VESTI

Vesti
Pogodaka: 1551

Umetnost proširene stvarnosti izvodi umetnička dela van tradicionalnog okvira i mesta i tako redefiniše interakciju između umetnika i gledalaca.

 

 

  • Umetnost proširene stvarnosti podstaknuta je skorašnjim povećanjem tehnološkog kapaciteta i zahtevom za socijalnom distancom koje je nametnula pandemija KOVID-19.
  • Proširena stvarnost (eng. augmented reality - AR) nudi nove prilike za interaktivnu umetnost u sklopu tradicionalnih umetničkih prostora, ali i van njih.
  • Kao digitalni medijum u nastajanju, koji se može primeniti svuda, umetnost proširene stvarnosti postavlja nova pitanja o tome kako može i treba da se koristi da se postojeća umetnička dela preinačila ili stavila u novi kontekst.

Umetnost proširene stvarnosti najsažetije se definiše kao animacija sa zvukom, vidljiva na mobilnim uređajima, koja je postavljena na određenu prostornu lokaciju. Međutim, ona je mnogo više od toga - to je umetnički medijum koji je eksplodirao i izašao u prvi plan zahvaljujući tehnološkom napretku i izolaciji koja posledica pandemije.

Umetnost proširene stvarnosti može da remek-dela starih majstora smesti u vašu dnevnu sobu ili da dela koja pomeraju granice digitalne umetnosti stavi u vaše dvorište.

Može da promeni postojeća umetnička dela i da ih stavi u novi kontekst, bilo da se nalaze u galerijama i muzejima ili van njih. I kako sve više vremena i pažnje privlače digitalni prostori, njihov rastući kulturni značaj predstavlja znak prelaska ka umetničkim iskustvima koja su kratkotrajna, promenljiva i sve više interaktivna.

 

Šta je umetnost proširene stvarnosti?

 

Kompozicije umetnosti proširene stvarnosti se mogu videti putem mobilne aplikacije. Prikazuju se sa različitim nivoima animacije, audio sadržajem i promenljivostima koje kontroliše gledalac.

Sama umetnost mogu biti nove kompozicije, replike postojećih ili kompozicije koje su izmenjene ili im je dat novi kontekst. One se u prostoru pojavljuju kao umetnički 3D objekti, u naznačenim prostorima ili tamo gde gledalac usmeri kameru.

Proširena stvarnost kombinuje stvarnost i iluziju, dodajući slojeve forme, pokreta i značenja postojećim umetničkim delima ili prostorima.

Virtuelna stvarnost (eng. virtual reality (VR) je sasvim sintetičko i impresivno iskustvo (koje zahteva kacigu i upravljač), proširena stvarnost često nije toliko skupa za proizvodnju i od kreatora i od korisnika zahteva manje specijalizovan hardver. 

Kompanija TeamCAD uspešno sprovodi VR i AR projekte koji mogu da se koriste za prezentaciju proizvoda ili prostora, ali mogu poslužiti i kao simulacija u proizvodnji i građevinarstvu.

 


Kako proširena stvarnost menja svet umetnosti?

 

Proširena stvarnost (AR) iznosi tradicionalna umetničke radove van galerije, dajući im nov život i značaj. Ona daje mogućnost da se umetnost iskusi više kao saradnja između umetnika i gledalaca, a ne kao predavanje. Površinski daje gledaocu šansu da bilo gde „postavi“ umetničko delo.

Ilustracije ptica zahtevnog naučnog udruženja Audubon izgledaju drugačije pored prozora sa pogledom na vrt u kome su hranilice za ptice, nego na belim zidovima muzeja ili galerija. Neke umetničke instalacije proširene stvarnosti dozvoljavaju gledaocima da manipulišu 3D elementima kompozicije.

To je slučaj sa umetničkim projektom Adana Tilmana pod nazivom Interplay: Art Play for All (proizveden u saradnji sa Akron muzejom umetnosti), koji je širom grada postavio postere u stilu kolaža. Kada se skenira QR kôd, na posteru se prikazuju objekti – ljudske figure, apstraktni oblici –koje gledalac može da pomera pomoću mobilnog uređaja.

