VESTI

Tokom izrade projekta i njegove tehničke dokumentacije vrlo važan faktor nam je postavljanje dokumenata na pravo mesto i sortiranje po neophodnom redosledu. Cilj nam je da u svakom momentu imamo precizno, pravovremeno rešenje u što moguće kraćem vremenskom periodu, a tu je i efikasnost.

Robusna konvencija imenovanja je suštinska komponenta svakog BIM projekta. Ona uspostavlja standardizovani pristup imenovanju datoteka, elemenata i parametara unutar BIM modela. Ovaj način nam za uzvrat podstiče niz prednosti tokom životnog ciklusa projekta. Navešćemo sve ključne prednosti implementacije BIM konvencije o imenovanju. 

- Poboljšana je jasnoća i organizacija jer olakšava identifikaciju, lokaciju i razumevanje elemenata unutar projekta.  

- Saradnja je pojednostavljena. Standardizovana imenovanja u različitim disciplinama smanjuju greške i zabune, omogućava nam da svi uključeni u projekat poseduju jasno razumevanje svih informacija, čak i kada nisu iz njihove struke. 

- Efikasnost toka posla. Jasna i koncizna imena omogućavaju lako pretraživanje, filtriranje i sortiranje datoteka, štedeći nam dragoceno vreme i resurse. 

- Smanjene greške i propusti. Dobro definisana konvencija o imenovanju ublažava rizik od nesporazuma i grešaka tokom razmene podataka između učesnika unutar projekta. 

Da bi smo uspostavili efikasnu konvenciju imenovanja, potrebno je da razmotrimo profesionalne preporuke, pa ćemo ih navesti:

• Opisna struktura: Imena treba jasno da prenose tip, funkciju i relevantne atribute elemenata. 
• Ključna doslednost: Uspostavljamo skup pravila i pridržavamo im se tokom celog projekta. 
• Strateška upotreba skraćenica: Uobičajene skraćenice uz zadržavanje jasnoće termina.  

• Alfanumerički znakovi: Ograničimo imena na alfanumeričke znakove, donju crtu i srednju crtu, da bi osigurali kompatibilnost sa različitim BIM softverskim rešenjima.  

• Integrisanje hijerarhije projekta: Postavljamo strukturu projekta unutar konvencije za intuitivnije iskustvo navigacije.  

U praksi se pokazalo da projektni timovi prateći sve navedene parametre bolje optimizuju tačnu i pravovremenu isporuku projekta. 

Na osnovu sledećeg primera vidimo idealan tip imenovanja: 

ISO 19650 

Neophodno je da se osvrnemo na usvojeni ISO 19650 Standard. Naprednija upotreba BIM rešenja ne zaobilazi ovu navedenu standardizaciju. Navešćemo nekoliko pravila:

• Apsolutno je potrebno izbegavati upotrebu specijalnih karaktera (\ / : * ? “ < > | [ ] & $ , . { } @). 

• Razmaci jedino između reči su prihvatljivi. 

• Za specifično odvajanje elemenata potrebno je koristiti jedino crte “–” i “_”. 

• Putanja foldera ne treba ukupno da prelazi više od 260 karaktera (C:\Users\BIM...) 

• Korišćenje sekvencionalnog brojanja (01, 02, 03...) 
• Kada delimo datoteke sa zainteresovanim stranama ili arhiviramo datoteke u sistemu, uključimo datum u naziv datoteke ako datoteka nema identifikator verzije. 

 A

Autodesk Construction Cloud je jedan od dobrih strateških rešenja prilikom vođenja evidencije celokupne dokumentacije projekata.  

Pridržavanjem ovakvog načina imenovanja lakše dolazimo do boljih ideja za smisleniji naziv dokumenta, tako da ujedno imamo sve neophodne informacije ,a takođe da bude dovoljno kratak da pri prvom pogledu na dokument znamo šta predstavlja. 

