VESTI

Building Information Modeling (BIM), ili modelovanje informacija o zgradama, kao proces implementiran u određeni radni tok sa sobom nosi veliki broj benefita. Kada se takvi benefiti analiziraju, fokus je većinom usmeren na one koji se pojavljuju u okviru projektne faze određenog objekta, te se na ovaj način, često, zanemaruju dobrobiti koje se manifestuju u okviru faza planiranja i izgradnje. Iz tog razloga u okviru ovog teksta biće analizirani upravo ti benefiti, kako bi se ispravno spoznale sve BIM prednosti. 

Efikasno planiranje predstavlja temelj svakog uspešnog projekta, i ukoliko se ovoj fazi posveti dovoljno energije postižu se brojne koristi kao što su optimizacija resursa, smanjenje troškova i vremena izgradnje i povećanje opšteg kvaliteta projekta. Sve navedene koristi postižu se na nekoliko načina: 

• Izrada detaljnog BIM modela: upotreba detaljnog digitalnog modela koji sadrži informacije o geometriji, materijalima i njihovim količinama planerima omogućava precizno upravljanje troškovima i budžetiranje projekta. Informacije ovog karaktera od neprocenjive su važnosti za svakoga ko se bavi planiranjem projekta, pri čemu BIM omogućava upravo njihovu laku dostupnost i integrisanost (sve na jednom mestu). 
• Analize i simulacije:  uz prethodno kreiran kvalitetan digitalni model, u BIM okruženju omogućeno je i izvođenje različitih analiza i simulacija. Ovde se prvenstveno misli na analize performansi objekta kao i na 4D simulacije (sa dimenzijom vremena) i 5D simulacije (sa dimenzijom vremena i troškova) koje su od velike važnosti za planiranje troškova, definisanje vremenskih rokova i analizu rizika. Prepoznavanje rizika i potencijalnih konflikata u ranoj fazi projekta predstavlja jedan od osnovnih planerskih zadataka jer omogućava pripremu strategije za rešavanje problema prepoznatih kroz analize i simulacije. 

Izvođenje, odnosno izgradnja objekta predstavlja veoma izazovnu fazu svakog projekta, čiji je uticaj na ukupan tok i uspešnost od izuzetnog značaja. Upravo BIM nam na sledeće načine može pomoći da ova faza prođe što efikasnije: 

• Upotreba detaljnog BIM modela kao izvora dokumentacije za izvođenje: detaljan digitalni model pomenut u tekstu ranije, osim što nam pruža mogućnost boljeg planiranja, pruža takođe i dobru bazu za generisanje kvalitetne izvođačke dokumentacije. Kvalitet 2D dokumenta generisanog iz 3D modela višestruko je veći od kvaliteta dokumenta koji je originalno generisan u 2D okruženju. Na ovaj način BIM okruženje pomaže u kreiranju tačne i precizne dokumentacije za izvođenje. Takođe, upravljanje resursima i materijalom uz pomoć digitalnog modela u mnogome je olakšano, pa su samim tim smanjene mogućnosti da potrebnog materijala na izvođenju nema ili da materijal kasni. 
• Koordinacija različitih disciplina na projektu: jedan od osnovnih izvođačkih problema predstavlja i međusobnu koordinisanost različitih struka i disciplina na projektu. BIM okruženje sa svojim alatima omogućava da modeli iz kojih dokumentacija nastaje budu međusobno koordinisani i uklopljeni u jednu funkcionalnu celinu. Na ovaj način smanjuje se potreba za prepravkama na izvođenju koje mogu znatno uticati na povećanje troškova i kašnjenja. 
• Vizualizacija i simulacija: pomoću softverskih simulacija jednostavno se u toku izvođenja može vršiti praćenje tempa radova kao i provera planiranog rasporeda, kako usled grešaka ne bi došlo do slučajnih preklapanja. 

U današnjem složenom građevinskom okruženju BIM tehnologija postaje nezaobilazna tačka za postizanje efikasnijeg planiranja i izvođenja projekata. Kroz detaljno modelovanje, unapređenu koordinaciju, optimizaciju resursa i komunikaciju, BIM omogućava svim učesnicima u građevinskom procesu da ostvare poboljšane rezultate i na taj način postignu veću konkurentnost na tržištu.

Autor: Aleksa Mandić, Master inženjer mašinstva, Autodesk Medior AEC Application Engineer

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa najboljim praksama u planiranju i izgradnji ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Nakon finalizacije svih radova i početka upotrebe, objekat počinje uslovno rečeno da „stari’’. Ova činjenica nam iziskuje održavanje od prvog dana. Najčešće upotrebljen termin je Facility Management.

