VESTI

Vaše stare Autodesk trajne licence možete zameniti (Trade-In) za jednogodišnje ili trogodišnje iznajmljivanje Autodesk programa ili paketa (Autodesk Subscription) uz 25% popusta.

Jednogodišnje iznajmljivanje Autodesk softvera sa 25% popusta dostupno je postojećim korisnicima trajnih Autodesk licenci od verzije R14 do verzije 2018 kojima je isteklo dodatno jednogodišnje održavanje (Maintenance Plan) pre 31. decembra 2017. godine. Stare Autodesk licence moraju biti registrovane na istog korisnika najmanje 6 meseci.

Promocija traje od 7. februara 2018. godine do 20. aprila 2018. godine. 

Autodesk zadržava pravo da odobri zamenu trajne licence za iznajmljivanje licenci. Dobijanjem novog serijskog broja korisnik se obavezuje da neće koristiti stare trajne licence.

Ukoliko ste zainteresovani, molimo Vas da nas kontaktirate.    

Telefon: + 381 11 301 50 43

Kontakt e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. 

Building Information Modeling (BIM), transformisao je način na koji se projektuju, grade i održavaju objekti širom sveta, ali ova napredna digitalna metodologija nije nastala preko noći; prošla je kroz jasno definisane faze razvoja, a kako bismo bolje razumeli BIM danas i njegove perspektive za budućnost, važno je analizirati kako se ova tehnologija razvijala od svojih početaka. Svaka faza razvoja BIM-a donela je svoje specifične inovacije i izazove, postavljajući temelje za dalje usavršavanje i primenu u različitim fazama projekata.

Pregled nivoa BIM-a 

Nivo 0: 

Nivo 0 predstavlja najjednostavniji korak u procesu generisanja informacija. I u okviru sebe ne uključuje bilo kakve kolaborativne procese. BIM je gotovo nepostojeći, sa tradicionalnim 2D CAD crtežima kao glavnom metodom za dokumentovanje dizajna. Svaka disciplina obično radi izolovano sa svojim crtežima i fajlovima. Razmena informacija je osnovna, često se oslanjajući na štampane crteže ili jednostavne elektronske formate poput PDF-a. 

Nivo 1: 

Nivo 1 uvodi upotrebu 3D modelovanja unutar pojedinačnih disciplina. Svi učesnici stvaraju svoje 3D modele, ali ovi modeli se ne dele ili ne integrišu između različitih disciplina. Koordinacija se i dalje uglavnom oslanja na 2D crteže i dokumente, iako može doći do neke osnovne razmene podataka putem CDE-a (common data environment). Uprkos prisustvu CDE-a generisani modeli se ne dele između različitih učesnika projekta, što podrazumeva ograničenu kolaboraciju. 

Nivo 2: 

Glavni fokus na Nivou 2 je način na koji se informacije dele između različitih članova projekta. Na ovom nivou se uvode dve nove dimenzije koje su vezane za upravljanje projektom. To su dimenzija vremena 4D i dimenzija troškova 5D. Kolaborativni rad predstavlja samo srce BIM Nivoa 2.

Međutim, nije neophodno da svaka strana uključena u projekat generiše 3D modele na istoj platformi, naprotiv, svako je slobodan da koristi platofrmu prilagođenu svojim specifičnim stručnim zahtevima, gde se na kraju prilikom razmene modela između različitih strana i disciplina koriste neutralni i univerzalni fajl formati, kao na primer IFC.  

Drugim rečima, govorimo o modelu potpune saradnje. Na ovaj način, učesnici na projektu mogu imati pregled svih dostupnih informacija i modifikovati ih prema potrebi, što rezultuje kreiranjem jedinstvenog BIM modela.  

Nivo 3: 

BIM Nivo 3 predstavlja ultimativni cilj građevinske industrije. Njegova glavna svrha je postizanje potpune integracije (iBIM) informacija u cloud okruženju. Nivo 3 karakteriše potpuna saradnja i integracija svih disciplina i učesnika tokom celog životnog ciklusa objekta. Postoji jedan zajednički projektni model kome se pristupa i koji se ažurira u realnom vremenu od strane svih uključenih strana.

Ovo omogućava besprekornu razmenu informacija i koordinaciju, smanjujući greške i poboljšavajući donošenje odluka. Nivo 3 BIM uključuje dimenzije kao što su vreme (4D) i troškovi (5D), ali takođe i dodatnu dimenziju 6D koja se fokusira na upravljanje objektom u toku perioda njegove eksploatacije. 

