VESTI

Building Information Modeling (BIM), ili modelovanje informacija o zgradama, kao proces implementiran u određeni radni tok sa sobom nosi veliki broj benefita. Kada se takvi benefiti analiziraju, fokus je većinom usmeren na one koji se pojavljuju u okviru projektne faze određenog objekta, te se na ovaj način, često, zanemaruju dobrobiti koje se manifestuju u okviru faza planiranja i izgradnje. Iz tog razloga u okviru ovog teksta biće analizirani upravo ti benefiti, kako bi se ispravno spoznale sve BIM prednosti. 

Efikasno planiranje predstavlja temelj svakog uspešnog projekta, i ukoliko se ovoj fazi posveti dovoljno energije postižu se brojne koristi kao što su optimizacija resursa, smanjenje troškova i vremena izgradnje i povećanje opšteg kvaliteta projekta. Sve navedene koristi postižu se na nekoliko načina: 

• Izrada detaljnog BIM modela: upotreba detaljnog digitalnog modela koji sadrži informacije o geometriji, materijalima i njihovim količinama planerima omogućava precizno upravljanje troškovima i budžetiranje projekta. Informacije ovog karaktera od neprocenjive su važnosti za svakoga ko se bavi planiranjem projekta, pri čemu BIM omogućava upravo njihovu laku dostupnost i integrisanost (sve na jednom mestu). 
• Analize i simulacije:  uz prethodno kreiran kvalitetan digitalni model, u BIM okruženju omogućeno je i izvođenje različitih analiza i simulacija. Ovde se prvenstveno misli na analize performansi objekta kao i na 4D simulacije (sa dimenzijom vremena) i 5D simulacije (sa dimenzijom vremena i troškova) koje su od velike važnosti za planiranje troškova, definisanje vremenskih rokova i analizu rizika. Prepoznavanje rizika i potencijalnih konflikata u ranoj fazi projekta predstavlja jedan od osnovnih planerskih zadataka jer omogućava pripremu strategije za rešavanje problema prepoznatih kroz analize i simulacije. 

Izvođenje, odnosno izgradnja objekta predstavlja veoma izazovnu fazu svakog projekta, čiji je uticaj na ukupan tok i uspešnost od izuzetnog značaja. Upravo BIM nam na sledeće načine može pomoći da ova faza prođe što efikasnije: 

• Upotreba detaljnog BIM modela kao izvora dokumentacije za izvođenje: detaljan digitalni model pomenut u tekstu ranije, osim što nam pruža mogućnost boljeg planiranja, pruža takođe i dobru bazu za generisanje kvalitetne izvođačke dokumentacije. Kvalitet 2D dokumenta generisanog iz 3D modela višestruko je veći od kvaliteta dokumenta koji je originalno generisan u 2D okruženju. Na ovaj način BIM okruženje pomaže u kreiranju tačne i precizne dokumentacije za izvođenje. Takođe, upravljanje resursima i materijalom uz pomoć digitalnog modela u mnogome je olakšano, pa su samim tim smanjene mogućnosti da potrebnog materijala na izvođenju nema ili da materijal kasni. 
• Koordinacija različitih disciplina na projektu: jedan od osnovnih izvođačkih problema predstavlja i međusobnu koordinisanost različitih struka i disciplina na projektu. BIM okruženje sa svojim alatima omogućava da modeli iz kojih dokumentacija nastaje budu međusobno koordinisani i uklopljeni u jednu funkcionalnu celinu. Na ovaj način smanjuje se potreba za prepravkama na izvođenju koje mogu znatno uticati na povećanje troškova i kašnjenja. 
• Vizualizacija i simulacija: pomoću softverskih simulacija jednostavno se u toku izvođenja može vršiti praćenje tempa radova kao i provera planiranog rasporeda, kako usled grešaka ne bi došlo do slučajnih preklapanja. 

U današnjem složenom građevinskom okruženju BIM tehnologija postaje nezaobilazna tačka za postizanje efikasnijeg planiranja i izvođenja projekata. Kroz detaljno modelovanje, unapređenu koordinaciju, optimizaciju resursa i komunikaciju, BIM omogućava svim učesnicima u građevinskom procesu da ostvare poboljšane rezultate i na taj način postignu veću konkurentnost na tržištu.

