VESTI

Prvi nacionalni standardi iz oblasti BIM-a objavljeni su 2017. godine. Danas postoji oko 20  usvojenih i objavljenih međunarodnih i evropskih standarda koji su dostupni javnosti i koji se primenjuju u Srbiji, a kako je definisano zakonom o usvajanju BIM tehnologije na svim državnim projektima do 2028. godine, evidentno je da će taj broj drastično da raste svakim danom. 

Nacionalnom BIM standardizacijom bavi se Institut za standardizaciju Srbije (ISS) koji predstavlja glavno i jedino nacionalno telo za postavljanje i donošenje standarda u Srbiji. ISS zastupa sve zainteresovane strane, koji se bave BIM standardizacijom, u cilju preuzimanja i donošenja evropskih standarda u nacionalni sistem standardizacije. 

Uvođenjem standarda i postavljanju standardizacije u oblasti BIM-a u Republici Srbiji bavi se posebna komisija za standard KS U442, Informaciono modeliranje objekata – BIM.  

Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je razvila standard ISO 19650 koji, u stvari, predstavlja seriju standarda. ISO 19650 se sastoji od pet segmenta koji pokrivaju različite faze životnog ciklusa projekta, od planiranja, projektovanja i izvođenja do održavanja i svaka faza tačno definiše i propisuje određene okvire za upravljanje informacijama. 

U prvom delu SRPS EN ISO 19650 standarda predstavljeni su koncepti i principi koji se odnose na menadžment informacijama, odnosno upravljanje informacijama kada se koristi informaciono modeliranje objekata (BIM). 

Drugi deo standarda SRPS EN ISO 19650 odnosi se na fazu primopredaje objekta, odnosno na isporuku sredstava. U okviru ovog standarda, definisani su zahtevi za cilj (namenu) imovine i protokoli za efikasniju komunikaciju i kolaboraciju između svih zainteresovanih strana na projektu. 

Treći deo standarda SRPS EN ISO 19650 podrazumeva operativnu fazu objekta, odnosno određivanje zahteva za informacijama tokom opetivne faze imovine. 

Deo četvrti SRPS EN ISO 19650 standarda odnosi se na tačno propisane kriterijume prilikom razmene informacija.  

U poslednjem, petom delu SRPS EN ISO 19650 standarda obrađen je aspekt bezbednosti u upravljanju informacijama o objektu.

Pored pomenutog međunarodnog standarda ISO 19650, u Srbiji je definisana i serija standarda SRPS EN ISO 12006. Ovim standardima se definišu okviri za razvoj klasifikacionih sistema izgrađenog okruženja i utvrđuje se informacioni model koji je primeljiv za razvoj rečnika koji se koristi za pružanje i čuvanje informacija o objektima.   

Još jedan usvojen međunarodni standard u našoj zemlji je SRPS EN ISO 16739-1 standard, koji služi za Industrial Foundation Classes – IFC format kojim se razmenjuju podaci informacionog modela objekta i koji učesnici na projektu razmenjuju među različitim softverskim aplikacijama. 

Standardni u svetu BIM tehnologije koji su usvojeni i objavljeni u Srbiji su: 

(preuzeto sa iss.rs) 

• SRPS CEN/TR 17439:2021 – Smernice za primenu EN ISO 16950-1 I EN ISO 19650-2 u Evropi 
• SRPS EN ISO 7817:2021 – Informaciono modeliranje objekata (BIM) – Nivo potreba za informacijama – Deo 1: koncepti i principi 
• SRPS EN ISO 12006-2:2020 – Konstrukcija zgrada – Organizovanje informacija o građenju – Deo 2: Okvir za klasifikaciju 
• SRPS EN ISO 12006-3:2017 – Građevinske konstrukcije – Organizovanje informacija o građevinskim objektima – Deo 3: Okvirna struktura za informacije o objektu 
• SRPS EN ISO 16739-1:2021 – Osnovne industrijske klase (IFC) za razmenu podataka u građevinskoj industriji I delatnostima menadžmenta održavanjem objekata i opreme – Deo 1: Šema podataka 
• SRPS EN ISO 16757-1:2019 – Struktura podataka za elektronske kataloge proizvoda za servisne sisteme u zgradi – Deo 1: Koncept, struktura  model 