Ovo je jedan primer raštrkane postavke koja se može prikazati svuda gde se poster zakači, što je idealno za zahteve za socijalnom distancom koje je nametnula pandemija COVID-19.

Najočiglednija paralela tradicionalnog sveta umetnosti i proširene stvarnosti mogla bi biti umetnost projektovanja svetla, ali jedna od prednosti koje pruža proširena stvarnost je mogućnost da se umetnost iskusi putem pametnog telefona, što ne okuplja veliku količinu ljudi na jednom javnom prostoru. Bilo da je pandemija ili ne, umetnost proširene stvarnosti je način da se kultura rasprši kroz prostor.

Menja se i cena pristupanja sadržaju – sa plaćanja cene ulaznice ili geografskog pristupa muzeju na posedovanje mobilnog telefona. Ovo je nova promena za koju još nije jasno kome će koristiti.

Proširena stvarnost može da bude način da institucije kulture prošire svoj domet do publike koja inače uopšte ne bi posetila muzej ili bar ne bi tokom pandemije. Ali ova promenljivost navodi na nova pitanja o etici i posedovanju u umetnosti.

 

 

Prvo, postoji mogućnost da se AR koristi da se suštinski preradi postojeće umetničko delo.

Brazilski umetnik Mauricio Nocera prigrlio je ovaj pristup i doradio Botičelijevu sliku „Rađanje Venere“ oznakama grafita i pokretima digitalne boje u spreju.

Ali lako je zamisliti da živi umetnici prigovaraju ovakvom prerađivanju njihovog rada. Proširena stvarnost ima fluidnu prirodu, pa stavljanje takvih umetničkih dela uz druge umetnosti može iz korena da im promeni kontekst ili protivreči na način koji bi odbio njihov stvaralac.

Tako je bilo u slučaju umetnika Sebastijana Erazurica. On je, kao čin „simboličkog vandalizma“, korišćenjem sopstvene aplikacije ometao Snepčet saradnju sa vajarom Džefom Kunsom. Saradnjom su na specifičnim lokacijama geografski označeni digitalni modeli skulptura Džefa Kunsa, a Erazuric je označio Kunsove digitalne modele prekrivene grafitima u sopstvenoj aplikaciji.

Koliko god da proširena stvarnost i društveni mediji nude umetnicima nove granice za estetičko izražavanje, oni takođe pružaju nov alat za preispitivanje autorskih prava stvaralaca.

Primena aktuelnih zakona na proširenu stvarnost je u nekoj vrsti sive zone. Čeka se da testovi slučaja procene granice autorskog prava i pravilnog korišćenja, što će odrediti koji nivo prostorne kontrole umetnici ili muzeji mogu da zahtevaju kod čisto digitalnih upada. To što umetnost proširene stvarnosti kreira nove alate kako bi umetnička dela imala međusobnu interakciju verovatno predstavlja najambiciozniju i do sad neviđenu promenu.

 


Kako se stvara umetnost proširene stvarnosti?


Pošto se umetnost proširene stvarnosti stvara i prikazuje digitalnim alatkama, ona takođe pogoduje za prikazivanje procesa i osnovnih detalja kreacija.

Mnogi umetnici koji rade sa ovim medijumom, pored završenih kompozicija, dele i softverske snimke ekrana dizajna i kostur animacija ranijih pokušaja.

Na primer, pored svoje maštovite Etsi prodavnice sa estetikom umetnosti proširene stvarnosti, multimedijalna umetnica Heder Danvej Smit na Instagramu izlaže u video snimcima procese sa audio miksevima, alatkama za crtanje i softverom za modelovanje. Proširenje u vidu aplikacije AUGmentecture kompanije Autodesk može na sličan način da generiše 3D slike sa softvera Revit, koje se mogu da se vide na mobilnom uređaju.