Autor: Bojan Uskoković, inženjer pejzažne arhitekture, BIM modelar

Ukoliko vas zanima Autodesk Construction Cloud, BIM implementacija ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Generativna veštačka inteligencija (AI) sve više postaje neophodna u industrijama kao što su: arhitektura, inženjering, građevinarstvo, dizajn, proizvodnja, mediji i zabava, transformišući procese i podstičući inovacije.

Da bi se generativna AI efikasno integrisala u organizacije, izvršni direktori moraju voditi računa o ključnim aspektima kao što su jasno definisani ciljevi, snažne strategije upravljanja podacima, strukture upravljanja i podsticanje eksperimentalnog načina razmišljanja. Obrazovanje i usavršavanje zaposlenih takođe su ključni za olakšavanje usvajanja i osiguranje širokog razumevanja prednosti veštačke inteligencije.

U sektorima u kojima generativna AI ostvaruje značajne pomake, izvršni direktori su na čelu osiguravanja njenog nesmetanog integrisanja od samog početka, uz temeljnu obuku. Iskorišćavanjem simbiotskog odnosa između ljudske ekspertize i sposobnosti AI, kompanije mogu skratiti vremenske okvire za inovacije i povećati produktivnost.

S obzirom na to da 66% lidera u industriji dizajna i proizvodnje prepoznaje esencijalnu ulogu veštačke inteligencije u skorijoj budućnosti, efikasno implementiranje generativne AI postaje imperativ za ostanak konkurentnog i osnaživanje radne snage.

Ključne strategije za uspešnu implementaciju veštačke inteligencije uključuju:

1. Definišite svoje ciljeve

Kompanije moraju jasno artikulisati svoje poslovne ciljeve i koristiti prošle podatke kako bi informisali AI alate. Razumevanjem gde su bili i kuda žele da idu, organizacije mogu strukturirati sistematski pristup za inkorporiranje sposobnosti AI, što dovodi do bržeg i preciznijeg ostvarivanja ciljeva.

2. Imajte odličnu strategiju upravljanja podacima 

Kvalitet podataka i efikasno upravljanje su ključni za napajanje AI alata. Investicije u infrastrukturu, politike upravljanja i izbegavanje zatvorenih sistema podataka su temeljni koraci. Podaci visokog kvaliteta osiguravaju da generativna AI ima neophodne informacije za ostvarivanje željenih rezultata.

3. Prihvatite strukturu upravljanja 

Uspostavljanje mehanizama upravljanja koji uključuju najvažnije donosioce odluka iz različitih departmana ubrzava dostavu vrednosti. Strukturirani pristup, poput AI Center of Excellence kompanije Autodesk, olakšava informisano donošenje odluka i upravljanje rizicima tokom procesa implementacije veštačke inteligencije.

4. Osigurajte podršku celokupne organizacije 

Prevazilaženje otpora prema usvajanju veštačke inteligencije zahteva obrazovanje zaposlenih o njenim prednostima i podsticanje kulture učenja i inovacija. Lideri imaju ključnu ulogu u ublažavanju strahova na radnom mestu i podsticanju eksperimentisanja. Strategije upravljanja promenama treba da usmere pažnju na usavršavanje zaposlenih i osnaživanje entuzijasta za veštačku inteligenciju unutar organizacije kako bi podržali napore usvajanja.

Dok organizacije prihvataju generativnu AI, važno je prepoznati njen transformacijski potencijal i ulagati u pripremu zaposlenih za budućnost koju pokreće veštačka inteligencija. Pravilnim pristupom, veštačka inteligencija može da podstakne inovacije, poboljša procese donošenja odluka i na kraju donese značajne koristi za poslovanje i društvo u celini.

