM. Ove dve zgrade su povezane uređenim javnim trgom.

Povezivanje starog i novog je centralna tačka projekta. Arhitekte su odlučile da sačuvaju skoro četiri petine istorijskog objekta, spašavaju postojeće materijale kada je to moguće i izvlače elemente iz originalnog dizajna.

Za novu konstrukciju su pažljivo skrojili paletu mase i materijala kako bi odali počast istorijskoj školi, bez njenog imitiranja, što je kao rezultat dalo karakterističan hibrid koji je utemeljen u lokalnoj kulturi i zasnovan na globalnim idejama.

Održivost je bila još jedan ključni prioritet. Da bi se smanjila količina energije potrebna za upravljanje novom zgradom, projektni tim ju je preplavio prirodnim svetlom, pažljivim smeštanjem prozora i korišćenjem sistema na fasadi kako bi se kontrolisalo dobijanje solarne toplote tokom vrelih noći u Santijagu.

Uvođenje zelenog krova je pružilo dodatne prednosti hlađenja, a na centralnom trgu hlad od autohtonih biljaka nudi predah od sunca. U istorijski objekat su arhitekte dodale izolaciju na zidove i uvele sistem ventilokonvertora za efikasno grejanje i hlađenje.

Pomoću BIM-a do boljeg dizajna

„Kada je 2015. godine počeo projekat, malo je ljudi u firmi Luis Vidal + architects bilo vešto u BIM tehnologiji“, kaže Sara Moreno, koja je sada na čelu firminog odeljenja za BIM.

Ona je brzo shvatila da će pokušaj da se projekat završi korišćenjem tradicionalnih procesa i tehnologije voditi ka ozbiljnim problemima. „U trenutku nisam imala nikakvih sumnji i pokušavala sam da ubedim ostale da koriste Autodesk Revit za razvijanje ovog projekta“, ona kaže.

Bilo je ubedljivih razloga da se pređe na korišćenje programa Revit, kaže Moreno. Jedna je složenost koja je svojstvena za obnavljanje oštećenog istorijskog objekta i njegovo povezivanje sa novim – zadatak još više zakomplikovan ambicioznim ciljevima održivosti projekta.

Kako bi se dokumentovalo postojeće stanje i razvio konkretan plan za poboljšanje gradilišta, bio je potreban robustan digitalni model.

Koordinacija između kontinenta je još jedan faktor koji motiviše. Dok je približno 70% projektnog tima firme Luis Vidal + architects koji je radio na projektu Matta Sur locirano u Čileu, Moreno i ostali su radili iz firminog sedišta u Madridu, nekoliko vremenskih zona dalje.

Kada se u obzir uzme i potreba da se informacije i ideje dele sa konsultantima koji su takođe na različitim geografskim lokacijama, postalo je jasno da je uspostavljanje više kanala komunikacije i komplikovanih tokova rada loša ideja.

BIM je bio bolje rešenje za maksimalnu efikasnost i preciznost.
Nakon što su prihvatile da koriste BIM, Moreno i njene kolege su se odlučile za najnapredniji softver za dizajn koji je u tom trenutku bio dostupan – Autodesk Revit i Navisworks.

Članovi projektnog tima imali su pristup za dva modela korišćena za projekat – jedan za istorijski objekat, a drugi za novu zgradu – preko privatnog clouda.

Alatka Revit Worksharing im je omogućila da sinhronizuju svoje lokalne fajlove sa glavnim modelom. Ovaj proces je timu pomogao da predvidi probleme na gradilištu i brže donosi odluke. 

U toku je BIM putovanje

„Danas je naša BIM filozofija standardna u našem studiju“, kaže Moreno. Članovi tima se oslanjaju na modele na svim projektima i koriste Revit i druge Autodesk softvere. Ali ova promena se nije desila preko noći.

Dok je radila na projektu Matta Sur i drugim ranim BIM projektima, firma Luis Vidal + architects nije imala unutrašnje protokole ili dokumente koji bi vodili članove tima kroz ovu tehnologiju i procese.

