VESTI

Arhitektura, inženjering, građevinarstvo i operativne industrije sve se više suočavaju sa izazovima da sa manje urade više. Da bi se ispunili zahtevi za otpornijim i održivijim izgrađenim okruženjem, tehnologija igra ključnu ulogu u pomaganju našoj industriji da postigne zajednički cilj: da zajedno gradimo bolje. To znači da se ponovo osmisli način na koji se obavljaju poslovi u arhitekturi, inženjeringu, konstrukciji i operacijama, povećavajući produktivnost i dovodeći do boljih rezultata. 

Tokom sledeće godine, nastavljamo da pratimo građevinska industrija suočava sa izazovima profitabilnosti, efikasnosti i održivosti uz pomoć tehnologije. Od inovacija u veštačkoj inteligenciji (AI) do usvajanja digitalnih blizanaca, videćemo kako nova tehnologija redefiniše način na koji inovatori u industriji projektuju, prave i upravljaju izgrađenim okruženjem. 

Veštačka inteligencija će nastaviti da se prihvata kao svakodnevni alat

Videćemo da praktična primena veštačke inteligencije nastavlja da pravi velike korake u svakodnevnim aplikacijama koje rešavaju probleme u stvarnom svetu. U vodi, rešenja za mašinsko učenje mogu omogućiti projektantima da brzo i precizno predvide mape poplava.

U građevinarstvu, AI alati za pretragu na prirodnom jeziku mogu lako da iznesu informacije koje su timovima potrebne za obavljanje posla. Pravi alati koje pokreće veštačka inteligencija mogu da pomognu timovima da pregledaju i analiziraju velike količine vrednih podataka koje generišu.

Kako se mogućnosti veštačke inteligencije dalje integrišu u svakodnevne radne tokove, kao rešenje Autodesk Assistant, projektanti, inženjeri i izvođači radova će imati slobodno vreme da se fokusiraju na strateški i kreativniji rad. Industrija je željna ovih mogućnosti, jer 44% građevinskih profesionalaca navodi poboljšanje produktivnosti kao vrhunsku upotrebu veštačke inteligencije, sudeći po „State of design and make 2024“ izveštaju kompanije Autodesk.

Tehnologija će podržati održivije rezultate 

Dok izgrađeno okruženje generiše zapanjujuću količinu emisija gasova staklene bašte, građevinski timovi imaju priliku da budu proaktivniji u postizanju svojih ciljeva održivosti uz pomoć tehnologije. Tokom sledeće godine, kontinuirana digitalna transformacija u čitavoj industriji omogućiće firmama da bolje iskoriste svoje projektne podatke, uključujući nove alate koji poboljšavaju ishode održivosti projekta. 

Alati za analizu ugljenika zasnovani na veštačkoj inteligenciji pomažu projektantima da razumeju i mere ugljenični otisak svog materijala i projektnih rešenja od prvog dana planiranja. To znači da arhitekte mogu da razumeju uticaj svojih projektnih rešenja na utelovljeni ugljenik u najranijim fazama planiranja umesto na kraju kada je njihov projekat skoro završen.

Rešenja koja omogućavaju industrijalizovanu izgradnju, koja omogućava proizvodnju za zgrade, pomoći će industriji da brže, kvalitetnije i sa manje otpada isporuči projekte. Već smo videli prednosti industrijalizovanog pristupa izgradnji kroz rad korisnika kao što je kompanija WSP na aerodromu u Mančesteru. WSP je uspeo da smanji broj komponenti koje se koriste za izgradnju svakog strukturalnog aerodromskog čvora sa preko 5000 na samo 67.

Pa to nije prostorno? Ne, geoprostorno je!

Uz pomoć boljih integracija, videćemo više tehnologije koja koristi podatke i kontekst iz stvarnog sveta, omogućavajući bolje rezultate projekata. Dodavanjem GIS (geografskih informacionih sistema) podataka BIM (informaciono modeliranje zgrada) alatima koje dizajneri već koriste, timovi mogu da dizajniraju imajući na umu lokaciju i isporuju projekte koji su održiviji i otporniji. 

Nedostatak svesti o lokaciji i kontekstu može negativno uticati na životni ciklus projekta i angažovanje zainteresovanih strana. Isticanje boljih integracija biće posebno važno za vlasnike infrastrukture i organizacije javnog sektora koje su zadužene da podrže svoje zajednice kritičnom infrastrukturom na koju se mogu osloniti.