• SRPS EN ISO 16757-2:2019 – Struktura podataka za elektronske kataloge proizvoda za servisne sisteme u zgradi – Deo 2: Geometrija 
• SRPS EN ISO 19650-1:2019 – Organizovanje i digitalizacija informacija o zgradama i inženjersko-građevinskim objektima, uključujući informaciono modelovanje objekata (BIM) – Menadžment informacijama korišćenjem informacionog modelovanja objekata – Deo 1: Koncepti i principi 
• SRPS EN ISO 19650-2:2019 – Organizovanje i digitalizacija informacija o zgradama i inženjersko-građevinskim objektima, uključujući informaciono modelovanje objekata (BIM) – Menadžment informacijama korišćenjem informacionog modelovanja objekata – Deo 2: Faza primopredaje objekta 
• SRPS EN ISO 19650-3:2020 – Organizovanje i digitalizacija informacija o zgradama i inženjersko-građevinskim objektima, uključujući informaciono modelovanje objekata (BIM) – Upravljanje informacijama korišćenjem informacionog modelovanja objekata – Deo 3: Operativna faza objekta 
• SRPS EN ISO 19650-5:2020 – Organizovanje i digitalizacija informacija o zgradama i inženjersko-građevinskim objektima, uključujući informaciono modelovanje objekata (BIM) – Upravljanje informacijama korišćenjem informacionog modelovanja objekata – Deo 5: Bezbednosni pristup upravljanju informacijama 
• SRPS EN ISO 21597-1:2021 – Informacioni kontejner za isporuku povezanih dokumenata – Specifikacija razmene – Deo 1: Kontejner 
• SRPS EN ISO 21597-2:2021 – Informacioni kontejner za isporuku povezanih dokumenata – Specifikacija razmene – Deo 2: Tipovi veza 
• SRPS EN ISO 23386:2020 – Informaciono modelovanje objekata i drugi procesi koji se koriste u građevinarstvu – Metodologija za opisivanje, definisanje i održavanje karakteristika u međusobno povezanim rečnicima podataka 
• SRPS EN ISO 23387:2020 – Informaciono modelovanje objekata (BIM) – Obrasci podataka za elemente i sisteme koji se koriste u životnom ciklusu bilo koje izgrađene tructure – Koncepti i principi 
• SRPS EN ISO 29481-1:2017 – Informacioni modeli građevinskih objekata – Priručnik za pružanje informacija – Deo 1: Metodologija i format 
• SRPS EN ISO 29481-2:2017 – Informacioni modeli građevinskih objekata – Priručnik za pružanje informacija – Deo 2: Okvir za interakciju 

Autor: Aleksandra Bajin, AEC Medior Application Engineer 

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa BIM implementacijom ili kursevima, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Građevinska industrija, naročito u javnom sektoru, suočava se sa nekim opšte prepoznatim problemima kao što su nizak nivo saradnje, nedovoljna investicija u tehnologiju, istraživanje i razvoj, kao i loše upravljanje informacijama. Ova praksa stvara lanac problema koji na kraju rezultuje lošijim kvalitetom, nepredvidivim prekoračenjima troškova, kašnjenjem u isporuci projekata i više izmena projekta nego što je potrebno.

Široko je prihvaćeno da se pozitivni povraćaj investicije može postići implementacijom modeliranja informacija o zgradama (BIM). Ipak, za dostizanje pune implementacije BIM-a neophodno je da se ostvari interoperabilnost tj. da su potpune informacije lako dostupne svim učesnicima u projektu. Samim tim, postavlja se pitanje odgovornosti i vlasništva nad podacima, kao rezultat kooperativnijeg pristupa stvaranju i deljenju podataka. Standardi koje razvijaju međunarodna, evropska i nacionalna tela za standardizaciju su ključni mehanizam koji kroz pravila i kontrolu garantuje sigurnost i pouzdanost prenosa podataka. 

Internacionalna BIM standardizacija je kompleksan proces u koji je, pored komiteta ISO/TC 59/SC 13 Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) uključen i veliki broj organizacija, tehničkih komiteta i relevantnih zainteresovanih strana. Među organizacijama koje se ističu, možemo izdvojiti buildingSMART International, organizaciju odgovornu za Osnovne industrijske klase (Industrial Foundation Classes – IFC), međunarodni standard za podatke informacionog modela objekta koji se mogu deliti među različitim softverskim aplikacijama.  