S obzirom na ovaj relativno demokratizovan pristup, nove alatke za pravljenje umetnosti proširene stvarnosti su, takođe, demokratizovane.

Instagram je najpopularnija platforma društvenih medija za deljenje umetnosti proširene stvarnosti. Na osnovu toga, softver Spark AR pomaže korisnicima da naprave sopstvene filtere za proširenu stvarnost za Instagram i Facebook bez kodiranja, tako što uvoze objekte i zvukove, animirane objekte i prave prilagođene teksture.

 

 

Invazivne vrste u Muzeju umetnosti Perez


Kao deo izložbe „Invazivne vrste“ u Muzeju umetnosti Perez u Majamiju (PAMM), Felis Grodin dizajnirala je ogromno, biomorfno dvosmisleno morsko stvorenje zvano Terafiš.

Ovaj umetnički komad proširene stvarnosti je postavljen u obeležju muzeja: u skoro 14 metara dugom visećem vrtu, koji je dizajnirao francuski botaničar Patrik Blank u saradnji sa muzejskim arhitektama Hercog i de Meuron.

Grodin je ranije imala praksu na polju arhitekture, i to se vidi u njenom izraženom osećaju za proporciju i veštini sa arhitektonskim dizajnerskim alatima. Počela je pravljenjem 3D modela prostora Muzeja umetnosti u softveru AutoCAD kompanije Autodesk, radeći pomoću nacrta konstrukcije koje joj je obezbedio inženjer objekta.

Grodin i PAMM su radili sa platformom Cuseum (koji se specijalizovala za digitalno angažovanje tehnologije za institucije kulture) na stvaranju 3D modela u softveru 3ds Max kompanije Autodesk, integrišući modele u komplet proširene stvarnosti muzejske multimedijalne aplikacije.

Instalacije proširene stvarnosti koje je Grodin napravila proistekle su iz prethodnih radova, uključujući ručno crtane ilustracije renderovane sa digitalnom oštrinom nekoga ko je proveo godine crtajući planove u softveru AutoCAD. Izložba će tokom trajanja biti u fokusu biti centralna tačka povezanog obrazovnog programa STEAM.

Kao što umetnost proširene stvarnosti ujedinjuje stvarno i kratkotrajno, tako izložba Grodinove „Invazivne vrste“ spaja floru, faunu i arhitekturu. Neonska utroba Grodinove „Terrafish“ pulsira u ritmu disanja i u kontrastu je sa prirodnom florom bašte.

Zanimljive kreacije Grodinove, nalik na animaciju, vrlo su upečatljive. „Skoro kao da pokušavaju da dosegnu do visećih vrtova zbog želje za hranom ili da bi postali deo arhitekture“, kaže Dženifer Inacio, kurator izložbe. Delo je ogromno i najveći je umetnički komad Grodinove. Stabljike su dugačke skoro 15 metara, a osnova je široka nešto više od 30.

Instalacija je dobila priznanje od Fondacije Džon S. i Džejms Najt kao deo Inicijative Najt fondacije, koja želi da osnaži muzeje da dosegnu svoju publiku putem digitalnih alatki.
Terafiš je inspirisana stranom meduzom koja nastanjuje vode južne Floride i evocira avet klimatskih promena i ljudsko remećenje prirode.

„Invazivne vrste“ priznaju promenljivost ekosistema, razmišljajući o klimatskim promenama kao o generativnoj sili koja može da uslovi postojanje nove faune. „Stvar je u tome kako ovo mesto potencijalno može da evoluira ili mutira“, kaže Grodinova. S obzirom na kontekst ovih i drugih instalacija umetnosti proširene stvarnosti, predeli za ovu umetnost će mutirati brzo kao nesvakidašnje kreacije Grodinove.