Videli smo kako klijenti u transportu premošćuju BIM i GIS alate kako bi pružili veću efikasnost u svojim projektima, pa čak i da koriste analitiku podataka kako bi obezbedili bolja rešenja za nedovoljno opslužene zajednice. S obzirom da se mnoge organizacije javnog sektora suočavaju sa sve složenijim projektima – sa zahtevima koji sežu od životne sredine do društva – biće im potrebne prave informacije kako bi osigurale da projekat u dovoljnoj meri podržava njihove lokalne zajednice. 

Digitalni blizanci i proširena stvarnost postaju sve češći

Očekujte nastavak usvajanja tehnologija koje podržavaju inovacije i saradnju tokom celog BIM životnog ciklusa, uključujući digitalne blizance i proširenu stvarnost (XR). Digitalni blizanci mogu daleko da doguraju opremajući industriju podacima i uvidima u realnom vremenu u svakoj fazi životnog ciklusa projekta.

Vlasnicima i upravnicima digitalni blizanac pomaže da otključaju punu vrednost svojih objekata boljim praćenjem i upravljanjem njihovom imovinom. Videli smo da klijenti uspešno koriste podatke u realnom vremenu i istorijske podatke koje je uhvatio njihov digitalni blizanac da bi iskoristili prednosti kao što je prelazak sa reaktivnog održavanja i operacija na pristupe koj imaju više predviđanja.

XR alati u građevinarstvu će takođe kreirati radne prostore budućnosti – očekujemo da ćemo videti više firmi koje koriste XR tokom sledeće godine za kreiranje impresivnih radnih prostora za pregled dizajna. Ovi virtuelni prostori pružaju geografski udaljenim timovima nov način da komuniciraju sa svojim projektom i sarađuju sa ključnim zainteresovanim stranama. Nudeći novi način za analizu i vizuelizaciju podataka, timovi mogu da pojednostave tokove posla i smanje greške pre nego što izgradnja počne.

Autor: Amy Bunszel

Izvor: Autodesk.com

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ako imate pitanja vezana za Autodesk softvere za građevinsku industriju, molimo vas da nas kontaktirate putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Od 24. do 27. februara 2025. godine se u Nešvilu - USA, održava godišnja Autodesk konferencija „One Team Conference“. Na konferenciji je zvanično objavljeno da je TeamCAD d.o.o. iz Srbije postao deo prestižnog Autodesk Platinum Cluba za 2024. godinu.

TeamCAD je dobio veliko priznanje za posvećenost našeg tima u pomoći klijentima kako bi postigli željene poslovne rezultate. Nagrada je u kategoriji Top Solution Provider in Collections & Vertical Growth u regiji EMEA Emerging / Africa & CIS.

U godini kada slavimo 20 godina od osnivanja, TeamCAD je u grupi od 50 Autodesk partnera iz celog sveta koji su dobili ovo značajno priznanje.

Ovim putem se zahvaljujemo našim klijentima, dragim partnerima, prijateljima, zaposlenima i saradnicima koji nas podržavaju i prate svih ovih godina.

Tempo dizajna, razvoja i proizvodnje proizvoda ubrzava se kao nikada ranije, a potrošači sve više traže od proizvoda. Mnogi proizvodi, kao što su aparati za kafu ili čak zvona na vratima, sada su pametni uređaji, a očekuje se da će kompanije kontinuirano unapređivati ove proizvode, čak i nakon njihovog izlaska na tržište.

Kao rezultat toga, veštačka inteligencija(AI) sve više postaje sastavni deo procesa dizajna, omogućavajući dizajnerima proizvoda da brže i efikasnije unose inovacije. „Industrija dizajniranja i proizvodnje postaje sve konkurentnija“, kaže Džef Kinder, izvršni potpredsednik za razvoj proizvoda i proizvodan rešenja u kompaniji Autodesk.

„Da bi održali ritam, dizajneri i inženjeri se oslanjaju na rešenja kao što je veštačka inteligencija. Traže nove načine da rade i ponovo osmisle svoje pristupe. “

Alati za dizajniranje koje pokreće veštačka inteligencija automatizuju zadatke koji se ponavljaju, olakšavajući donošenje odluka na osnovu podataka i poboljšavaju kreativnost. Dizajneri sada mogu da iskoriste veštačku inteligenciju da generišu alternative dizajna, optimizuju dizajn na osnovu specifičnih kriterijuma i predvide potencijalne probleme pre nego što se pojave.

Ova promena ne samo da ubrzava proces dizajniranja već, kada se pravilno upotrebljava, povećava ukupan kvalitet i funkcionalnost krajnjeg proizvoda. Na tržištu gde su brzina i inovacija najbitniji, AI alati su sada neophodni da bi se ostalo ispred svih.