Prema izveštaju State of Design and Make kompanije Autodesk  za 2024. godinu, poverenje u veštačku inteligenciju raste, signalizirajući rastuće priznavanje njenih vrednosti u različitim industrijama. Dok veštačka inteligencija nastavlja da se razvija, sve više će imati aktivnu ulogu u oblikovanju budućnosti rada, revolucionizaciji procesa i otključavanju novih mogućnosti za poslovanja širom sveta.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa Autodesk softverima ili kursevima, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

TeamCAD, ovlašćeni Autodesk trening centar, 11.6.2024. godine u 10 časova organizuje besplatan webinar „Autodesk Forma - Šta je novo?“. 

U poslednje vreme softver Autodesk forma je dobio više od 30 novih proširenja, mogućnosti i poboljšanja, pa će webinar obuhvatiti ključne izmene ove konstantno unapređujuće platforme. Osvrnućemo se na kolaboraciju sa drugim softverima, lako ćemo uočiti inovacije u analizama, a videćemo dokle je Forma došla sa proširenjem korisnih ekstenzija. Kreiranje kompleksnijih objekata unutar same platforme je obavezan segment u predstojećem webinaru, kao i ostale novosti koje ćemo prikazati. 

Tema: „„Autodesk Forma - Šta je novo?““

Vreme održavanja: u 10h
Planirano trajanje: 1h
Predavač: Bojan Uskoković, inženjer pejzažne arhitekture, BIM modelar

Učešće na webinaru je besplatno, a broj mesta ograničen.

Ukoliko ste zainteresovani da pratite webinar, molimo Vas da popunite FORMU.

Ovaj članak istražuje transformativni uticaj veštačke inteligencije (AI) i mašinskog učenja u proizvodnji, naglašavajući napredovanja u prediktivnom održavanju, kontroli kvaliteta i optimizaciji dizajna. Takođe, prikazuje ulogu softvera Autodesk Fusion u korišćenju ovih tehnologija, unapređenju procesa dizajna i pokretanju inovacija u proizvodnoj industriji.

Proizvodnja nije izuzetak na transformaciju koju veštačka inteligencija (AI) i mašinsko učenje podstiču u različitim oblastima. U savremenoj proizvodnji, integracija mašinskog učenja i veštačke inteligencije uvodi revoluciju u način na koji se proizvodi dizajniraju, proizvode i distribuiraju. Ovaj članak istražuje nekoliko načina na koje ove tehnologije utiču na industriju i kako Autodesk Fusion omogućava dizajnerima da u potpunosti iskoriste svoj potencijal.

Uticaj mašinskog učenja i veštačke inteligencije u proizvodnji

Sa stanovišta mašina, glavni način na koji AI utiče na proizvodnju je pojava predviđanja održavanja. U predviđanju održavanja, algoritmi mašinskog učenja analiziraju podatke sa senzora opreme kako bi predvideli kvarove pre nego što se pojave. Ovaj proaktivni pristup minimizira vreme zastoja i produžava životni vek mašina, što dovodi do uštede troškova i povećanja produktivnosti.

Kontrola kvaliteta je još jedna oblast koja doživljava značajne promene. Sistemi vizuelne inspekcije vođeni veštačkom inteligencijom koriste kamere i analizu slike da bi otkrili defekte sa većom preciznošću i brže od ljudskih inspektora. Ovo pomaže u poboljšanju kvaliteta proizvoda, smanjenju otpada i smanjenju potrebe za skupim povlačenjem proizvoda.

Na primer, proizvođači automobila su počeli da primenjuju sisteme vizuelne kontrole zasnovane na veštačkoj inteligenciji u svojim proizvodnim pogonima. Ovi sistemi koriste kamere visoke rezolucije i sofisticirane algoritme za obradu slike kako bi analizirali delove automobila, čak i na najmanje nedostatke — koje ljudsko oko često zanemaruje. Do sada, ova tehnologija je dramatično povećala stopu otkrivanja kvarova, poboljšavajući ukupan kvalitet vozila.