 

 

Ostali primeri umetnosti proširene stvarnosti


Umetnost proširene stvarnosti može biti ekspresivna (kao „Invazivne vrste“ Grodinove) ili didaktička i obrazovna, kao aplikacija instituta Smitsonijan „Koža i kosti“, koja izloženim životinjskim skeletima vraća kožu i mišiće, nudeći novu perspektivu na fiziologiju životinja.

Izložba „ReBlink“ Aleksa Mejhjua u Umetničkoj galeriji Ontarija smeštena je negde između. Postavku čini odabrana kolekcija slika kojoj je data nadgradnja proširene stvarnosti: prizori modernizacije, otuđenja i rasejanosti. U jednoj od njih crvenokosa devojka iz perioda ranog modernizma zlokobno se smeška i drži štap za selfi. U drugoj, portretu para iz 17. veka sa velikim divljim veprom i grožđem, hrana je zamenjena ekvivalentima 21. veka – konzerviranim voćem i hot dogom. Jasan satiričan pristup obiluje elementima preteranog komentarisanja, kritikujući udubljenosti u mreže internet medijuma.

Umetnik Marc-O-Matic stvara vrtoglavi crtani film za subotnje jutro, umetnost sajber pank proširene stvarnosti. Aksonometrijski crteži šematskog prikaza letelica koje eksplodiraju sa crteža i zidova galerije, kao i preteća mehanizovana riba udičarka i knjiški rak samac koji na leđima nosi čitave biblioteke. To je veoma zamršen i samostalan svet.

 

 

Galerija „Serpentine“ iz Londona je koristila proširenu stvarnost da pokloni umetniku Kristo, koji je umro 2020, jedinstvenu posthumnu labudovu pesmu. Koristeći aplikaciju Acute Art, muzej je na reku Serpentine postavio tačnu virtuelnu repliku konačnog javnog umetničkog rada velikog formata Kristo i Žan-Kloda.

Delo London Mastaba, jezero Serpentine, Hajd Park, 2016-2018, replicirano je u virtuelnom modelu 7500 originalno piramidalno naslaganih crvenih, pink i plavih buradi. Delom poplavljena barža, delom neonski zigurat, kao što njegovo ime (Mastaba) upućuje na mesopotamske grobnice.

Aplikacija kompanije Gugl „Umetnost i kultura“ nudi nekoliko funkcija umetnosti proširene stvarnosti, uključujući „umetnički projektor“, koji postavlja umetničke slike i objekte iz više od 2000 institucija kulture gde god da usmerite svoj telefon.

Aplikacija se koristi i kao platforma za još eksperimentalnih aplikacija za umetnost proširene stvarnosti. Uključuje i aplikaciju „AR Synth“ koja prikazuje audio mogućnosti proširene stvarnosti, čujno i vizuelno modelovanje pet slavnih sintisajzera iz prošlosti, koje korisnici mogu postaviti u bilo koji gotov studijski prostor.

Aplikacija kompanije Gugl „Umetnost i kultura“ je takođe host saradnje na projektu „Serpentine proširena arhitektura“. Postavku „Pažljiv slušalac“ priredio je Jakob Kudsk Stinsen, odabravši pet lokacija u Hajd parku u Londonu da prikaže originalne 3D animacije i zvukove obično skrivene od ljudskog uha.

Oni proizilaze iz pet domaćih i pet stranih vrsta čestih u ovoj oblasti: Tu je noćno oglašavanje slepih miševa, pisak papagaja, zveckanje trske na vetru, morsko plave vodene device i možda najsuptilnije, duboko disanje zemlje i tunelski koreni londonskog platana. Svako biće je zamišljeno i dekonstruisano da istovremeno bude oba, i flora i fauna, izuvijani elementalni avatari jednog od najslavnijih javnih mesta u Londonu.

 

 

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

 

Ukoliko imate dodatna pitanja koja se tiču proširene i viruelne stvarnosti ili programa Revit, AutoCAD i 3ds Max, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

  

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Vesti
Pogodaka: 1461

Obnovljivi materijali sve više postaju predmet interesovanja jer konvencijalno građevinarstvo zavisi od ograničenih resursa i emituje visok nivo ugljenika.