Trendovi u veštačkoj inteligenciji i nove tehnologije za dizajniranje proizvoda

Korišćenje mašinskog učenja za brži koncept dizajna: Dizajneri u svim oblastima koriste veštačku inteligenciju za brži koncept dizajna. Tradicionalno koncept obuhvata dugotrajno ručno skiciranje i 3D modeliranje, što je često rezultiralo odbačenim radom nakon odabira konačnog dizajna.

Sada timovi mogu da koriste Large language model (LLM) alate da istraže industriju i ciljna tržišta, kao i veštačku inteligenciju za generisanje osnovnih vizualnih koncepata. Ovo štedi vreme i pojednostavljuje brojne procese, uključujući početne prezentacije klijentima i primenu povratnih informacija pre 3D modeliranja.

Japanski startap „Final Aim“ je nedavno sarađivao sa kompanijom Yamaha motor na električnom poljoprivnednom vozilu C451 za lake poljoprivredne radove. „Prvo smo koristili veštačku inteligenciju za „text to text“ metod, kako bismo videli potencijal za dizajnerski koncept i stekli širu perspektivu o budućnosti poljoprivrede,” kaže Jasuhide Jokoi, suosnivač i CDO kompanije Final Aim.

Kada su završena početna istraživanja, Kokoi i tim je koristio generativnu veštačku inteligenciju da istraže vizualne koncepte. „Korišćenjem generativne veštačke inteligencije osmislili smo više od 2.400 različitih dizajnerskih slika za samo nekoliko nedelja“, nastavja on. „Odatle smo suzili na nekoliko sa kojima smo želeli da nastavimo.“ Zatim su koristili Autodesk Fusion da kreiraju 3D modele spremne za proizvodnju, dovršavajući proces za samo dva meseca – vremenski okvir koji se skoro ne može čuti u automobilskoj industriji.

Omogućavanje optimizovanih dizajnerskih opcija pomoću generativnog dizajna: Za razliku od opštih alata za slike koje generiše veštačka inteligencija koji se koriste za inicijalni koncept,  inženjerska alatka za generativni dizajn koristi algoritme i može da proizvede širok spektar dizajnerskih opcija zasnovanih na definisanim parametrima.

To pomaže dizajnerima proizvoda da istraže različite alternative dizajna, koje ne samo da ispunjavaju specifične tehničke zahteve projekta, već često zahtevaju smanjenje težine i manju upotrebu materijala. Uobičajeni rezultati su ušteda vremena i smanjeni materijalni troškovi.

Francuska kompanija za sportsku opremu Decathlon ponovo je osmislila peraje za ronjenje kako bi spojila performanse i održivost, okrećući se za inspiraciju generativnom dizajnu. Tim je napravio na stotine verzija dizajna, analizirajući sve detalje, od raspodele težine do fleksibilnosti.

Rezultat toga su React peraja koja koriste 50% manje materijala i smanjuje ugljenični otisak za 50% u poređenju sa tržišnim merilom. „Generativni dizajn nam je otvorio neistražene horizonte, omogućavajući nam da istražimo dizajnerska rešenja koja su nam ranije bila van domašaja“, kaže Rafael Vis, vođa projekta i dizajner iz kompanije Decathlon.

Konfiguracije: Zamislite da razvijete čitavu liniju proizvoda bez kreiranja novih modela za svaku varijantu. Još bolje, zamislite da pojednostavite svoje proizvodne tokove brzim prilagođavanjem osnovnog dizajna različitim fazama proizvodnje ili materijalima. Konfiguracije u softveru Fusion vam omogućavaju da upravljate višestrukim varijacijama dizajna unutar jednog modela, automatski ažurirajući parametre u svim konfiguracijama.

Na primer, ako dizajnirate ručnu bušilicu u više boja i odlučite da poboljšate ergonomiju drške, ovu promenu možete izvršiti jednom u tabeli konfiguracije i ona će se primeniti na sve varijacije ručne bušilice.

Unik Metal, kompanija za proizvodnju po meru smeštena u Vaterlu, koristi konfiguracije u softveru Autodesk Fusion da kako bi osigurala da se sve opcije dizajna po dimenzijama poklapaju sa prostorom bez kreiranja i uređivanja više zasebnih datoteka dizajna. Osnivač Fransis Deslauriers objašnjava da tim može da kreira svaku konfiguraciju za nekoliko minuta, štedeći vreme i održavajući organizovanost.

Kada budu spremni, jednostavno pošalju link i mogu da vide dizajn u realnom vremenu. Nema potrebe da koristite aplikaciju ili bilo šta drugo. Kupci, dizajneri enterijera i arhitekte to vole“, kaže Deslauriers.