- Prednosti sazrevanja BIM-a 

• Unapređena saradnja: prelazak na više BIM nivoe omogućava poboljšanje komunikacije i kolaboracije na projektima 

• Uštede i unapređenje efikasnosti : prelazak na više BIM nivoe pomaže u identifikaciji sukoba i konflikata u dizajnu ranije, minimizirajući skupocene promene tokom izgradnje 

• Upravljanje životnim ciklusom: viši BIM nivoi omogućavaju bolje upravljanje životnim ciklusom objekta, od dizajna preko izgradnje do upotrebe i održavanja. 

- Izazovi sazrevanja BIM-a 

• Početna investicija: prelazak na više BIM nivoe zahteva investicije u tehnologiju, obuku i promene u radnim procesima, što može biti skupo i vremenski zahtevno 

• Interoperabilnost: omogućavanje da različiti softveri i alati koje koriste različiti učesnici na projektu mogu efikasno da komuniciraju 

• Sigurnost podataka: kako informacije o projektu postaju više integrisane i deljene, važno je osigurati sigurnost i privatnost podataka 

Važnost BIM nivoa jeste u tome da tek kada postoji njihovo potpuno razumevanje kompanije i pojedinci se mogu detaljnije pozabaviti analizom svog trenutnog položaja, kao i identifikacijom potencijalnih područja za dalja unapređenja.

Autor: Aleksa Mandić, Master inženjer mašinstva, Autodesk Medior AEC Application Engineer

Ukoliko vas zanima BIM implementacija, softver Autodesk Revit ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Prelazak sa papira i rapidografa na crtanje u CAD-u je svojevremeno bio neizbežan korak u unapređenju radnih tokova u strukama kao što su arhitektura, inženjerstvo i građevinarstvo.

Danas se čini da 3D i BIM programi postaju sve više prihvaćeni, što se primećuje u industriji, ali i među studentima koji se pripremaju za rad u praksi. Ova tendencija u novijim tehnologijama se, između ostalog, događa kao posledica realnih potreba tržišta koje sve više traži visoko obrazovane kadrove sa znanjem o BIM-u. Kako kurikulumi akademskih ustanova koje te kadrove obrazuju reflektuju ovu potrebu? 

Sve više univerziteta širom sveta uključuju edukaciju o BIM tehnologijama u svoje programe. Metode podučavanja su, na osnovnim nivoima studija, uglavnom tehnički kursevi, fokusirani primarno na korišćenje softverskih paketa. Ovako integrisana BIM edukacija unutar već postojećih predmeta postavlja učenje BIM-a u kontekst struke kojom se studenti bave.

Takođe, način rada podstiče interdisciplinarnu saradnju tako što skreće pažnju studentima na ostale discipline sa kojima rade u zajedničkom informacionom okruženju.  

U okviru multidisciplinarnih programa, kao što je European Master in Building Information Modelling (BIM A+), vodeći evropski univerziteti kombinuju svoje ekspertize u različitim oblastima. Ovakav pristup saradnji u BIM edukaciji uključuje arhitekte, inženjere i programere, čime ostvaruje sveobuhvatno razumevanje virtuelne izgradnje. 

Programi fokusirani specifično na filozofiju openBIM koncepta, BIM menadžmenta i kolaborativnog rada u BIM okruženju dostupni su uglavnom tek na višim stepenima studija. Kompleksnost materije koja je obuhvaćena zahteva specijalizovana znanja, kao i poznavanje samog softvera. 

U obrazovanju je uvek postojala potreba za kontinualnim unapređenjem u skladu sa novim trendovima i tehnološkim razvojem, i ono je uvek praćeno nekim izazovima. Promena nastavnog plana, izmene postojećih predmeta ili uvođenje potpuno novih predmeta je često dosta promišljan i dugotrajan proces. Osim plana, neophodni su i resursi za ostvarenje BIM implementacije u obrazovanju – kako tehnički (hardver i softver), tako i ljudski resursi (obučeni predavači).  

Pored formalnih kurikuluma, dodatni kursevi, radionice i takmičenja su često organizovana od strane univerziteta ili u saradnji s kompanijama. TeamCAD je jedna od kompanija koja je u više navrata organizovala besplatne studentske kurseve i radionice za softver Autodesk Revit. Jedna od poslednjih ovakvih saradnji je održana u vidu kursa za studente Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.  

Autor: Tara Badnjar, Junior AEC Application Specialist 

Ukoliko vas zanima BIM implementacija ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme. 

U kontekstu BIM tehnologije, TIDP je skraćenica za Plan isporuke informacija o zadatku aktivnog projekta. To je ključni dokument koji ocrtava specifične zadatke koje treba obaviti u svakom BIM projektu. Svaki menadžer i rukovodilac tima zadužen je za sastavljanje sopstvenog TIDP.