Autor: Aleksa Mandić, Master inženjer mašinstva, Autodesk Medior AEC Application Engineer

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa najboljim praksama u planiranju i izgradnji ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Autodesk je objavio sporazum o interoperabilnosti sa Nemetschek Grupom radi poboljšanja otvorene saradnje i efikasnosti za industrije arhitekture, inženjeringa, građevinarstva i operacija (AECO) te medija i zabave (M&E). Sporazum će poboljšati postojeću interoperabilnost između cloud i desktop proizvoda dve kompanije i unaprediti fluidnu razmenu informacija između rešenja.

Bilo da se radi o izgradnji zgrada ili autoputeva ili proizvodnji medijskih sredstava, rad sa alatima povezanim u oblaku pokreće automatizaciju i otključava dragocene uvide za bolje odluke tokom svake etape projekta. Međutim, ljudi, procesi i podaci često su izolovani zbog nekompatibilnosti softvera i fajlova, što rezultira neefikasnim radnim procesima.

„Autodesk je čvrsto posvećen izgradnji otvorenih, integrisanih rešenja baziranih na oblaku za naše klijente koja otključavaju podatke i povezuju timove na projektima“, rekla je Ejmi Bunsel (Amy Bunszel), izvršna potpredsednica za rešenja arhitekture, inženjeringa i građevinarstva u Autodesku. „Proširenje Autodeskovih cloud i desktop rešenja sa Nemetschek interoperabilnošću je veliki korak ka optimizaciji radnih procesa naših klijenata i pomoći u postizanju boljih ishoda projekata.“

Optimizacija radnih procesa između Autodeska i Nemetscheka omogućiće podacima da se lakše prenose s jedne cloud platforme ili desktop aplikacije na drugu tako da detalji stignu do pravih ljudi u pravo vreme. Interoperabilnost je omogućena zahvaljujući Autodesk Platform Services (APS), skupom otvorenih aplikacijskih programskih interfejsa (API) i web servisa, koji omogućavaju Nemetschekovom dTwinu, Bluebeam Cloud-u, BIMcloud-u i BIMplus-u da se povežu sa Autodeskovim industrijskim oblacima — Forma, Fusion i Flow — i dizajnerskim rešenjima. To će omogućiti klijentima i partnerima da povežu svoje podatke i sposobnosti između odgovarajućih rešenja kako bi korisnici mogli da se fokusiraju na optimizaciju svojih projekata sa automatizacijom, AI i uvidima.

Ovaj sporazum o interoperabilnosti demonstrira stalnu posvećenost integraciji i otvorenim industrijskim standardima, kao što je openBIM od buildingSMART-a, koji proširuje prednosti BIM-a (Building Information Modeling) poboljšavajući pristupačnost, upotrebljivost, upravljanje i održivost digitalnih podataka. Stvaranjem ekosistema bez barijera za saradnju, timovi mogu raditi sa istim digitalnim modelom na tzv. "end-to-end" radnim procesima.

„Podrška za openBIM, interoperabilnost i otvorene industrijske standarde duboko je ukorenjena u DNK Nemetschek Grupe“, rekao je Mark Nezet (Marc Nézet), glavni strategijski direktor Nemetschek Grupe. „Naš sporazum o interoperabilnosti sa Autodeskom je istorijski korak koji će klijentima omogućiti da rade u bilo kojem projektantskom okruženju i sa bilo kojim softverskim ekosistemom, što će u konačnici rezultirati bolje izgrađenim svetom.“

Prema uslovima sporazuma, Autodesk i Nemetschek Grupa će pružiti uzajamni pristup svojim API-ima (aplikacijski programski interfejsima) i industrijskim oblacima, čime će se programerima omogućiti pristup Autodeskovim rešenjima uključujući AutoCAD, Revit, 3ds Max i Maya, kao i Autodesk Forma i Autodesk Construction Cloud, slično Nemetschekovim rešenjima uključujući Allplan, Archicad, Bluebeam, Maxon One, Vectorworks, kao i relevantne cloud platforme Nemetscheka. To će omogućiti ovim kompanijama da poboljšaju postojeću razmenu podataka i otvore nove radne procese orijentisane na podatke koji obuhvataju najrazličitije discipline i industrije.