Prepoznavši potrebu za alatima za standardizaciju i razvoj osoblja, Moreno i njen tim su počeli da shvataju šta je funkcionisalo, a šta nije tokom ranih faza korišćenja BIM tehnologije. Razgovarali su sa članovima osoblja i proučavali projektnu dokumentaciju od početka projekta do građevinske dokumentacije da bi dobili jasan uvid u to šta bi se moglo poboljšati i na koji način.

Dobar deo ovog posla je usmeren na učenje osoblja da koristi BIM kako bi pojednostavili i poboljšali saradnju na projektu. Moreno i njene kolege, uključujući Dejvida Avilu, arhitektu saradnika i menadžera kancelarije firme Luis Vidal + architects u Čileu, ciljali su da poboljšaju efikasnost razvijanjem normi koje se tiču kanala komunikacije i naglašavanjem potrebe za jedinstvenom, centralnom tačkom koordinacije za različite organizacije u okviru projektnih timova.

Rad na ovim problemima u realnom vremenu tokom projekta Matta Sur, a zatim i naknadna analiza urađenog, pružili su neprocenjiv uvid u to kako prevesti firmu da radi po BIM tehnologiji. „Za nas je to bilo kao slika pre i posle“, kaže Moreno.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa programima Revit i Navisworks ili sa BIM tehnologijom možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Napredna tehnologija i povezani tokovi rada pokreću inovacije u stop-motion animaciji

U doba socijalne distance i naređenja da ostanete kod kuće, potražnja za zabavom nije nestala – eksplodirala je. Ljudi širom sveta, sa više vremena na raspolaganju, traže sveže priče, nove žanrove i ubedljivija iskustva.

U ovakvom okruženju, nagrađivani studio za animaciju LAIKA se ističe sa svojom zadivljujućom produkcijom i jedinstvenom estetikom ručne izrade.

Ova kompanija je usvojila napredne tehnologije koje spajaju stvarni i digitalni svet kako bi bolje koordinisala produkcije koje uključuju stotine umetnika, hiljade snimaka i složene rasporede tokom više godina.

Posao iz ljubavi

Danas se većina studija za animaciju sasvim oslanja na digitalne vizuelne efekte, koristeći softver za sve od pretprodukcije do dizajna, montiranja i animiranja likova.

Ali daleko od Holivuda, studio LAIKA sa sedištem u Portlandu, u Oregonu, sinonim je za ručno rađeni zanatski šarm stop-motion animacije.

Kompanija je poznata po svojim filmovima nominovanim za nagradu Oskar: Missing Link, Kubo and the Two Strings, The Boxtrolls, ParaNorman i Coraline.

„Stop-motion je jedna od najranijih tehnika za pravljenje filmova“, kaže Stiv Emerson, VFX supervizor u studiju LAIKA. „Koristi stvarne fizičke scenografije i prave lutke kojima se manipuliše na veoma suptilne načine u pojedinačnim kadrovima. I sve se snima kamerom.“

Kada se puštaju uzastopno, stop-motion snimci formiraju animirane priče sa jedinstvenim toplim kvalitetom koji je teško postići digitalno.

„To je magična umetnička forma, ali je takođe vrlo tehnička i zahteva mnogo vremena“, kaže Emerson. „Svaki kadar zahteva mnogo razmišljanja i truda. Tako da spajamo CGI sa našom produkcijom – jer na kraju dana želimo da iskoristimo najbolje iz oba sveta.“

Pogledajte video (30 sek) da biste videli jedinstvene, ručno izrađene tvorevine studija LAIKA, uključujući džinovski kostur visoko skoro 5 metara, napravljen za film Kubo and the Two Strings, koji je osvojio nagradu BAFTA. Ljubaznošću LAIKA.

Pravljenje likova

Naravno, produkcija počinje sa lutkama: „Sve počinje na papiru, od 2D umetnosti“, kaže Emerson, onda se lik pretvara u digitalnu skulpturu pomoću softvera Maya.

„Kada odobri režiser, predaje se timu za armaturu kako bi napravio skelet u telu lutke, koji omogućava animatorima da kontrolišu i postavljaju kadar po kadar.