  • Građevinski sektor je odgovoran za skoro 40% globalne emisije ugljenika.
  • Obnovljivi materijali poboljšavaju ekološku prihvatljivost industrije, pošto proizvodnja tradicionalnih materijala zavisi od ograničenih resursa.
  • Srećom, ima dosta ideja za alternativne obnovljive materijale i dostupno je efikasno upravljanje reciklažom.

„Hajde da se fokusiramo na sivu energiju“, kaže arhitekta i specijalista za održivost Verner Sobek. Siva energija je termin koji se koristi da opiše primarnu energiju potrebnu za izgradnju objekta. I kad smo već kod uštede energije, efikasnije je tokom izgradnje koristiti reciklirani građevinski materijal, nego štedeti energiju kasnije tokom korišćenja objekta.

Upravo zbog toga su obnovljivi materijali sve češći izbor velikog broja arhitekata. Tu uključujemo Sobeka sa klinikom u Ajsenbergu i arhitekte Kaden+Lager koji rade na najvišem nemačkom drvenom neboderu.

Skaio je visok samo 34 metra. Prozori od poda do plafona prodiru kroz svetlo sivu oblogu odaju utisak saća u košnici. Uskoro će se završiti najviši nemački drveni neboder.

Ali nije berlinskoj arhitektonskoj kancelariji visina zgrade Skaio donela Nemačku nagradu za održivost u arhitekturi za 2021. godinu. Zgrada je pionirska izjava koja propagira veću održivost u građevinskom sektoru. Ne samo što je uglavnom od drveta, sirovog održivog materijala – koji mediji sve više vide kao rešenje za pozitivno klimatski orijentisano građevinarstvo – već u izgradnji nije ni korišćen lepak.

Prema arhitektama Kaden+Lager, sve komponente se mogu rastaviti i ponovo koristiti. To je primer onoga što može da se ostvari kada se kombinuju planiranje u skladu sa potrebama, urbano zgušnjavanje i klimatski prihvatljivo građevinarstvo.

 

 

Izazovna kultura rušenja

Nagrađivanje projekta kao što je Skaio pokazuje da je nemački savet za održivo građevinarstvo privržen borbi protiv kulture bacanja. Ovogodišnja Pritzker nagrada, najprestižnija svetska nagrada za arhitekte, takođe odražava trend prepoznavanja arhitektonskih firmi koje kao prioritet imaju očuvanje resursa. Laureati Pritzker nagrade za 2021. su francuske arhitekte Lacaton & Vassal i oni više vole da dodaju zgradama, nego da ih ruše.

Ovi pobednici predstavljaju važnu promenu paradigme načina razmišljanja u industriji.

Prema poslednjem izveštaju Ujedinjenih nacija, zgrade i građevinski sektor su odgovorni za 38% svetske emisije ugljenika. To ne ide dovoljno brzo u pravcu cilja Pariskog dogovora da se prosečno globalno zagrevanje zadrži ispod 2 stepena Celzijusa. Kako svetska populacija nastavlja da raste, sirovi materijali kao što su pesak i šljunak, koji su ključni za proizvodnju betona, postaju retki i skupi. Povećava se politički, ekonomski i ekološki pritisak da se u građevinsku industriju uvedu alternativni građevinski materijali.

Za Sobeka, građevinskog inženjera, arhitektu i koorganizatora DGNB Sobek, ova industrijska promena je dobrodošla. Bio je svestan nedostatka resursa još 1990-ih. Danas poseduje poslovno carstvo čije se kancelarije prostiru od Njujorka preko Dubaija do Buenos Ajresa. Njegov portfolio se proteže od planiranja fasade i savetovanja za održivost za ADNOC Tower u Abu Dabiju, u Arapskim Emiratima, do razvijanja energetskog koncepta za istočnonemačku kliniku u Ajsenbergu.