TeamCAD od samog početka zasniva svoje aplikacije i aplikacije razvijene za klijente na Autodesk Platform Services (APS) platformi, ranije poznatoj kao Autodesk Forge i jedna je od malobrojnih kompanija u Evropi koja je serifikovani Autodesk Platform Services Partner i jedini partner u Jugoistočnoj Evropi. 

Pogledajte, neke od aplikacija koje smo razvili na APS-u:

Projekat PavleS - "Najpametnija zgrada" u Srbiji

Xella BIM Web Katalog

BIM Real Estate (BRE)

SAD NOVI BAZAAR digitalni blizanac

Nakon finalizacije svih radova i početka upotrebe, objekat počinje uslovno rečeno da „stari’’. Ova činjenica nam iziskuje održavanje od prvog dana. Najčešće upotrebljen termin je Facility Management.

Kako nam se dizajn konstrukcije bliži kraju, sledeći korak je dizajn svih neophodnih sistema koji nam pružaju potrebne usluge, a to su električna infrastruktura, voda, zaštita od požara, sigurnost itd. Svi ovi elementi su segmenti za sebe, ali na kraju sačinjavaju sveukupnu celinu koja grupiše objekat u jedan sistem, i on zahteva održavanje. Sa stanovišta održavanja možemo ih podeliti na one koji su od vitalnog značaja i one koji su manjeg prioriteta. 

Na osnovu toga navešćemo faktore za efikasno održavanje: 

• Formiranje timova 
• Grafička dokumentacija 
• Izbor softvera i kreiranje baze podataka 
• Određivanje budžeta za određeni vremenski interval 
• Zakonska regulativa 

Facility Management možemo podeliti na dve kategorije, a to su Teško i Lako održavanje i održivost objekta. 

Pod Teško održavanje ćemo uvrstiti sve neophodne radove na vodovodnim instalacijama, grejnim, ventilacionim sistemima ili električne instalacije, preciznije rečeno, ono obuhvata sve segmente koji čine objekat kao celinu. 

Pod Lakim održavanjem navodimo delatnosti kao što su: usluge očuvanja, računovodstvo, ugostiteljstvo, obezbeđenje i održavanje terena, tačnije svakodnevne usluge i delatnosti gde je čovek glavni faktor u održavanju. 

Sve navedeno, kreirano pomoću BIM tehnologije, daje nam mogućnost da se ne zaustavljamo na konstrukciji, arhitektonskom ili mašinskom delu, već da nakon gotovog projekta nastavimo upotrebu BIM-a. 

Na ovaj način omogućavamo spoj geometrijskih i negeometrijskih informacija, jer nam primena BIM tehnologije dozvoljava digitalizaciju objekta, ali i celog procesa budućeg održavanja.

Vreme je ključan faktor u svakodnevnoj upotrebi jednog objekta, a ono nam daje informaciju da li unutar njega treba da modifikujemo neki segment, celinu ili možda samo da ga održavamo u stanju kakvo je i predviđeno. Svakako, zajednički faktori održavanja su da neke segmente održavamo preventivno, a pojedine iz određenih razloga moramo vraćati u zahtevanu funkcionalnost - daćemo kao primer vremenske nepogode.  

Istraživanja su pokazala da je životni vek objekta između 30 i 50 godina, ako uzmemo u obzir sve vitalne segmente. Nakon ovog perioda se pretpostavlja potreba za rekonstrukcijom objekta. Savremene tehnologije i digitalizacija nam svakako pomažu u efikasnijem održavanju i pravovremenom dobijanju neophodnih informacija. Sve informacije grupisane na jednom mestu možemo nazvati priručnikom kako pravilno upravljati svim elementima jednog objekta, kako skratiti (izbeći) vreme popravke, sanacije i modifikacije. Dokumentovano renoviranje objekta nam olakšava svaku buduću izmenu, bila ona vanredna ili predviđena. 

Shodno tome, ispravnim načinom vođenja svih podataka ne dozvoljavamo prikupljanje suvišnih informacija koje vremenom mogu postati nepouzdane. 

Određeni zahtevi za informacijama nam se pojavljuju uporedo sa kreiranjem konstrukcije i tokom projektovanja, dok imamo unapred definisane zahteve koji se podrazumevaju kod gotovo svakog građevinskog objekta. 