Na evropskom nivou, BIM standardizacijom se bavi tehnički komitet CEN/TC 442, Building Information Modelling (BIM), Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN). Kada se međunarodni standard usvoji u evropskoj standardizaciji, sve članice CEN-a su obavezne da ga integrišu u nacionalne standarde. Na taj način, jedan međunarodni standard zamenjuje čak 34 nacionalna standarda, što doprinosi većoj rasprostranjenosti i uticaju standarda.  

Benefiti korišćenja BIM-a koji će se ostvariti uvođenjem zajedničkih standarda su sledeći: 

• Smanjenje prepreka za poslovanje i trgovinu na području evropskog tržišta i šire. 
• Smanjenje kapitalnih i operativnih troškova građevinskih objekata. 
• Poboljšanje ukupne koordinacije građevinskih radova i sigurnosti izgradnje, uključujući povećanje kvaliteta i smanjenje grešaka. 
• Poboljšanje efikasnosti resursa građevinskih proizvoda i materijala, što dovodi do smanjenja emisije ugljendioksida. 
• Podrška unapređenju timskog rada i saradnje. 

Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) razvila je seriju standarda – ISO 19650. Serija standarda ISO 19650 se sastoji od ukupno 5 objavljenih dokumenata. ISO 19650-1 se bavi principima i glavnim pojmovima, ISO 19650-2 opisuje proces upravljanja informacijama tokom faze isporuke, ISO 19650-3 se fokusira na operativnu fazu imovine, ISO 19650-4 definiše procese i kriterijume za razmenu informacija, dok se ISO 19650-5 bavi bezbednošću informacija. ISO 19650-6 se bavi pitanjima zdravlja i bezbednosti i još uvek je u fazi izrade.  

Ovom serijom standarda se cilja obuhvatanje čitavog životnog ciklusa izgrađene okoline, od nastanka do rušenja. Pet standarda objavljenih do sada pružaju jasan putokaz za sve u građevinskoj industriji, pružajući postupni pristup digitalnim procesima koji podržavaju tok informacija unutar ciklusa upravljanja informacijama, time poboljšavajući ukupan kvalitet i efikasnost projekata.

Autori: Tara Badnjar, Inženjer arhitekture, AEC Junior Application Specialist

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa platformom Autodesk Construcion Cloud ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

U savremenom inženjerskom svetu, koncept digitalnih blizanaca (Digital Twins) postaje sve značajniji u kontekstu Building Information Modeling (BIM) procesa rada. Digitalni blizanci predstavljaju virtualne modele fizičkih objekata ili sistema koji omogućavaju kontinuirano praćenje, analizu i optimizaciju performansi u realnom vremenu. Kada se integrišu u BIM proces rada, ovi digitalni duplikati pružaju brojne mogućnosti za unapređenje efikasnosti, sigurnosti i održivosti građevinskih projekata.

Centralna ideja digitalnih blizanaca je stvaranje digitalne kopije stvarnog objekta ili sistema. U kontekstu građevinskih projekata, to znači kreiranje digitalnog modela zgrade koji odražava sve relevantne karakteristike, od arhitektonskih elemenata do infrastrukturnih sistema. Ovaj digitalni model je moguće ažurirati tokom životnog ciklusa projekta, prikupljajući podatke iz različitih izvora kao što su senzori, Internet stvari (IoT) uređaji i softverski alati. 

Kada se digitalni blizanci integrišu u BIM proces rada, otvaraju se brojne mogućnosti.  

Prvo, omogućavaju inženjerima i arhitektama da simuliraju različite scenarije i procene performanse objekta pre nego što se izgradi. Na taj način, mogu se identifikovati potencijalni problemi i optimizovati dizajn pre nego što se investira u fizičku izgradnju. 

Drugo, digitalni blizanci pružaju mogućnost kontinuiranog nadzora i upravljanja objektom nakon što je izgrađen. Podaci koji se prikupljaju u realnom vremenu omogućavaju timovima da prate kako zgrada funkcioniše, identifikuju eventualne nedostatke ili kvarove i preduzmu odgovarajuće mere za održavanje ili popravku. Ovo doprinosi produženju životnog ciklusa objekta i smanjenju troškova održavanja. 