Kako nam se dizajn konstrukcije bliži kraju, sledeći korak je dizajn svih neophodnih sistema koji nam pružaju potrebne usluge, a to su električna infrastruktura, voda, zaštita od požara, sigurnost itd. Svi ovi elementi su segmenti za sebe, ali na kraju sačinjavaju sveukupnu celinu koja grupiše objekat u jedan sistem, i on zahteva održavanje. Sa stanovišta održavanja možemo ih podeliti na one koji su od vitalnog značaja i one koji su manjeg prioriteta. 

Na osnovu toga navešćemo faktore za efikasno održavanje: 

• Formiranje timova 
• Grafička dokumentacija 
• Izbor softvera i kreiranje baze podataka 
• Određivanje budžeta za određeni vremenski interval 
• Zakonska regulativa 

Facility Management možemo podeliti na dve kategorije, a to su Teško i Lako održavanje i održivost objekta. 

Pod Teško održavanje ćemo uvrstiti sve neophodne radove na vodovodnim instalacijama, grejnim, ventilacionim sistemima ili električne instalacije, preciznije rečeno, ono obuhvata sve segmente koji čine objekat kao celinu. 

Pod Lakim održavanjem navodimo delatnosti kao što su: usluge očuvanja, računovodstvo, ugostiteljstvo, obezbeđenje i održavanje terena, tačnije svakodnevne usluge i delatnosti gde je čovek glavni faktor u održavanju. 

Sve navedeno, kreirano pomoću BIM tehnologije, daje nam mogućnost da se ne zaustavljamo na konstrukciji, arhitektonskom ili mašinskom delu, već da nakon gotovog projekta nastavimo upotrebu BIM-a. 

Na ovaj način omogućavamo spoj geometrijskih i negeometrijskih informacija, jer nam primena BIM tehnologije dozvoljava digitalizaciju objekta, ali i celog procesa budućeg održavanja.

Vreme je ključan faktor u svakodnevnoj upotrebi jednog objekta, a ono nam daje informaciju da li unutar njega treba da modifikujemo neki segment, celinu ili možda samo da ga održavamo u stanju kakvo je i predviđeno. Svakako, zajednički faktori održavanja su da neke segmente održavamo preventivno, a pojedine iz određenih razloga moramo vraćati u zahtevanu funkcionalnost - daćemo kao primer vremenske nepogode.  

Istraživanja su pokazala da je životni vek objekta između 30 i 50 godina, ako uzmemo u obzir sve vitalne segmente. Nakon ovog perioda se pretpostavlja potreba za rekonstrukcijom objekta. Savremene tehnologije i digitalizacija nam svakako pomažu u efikasnijem održavanju i pravovremenom dobijanju neophodnih informacija. Sve informacije grupisane na jednom mestu možemo nazvati priručnikom kako pravilno upravljati svim elementima jednog objekta, kako skratiti (izbeći) vreme popravke, sanacije i modifikacije. Dokumentovano renoviranje objekta nam olakšava svaku buduću izmenu, bila ona vanredna ili predviđena. 

Shodno tome, ispravnim načinom vođenja svih podataka ne dozvoljavamo prikupljanje suvišnih informacija koje vremenom mogu postati nepouzdane. 

Određeni zahtevi za informacijama nam se pojavljuju uporedo sa kreiranjem konstrukcije i tokom projektovanja, dok imamo unapred definisane zahteve koji se podrazumevaju kod gotovo svakog građevinskog objekta. 

Daćemo za primer da nam BIM omogućava evidentiranje do tih detalja da imamo listu svih dodatno ugrađenih i montiranih elemenata, a potom i njihov model, serijski broj, ime proizvođača, evidencioni broj u sklopu objekta i sve slično što zahteva evidenciju.  

Održivost i održavanje je u SAD prošlo i standardizaciju nazvanu COBie (Građevinske operacije i Razmena informacija o zgradama). 

Tehnologija u održivosti i održavanju objektima uključuje i druge softverske sisteme. 

BIM tehnologija je direktna veza ili ‘’most’’ u kolaboraciji objekta sa pratećim uređajima za održavanje. Ogromne količine podataka generišu izgrađeni objekti putem senzora, Wi-Fi-a, brojila, merača i pametnih uređaja.