 
TIDP, zajedno sa Master Information Delivery Plan-om (MIDP - glavni plan isporuke informacija) i BIM Execution Plan-om (Planom izvršavanja BIM-a), formira najvažnije planirane akcije kako bi se osiguralo da je projekat isporučen u skladu sa ISO 19650 standardom. 
 
Glavna razlika između MIDP-a i TIDP-a je u tome što TIDP služi da obaveštava MIDP. Različiti timovi projekta razvijaju sopstvene planove isporuke informacija o zadacima. Nakon njihovog završetka, menadžer informacija objedinjuje sve TIDP-ove u MIDP-ove. 
 
TIDP obično ima oblik tabele koja sadrži informacije o datumu isporuke 3D modela, crteža, specifikacija količina, njihovim nazivima, nivou informacija (LOD/LoIN) i slične relevantne podatke. Niže u nastavku je primer tabele prema u skladu sa ISO 19650 standardom.  
 
Ako ste radni tim u okviru vodeće imenovane strane ili dobavljač sa podizvođačem (imenovana strana), moraćete da razvijete i predate svoj TIDP glavnoj imenovanoj strani mnogo pre imenovanja vodeće strane, kako bi oni mogli da uporede vaše TIDP-ove u MIDP-ove. 

Plan isporuke informacija o zadacima (TIDP) obično uključuje sledeće zadatke: 
 
- Jedinstveni identifikator: Svaki isporučeni proizvod treba da ima jedinstveni identifikator za pojednostavljenu referencu. 
- Naslov/ime: Naslov ili naziv svakog isporučenog proizvoda. 
- Opis: Kratak opis svake isporuke. 
- Procene vremena za proizvodnju: Procena vremena potrebnog za proizvodnju svake isporuke. 
- Predloženi resursi za dodeljivanje: Resursi koji će biti dodeljeni svakom ostvarenom rezultatu. 
- Prethodnici ili zavisnosti: Svi rezultati koji se moraju završiti pre, ili suprotno zavise od drugih. 
- Prekretnice isporuke: Ključne prekretnice za svake buduće isporuke. 
- Nivo potrebe za informacijama: Nivo detalja koji je potreban za svaku isporuku. 

 
TIDP takođe treba da uzme u obzir prekretnice za realizaciju projekta, detaljnu matricu odgovornosti, dostupnost zajedničkih resursa, kao i proces i kriterijume autorizacije i prihvatanja. 
 
Svaki radni tim je odgovoran za sastavljanje sopstvenog TIDP-a kako bi pomogao u razvoju glavnog plana isporuke informacija (MIDP). TIDP treba da detaljno navede odgovornost dobavljača za informacije za svaku isporuku i pokaže kako se odgovornost informacionih modela prebacuje sa jednog na drugi radni tim.

Evo nekoliko razloga kako TIDP utiče na saradnju na projektu: 
 
Jasnoća uloga i odgovornosti: TIDP jasno određuje koje informacije treba da budu proizvedene, kada i ko da ih izradi. Ova jasnoća uloga, odgovornosti i ovlašćenja je suštinski aspekt efikasnog upravljanja informacijama. 

• Koordinacija informacija: TIDP pomaže u koordinaciji informacija koje dostavljaju različite strane. Sadrži redosled, zavisnosti i trajanje proizvodnje informacija. Ova koordinacija osigurava da su sve strane usklađene i rade na istim ciljevima. 
   
• Efikasno planiranje: TIDP je detaljan plan za proizvodnju informacija. Pomaže u planiranju i upravljanju isporukom informacija tokom životnog ciklusa projekta. Svaki zadatak u TIDP-u ima odgovarajuću prekretnicu koja je u skladu sa opštim programom projektovanja i izgradnje. 
   

• Poboljšana komunikacija: Određivanjem odgovornosti za pripremu projektne dokumentacije i pokazivanjem kako se odgovornost prenosi sa jednog tima na drugi, TIDP poboljšava komunikaciju među projektnim timovima. 
   

Usklađenost sa standardima: TIDP je ključna alatka koju zahtevaju Zahtevi za informacije poslodavca (EIR) koja pomaže da se obezbedi usklađenost sa ISO 19650. 
 

Ukratko, TIDP je kritično sredstvo u BIM projektima koji poboljšava saradnju, poboljšava komunikaciju i osigurava efikasno upravljanje informacijama. Pomaže timovima da rade zajedno efikasnije i efektivnije, što dovodi do uspešnih ishoda projekta.