Treće, integracija digitalnih blizanaca u BIM proces rada podržava princip održive izgradnje. Analiza podataka o potrošnji energije, emisijama gasova staklene bašte i drugim ekološkim faktorima omogućava projektantima da optimizuju dizajn kako bi smanjili ekološki uticaj objekta tokom njegovog životnog veka. 

Uprkos brojnim prednostima, postoji nekoliko izazova koji se javljaju prilikom implementacije digitalnih blizanaca u BIM proces rada. Jedan od njih je potreba za efikasnim prikupljanjem, skladištenjem i analizom velikih količina podataka koje generišu senzori i IoT uređaji. Takođe, potrebno je osmisliti sigurnosne mere kako bi se zaštitili osetljivi podaci o objektima i sistemima. 

U zaključku, koncept digitalnih blizanaca predstavlja ključni element u savremenom BIM procesu rada. Integracija digitalnih blizanaca omogućava inženjerima, arhitektama i projektantima da efikasnije planiraju, izvode i upravljaju građevinskim projektima, što rezultira poboljšanom efikasnošću, sigurnošću i održivošću objekata. 

Neke od digitalnih blizanaca koje je TeamCAD razvio za različite potrebe možete pogledati koristeći sledeće linkove: 

TeamCAD projekat PavleS (Tehnička škola Pavle Savić iz Novog Sada) - https://www.pavles.rs/ 

TeamCAD projekat BIM Real Estate - https://bimrealestate.herokuapp.com/  

TeamCAD projekat IOT Pionirska - http://139.59.141.242:3000/

TeamCAD projekat - TC BAZAR NS - http://139.59.141.242:3001/

Autor: Vuk Vukanić, Tehnički direktor, Autodesk AEC Application Engineer, Autodesk Certified Instructor – Gold.

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa alatom za digitalnim blizancima ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

BIM (Building Information Modeling) implementacija u kompanijama koje se bave projektovanjem, izgradnjom i održavanjem građevinskih objekata jeste potez prema poslovanju koje je istovremeno efektivnije i štedljivije. Ipak, da bi integracija BIM-a bila uspešna, neophodna je temeljna analiza i edukacija zaposlenih, čime se obezbeđuje da svaki član ekipe može u potpunosti da iskoristi mogućnosti koje ova tehnologija pruža. U nastavku je strategija za uspostavljanje BIM procesa.

0.Ciljevi i zadaci 

Prvi korak u uvođenju BIM-a podrazumeva definisanje jasnih ciljeva i zadataka. Ovo omogućava precizno postavljanje očekivanja, kao što su poboljšanje tačnosti podataka ili smanjenje troškova. Ciljevi treba da budu SMART, kako bi se olakšalo praćenje napretka. Definisanje zadataka usmerava timove prema postavljenim ciljevima, određujući odgovorne, rokove i resurse. Ovaj strukturirani pristup postavlja čvrste temelje za uspešnu BIM implementaciju, usmeravajući organizaciju ka zajedničkim ciljevima i optimizaciji poslovnih procesa. 

1. Analiza 

Drugi korak u uvođenju BIM-a uključuje detaljnu analizu postojećih procesa, tehnologija i veština u organizaciji. To obuhvata identifikaciju nedostataka i potreba za obukom zaposlenih, uz razmatranje uticaja na radne procese. Važno je sagledati i spoljne faktore, poput industrijskih standarda. Ovaj pregled omogućava stvaranje realnog plana za BIM implementaciju, usmeravajući resurse tamo gde su najpotrebniji, radi postizanja uspeha i maksimalnog iskorišćenja prednosti ove tehnologije. 

2. Formulisanje strategija i procesa 

Sledeći korak u planu za uvođenje BIM-a zahteva razvoj strategije i procesa, usmeren na premošćavanje identifikovanih nedostataka i ostvarivanje ciljeva. Ključni elementi uključuju prioritizaciju projekata, standardizaciju procesa i protokola za efikasnu saradnju i razmenu podataka, kao i detaljan plan obuke za zaposlene. Osnova uspeha leži u usvajanju industrijskih standarda, formiranju centara za kontinuirani razvoj veština, te redovnoj evaluaciji napretka i prilagođavanju strategije, a sve u cilju implementacije ove tehnologije kroz optimizaciju poslovanja i maksimalno iskorišćenje digitalizacije.