Iz perspektive dizajna, veštačka inteligencija i mašinsko učenje menjaju način na koji dizajneri integrišu proizvodna razmatranja u dizajn svojih proizvoda. Kroz napredne algoritme, veštačka inteligencija može da analizira bezbroj permutacija dizajna, uzimajući u obzir faktore kao što su svojstva materijala, metode proizvodnje, troškovi i vremenska ograničenja. Korišćenje ovih algoritama rezultira dizajnom koji je inovativan, funkcionalan i optimizovan za efikasnu proizvodnju.

Upotreba veštačke inteligencije kompanije Airbus u dizajniranju delova za svoje avione je primer kako kompanije koriste ovu tehnologiju. Konkretno, Airbus je koristio AI algoritme da istraži brojne varijacije dizajna za pregradnu ploču koja se koristi u avionu A320. Ovi algoritmi su razmatrali faktore kao što su težina, snaga, upotreba materijala i izvodljivost proizvodnje. Kao rezultat toga, novo dizajnirana pregradna ploča ne samo da je ispunila sve bezbednosne i funkcionalne zahteve, već je bila i 45% lakša od prethodnog dizajna.

Relevantnost Fusion-a u korišćenju mašinskog učenja i veštačke inteligencije

Autodesk Fusion je pionir u integraciji mašinskog učenja i veštačke inteligencije u proces proizvodnje i dizajna — upotrebom bogatog skupa alata koji koriste ove tehnologije za poboljšanje produktivnosti i inovacija.

Jedna od najvažnijih karakteristika softvera Autodesk Fusion su njegove mogućnosti generativnog dizajna. U ovom aspektu Fusion koristi veštačku inteligenciju za istraživanje širokog spektra dizajnerskih alternativa, optimizujući za specifične ciljeve kao što su minimalna masa ili smanjena upotreba materijala. Omogućava dizajnerima da unesu ciljeve dizajna, ograničenja i uslove — a zatim koriste veštačku inteligenciju da generišu brojne alternative dizajna.

Pored toga, Fusion nudi niz funkcija koje imaju koristi od mašinskog učenja i veštačke inteligencije, kao što je SPICE simulacija pritiskom na dugme, integrisani CAD i CAM, foto-realistično prikazivanje i FEA verifikacija. Ove karakteristike, koje pokreću mašinsko učenje i veštačka ineligencija zasnovano na cloud-u, omogućavaju optimizaciju topologije i oblika, doprinoseći efikasnijim i održivijim procesima dizajniranja​​.

Štaviše, mašinsko učenje u softveru Fusion se takođe proširuje na poboljšanje korisničkog iskustva. Analizom interakcija korisnika i obrazaca dizajna, Fusion se stalno razvija, poboljšavajući svoje karakteristike i upotrebljivost. Ova primena mašinskog učenja obezbeđuje da se koraci koji se ponavljaju u procesu dizajna svedu na minimum, omogućavajući dizajnerima da rade brže i efikasnije​​.

Nova paradigma u proizvodnji

Integracija mašinskog učenja i veštačke inteligencije u proizvodnju označava početak nove ere efikasnosti i inovacija. Ali kako možete na najbolji način da uvedete ove tehnologije u svoj radni tok i proizvodni proces? Na sreću, Fusion omogućava dizajnerima da iskoriste ovu tehnološku revoluciju kroz sveobuhvatan skup alata koji koriste moć veštačke inteligencije i mašinskog učenja. Kako potražnja za boljim i pristupačnijim proizvodima nastavlja da raste, upotreba ovih alata će postati sve važnija za proizvođače i dizajnere širom industrije.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom Autodesk Fusion ili kursevima, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Kako se približavamo 30. septembru 2024. podsećamo korisnike na završetak životnog veka podataka za BIM 360 Team, korisnici će redovno dobijati mejlove da ih podsete na ključne datume. Ovi mejlovi su zakazani za  30. maj, 27. jun, 30. avgust i 12. septembar. 

30. jun 2024:
• Desktop Connector se više neće povezivati sa BIM 360 Team i A360 Team.
• Datoteke BIM 360 će se promeniti i imati pristup samo za pregled.
• Korisnici mogu i dalje da preuzmu ili kopiraju BIM 360 Team datoteke korišćenjem alata Autodesk Replication Tool.