Smanjenje grešaka pomoću automatizovanih ograničenja za crteže: Automatizovani alati za ograničenja automatski primenjuju geometrijska i dimenziona ograničenja na crteže, obezbeđujući da se dizajn pridržava navedenih parametara. Ova nova funkcija u softveru Fusion pomaže u održavanju integriteta dizajna i smanjuje verovatnoću grešaka tokom procesa modeliranja. Usmeravanjem faze skiciranja, dizajneri se mogu fokusirati na usavršavanje svojih ideja i istraživanje novih koncepata, što na kraju dovodi do inovativnijih rešenja.

„Ograničenja crteža upravljaju oblikom i geometrijskim svojstvima crteža, ali njihovo kreiranje zahteva vreme. Kao rezultat toga, ovaj korak se često preskače“, objašnjava Kinder. „To dovodi do ručnog prepravljanja ako ikada promenite orijentaciju, veličinu ili poziciju crteža. Sa automatskim ograničenjem, Fusion analizira crtež i predlaže najbolja ograničenja za održavanje namere dizajna, oslobađajući dragoceno vreme za visoko kvalifikovane dizajnere i inženjere."

Komunikacija o nameri proizvodnje pomoću automatizacije crteža: Ništa ne donosi više frustracije od višestrukih „napred-nazad“ ciklusa izmena inženjerskih crteža na osnovu fabričkih povratnih informacija. Automatizacija crtanja u softveru Fusion koristi veštačku inteligenciju za generisanje detaljnih tehničkih crteža iz 3D modela, značajno smanjujući vreme i trud koji su potrebni za ručno crtanje i uređivanje.

Ova automatizacija obezbeđuje doslednost i tačnost, omogućavajući dizajnerima da brzo ponavljaju i preciziraju svoje dizajne tokom celog procesa projektovanja. Kao rezultat toga, produktivnost je poboljšana, komunikacija sa fabrikama je pojednostavljena, a vreme do plasiranja novih proizvoda na tržište je skraćeno.

Kompanija Photocentric sa sedištem u Velikoj Britaniji dizajnira i proizvodi 3D štampače. Pomoću softvera Autodesk Fusion, Photocentric može lako da sarađuje i jednostavno da ubrza svoj radni tok. Timovi koriste generativni dizajn da procene potencijalne opcije dizajna i onda da automatizuje crtanje i brzo generiše složene crteže koji često zahtevaju brze izmene.

„Alati kao što su automatizovana ograničenja crteža i automatizacija crtanja su praktične mogućnosti veštačke inteligencije koje vas čine produktivnijim“, kaže Kinder.

Iako se čini da se ovih dana veštačka inteligencija infiltrirala u svaku industriju, to je još relativno nova tehnologija sa mnogo više potencijala koji tek treba da se otkrije. Projekat Bernini je najsavremenija istraživačka inicijativa kompanije Autodesk usmerena na unapređenje veštačke inteligencije u dizajnu proizvoda. Ovaj projekat istražuje nove AI metodologije i razvija inovativne alate koji pomeraju granice onoga što je moguće u automatizaciji dizajna. Koristeći jednostavan upit, može brzo da generiše funkcionalne 3D slike, koje se zatim mogu konvertovati u geometriju koja se može uređivati u softveru Fusion.

„Projekat Bernini je pokazatelj toga kako možemo da koristimo buduće modele da povećamo vašu kreativnost, kako možete da prevaziđete sopstvenu inerciju i odete tri koraka dalje u procesu“, kaže Kinder. Autodesk AI Lab u okviru Autodesk Research kontinuirano testira i poboljšava projekat Bernini kako bi dizajnerima pružila najnaprednije i najefikasnije alata koji podstiču inovaciju i efikasnost.

Koršćenje AI alata tokom procesa dizajnirskog procesa postaje ključno da biste ostali na čelu današneg konkurentnog industrijskog okruženja. Alati koje pokreće veštačka inteligencija pomaže timovima da donose pametnije odluke, predvide šta sledi i istraže nove mogućnosti. „Veštačka inteligencija je svuda i promeniće način na koji radite“, kaže Kinder.

„Dok se vaša trka nastavlja, možete se osloniti na Autodesk da će biti jedan korak ispred kao pobednik koji zadaje tempo.“

Tekst: Aishwarya Balamukundan

Izvor: Autodesk.com

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ako imate pitanja vezana za platformu Fusion, molimo vas da nas kontaktirate putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

TeamCAD je učestvovao na ADFT Meetup Banja Luka 2025, konferenciji koju je organizovao naš partner kompanija GeoInova, koja se danas održala u Banja Luci u okviru manifestacije REAL EXPO 2025 i jedan je od najznačajnijih događaja iz oblasti arhitekture i građevinstva u regionu.