3. Raspodela odgovornosti 

Ovaj korak podrazumeva preciznu raspodelu uloga i odgovornosti svakog člana tima. Na primer, određivanje  menadžera BIM implementacije koji će biti odgovoran za koordinaciju projekata i nadgledanje implementacije, kao i osiguranje da svaki sektor unutar organizacije ima odgovorne osobe za primenu BIM-a u svojim specifičnim aktivnostima. Raspodela odgovornosti takođe može obuhvatiti imenovanje internih trenera ili mentora koji će podržavati kolege u usvajanju novih veština i tehnologija.  

4. Odabir BIM softvera 

Prvi zadatak u ovom koraku je detaljna analiza potreba i zahteva organizacije, uzimajući u obzir faktore kao što su veličine projekata, složenost dizajna, budžet i nivo veština zaposlenih. Na osnovu ove analize, organizacija može izraditi listu ključnih funkcionalnosti koje BIM softver treba da poseduje kako bi odgovarao njenim potrebama. Nakon toga, sledi istraživanje dostupnih opcija na tržištu, uzimajući u obzir reputaciju provajdera softvera, korisničko iskustvo, podršku i cenu. Konačni izbor BIM softvera treba da bude u skladu sa definisanim potrebama i ciljevima organizacije, pružajući resurse i alate koji će najbolje podržati efikasnost i produktivnost u radu. 

5. Obuka i edukacija 

Organizacija treba da razvije detaljan program obuke koji obuhvata osnove BIM-a, napredne tehnike i specifične veštine potrebne za efikasno korišćenje softvera. Ovaj program treba da bude prilagođen potrebama različitih timova i nivoima veština zaposlenih. Kombinacija online kurseva, radionica i praktične primene na stvarnim projektima omogućava efikasno usvajanje znanja. Mentorstvo i kontinuirana podrška takođe su ključni, pružajući zaposlenima sigurnost i pomoć u procesu učenja i primene novih tehnologija. 

6. Razmena podataka 

Korak razmene podataka u planu implementacije BIM-a podrazumeva uspostavljanje efikasnih sistema za razmenu informacija između članova tima i spoljnih partnera. To uključuje definisanje standardizovanih protokola za formatiranje, skladištenje i deljenje podataka u BIM formatu. Organizacija treba da identifikuje važne tačke razmene podataka tokom životnog ciklusa projekta i uskladi ih sa procesima i alatima koje koristi. Ovo omogućava transparentnu komunikaciju, smanjuje rizik od grešaka i osigurava doslednost podataka.

7. Pilot projekat 

Osmi korak u planu implementacije BIM-a je sprovođenje pilot projekta. Ovaj korak uključuje odabir manjeg projekta koji će služiti kao testiranje primene BIM-a u praksi. Cilj je testirati procese, alate i metodologije koje su razvijene tokom prethodnih koraka na stvarnom projektu, što omogućava identifikaciju potencijalnih nedostataka i prilika za poboljšanje. Analiza rezultata pilot projekta pruža dragocene informacije o efikasnosti implementacije i služi kao osnova za fino podešavanje strategije pre šireg uvođenja BIM-a u organizaciju. 

8. Plan integracije 

Naredni korak je detaljni plan BIM integracije u sve aspekte organizacije. Ovaj proces obuhvata prilagođavanje postojećih poslovnih procesa i sistema kako bi se uskladili sa BIM metodologijom. To podrazumeva definisanje jasnih smernica za korišćenje BIM-a, postavljanje internih standarda i protokola za razmenu podataka, kao i osiguravanje integracije BIM softvera sa drugim alatima i platformama. Cilj je stvoriti kohezivno okruženje koje podržava efikasno korišćenje BIM tehnologije u svakodnevnom radu organizacije. 

9. Praćenje 

Poslednji korak u planu BIM implementacije je kontinuirano praćenje i evaluacija procesa. Ovo uključuje redovno merenje napretka prema postavljenim ciljevima, identifikaciju eventualnih problema ili izazova i preduzimanje korektivnih akcija po potrebi. Praćenje može obuhvatiti analizu performansi projekata, povratne informacije korisnika i analizu efikasnosti poslovnih procesa. Ovi podaci se zatim koriste za iterativno poboljšanje i optimizaciju. 