Autor: Bojan Uskoković, inženjer pejzažne arhitekture, BIM modelar

Ukoliko vas zanima BIM implementacija ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Building Information Modeling (BIM) predstavlja tehnologiju i proces koji menja način na koji se projektuju, grade i održavaju zgrade i infrastruktura. BIM omogućava stvaranje digitalnih prikaza fizičkih i funkcionalnih karakteristika objekta. Da bi se osigurala uspešna BIM implementacija u građevinskim projektima, neophodno je razviti detaljan plan realizacije BIM modela. 

Svrha Plana Realizacije BIM Modela: 

Plan realizacije BIM modela je dokument koji detaljno opisuje kako će se BIM tehnologija koristiti u konkretnom projektu. Njegova svrha je da: 

1. Definiše ciljeve i očekivanja
2. Osigura jasnu komunikaciju i koordinaciju
3. Standardizuje procese i metodologije
4. Optimizuje resurse i alate
5. Omogućava praćenje i kontrolu kvaliteta
6. Podržava donošenje odluka zasnovano na podacima

Ključni Koraci za Plan Realizacije BIM Modela 

1. Definisanje ciljeva i opsega projekta

    - Identifikacija ključnih ciljeva projekta, kao što su povećanje efikasnosti, smanjenje troškova, poboljšanje kvaliteta i vremena izgradnje. 

    - Definisanje opsega rada i specifičnih zahteva za BIM model. 

    - Korišćenje dokumenta BIM Use Case (Namena BIM modela): Ovaj dokument pomaže u identifikaciji specifičnih scenarija korišćenja BIM-a u projektu i definisanju očekivanih ishoda.  

2. Izrada BIM strategije i plana:

    - Razvijanje strategije koja uključuje korišćenje BIM tehnologija, softvera i standarda. 

    - Definisanje uloga i odgovornosti svih učesnika u projektu. 

3. Formiranje BIM tima:

    - Identifikacija i angažovanje ključnih članova tima, uključujući BIM menadžere, koordinatora i modelara. 

    - Obuka i edukacija tima u korišćenju BIM alata i metodologija. 

4. Izbor softvera i alata:

    - Odabir odgovarajućeg BIM softvera i dodatnih alata koji će podržati projektne ciljeve. 

    - Osiguravanje potrebne tehničke opreme i infrastrukture. 

5. Izrada BIM standarda i procedura:

    - Definisanje standarda za izradu, razmenu i upravljanje BIM modelima. 

    - Razvijanje procedura za kolaboraciju, reviziju i verifikaciju modela. 

    - Korišćenje dokumenta Modeling Guidelines: Ovaj dokument sadrži smernice za izradu modela, standarde za imenovanje datoteka, slojeva i drugih elemenata modela. 

6. Izrada početnog BIM modela:

    - Prikupljanje postojećih podataka, kao što su CAD crteži, 2D planovi i dokumentacija. 

    - Kreiranje početnog 3D modela koji uključuje osnovne elemente projekta. 

7. Razmena i kolaboracija:

    - Uspostavljanje kolaborativnog okruženja gde svi učesnici mogu pristupiti i doprineti BIM modelu. 

    - Redovna koordinacija i komunikacija između članova tima. 

8. Verifikacija i validacija modela:

    - Provera tačnosti i usklađenosti modela sa definisanim standardima i specifikacijama. 

    - Identifikacija i ispravka grešaka ili neslaganja u modelu. 

    - Korišćenje dokumenta BIM Checklist: Ovaj dokument sadrži kontrolne liste za verifikaciju i validaciju modela, obezbeđujući da su svi potrebni kriterijumi ispunjeni. 

9. Izrada detaljnog BIM modela:

    - Dodavanje detalja kao što su MEP (mehanički, električni, i vodovodni) sistemi, strukturalni elementi i završni materijali. 

    - Integracija različitih disciplina i aspekata projekta u jedinstven model. 

10. Izrada i analiza izveštaja:

    - Generisanje izveštaja o količinama materijala, troškovima i vremenskim rasporedima na osnovu BIM modela. 

    - Analiza performansi zgrade, uključujući energetske analize i simulacije. 

11. Upravljanje promenama i ažuriranje modela:

    - Praćenje i dokumentovanje svih promena u projektu. 

    - Redovno ažuriranje BIM modela kako bi odražavao trenutni status projekta. 

12. Predaja i implementacija modela:

    - Predaja završnog BIM modela klijentu i drugim relevantnim stranama. 

    - Osiguravanje da su svi potrebni podaci i dokumentacija uključeni u završni model. 