30. septembar 2024:
• Svi BIM 360 Team prozvodi biće povučeni, uključujući web servise i mobilne aplikacije.
• Korisnici će izgubiti pristup datotekama sačuvanim na BIM 360 Team ili A360 Team.

Korisnici mogu pogledati detaljan dokument sa čestim pitanjima za više informacija o razlozima za ovaj kraj životnog veka i preporuke za migraciju podataka koji se nalazi na Autodesk BIM 360 Team END OF LIFE.

Izvor: Autodesk

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa Autodesk softverima ili kursevima, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naziv „Zahtevi za razmenu informacija” ili EIR – Exchange Information Requirements, podrazumeva jedan od neophodnih dokumenata unutar BIM procesa. Kroz EIR se definišu zahtevi naručioca, kao i standardi, informacije i opšte procedure za deljenje informacija između učesnika projekta. Pored toga, zadatak ovog dokumenta je i da opiše čitav proces od početka do finalizacije projekta i time obezbedi jasnu sliku resursa, troškova, vremenskih rokova, pa i upravljanja i održavanja.

Uobičajeni šablon svakog EIR dokumenta prati podelu na tri glavna dela:  

• Tehnički 
• Upravljački 
• Komercijalni 

Svaki odeljak se bavi problemima specifičnim za tu stranu BIM procesa. Na primer, tehnički zahtevi koji mogu biti definisani EIR dokumentom su: format razmene datoteka, nivo detaljnosti BIM modela, softverske platforme koje će biti korišćene između članova za razmenu informacija, pa čak i nivo obuke koji naručilac zahteva za učešće u ponudi i eventualno potpisivanje ugovora.  

Sa upravljačke strane, kao i kod tradicionalnih projekata, neophodno je definisati standarde i procedure kojih se treba pridržavati u celokupnom trajanju procesa, kako bi se osigurao pravilan i siguran tok informacija. Zbog količine informacija sadržanim u BIM procesu, bezbednost podataka je izuzetno bitna tačka koja se takođe definiše još u pretenderskom dokumentu. Pored toga, ovaj deo EIR- a pokriva i metod koordinacije projekta, način rešavanja interferencija, kao i način saradnje koju će tim morati da prati. 

U odeljku koji se bavi komercijalnom stranom navedeni su zahtevi koji se tiču opštih ciljeva i svrhe projekta, kao što su strateški ciljevi, namena BIM modela – u koju svrhu će model biti korišćen i nakon završetka projekta. 

Postoji nekoliko dokumenata koji doprinose formiranju Zahteva za razmenu informacija, a to su sledeći: 

• Zahtevi za organizacionim informacijama ili OIR – Organizational Information Requirements – sadrži informacije neophodne za definisanje ciljeva naručioca; 
• Zahtevi za informacijama o imovini ili AIR – Asset Information Requirements – sadrži aspekte upravljanja i tehničke procedure imovine; 
• Zahtevi za informacijama o projektu ili PIR – Project Information Requirements –sadrži informacije neophodne za sprovođenje ciljeva u vezi sa određenim projektom 

Tok informacija između ovih dokumenata se može bolje sagledati putem infografika:  

Kako se razlikuju EIR i BEP? Oba dokumenta se bave istim ključnim tačkama, međutim razlikuju se po svojoj nameni. Naime, naručilac kroz EIR definiše svoje zahteve i potrebe, dok ponuda kroz BEP izražava kako namerava da odgovori na te zahteve i potrebe. S ovim na umu, možemo reći da je jedno od obeležja kvalitetnog EIR dokumenta njegova jednostavnost i razumljivost. Kako je jedno od prvih mesta gde se definišu potrebe projekta, imperativ je da one budu precizno i jasno određene.  

Autor: Tara Badnjar, Junior AEC Application Specialist 

Ukoliko vas zanima BIM implementacija ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.