TeamCAD je, recimo, u okviru projekta PavleS razvio aplikaciju i uspostavio čitav sistem senzora i servera koji su Tehničku školu „Pavle Savić“ iz Novog Sada doveli tehnološke transformacije - od obične srednje škole postala je jedan veliki pametan objekat koji može da pružiti mnoštvo korisnih informacija kombinujući informacije dobijene od senzora sa BIM podacima.  

Kada je tržištu predstavljen projekat PavleS, prvi modul je omogućavao analizu korišćenih prostorija, kombinujući informacije BIM modela sa informacijama koje daju senzori pokreta. Na jednostavan način se dobijaju podaci o tome koje prostorije nisu korišćene od poslednjeg čišćenja, pa ih nije potrebno ponovo čistiti, što štedi vreme, trud i novac. 

Postoji i modul koji daje uvid u temperature u svakoj prostoriji, što omogućava da se isključuju nepotrebna rashladna ili grejna tela u praznim prostorijama i održava optimalna temperatura bez nepotrebnih troškova. Ovaj sistem omogućava jednostavno upravljanje zgradama velike kvadrature, a dodavanje različitih modula može dodatno da proširi njegove mogućnosti i tako obezbedi bolje održavanje objekata. 

Od skoro je pridodat i Modul za prikaz statusa prozora – za prostorije koje su opremljene odgovarajućim senzorima prikazuje koji prozori su otvoreni (crvena boja), a koji zatvoreni (zelena boja). Na taj način, pre oluje vremenskih nepogoda, možete lako da zaštitite imovinu u svom objektu. 

Tu je i Modul za upozorenja – svi korisnici koji imaju pristup aplikaciji PavleS mogu da se registruju na Telegram kanal preko kog će dobijati upozorenja na vremenske neprilike. Kada Svetska metereološka organizacija izda upozorenje na vremensku nepogodu, registrovanim korisnicima će stići upozorenje, nakon čega se praćenjem uputstva mogu proveriti informacije sa senzora koji mogu pomoći da se blagovremeno reaguje i spreči materijalna šteta.  

Sve navedeno u tekstu nije krajnja mogućnost upotrebe, održavanje objekata konstantno napreduje, ali se i prilagođava svakom objektu i potrebama za njegovo predviđeno funkcionisanje.

Autor: Bojan Uskoković, inženjer pejzažne arhitekture, BIM modelar

Ukoliko vas zanima BIM implementacija, projektat PavleS ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Uključivanje BIM-a u građevinsku industriju zahteva temeljnu analizu pravnih i ugovornih okvira. Rešavanje pitanja vlasništva nad podacima, ažuriranje ugovora kako bi se prilagodili zahtevima BIM-a, i osiguranje usaglašenosti sa industrijskim standardima su samo neki od koraka ka snalaženju na složenom terenu pravnih razmatranja u oblasti modeliranja informacija o zgradama.

Domaće zakonodavstvo je propisalo mnoge smernice i procedure za vođenje ugovora u građevinskim projektima, što može delovati zadovoljavajuće, ali to je ipak samo deo priče i daleko je od potpunog rešenja.  

BIM tehnologija je obuhvaćena samo u okviru Zakona o planiranju i izgradnji, konkretno članom 91(s9), koji nalaže da se “dokumentacija za objekte preko 10.000 m2 bruto razvijene građevinske površine obavezno izrađuje u BIM tehnologiji”.   

Početak primene ovog zakona predviđen je tek za 2028. godinu, kako bi projеktni biroi imali vremena da se pripreme i obezbede nеophodnu oprеmu. Uprkos tome što se značaj BIM tehnologije ubrzano razvija u svim oblastima, naše zakonodavstvo tek sada uzima u obzir sav potencijal primene BIM tehnologije u javnom sektoru.  

Implementacija BIM tehnologije se čini neizbežnom, nepovratnom i nezaustavljivom. Baš kao što je nekadašnja CAD tehnologija zamenila ručno crtanje, tako sve više korisnika u arhitektonskim biroima i građevinskim firmama prelazi na BIM. 

Pored Zakona o planiranju i izgradnji, BIM može biti značajna stavka u okviru Zakona o održavanju infrastrukturе, koji je još uvek u izradi.  

Kako je navedeno u izjavi ministra, kroz ovaj zakon će „biti određena zakonska obaveza da se odvaja određeni procenat od budžeta za održavanje svakog infrastrukturnog objеkta”. BIM modeli objekata su upravo oni koji će olakšati proces održavanja kroz efikasno praćenje stanja objekta tokom vremena, što dovodi i do smanjena troškova popravki. Integracija BIM-a sa softverom za upravljanje imovinom omogućava automatsko ažuriranje podataka o objektu, olakšavajući upravljanje infrastrukturom na duže staze.  