Korišćenjem softvera Inventor, oni pregledaju modularne komponente iz naše biblioteke da bi videli šta im je potrebno, u smislu stvari kao što su kuglice, utičnice i zglobovi kako bi napravili datu armaturu ili ako treba nešto da naprave po meri.

„Na kraju, dosta armatura je spoj modularnih i prilagođenih komponenti“, nastavlja Emerson. „Neko će zalemiti te komponente kako bi napravio armaturu i stavio je u lepu, udobnu silikonsku navlaku da bi pokrenuo lutkine pokrete.“

Ukupno je potrebno oko devet meseci za proizvodnju lutke, od trenutka kada režiser odobri dizajn digitalnog lika do lutke spremne za animaciju koja se iznosi na snimanje.

Alati napredne tehnologije pomeraju granice umetnosti

Sa filmom Coraline iz 2009. godine, studio LAIKA počinje da koristi 3D štampu kako bi se napravili izrazi lica za likove iz filma.

Ova pojedinačna lica se postavljaju na lutke, jedno za drugim, kako bi oživeli likove u stop-motion procesu animacije.

„Koristimo softver Maya kako bismo stvorili na hiljade izraza lica“, kaže Emerson. „Onda, umesto da kliknu render na kraju pravljenja elementa, naši animatori samo kliknu komandu štampaj.”

Kada je potreban novi izraz lica, ovaj prilagođeni proces proizvodnje daje animatorima mogućnost da naprave novo lice za jedan dan. Za film Missing Link iz 2019. godine studio LAIKA je 3D štampom napravio više od 100.000 unikatnih izraza lica.

Kao dodatak ručno izrađenim neverovatno detaljnim lutkama i scenografijama, tim za vizuelne efekte ih takođe pravi virtuelno.

Vizuelni efekti su napravljeni tako da odražavaju kvalitet ručne izrade fizičkog dizajna, u saradnji sa istim umetnicima koji su napravili fizičke elemente. „Uz CGI, možemo da odemo dalje od onoga što je moguće u fizičkom svetu – i u kombinovanju sa stop-motion animacijom, naši filmovi ne gube svoju jedinstvenost i umetničku estetiku“, kaže Emerson.

Balansiranje između stvarnog i virtuelnog

„Posle izrade scenarija, pravimo knjigu snimanja, stvaramo animatiku, proizvodimo digitalne i fizičke objekte i na kraju snimamo scene sa fizičkim objektima na sceni“, kaže Emerson. „Onda obično dodamo digitalne elemente i na kraju digitalno sastavljamo kompletan snimak.“

Za svaki pojedinačni element filma tim studija LAIKA donosi svesnu odluku da li će biti kreiran digitalno ili ručno – ono što je pre svega umetnički izbor vođen potrebama priče.

Tokom godina studio LAIKA je razvio niz pravila oko toga šta treba da bude stvarno ili digitalno: „Ukoliko se radi o glavnom junaku ili liku koji govori, oni su skoro uvek ručno animirane stop-motion lutke“, kaže Emerson.

„Ali kada izađemo iz neposrednog okruženja, van delokruga junaka i svega što dodiruje lik koji je u fokusu snimka, pravila više ne važe. Želimo da kamerom snimimo što je više moguće. Radimo to do tačke gde počinje da nam ponestaje resursa i to već utiče na vizije pisca i reditelja. Tu ulazim u diskusiju da procenim opcije za vizuelne efekte.

 Pogledajte video (1:15 min) da biste videli kako je napravljeno izvođenje lika sa ručno animiranim stop-motion lutkama i spojeno sa digitalnim elementima kako bi se završio snimak. Ljubaznošću LAIKA.

Velike produkcije, izazovi složene koordinacije

Spoj fizičkog i digitalnog snimanja filmova studija LAIKA čini da je svaka produkcija veliki, složeni zadatak – uključujući na stotine umetnika i hiljade snimaka, tokom više godina.