„Koristimo raznovrsni građevinski materijal i on se kompletno može reciklirati“, rekao je u intervjuu za DEKRA Solutions. „Veoma je važno pitanje kako povezati sve te materijale. Pitanje je da li se može osigurati da se ti spojevi takođe mogu promeniti i reciklirati. Ili su napravljeni kompozitni materijali koji se više ne mogu razdvojiti po tipu i recklirati.“

Sobekov privatni dom u Štutgartu to najbolje ilustruje. On ga zove R128, što pomalo zvuči kao droid iz „Ratova zvezda“ i budi predstavu o fantastičnom pametnom domu koji ima umrežene sve vrste pametnih uređaja.

 

 Ovaj naziv je, zapravo, skraćenica za njegovu adresu Römerstrase 128. Ova kuća skromne veličine se nalazi na padini, sasvim je zastakljena i okružena prirodom.

Enterijer je toliko minimalističan da biste pomislili da je nenaseljena. Sobekova kuća je odraz njegovih misli. Minimalno koristi energiju i napravljena je od materijala koji se mogu reciklirati i ponovo koristiti, uključujući bakrene tanjire, čaše i čelične ramove koji su ranije bili u sastavu drugih zgrada. „Moj dečji san je bio da živim na zelenom polju u balonu od sapunice“, dodaje Sobek. “Sada je to kockasti oblak od sapunice.“

Džulija Pereti, menadžer tima za građevinsku fiziku i održivost u kompaniji Werner Sobek Green Technologies, naglašava važnost mera koje kompenzuju štetu nanetu u prošlosti. Rešenja kao što su ponovno korišćenje i recikliranje materijala se već koriste. Princip koji stoji iza ovog koncepta je da se izgrađeno okruženje posmatra kao prostor u kome se građevinski materijal čuva pre ponovne upotrebe i reciklaže. I sve to je deo kružne ekonomije.


Promena paradigme u građevinarstvu

Primer ovog ideala je NEST, modularni istraživački objekat u univerzitetskom naselju švajcarske državne laboratorije za nauku o materijalima i tehnologiju koji se nalazi blizu Ciriha.

Sobek, Dirk E. Hebel, profesor održivog građevinarstva na Institutu za tehnologiju Karlsruhe, i Feliks Heisel zajedno su zaslužni za UMAR, NEST-ov modul za gradsko rudarstvo i reciklažu. Bakarne ploče oko stakla su nekada bile deo krova crkvenog tornja, a obloga je materijal prenamenjen od lokalne štedionice.

Hebel je, kao i Sobek, jedan od arhitekata koji su pioniri u promeni paradigme. Godinama je, sa svojim studentima na KIT odeljenju za arhitekturu u jugozapadnoj Nemačkoj, sprovodio istraživanje alternativnih rešenja. Projektovao je 2019. godine Mehr.Wert. paviljon za Nemačku državnu izložbu vrtova. Kao i švajcarski NEST, tako i ovu konstrukciju karakterišu reciklirani materijali. Čelik za konstrukciju koja liči na drvo je uglavnom pristigao sa demontirane elektrane za ugalj sa severa zemlje.


Hebel objašnjava da se za strukture ne koriste lepkovi, pene ili boje jer bi onda bilo nemoguće da se sortiraju, recikliraju i navode kao ekološki građevinski materijal. „Od sada pa nadalje, moramo da dizajniramo i gradimo tako što ćemo, od materijala da dobijamo dodatnu vrednost, umesto da ih odložimo na deponije ili da ih bacimo nakon rušenja objekta“, on kaže.


Mada, Hebel priznaje da je potreba za objektima mnogo veća od količine materijala koji se može vratiti u ciklus ponovne upotrebe. Ali ukoliko se koriste obnovljivi organski materijali koji se proizvode, rastu i kultivišu uz pomoć sunčeve svetlosti, to će nas približiti rešavanju ovog nedostatka resursa.