Autor: Mila Putić, Rukovodilac prodaje, diplomirani građevinski inženjer

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa BIM implementacijom i kursevima, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Zašto nam je potrebna BIM kolaboracija? Koje su to prepreke s kojima se suočava projekat isporučen na tradicionalni način i kako modeliranje informacija o zgradama (BIM) pomaže u prevazilaženju istih?  

Potreba da se optimizuje upravljanje podacima koji su od ključnog značaja za građevinski nije nova. Ipak, u praksi je čest pristup digitalizacija već postojećih, tradicionalnih načina deljenja informacija, gde tok rada ostaje document centric. Ovakav način rada je orijentisan ka dokumentaciji kao osnovi za početak izgradnje, inherentno je podložan greškama iz više razloga:  

• neusklađena komunikacija u toku projekta - svaki od uključenih timova operiše prema sopstvenim načelima, te se dokumentacija lako može pogrešno protumačiti 
• razmena informacija se odvija na rudimentaran način, putem obaveštenja, predloga, cenovnika itd. 
• subjektivne odluke u dizajnu i upravljanju projektom se zasnivaju na informacijama dobijenim iz dvosmislenih, često i delimičnih, podataka koji, na kraju, nisu proverljivi. 

Prelazak na BIM podrazumeva prelazak na model centric način rada, gde dokument nije osnova za izgradnju, već je digitalni model taj iz kog se izvlači potrebna projektna dokumentacija. To praktično znači da postoji jedinstveni izvor informacija koji je putem cloud platformi dostupan svakom uključenom timu. Ovaj proces, između ostalog, značajno smanjuje mogućnost nesporazuma. 

Cloud platformu za kolaborativni rad možemo naći u okviru Autodesk Construcion Cloud softverskog paketa, zajedno sa drugim korisnim alatkama za upravljanje i koordinaciju projekta. Informišite se o njihovim mogućnostima na sledećem inforgrafiku: 

Kako smo utvrdili da Autodesk Construction Cloud ima najveću primenu pre izgradnje, osvrnućemo se i kako izgleda taj proces, potpomognut BIM tehnologijom.  

Postoje tri glavna pristupa predizgradnji: projektovanje-ponuda-izgradnja, projektovanje-izgradnja i integrisana isporuka projekta (Integrated Project Delivery - IPD). Od tri pristupa, poslednji se pokazao kao najefikasniji na velikim projektima, naročito sa razvojem današnjih softverskih rešenja. 

IPD podrazumeva kreiranje zajedničkog ugovora između učesnika projekta, tako da svi postaju članovi jedne “mini organizacije” i zajedničkim udelom utvrđuju ciljeve, troškove i odgovornosti. Ovim metodom, pored uštede vremena ostvarujemo i smanjenje troškova, bilo materijalnih ili vremenskih. Svi učesnici pravovremeno dobijaju precizne i neophodne informacije, podstiče se konstantna komunikacija i smanjuju se propusti u rešavanju bitnih projektnih pitanja. 

Upotreba savremenih tehnologija je neizbežna za ovaj tip poslovanja i projektovanja, ali i finalne izrade objekta na terenu. Pristup istim digitalnim modelima prema kojima dobijamo dokumentaciju je omogućena i na gradilištu zahvaljujući Autodesk Construction Cloud mobilnoj aplikaciji. Pomoću nje možemo imati uvid u projekat u svakom momentu, bilo izvan kancelarije ili na gradilištu, što nam omogućava da brzo rešavamo sve probleme na licu mesta u realnom vremenu. Mobilna aplikacija nam pored toga omogućava i offline pristup projektnoj dokumentaciji. 

Još jedan od ciljeva koje nam Autodesk Construction Cloud pomaže da ostvarimo je fleksibilnost u etapama projekta – možemo se vratiti korak unazad u bilo kojoj fazi razvoja projekta, bile to procena, projektovanje ili revizija.  Sve su ovo segmenti koji će nam garantovati konstrukcijsku sigurnost objekta, iz čega nam proizilazi bitna i jaka saradnja između svih učesnika na projektu.

Autori: Tara Badnjar, Inženjer arhitekture, AEC Junior Application Engineer i Bojan Uskoković, inženjer pejzažne arhitekture, BIM modelar

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa platformom Autodesk Construcion Cloud ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Pojava i upotreba BIM tehnologije presudno su uticale na razvojni put građevinske industrije, jednostavno govoreći, njen preobražaj pod BIM uticajem je očigledan i neosporan.