Daćemo za primer da nam BIM omogućava evidentiranje do tih detalja da imamo listu svih dodatno ugrađenih i montiranih elemenata, a potom i njihov model, serijski broj, ime proizvođača, evidencioni broj u sklopu objekta i sve slično što zahteva evidenciju.  

Održivost i održavanje je u SAD prošlo i standardizaciju nazvanu COBie (Građevinske operacije i Razmena informacija o zgradama). 

Tehnologija u održivosti i održavanju objektima uključuje i druge softverske sisteme. 

BIM tehnologija je direktna veza ili ‘’most’’ u kolaboraciji objekta sa pratećim uređajima za održavanje. Ogromne količine podataka generišu izgrađeni objekti putem senzora, Wi-Fi-a, brojila, merača i pametnih uređaja.

TeamCAD je, recimo, u okviru projekta PavleS razvio aplikaciju i uspostavio čitav sistem senzora i servera koji su Tehničku školu „Pavle Savić“ iz Novog Sada doveli tehnološke transformacije - od obične srednje škole postala je jedan veliki pametan objekat koji može da pružiti mnoštvo korisnih informacija kombinujući informacije dobijene od senzora sa BIM podacima.  

Kada je tržištu predstavljen projekat PavleS, prvi modul je omogućavao analizu korišćenih prostorija, kombinujući informacije BIM modela sa informacijama koje daju senzori pokreta. Na jednostavan način se dobijaju podaci o tome koje prostorije nisu korišćene od poslednjeg čišćenja, pa ih nije potrebno ponovo čistiti, što štedi vreme, trud i novac. 

Postoji i modul koji daje uvid u temperature u svakoj prostoriji, što omogućava da se isključuju nepotrebna rashladna ili grejna tela u praznim prostorijama i održava optimalna temperatura bez nepotrebnih troškova. Ovaj sistem omogućava jednostavno upravljanje zgradama velike kvadrature, a dodavanje različitih modula može dodatno da proširi njegove mogućnosti i tako obezbedi bolje održavanje objekata. 

Od skoro je pridodat i Modul za prikaz statusa prozora – za prostorije koje su opremljene odgovarajućim senzorima prikazuje koji prozori su otvoreni (crvena boja), a koji zatvoreni (zelena boja). Na taj način, pre oluje vremenskih nepogoda, možete lako da zaštitite imovinu u svom objektu. 

Tu je i Modul za upozorenja – svi korisnici koji imaju pristup aplikaciji PavleS mogu da se registruju na Telegram kanal preko kog će dobijati upozorenja na vremenske neprilike. Kada Svetska metereološka organizacija izda upozorenje na vremensku nepogodu, registrovanim korisnicima će stići upozorenje, nakon čega se praćenjem uputstva mogu proveriti informacije sa senzora koji mogu pomoći da se blagovremeno reaguje i spreči materijalna šteta.  

Sve navedeno u tekstu nije krajnja mogućnost upotrebe, održavanje objekata konstantno napreduje, ali se i prilagođava svakom objektu i potrebama za njegovo predviđeno funkcionisanje.

Autor: Bojan Uskoković, inženjer pejzažne arhitekture, BIM modelar

Ukoliko vas zanima BIM implementacija, projektat PavleS ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

TeamCAD je sponzor još jedne MeetUp konferencije portala Gradnja pod nazivom "DesignBiz: Kreativnost u biznisu"

Fokus konferencije je na tome kako da arhitekte i dizajneri enterijera mogu diverzifikovati svoje poslovanje, kako da uče na greškama, kao i da pronađu ravnotežu između kreativne i poslovne strane profesije, ličnih afiniteta i potreba tržišta.

Direktor razvoja TeamCAD-a, Vladimir Guteša, je na ovom događaju predstavio PavleS projekat, najnovije module i mogućnosti celog pametnog sistema za održavanje zgrada koji se zasniva na senzorima i veštačkoj inteligenciji.

Pored aktuelnog projekta PavleS, predstavljeni su i prethodni projekti BIM Real Estate (BRE), Xella BIM Web katalog, digitalni blizanac poslovno tržnog centra “SAD NOVI BAZZAR”, zasnovani na BIM modelima kojima je kroz pomenute web aplikacije data nova svrha.