Pažnja je bila usmerena na održivost, digitalizaciju i pametna rešenja, kao i moderne pristupe i tehnologije koje redefinišu budućnost - BIM tehnologije za povećanje produktivnosti, ali i optimizaciju resursa kroz inovativne digitalne alate.

TeamCAD je predstavio Vladimir Guteša, direktor razvoja, koji je tokom izlaganja okupljene upoznao sa rešenjem BIM Real Estate, ali i projektom PavleS koji sjedinjava Internet of things (IoT) tehnologiju i Autodesk BIM rešenja. Aplikacija omogućava da zgrada postane „pametnija“ i da se tako ostvare velike uštede na čišćenju prostorija, jednostavno kontrolišu temperatura i vlažnost u prostoru, prati statusa prozora i još mnogo toga.

Zahvaljujemo se kompaniji GeoInova i Tijani Savović na pozivu i čestitamo na odlično organizovanom događaju i gostoprimstvu.

Ukoliko želite da „opametite“ svoj fabrički, prodajni, magacinski, proizvodni ili kancelarijski prostor, a samim tim ostvarite brojne koristi koju ova tehnologija nudi, pišite nam na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. 

U svetu razvoja igara koji stalno evoluira, veštačka inteligencija (AI) postala je ključni alat za kreiranje imerzivnijih i dinamičnijih iskustava za igrače. Stiv Silver, menadžer za strategiju u industriji igara za Autodesk rešenja za zabavu i medije, ima iskustvo od skoro dve decenije. Radio je na renomiranim naslovima kao što su Empires and Allies, TOME: Immortal Arena i Battlefield, fokusirajući se na rast, mentorstvo i inovacije u industriji.

Uloga veštačke inteligencije u igrama nije novi koncept; ona je deo industrije već decenijama. Kako „gaming“ svet postaje sve složeniji, alati koje pokreće veštačka inteligencija transformišu način na koji se igre prave, nudeći nove načine za poboljšanje efikasnosti, kreativnosti i angažovanja igrača.

Veštačka inteligencija u razvoju igara

Suština kreacije igara je ukorenjena u mašti. Naša sposobnost da proširimo svoje mogućnosti je uvek bila ostvarena upotrebom alata i unošenjem inovacija u njih. Da bismo izgradili ili ostvarili ono što zamišljamo, potrebno je razumevanje sopstvenih granica kako bismo pronašli nove načine da ih prekoračimo. Mašta dosledno nastavlja da radi.

Od samih početaka ljudske istorije, naš kreativni izraz je bio podržan alatima, a razvoj igara prati isti princip. Umetnici, dizajneri i programeri stalno pomeraju granice svoje kreativnosti, a veštačka inteligencija je postala ključni pokretač ovog procesa. AI u razvoju igara pomaže u stvaranju imerzivnih, responzivnih i dinamičnih okruženja, omogućavajući dizajn open-world igara poput Grand Theft Auto ili Cyberpunk 2077, koje zahtevaju godine razvoja zbog ogromne složenosti iskustva. Tvorci igara koriste AI kako bi učinili proces stvaranja efikasnijim, omogućavajući manjim timovima da kreiraju opsežne, visokokvalitetne svetove.

U prošlosti su kreatori igara imali zadatak da inovativno razmišljaju kako bi maksimalno iskoristili resurse, a AI je bio vredan saveznik u ovom procesu. Alati kao što su Generative Scheduling, duboko učenje korišćeni su za kreiranje složenih i uzbudljivih iskustava, od nasumičnih rasporeda tamnica do dinamički generisanih svetova. Današnji sistemi vođeni veštačkom inteligencijom ne samo da optimizuju radne tokove, već značajno doprinose stvaranju sadržaja, olakšavajući isporuku svežih i dinamičnih iskustava.

Uticaj AI na moderne igre

U modernom razvoju igara veštačka inteligencija ima dve glavne uloge: unapređivanje iskustva igrača i poboljšanje efikasnosti razvoja. Sa stanovišta igrača, AI doprinosi nasumičnosti i proceduralnoj generaciji resursa, stvarajući jedinstvena iskustva pri svakoj igri. Popularni naslovi kao što su Spore, Minecraft i Diablo koriste AI za generisanje proceduralno stvorenih svetova, likova i misija, čime se osigurava da nijedno iskustvo nije isto.