Poslednjih godina je građevinska industrija eksperimentisala sa alternativnim građevinskim materijalima kao što su konoplja, bambus i gljive. Ovakvi eksperimenti uključuju i Hebelov projekat MycoTree, napravljen za Bijenale artitekture i urbanizma u Seulu 2017. godine. Tu je i kompostabilna Hy-Fi kula za koju su korišćene cigle u čijoj su osnovi micelije. Nju je projektovao američki arhitekta Dejvid Bendžamin za njujorški Muzej moderne umetnosti.

  

Ipak, izgradnja ne postaje automatski održiva samo putem pametno odabranog materijala. Hebel objašnjava da arhitekte moraju da ispitaju kako će se materijali povezivati, koliko će objekat biti zgodan za popravku i izdržljiv, ali i kako će se snabdevati strujom i grejanjem. Opcijom kao što je dekonstrukcija zgrade nastavlja se njen put kroz kružnu ekonomiju, ali se i o tome mora voditi računa od samog početka procesa planiranja.

 

Pasoš ekološkog građevinskog materijala

Hebel vidi mnogo potencijala u digitalizaciji upravljanja informacijama o materijalima. „Potreban nam je katastar materijala i pasoš za svaki materijal“, kaže. Sugeriše da takav registar treba da obezbedi zapis o kompoziciji, proizvodnji i mehaničkim svojstvima, kao i koliko je materijala upotrebljeno za svaki objekat i kako je korišćen. „Tako bismo znali gde su naši vredni materijali i kako ćemo ih vratiti nazad da kruže.“

Trenutne alatke za digitalizaciju, kao što je softver za analizu građevinske efikasnosti Insight kompanije Autodesk, pomažu graditeljima na putu ka održivijoj izgradnji. I novi servis za kružnu ekonomiju švajcarske arhitektonske firme White Arkitekter skenira postojeće objekte i identifikuje materijale koji se mogu reciklirati za ponovno korišćenje.
Sobek je jednom upozorio protiv žrtvovanja stila u ime očuvanja resursa: održiv dizajn treba da uzbudi i inspiriše ljude, što nije od koristi kružnoj ekonomiji. „Arhitektura mora biti prelepa“, on kaže. „Zato što jedino možemo da volimo i brinemo za prelepe stvari“.

 

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

 

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa odnovljivim materijalima, alatima za digitalizaciju ili programima za arhitekturu kao što je Revit, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Vesti
Pogodaka: 1538

Digitalna fabrika i proizvodnja postaju nerazvojni pojmovi u svetu moderne proizvodne industrije. 

Osnovno načelo proizvodnog sistema (TPS) kompanije Toyota je neprekidno poboljšanje rukovanja sa ciljem da se doda vrednost, eliminiše otpad i unapredi proizvodnja poboljšavanjem produktivnosti i efikasnosti. To je koncept koji je kompanija Toyota stvorila početkom 20. veka i njega se i danas pridržava. Kompanija ovo načelo primenjuje u svojim fabrikama da bi poboljšala skup veština radnika i korišćenje tehnologije.

Svaka digitalna fabrika radi po istom filozofskom principu. U nastavku teksta ćete pročitati na koji način dve različite kompanije primenjuju pricipe koje digitalna fabrika donosi i koje koristi od njih ima proizvodnja.

 

Digitalna fabrika: primeri

 

Brioche Pasquier

Proizvodnja prehrambenih proizvoda je mnogo napredovala, što ilustruje zavidna putanja razvoja kompanije Brioche Pasquier. Od male porodične pekare do internacionalnog proizvođača francuskih poslastica, kao što su brioš zemičke. Da bi održala doslednost svojih proizvoda, pošto je povećala i decentralizovala proizvodnju, kompanija Brioche Pasquier je digitalizovala svoje fabrike sa ciljem da koordiniše operacije kroz svojih 18 internacionalnih proizvodnih mesta.