Za više detalja o projektu PavleS posetite ovu stranu.

Uključivanje BIM-a u građevinsku industriju zahteva temeljnu analizu pravnih i ugovornih okvira. Rešavanje pitanja vlasništva nad podacima, ažuriranje ugovora kako bi se prilagodili zahtevima BIM-a, i osiguranje usaglašenosti sa industrijskim standardima su samo neki od koraka ka snalaženju na složenom terenu pravnih razmatranja u oblasti modeliranja informacija o zgradama.

Domaće zakonodavstvo je propisalo mnoge smernice i procedure za vođenje ugovora u građevinskim projektima, što može delovati zadovoljavajuće, ali to je ipak samo deo priče i daleko je od potpunog rešenja.  

BIM tehnologija je obuhvaćena samo u okviru Zakona o planiranju i izgradnji, konkretno članom 91(s9), koji nalaže da se “dokumentacija za objekte preko 10.000 m2 bruto razvijene građevinske površine obavezno izrađuje u BIM tehnologiji”.   

Početak primene ovog zakona predviđen je tek za 2028. godinu, kako bi projеktni biroi imali vremena da se pripreme i obezbede nеophodnu oprеmu. Uprkos tome što se značaj BIM tehnologije ubrzano razvija u svim oblastima, naše zakonodavstvo tek sada uzima u obzir sav potencijal primene BIM tehnologije u javnom sektoru.  

Implementacija BIM tehnologije se čini neizbežnom, nepovratnom i nezaustavljivom. Baš kao što je nekadašnja CAD tehnologija zamenila ručno crtanje, tako sve više korisnika u arhitektonskim biroima i građevinskim firmama prelazi na BIM. 

Pored Zakona o planiranju i izgradnji, BIM može biti značajna stavka u okviru Zakona o održavanju infrastrukturе, koji je još uvek u izradi.  

Kako je navedeno u izjavi ministra, kroz ovaj zakon će „biti određena zakonska obaveza da se odvaja određeni procenat od budžeta za održavanje svakog infrastrukturnog objеkta”. BIM modeli objekata su upravo oni koji će olakšati proces održavanja kroz efikasno praćenje stanja objekta tokom vremena, što dovodi i do smanjena troškova popravki. Integracija BIM-a sa softverom za upravljanje imovinom omogućava automatsko ažuriranje podataka o objektu, olakšavajući upravljanje infrastrukturom na duže staze.  

Usvajanje BIM tehnologija sa sobom povlači pravne izazove, posebno u pogledu upravljanja modelima, prava intelektualne svojine, kao i odgovornosti i vlasništva nad procesom BIM-a, i krajnjim proizvodom. Ove nedoumice moraju biti rešene kako bi se omogućila saradnja bez nepovoljnih pravnih posledica. Postojeći BIM standardi koje propisuje Međunarodna organizacija za standardizaciju, a Institut za standardizaciju Srbije adaptira za domaće tržište, su dobar temelj za uspešno i ispravno izvođenje projekata. Usklađivanjem ugovornih obaveza sa industrijskim standardima, zainteresovane strane stvaraju zajedničko razumevanje kvaliteta i performansi neophodnih za uspeh BIM-a.

Autor: Tara Badnjar, Junior AEC Application Specialist

Ukoliko vas zanima Autodesk Revit, BIM implementacija ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Tokom marta meseca realizovana je online napredna obuka „Revit Architecture“ za članove i članice Strukovne komore arhitekata IKCG. 

Status uspešno savladane obuke su stekli svi učesnici obuke, ukupno njih 20. Teme na naprednoj obuci su u najvećoj meri obrađivale razne varijacije u delu „Revit Families“. Takođe, upoznavanje sa raznim tipovima tabela je bila još jedna od ključnih tema obuke. Osvrnuli smo se i na pitanja vezana za kreiranje terena, stepeništa, ograde, zid zavese i drugih.

Ovim putem želimo da se zahvalimo Inženjerskoj komori Crne Gore na ukazanom poverenju i polaznicima koji su svojim zalaganjem i učešćem doprineli uspešnoj realizaciji obuke.

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom Revit ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.