Ovakav preobražaj manifestuje se kroz napredak u nekoliko jasno diferenciranih pravaca nastalih na postulatima industrije, a okviru ovog teksta fokusiraćemo se upravo na jedan od tih pravaca, na saradnju, pod čime se podrazumeva ne samo međudisciplinarna, već i saradnja na nivou različitih strana u građevinskom projektu. 

Saradnja u BIM okruženju se podstiče, omogućava i odvija kroz nekoliko karakterističnih metoda: 

• Centralizacija podataka. Korišćenje CDE (Common data environment), odnosno zajedničkog projektnog okruženja, omogućava da se formira jedinstvena baze podataka iz koje će se tačnim informacijama snabdevati svi učesnici jednog građevinskog projekta, bez obzira na disciplinu ili stranu sa koje su angažovani. Uz pravilno definisanu kontrolu pristupa, ovakva baza podataka postaje veoma plodna sredina, kako za povećanje efikasnosti i tačnosti u radu, tako i za intenziviranje međutimske saradnje. 
• Upotreba centralnog modela. Ukoliko govorimo o projektima većih razmera, kada je neophodno i učešće većeg broja inženjera, kao još jedna metoda koja u mnogome podstiče i olakšava saradnju jeste i upotreba centralnog modela. Na ovaj način omogućeno je da više osoba istovremeno radi na jednom modelu, prateći uživo promene koje čini ostatak tima. Ukoliko se ovakav model postavi na zajedničko projektno okruženje (CDE) i uveže sa modelima drugih disciplina, postiže se potpuna i pravovremena svest svakog učesnika na projektu o tome kakve su promene nastale, bez obzira na disciplinu onoga ko tu promenu stvara. 

• Transparentnost. Kako se kompletna dokumentacija i rad svih disciplina i učesnika na projektu nalazi na jedinstvenoj bazi podataka, time je obezbeđena i potpuna transparentnost unutar timova. Ovim je postignuto bolje razumevanje uloga i odgovornosti pojedinca, što smanjuje mogućnost nesporazuma i podstiče poverenje i saradnju među učesnicima. 
• Komunikacija. Kroz integrisane alate za komunikaciju unutar BIM softvera, timovi mogu jednostavno deliti komentare, postavljati pitanja, dodeljivati probleme i razmatrati rešenja sa pripadnicima svog ili bilo kog drugog tima koji učestvuje na projektu. Komuniciranjem direktno na samom izvoru problema, smanjuje se potreba za fizičkim izmeštanjem komunikacije i njenim odvajanjem od mesta na kome je problem uočen. Time pospešujemo intenzivno komuniciranje između pojedinaca i timova na svakodnevnom, mikro nivou, što veoma pozitivno utiče na globalnu saradnju unutar projekta. 
• Upotreba otvorenih fajl formata. Usled velikog broja različitih BIM softvera, a samim tim i različitih fajl formata, pojavljuje se problem čitanja fajlova i međusobne kompatibilnosti između timova. Ovaj problem postaje još izraženiji kada se uzme u obzir i to da različite strane na projektu (investitor, projektant, izvođač) imaju različite potrebe i stručnost po pitanju dostupnosti informacija i upotrebe softverskih alata. Upravo iz ovog razloga, saradnja između učesnika koji koriste različite softvere ili uopšte ne koriste napredne BIM softvere omogućena je upotrebom otvorenih fajl formata, gde se na prvo mesto kao univerzalni jezik  BIM-a postavio IFC format. Njegovom upotrebom ostvarena je saradnja između učesnika, bez obzira na softverski alat koji je u upotrebi, jer čitanje ovog formata omogućava bilo koji BIM softver. 

Svaki od navedenih pristupa i metoda za poboljšanje i podsticanje saradnje na projektima ne angažuje se pojedinačno, već oni deluju zajedno, u sadejstvu, i na taj način, podizanjem saradnje na nivo specifičnih problema koji se svakodnevno javljaju, utiču na kvalitet saradnje na projektu u celini.

Autor: Aleksa Mandić, Master inženjer mašinstva, Autodesk Medior AEC Application Engineer

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa alatom za projektovanje Revit ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.