Usvajanje BIM tehnologija sa sobom povlači pravne izazove, posebno u pogledu upravljanja modelima, prava intelektualne svojine, kao i odgovornosti i vlasništva nad procesom BIM-a, i krajnjim proizvodom. Ove nedoumice moraju biti rešene kako bi se omogućila saradnja bez nepovoljnih pravnih posledica. Postojeći BIM standardi koje propisuje Međunarodna organizacija za standardizaciju, a Institut za standardizaciju Srbije adaptira za domaće tržište, su dobar temelj za uspešno i ispravno izvođenje projekata. Usklađivanjem ugovornih obaveza sa industrijskim standardima, zainteresovane strane stvaraju zajedničko razumevanje kvaliteta i performansi neophodnih za uspeh BIM-a.

Autor: Tara Badnjar, Junior AEC Application Specialist

Ukoliko vas zanima Autodesk Revit, BIM implementacija ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Implementacija BIM procesa u poslovanje kompanije svakako predstavlja veliki korak i sa sobom nosi mnogo izazova. Jedan od bitnijih je svakako i izbor softverskih alata. Prilikom izbora softvera i alatki za BIM, važno je uzeti u obzir sledeće osobine: 

1. Funkcionalnosti 

Procena funkcionalnosti i alati koje nudi BIM softver treba da obezbedi da svi ciljevi i potrebe projekta budu zadovoljeni. Neke od osnovnih osobina su: 3D modelovanje, analiza sudaranja (clash detection), predmer, analiza energetske efikasnosti. 

2. Kompatibilnost

Jedna od bitnijih osobina softvera je da treba da obezbedi kompatibilnost sa drugim formatima softvera i datoteka koji se obično koriste u industriji. Interoperabilnost je ključna za nesmetanu saradnju među različitim disciplinama. 

3. Korisničko okruženje

Dobro korisničko okruženje softverskog proizvoda mora da obezbedi jednostavnu upotrebu i lako usvajanje od strane članova tima. Trebalo bi da poseduje mogućnost prilagođavanja, a neki proizvođači, poput kompanije Autodesk, čak obezbeđuju i integraciju rešenja za kolaboraciju direktno u korisnički interfejs. 

4. Način licenciranja

Način licenciranja bitno utiče na trošak nabavke softvera. Trenutno na tržištu BIM softvera uglavnom dominira najam na određeni vremenski period, mada neki proizvođači i dalje nude trajne licence. Najbitnija prednost prvog načina je fleksibilnost u pogledu promene broja iznajmljenih licenci u zavisnosti od potreba projekta. Pored navedenog, pojavljuju se i alternativni načini licenciranja, poput upotrebe tzv. „tokena“ koji omogućavaju povremenu upotrebu softvera, samo kad korisniku zatreba.  

5. Podrška i ispravke

Efikasna upotreba softvera zahteva stalna unapređenja i poznavanje mogućnosti softverskih alata. Zbog toga je bitno odabrati dobavljače softvera koji nude dobru korisničku podršku, redovna ažuriranja i koji imaju veliku zajednicu korisnika koji mogu da obezbede pomoć i razmenu iskustava. 

6. Specifični zahtevi industrije

U zavisnosti od oblasti delovanja (arhitektura, inženjering, građevinarstvo itd.), neki softver može bolje zadovoljiti specifične potrebe. Specifična softverska rešenja prilagođena određenim industrijama mogu značajno doprineti efikasnosti timova. Ovde važnu ulogu igra i mogućnost aplikativnog proširenja softvera pomoću dodataka drugih proizvođača i proizvođača materijala i opreme. 

7. Interoperabilnost sa ostalim funkcijama preduzeća

Iako se na BIM softver uglavnom gleda kao alat za projektovanje i izvođenje, suština je upotreba podataka i informacija u svim delovima preduzeća. Tako da, recimo, dobar BIM softver treba da pomogne prodaji da lakše dođe do novih poslova (ponuda i ugovaranje) ili službi finansija da lakše naplati (fakturisanje po pozicijama). Sve ovo se može postići izborom softverskih rešenja koja mogu da obezbede kvalitetne informacije tokom čitavih procesa počev od ponude i ugovaranja preko projektovanja, inženjeringa i izgradnje do primopredaje objekta i efikasnog upravljanja i održavanja.