Sa strane razvoja, AI pojednostavljuje različite aspekte procesa, od stvaranja sadržaja do testiranja i optimizacije. Na primer, alati vođeni veštačkom inteligencijom mogu automatski da prilagode raspored produkcije, optimizuju procese renderovanja i pomoći u kreiranju realističnih fizičkih i efekata osvetljenja. Ovi alati omogućavaju tvorcima da se više fokusiraju na kreativne aspekte, osiguravajući da finalni proizvod ispunjava visoke standarde bez žrtvovanja vremena ili resursa.

AI u osiguranju kvaliteta i proizvodnji

Tokom faze testiranja, AI alati su se pokazali neprocenjivim u identifikovanju i rešavanju problema pre nego što igra dođe do javnosti. Koriste se AI simulacioni alati da testiraju kako igre funkcionišu pod pritiskom, omogućavajući im da prepoznaju potencijalne greške ili bagove rano u razvoju. Ovi alati takođe pomažu u simulaciji različitih ponašanja igrača, čime se osigurava da su sistemi igre snažni i dobro balansirani.

Osim testiranja, AI takođe pomaže u stvaranju resursa i tehničkoj proizvodnji. Umesto da zamenjuje ljudsku kreativnost, AI služi kao kopilot, omogućavajući umetnicima da efikasnije realizuju svoje ideje. Na primer, generativni alati mogu brzo kreirati resurse kao što su teksture, 3D modeli i animacije, oslobađajući vreme umetnicima da se fokusiraju na složenije i kreativnije aspekte svog rada.

Evolucija veštačke inteligencije u igrama

Koncept veštačke inteligencijeu u igrama može se pratiti do 1770-ih godina, kada je stvoren "Mechanical Turk", navodna šahovska mašina koju je u stvarnosti kontrolisao skriveni ljudski igrač. Tokom godina, programeri igara su se usavršali kako bi oponašali ljudsko ponašanje, stvarajući botove koji sa igračima imaju interakciju na sve sofisticiranije načine. Rani primeri toga uključuju algoritme kao što su „Procedural Fractals“ (1975) i Perlin Noise (1983) koji su omogućili kreiranje osvežavajuće inovativnih i ponekad nasumičnih svetova.

Brzo napredovanje u modernim vremenima dovelo je do toga da igre kao što su Elite (1984) i No Man’s Sky (2016) podignu proceduralno generisanje na nove visine. No Man's Sky, na primer, sadrži 18 kvintiliona proceduralno generisanih planeta, svaku sa svojim jedinstvenim ekosistemom, florom, faunom i terenom. Ovaj nivo složenosti bio bi nemoguć da se postigne ručno, čineći AI ključnim alatom za izgradnju svetova.

AI u umetnosti i dizajnu

Jedan od najuzbudljivijih aspekata veštačke inteligencije u igrama je njegova sposobnost da unapredi umetničku stranu izgradnje svetova. Proceduralno generisanje sadržaja omogućava da se brzo kreiraju ogromni, bogati prostori. U igrama poput No Man’s Sky, korišćen je metod opisan kao proces kreiranja semenki generisanih od "umetnički usmerenog DNK". Semena su generisana unutar specifičnih umetničkih smernica, za biljke, životinje i okruženje koje je AI  zatim postavio u svet igre. Ova kombinacija ljudskog usmeravanja i AI-generisanog sadržaja omogućila je stvaranje prostranih i vizuelno koherentnih svetova.

Kako razvoj igara nastavlja da pomera granice realizma, veštačka inteligencija se sve više koristi za simulaciju životnih okruženja. Alati za senčenje i simulaciju zasnovani na veštačkoj inteligenciji u realnom vremenu omogućavaju umetnicima da dizajniraju dinamična, interaktivna okruženja koja deluju stvarno. Na primer, efekti osvetljenja, realistični vremenski obrasci i prirodni pokreti vegetacije mogu se dinamički generisati, pružajući igračima imerzivnije iskustvo.

Unapređenje ponavljanja i imerzivnosti

Nama kao igračima, odlučujuće za uživanje u igri su faktori kao što je kvalitet, imerzivnost i pouzdanost. Veštačka inteligencija igra ključnu ulogu u osiguravanju da igrači mogu imati jedinstvena iskustva svaki put kada igraju igru. Korišćenjem nasumičnosti, AI može da kreira nove nivoe, misije i plen koji održavaju igranje svežim i uzbudljivim.