Da bi se to uspešno izvelo, potrebna je ogromna koordinacija. „Za to koristimo Shotgun”, kaže Emerson. „Usvojili smo Shotgun posle filma Coraline i iskreno, ne znam kako smo živeli bez njega. Imali smo kartice 3x5 na tablama od plute, Microsoft projekte, Excel tabele i rasporede. Informacije su bile na sve strane. On nam je sve promenio“.

Studio LAIKA je napravio efikasan proizvodni proces rada pomoću softvera Shotgun, praćenjem digitalne i fizičke proizvodnje na hiljade elemenata – od sitnih rekvizita do čitavih scenografija – i koordinisanjem napora svih ljudi koji učestvuju.

Studio je počeo da koristi mogućnost Generative Scheduling u softveru Shotgun, koja koristi mašinsko učenje da generiše i testira rasporede scenarija koji su zasnovani na potrebama produkcije.

„Pošto su generisani rasporedi veoma optimizovani, oni ne traće ni sekundu ničijeg vremena“, kaže Emerson. Za planiranja narednog filma na kome studio radi, tim koristi generativan raspored koji za samo nekoliko minuta niveliše u rasporedu 12.000 zadataka koji dolaze iz 60 različitih izvora.

Nove tehnologije nude više umetničke slobode

Emerson takođe predviđa korišćenje novih tehnologija kao što je veštačka inteligencija, koja će studiju LAIKA pomoći da dalje spaja fizičke i digitalne aspekte produkcije.

„Koristimo neke prilično lude sisteme rigovanja kako bismo dobili prirodno iznijansirana izvođenja od ovih lutaka“, on kaže. „Navedemo mašinu da prepozna rigove, da bismo mogli da ih prebojimo u postprodukciji i efikasno napravimo mat – mislim da je to put kojim smo krenuli. Pokušavamo da eliminišemo zadatke za koje umetnici baš i ne vole“.

Proširena stvarnost je još jedan alat koji pomaže da se pomere granice. „U stop-motion animaciji nikad nema dovoljno lutaka ili scenografija“, kaže Emerson.

Pošto imamo ograničen vremenski rok da se film završi, često moramo da snimamo izvođenje ispred zelenog platna. Proširena stvarnost znači mogućnost da imamo digitalnu reprezentaciju tih scenografija, postavimo lutku i onda uklonimo zeleno platno sa scene i prikažemo režiseru kakva će biti kompozicija kadra. To bi promenilo sve.“

I kako studio planira naredne filmove, tim LAIKA uvek pokušava da podigne standarde kreativnosti. „Želimo da istražimo granice stop-motion animacije“, kaže Emerson. „Kako možemo da je napravimo zaista izuzetnom i vizuelno iznad svega što je publika ranije iskusila?“

Integrisanjem tehnologije u proizvodni proces, LAIKA svojim umetnicima nudi više slobode da sanjaju u svežim pričama i inovativnim iskustvima za kojima publika žudi – i učini ih većim, bogatijim i imerzivnijim.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa programima Maya i Inventor, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Sa ponosom objavljujemo da je TeamCAD još jednom prepoznat kao vodeća kompanija u svojoj industriji. Ove godine smo osvojili priznanja u nekoliko različitih kategorija:

1. Prestižnu Autodesk Partner Excellence nagradu za 2021. godinu za najveći rast u prodaji Autodesk rešenja za visokogradnju i niskogradnju na teritoriji Istočne Evrope koja obuhvata i Jadransku regiju, Poljsku, Češku republiku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku.

Ova nagrada je rezultat timskog napora da pomognemo našim klijentima da rade koristeći najnovije tehnologije i najbolje moguće programe, što nas vodi do sve boljih dostignuća u građevinskoj industriji. 

2. Naš direktor Slobodan Lazić osvojio je Autodesk Partner Excellence nagradu za 2021. godinu u kategoriji Cloud Sales Hero. Nagrada se dodeljuje prodavcima čije su veštine i znanje u protekloj godini najviše doprinele razvoju prodaje Cloud-a. 

3. Vladimir Guteša, naš direktor razvoja, proglašen je za jednog od 4 najbolja konsultanta godine za rešenja na Autodesk Forge platformi. 

Čestitamo na ovim sjajnim dostignućima!