Autodesk Revit je pouzdano softversko rešenje koje vrši automatska ažuriranja, simulacije i analize, omogućavajući sve potrebne podatke i radne tokove, ali i kvalitetnu komunikaciju i saradnju neophodnu za besprekornu primenu BIM tehnologije.

Autor: Vladan Đurić, Senior Sales Manager

U dobu digitalne transformacije, primena BIM rešenja postaje sve češća praksa u građevinskoj industriji. Međutim, za srpsko govorno područje, nedostatak univerzalno korišćenog prevoda engleske BIM terminologije može predstavljati prepreku u komunikaciji.  

Ovu činjenicu uviđamo počevši od samog termina “Building Information Modeling”, čiji prevodi se razlikuju od izvora do izvora. Pored uzroka zabune između stručnjaka različitih disciplina koji koriste BIM, konfuzija može nastati i pri prenošenju informacija kadrovima koji tek počinju sa edukacijom. Stoga, sastavljanje Englesko-Srpskog BIM rečnika predstavlja značajan korak ka unapređenju komunikacije i razumevanja u domenu građevinarstva. 

U daljem tekstu naći ćete neke od šire korišćenih pojmova u BIM kontekstu, prevedene i objašnjene na srpskom jeziku: 

*Tabela preuzeta sa https://iss.rs/sr_Cyrl/download/page-section/document/9626 

Pored gore navedenih pojmova, možete se dalje informisati o BIM terminologiji na srpskom jeziku na sajtu Instituta za standardizaciju Srbije.  

Tabela BIM pojmova nije konačna, nastojaćemo da je redovno upotpunjujemo sa novom terminologijom i time pomognemo svim zainteresovanim stranama da brže i lakše razumeju BIM rečnik. Budite u toku... 

Autori: Tara Badnjar, Junior AEC Application Specialist i Aleksandra Bajin, Medior AEC Application Engineer 

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa BIM implementacijom ili kursevima, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Prvi nacionalni standardi iz oblasti BIM-a objavljeni su 2017. godine. Danas postoji oko 20  usvojenih i objavljenih međunarodnih i evropskih standarda koji su dostupni javnosti i koji se primenjuju u Srbiji, a kako je definisano zakonom o usvajanju BIM tehnologije na svim državnim projektima do 2028. godine, evidentno je da će taj broj drastično da raste svakim danom. 

Nacionalnom BIM standardizacijom bavi se Institut za standardizaciju Srbije (ISS) koji predstavlja glavno i jedino nacionalno telo za postavljanje i donošenje standarda u Srbiji. ISS zastupa sve zainteresovane strane, koji se bave BIM standardizacijom, u cilju preuzimanja i donošenja evropskih standarda u nacionalni sistem standardizacije. 

Uvođenjem standarda i postavljanju standardizacije u oblasti BIM-a u Republici Srbiji bavi se posebna komisija za standard KS U442, Informaciono modeliranje objekata – BIM.  

Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je razvila standard ISO 19650 koji, u stvari, predstavlja seriju standarda. ISO 19650 se sastoji od pet segmenta koji pokrivaju različite faze životnog ciklusa projekta, od planiranja, projektovanja i izvođenja do održavanja i svaka faza tačno definiše i propisuje određene okvire za upravljanje informacijama. 

U prvom delu SRPS EN ISO 19650 standarda predstavljeni su koncepti i principi koji se odnose na menadžment informacijama, odnosno upravljanje informacijama kada se koristi informaciono modeliranje objekata (BIM). 

Drugi deo standarda SRPS EN ISO 19650 odnosi se na fazu primopredaje objekta, odnosno na isporuku sredstava. U okviru ovog standarda, definisani su zahtevi za cilj (namenu) imovine i protokoli za efikasniju komunikaciju i kolaboraciju između svih zainteresovanih strana na projektu. 

Treći deo standarda SRPS EN ISO 19650 podrazumeva operativnu fazu objekta, odnosno određivanje zahteva za informacijama tokom opetivne faze imovine. 

Deo četvrti SRPS EN ISO 19650 standarda odnosi se na tačno propisane kriterijume prilikom razmene informacija.  

U poslednjem, petom delu SRPS EN ISO 19650 standarda obrađen je aspekt bezbednosti u upravljanju informacijama o objektu.