13. Održavanje i korišćenje modela:

    - Korišćenje BIM modela za operativno upravljanje i održavanje zgrade nakon završetka izgradnje. 

    - Ažuriranje modela tokom životnog ciklusa zgrade kako bi se odrazile sve promene i renovacije. 

Implementacija ovih elemenata u sveobuhvatan plan realizacije BIM modela ključna je za postizanje uspeha u korišćenju BIM tehnologije i ostvarenje prednosti koje ona donosi u građevinskim projektima.

Autor: Vuk Vukanić, Tehnički direktor, Autodesk AEC Application Engineer, Autodesk Certified Instructor – Gold.

Ukoliko vas zanima BIM implementacija ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme. 

Kontrola kvaliteta je sastavni deo BIM procesa koji obuhvata identifikaciju nedoslednosti i potencijalnih problema u 3D modelu, pre nego što on bude upotrebljen za izgradnju. Sastoji se iz serije različitih validacija koje se obavljaju periodično, kako projekat teče iz faze u fazu. Kontrola se obično vrši za svaki od sistema unutar modela zasebno, zatim se radi njihova međusobna koordinacija.

Cilj ovog procesa je dobiti 3D model bez sudara i drugih nelogičnosti, koji pritom sadrži tačne informacije o realnom objektu koji predstavlja.  

Kontrolna lista je jedan od alata koji se koristi u procesu osiguranja kvaliteta BIM modela. Ona obuhvata razne kategorije, od generalnih provera geometrije modela, pa do usklađenosti sa standardima, nivoa detaljnosti itd. Vodeći se time koja je namena BIM modela, kontrolna lista se može razlikovati od mnogih šablona koje možete danas naći na internetu.

Upravo zbog toga je dobra praksa formirati listu u skladu s BIM planom izvršenja, kako bi provera kvaliteta bila efektivna. U nastavku teksta možete pročitati šta sve obuhvata standardni obrazac BIM kontrolne liste:

1. Opšta provera se tiče ispravnosti geometrije modela i tačnosti podataka vezanih za svaki element. Uključuje sledeće tačke: 

• Vizuelna provera modela  
• Postavljanje početne tačke  
• Imenovanje projekta, lokacije, zgrade  
• Imenovanje spratova zgrade  
• Mapiranje IFC klase za sve objekte u modelu  
• Označavanje svih objekata i pravilna upotreba LOD parametara  
• Imenovanje prostorija u modelu 

 2. Provera prostora obuhvata: 

• Proveru površine prostorija unutar dozvoljenog opsega greške  
• Proveru ukupne površine svakog sprata  
• Proveru broja i imena prostorija u okviru objekta

 3. Proverom dizajna se potvrđuje poklapanje dizajna 3D modela sa arhitektonskim dizajnom, i proverava se njegova funkcionalnost. Pored toga, u ovaj korak spadaju i sledeće: 

• Usklađivanje arhitektonskih  sa građevinskim linijama parcele 
• Usklađivanje arhitektonskih i strukturnih planova
• Definisanje specifičnih tipova i njihovih svojstava, kao što je materijal elementa

4. Provera MEP (mehaničkih, električnih i vodovodnih) instalacija se obično vrši po sledećim tačkama: 

• MEP plan se podudara sa arhitektonskim i strukturnim planom  
• Sva oprema je prikazana na planovima i u rasporedima  
• Koordinacija sudara MEP instalacija

 5. Strukturna provera  

• Koordinacija sudara između različitih građevinskih elemenata kao što su grede, stubovi, ploče 
• Koordinacija sudara između istih vrsta elemenata

 6. Reviziju modela je korisno uraditi po završetku modelovanja, kako bi model bio pročišćen od grešaka i viškova, i spreman za narednu fazu BIM procesa – tehničko održavanje objekta. 

• Eliminisanje grešaka i sudara 
• Osiguravanje da su svi standardi ispoštovani  
• Potvrda da su ispunjeni zahtevi klijenta  
• Brisanje nepotrebnih pogleda i osnova 
• Brisanje nepotrebnih grupa  
• Provera “worksetova” 
• Čišćenje (purge) modela 

Kako projekat odmiče, kontrolna lista treba da se ažurira u skladu s njim, kako bi ostala efikasna u praćenju kvaliteta BIM modela. Učestalost izmena zavisi od faktora kao što su izmene u projektnim zahtevima, adaptiranje na nove industrijske standarde ili uvođenje novih softvera i tehnologija.  

Autor: Tara Badnjar, Junior AEC Application Specialist 

Ukoliko vas zanima BIM implementacija ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.