Što se tiče ponašanja botova, veštačka inteligencija im omogućava da se prilagode radnjama igrača, stvarajući dinamičnije i izazovnije interakcije. Vremenom, AI kontrolisani neprijatelji postali su inteligentniji, prilagođavajući svoje taktike u zavisnosti od stila igrača. Ovo čini igru izazovnijom i boljom, podstičući igrače da eksperimentišu sa različitim strategijama i pristupima.

Budućnost AI u razvoju igara

Gledajući unapred, veštačka inteligencija će i dalje oblikovati budućnost razvoja igara. Kako generativi AI alati postaju sve napredniji, daće još veću fleksibilnost i kontrolu. Umetnici i dizajneri će sve više oslanjati na veštačku inteligenciju kao kokreatora, omogućavajući im da se fokusiraju na visoko kreativne aspekte, dok će AI obavljati ponavljajuće ili vremenski zahtevne zadatke. Međutim, ključ uspešne veštačke inteligencije u igrama leži u ljudskom vođstvu. Iako AI može generisati sadržaj, na kraju je kreativna vizija ljudskih stvaralaca ta koja usmerava njegovu implementaciju.

Kako tehnologija veštačke inteligencije napreduje, njegova uloga u razvoju igara će postati još integrisanija. Kreatori će koristiti AI za stvaranje sve složenijih svetova i dinamičnih iskustava, pomerajući granice onoga što je u igrama moguće. Bilo da je u pitanju optimizacija proizvodnih tokova, unapređenje umetničkog izraza ili poboljšanje mehanike igre, AI će i dalje biti pokretačka snaga u evoluciji industrije igara.

Autor: Steve Silver

Izvor: Autodesk.com

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ako imate pitanja vezana za Autodesk softvere za medije i zabavu , molimo vas da nas kontaktirate putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Građevinska industrija prolazi kroz veliku promenu zahvaljujući snazi povezanih podataka. Kako projekti postaju složeniji, povezivanje podataka u svim fazama – projektovanje, planiranje, nabavka, izgradnja i rad – postalo je od suštinskog značaja. Ipak, mnoge kompanije se i dalje suočavaju sa problemom nepovezanih podataka, što može da dovede do gubitka produktivnosti, propuštenih rokova, prekoračenja troškova, kašnjenja i, potencijalno, sudskog spora.

Cena nepovezanih podataka

Istorijski gledano, izgradnja je imala fragmentirane podatake. Različiti timovi i zainteresovane strane često rade izolovano, koristeći različite sisteme i procese za upravljanje specifičnim segmentima projekta. Kada su podaci razbacani po različitim sistemima i formatima, postaje izazovno da im se pristupi i efikasno koriste. Timovi provode previše vremena u potrazi za informacijama, što dovodi do kašnjenja, propuštenih rokova i smanjene produktivnosti.

Bez jedinstvenog sistema podataka, praćenje troškova i upravljanje budžetima je teško, što često dovodi do neočekivanih troškova i finansijske neefikasnosti. Upravljanje planovima projekta sa nepovezanim podacima otežava precizno praćenje napretka i blagovremena prilagođavanja, što često dovodi do prekoračenja rasporeda i produženih vremenskih rokova projekta.

Prema „Construction Disconnected“,  industrijskom izveštaju građevinski profesionalci troše u proseku 35% svog vremena na neoptimalne aktivnosti. Ovo je jednako preko 14 sati po osobi svake nedelje koji se mogu potrošiti na prioritetne zadatke.

Ako zaronite dublje u te brojke, u izveštaju se navodi da je 5,5 od tih 14 sati potrošeno na traženje projektnih podataka/informacija, 4,7 je potrošeno na rešavanje sukoba, a 3,9 je potrošeno na rešavanje grešaka i preradu. Ova količina izgubljenog vremena jednaka je velikoj cifri od 177,5 milijardi dolara utrošenih na troškove rada na neoptimalne aktivnosti, prema istraživanjima PlanGrid & FMI (2018).

Izveštaj je takođe otkrio da je u proseku 48% svih prerada u američkoj građevinskoj industriji uzrokovano lošim podacima i pogrešnom komunikacijom. Ova prerada košta industriju ukupno 65 milijardi dolara do kraja godine, sa 31,3 milijarde dolara prerade zbog loših podataka i pogrešne komunikacije.

„Da bismo dalje razbili 31,3 milijarde dolara koji su potrošeni na doradu u Sjedinjenim Američkim Državama u – kada su upitani čemu pripisuju doradu na projektima, 22% ispitanika je ukazalo na loše podatke o projektu, a 26% je navelo lošu komunikaciju među zainteresovanim stranama. Kada se posmatra svaki predmet kao pojedinačni doprinos preradi, loša komunikacija predstavlja godišnji trošak od 17 milijardi dolara za američku građevinsku industriju, a loši podaci o projektu predstavljaju 14,3 milijarde dolara.