Pored pomenutog međunarodnog standarda ISO 19650, u Srbiji je definisana i serija standarda SRPS EN ISO 12006. Ovim standardima se definišu okviri za razvoj klasifikacionih sistema izgrađenog okruženja i utvrđuje se informacioni model koji je primeljiv za razvoj rečnika koji se koristi za pružanje i čuvanje informacija o objektima.   

Još jedan usvojen međunarodni standard u našoj zemlji je SRPS EN ISO 16739-1 standard, koji služi za Industrial Foundation Classes – IFC format kojim se razmenjuju podaci informacionog modela objekta i koji učesnici na projektu razmenjuju među različitim softverskim aplikacijama. 

Standardni u svetu BIM tehnologije koji su usvojeni i objavljeni u Srbiji su: 

(preuzeto sa iss.rs) 

• SRPS CEN/TR 17439:2021 – Smernice za primenu EN ISO 16950-1 I EN ISO 19650-2 u Evropi 
• SRPS EN ISO 7817:2021 – Informaciono modeliranje objekata (BIM) – Nivo potreba za informacijama – Deo 1: koncepti i principi 
• SRPS EN ISO 12006-2:2020 – Konstrukcija zgrada – Organizovanje informacija o građenju – Deo 2: Okvir za klasifikaciju 
• SRPS EN ISO 12006-3:2017 – Građevinske konstrukcije – Organizovanje informacija o građevinskim objektima – Deo 3: Okvirna struktura za informacije o objektu 
• SRPS EN ISO 16739-1:2021 – Osnovne industrijske klase (IFC) za razmenu podataka u građevinskoj industriji I delatnostima menadžmenta održavanjem objekata i opreme – Deo 1: Šema podataka 
• SRPS EN ISO 16757-1:2019 – Struktura podataka za elektronske kataloge proizvoda za servisne sisteme u zgradi – Deo 1: Koncept, struktura  model 

• SRPS EN ISO 16757-2:2019 – Struktura podataka za elektronske kataloge proizvoda za servisne sisteme u zgradi – Deo 2: Geometrija 
• SRPS EN ISO 19650-1:2019 – Organizovanje i digitalizacija informacija o zgradama i inženjersko-građevinskim objektima, uključujući informaciono modelovanje objekata (BIM) – Menadžment informacijama korišćenjem informacionog modelovanja objekata – Deo 1: Koncepti i principi 
• SRPS EN ISO 19650-2:2019 – Organizovanje i digitalizacija informacija o zgradama i inženjersko-građevinskim objektima, uključujući informaciono modelovanje objekata (BIM) – Menadžment informacijama korišćenjem informacionog modelovanja objekata – Deo 2: Faza primopredaje objekta 
• SRPS EN ISO 19650-3:2020 – Organizovanje i digitalizacija informacija o zgradama i inženjersko-građevinskim objektima, uključujući informaciono modelovanje objekata (BIM) – Upravljanje informacijama korišćenjem informacionog modelovanja objekata – Deo 3: Operativna faza objekta 
• SRPS EN ISO 19650-5:2020 – Organizovanje i digitalizacija informacija o zgradama i inženjersko-građevinskim objektima, uključujući informaciono modelovanje objekata (BIM) – Upravljanje informacijama korišćenjem informacionog modelovanja objekata – Deo 5: Bezbednosni pristup upravljanju informacijama 
• SRPS EN ISO 21597-1:2021 – Informacioni kontejner za isporuku povezanih dokumenata – Specifikacija razmene – Deo 1: Kontejner 
• SRPS EN ISO 21597-2:2021 – Informacioni kontejner za isporuku povezanih dokumenata – Specifikacija razmene – Deo 2: Tipovi veza 
• SRPS EN ISO 23386:2020 – Informaciono modelovanje objekata i drugi procesi koji se koriste u građevinarstvu – Metodologija za opisivanje, definisanje i održavanje karakteristika u međusobno povezanim rečnicima podataka 
• SRPS EN ISO 23387:2020 – Informaciono modelovanje objekata (BIM) – Obrasci podataka za elemente i sisteme koji se koriste u životnom ciklusu bilo koje izgrađene tructure – Koncepti i principi 
• SRPS EN ISO 29481-1:2017 – Informacioni modeli građevinskih objekata – Priručnik za pružanje informacija – Deo 1: Metodologija i format 
• SRPS EN ISO 29481-2:2017 – Informacioni modeli građevinskih objekata – Priručnik za pružanje informacija – Deo 2: Okvir za interakciju 

Autor: Aleksandra Bajin, AEC Medior Application Engineer 

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa BIM implementacijom ili kursevima, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.