Preostalih 52% prerade može biti uzrokovano nekoliko drugih faktora, uključujući promene dizajna ili probleme, neispravne ili zakasnele materijale, nepredviđene uslove i još mnogo toga“ (PlanGrid & FMI, 2018).

Obećanje povezanih podataka

Kako se nakon studije složenost projekta povećala, izazovi su postali još izraženiji. U stvari, druga studija koju su sproveli Autodesk i FMI otkrila je da su loši podaci 2020. koštali globalnu građevinsku industriju preko 1,84 biliona dolara (Autodesk & FMI, 2020). Najvažnija stvar je da se ovi veliki troškovi industrije u smislu vremena, rada, novca i rizika mogu u velikoj meri rešiti, pogađate, bolje povezanim projektnim podacima.

Povezani podaci pretvaraju izolovane sisteme u jedan izvor istine. Integrisanjem podataka iz različitih izvora, obezbeđuje svim zainteresovanim stranama pristup istim ažurnim informacijama, povećavajući saradnju, transparentnost, odgovornost i efikasnost.

Ključne prednosti povezanih podataka

Kada timovi imaju jedan izvor istine iz koga mogu da rade, oni imaju tendenciju da vide povećanje saradnje, efikasnosti, bezbednosti i još mnogo toga. Slede ključne prednosti koje povezani podaci donose građevinskim timovima.

1. Poboljšana efikasnost: Tačne informacije koje su na dohvat ruke donose promene na načinu rada. Kada svi znaju koje probleme treba rešiti i imaju činjenice da potkrepe svoje odluke, posao teče lakše. Komunikacija se odvija i zasniva se na jednom izvoru istine gde su svi podaci i informacije dostupni za olakšavanje razgovora.
2. Pametniji projekti: Projektanti u realnom vremenu imaju pristup projektnim podacima, što im omogućava besprekornu koordinaciju sa timovima kako bi završavali projekte koji zadovoljavaju potrebe klijenata. Isto tako, građevinski timovi imaju koristi od deljenja zajedničkih uvida sa odeljenjem za projektovanje, što omogućava bolje usklađivanje. Ovo promoviše efikasnije planiranje u timovima, osiguravajući kohezivan pristup, a ne izolovane napore.
3. Ušteda na troškovima: Sa povezanim podacima o izgradnji, vaš tim može da primeti i reši probleme tokom radnog toka umesto na kraju projekta. Trenutni pristup najnovijim podacima obezbeđuje da se zadaci obavljaju kako treba iz prvog puta, sprečavajući skupe i iscrpljujuće prerade. Pored toga, administrativni troškovi se smanjuju eliminacijom papira i memorijskih uređaja, sa svim informacijama koje su lako dostupne i mogu se pretražiti u cloud-u.
4. Poboljšano planiranje bezbednosti: Povezani podaci omogućavaju građevinskim kompanijama da maksimalno povećaju povrat ulaganja u upravljanje bezbednsti zaposlenih. Poboljšani projekti i planiranje izgradnje smanjuju rizik od nezgoda i povreda na gradilištu. Timovi za pripremu i izgradnju mogu da koriste istoriju podatka i podatke u realnom vremenu kako bi uočili i rešili bezbednosne rizike. Ovi podaci se takođe mogu koristiti za kreiranje efikasnijih bezbednosnih planova i kontrolnih lista, poboljšavajući celokupno upravljanje bezbednošću.
5. Bolje iskustvo klijenata: Poboljšano donošenje odluka koristi i klijentima. Uključite ih u ključne faze procesa projektovanja za povratne informacije i prilagođavanja. Prilikom primopredaje, podelite uvide u projekat i podatke preko integrisane tehnološke platforme da biste povećali operativnu spremnost. Ovo takođe obezbeđuje strukturiranu evidenciju testiranja, puštanja u rad, garancije, informacija o imovini i projektne podatake, stvarajući revizorski trag koji pomaže da se sporovi nakon završetka svedu na minimum. 

Kako građevinska industrija prelazi na sledeću digitalnu transformaciju, prihvatanje povezanih podataka biće ključno. Povezujući podatke širom sveta, tražimo bolje projekte, srećnije klijente, bezbednije sajtove i jače kompanije. Ukratko, povezane podatke nije samo lepo imati – postaje neophodno da ostanete konkurentni.

Tekst: Vil Ingmir

Izvor: Autodesk.com

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ako imate pitanja vezana za Autodesk softvere za građevinsku industriju, molimo vas da nas kontaktirate putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.