Povezana kroz cloud, evropska postrojenja mogu da šalju podatke za dizajn novih fabrika. Informacije sa svake lokacije integrisane su u 3D digitalne reprezentacije putem softvera Navisworks kompanije Autodesk i mogu da se dele širom kompanije kako bi drugi inženjeri mogli da koriste ove digitalne modele kao reference. Ovim pristupom digitalna fabrika osigurava doslednost i povezuje sve, od rukovanja fizičkom proizvodnjom do poslovnih segmenata kompanije.

 

 

 Porsche

Digitalna fabrika je ideja kojoj nije odolela ni kompanija Porsche koja ima dugu istoriju inovacija. Ona je 8. juna 1948. godine na tržište izbacila model 356, svoj prvi komercijalno dostupan sportski automobil visokih performansi. Kompanija je prešla dugačak put od ta prva 52 automobila, ručno izrađena u garaži u Austriji. Ubrzajmo film do današnjeg dana.

U jednoj od najnovijih fabrika kompanije Porsche, transportni sistem bez vozača (zvani Fleks-Lajn) modernizovana je montažna traka u kojoj samostalna vozila pomeraju automobile od stanice do stanice i omogućavaju da se svaki prilagodi u skladu sa porudžbinom.


Kompanija je napravila integrisani model planiranja digitalnog postavljanja svakog detalja u ugljenično neutralnu fabriku i onda ga ponovo dizajnirala kako bi ispunila željene tehničke zahteve, kao što je nosivost poda (3002 kg po kvadratnom metru). Dobavljači takođe mogu da pristupe modelu i konfigurišu svoju opremu u skladu sa prostorom kompanije Porsche i tako omoguće da se u proizvodnoj liniji radi bez sudaranja.

Danas se u fabrici u Študgartu, u Nemačkoj, radi punom parom dok virtuelni model diktira poboljšanja u radu. Rezultat? Digitalna fabrika koja je zelenija, pametnija i elegantnija – koju kompanija zove Proizvodnja Porsche 4.0.

 

Kakvu budućnost ima digitalna fabrika?

 

Iako je 85% kompanija ubrzalo digitalnu transformaciju tokom pandemije, digitalna fabrika još uvek nije standard. Ali kako bi izgledao pejzaž budućnosti sa digitalnim fabrikama? Evo kratkog pogleda.

 

 

Pametna proizvodnja

Trenutno je koncept digitalne fabrike izgrađen oko tehnologije, mašina, alata i robota. Ali sve se svodi na doprinos ovih mašina – na podatke. Budućnost digitalnih fabrika okuplja podatke sa više izvora i postavlja pitanje: „Šta ovi kombinovani podaci otkrivaju?“

Povezivanje podataka dovodi do prevazilaženja pametne proizvodnje: ovo će napraviti inteligentnu proizvodnju. Pametne fabrike pružaju vam informacije koje specifične radnje treba da preduzmete da biste optimizovali svoju fabriku i postigli određen kvalitet. Uz inteligentnu proizvodnju, fabrika će podatke koristiti i za donošenje odluka – kao mašine koje mogu da osete da nešto nije u redu i da samostalno isprave kurs.

 

Platforme ojačavaju integrisano modelovanje fabrike

Gde će biti svi ti podaci? Na platformama u cloudu, gde je moguće da se uživo i sveobuhvatno sagledati operacije. Pored toga što jednostavno razbijaju izolovane sisteme, platforme postaju moćnije, šire se van zidova digitalne fabrike da bi podržale integrisano modelovanje fabrike (IFM).
Kompanije koje koriste tehnologiju digitalne fabrike su suštinski agilnije i mogu brže da se stabilizuju i izbegnu probleme sa ekonomijom ili lancem nabavke.

 

 

IFM obuhvata više od zgrade i svega u njoj. On uključuje okolnu sredinu – kao što su infrastruktura, parking, vodoprivreda, skladišta i poslovne zgrade – povezuje sve spolja i iznutra. Pomoću ovog integrisanog modela fabrike, proizvođači mogu da povežu dobavljače, prodavce, izvođače i učesnike u projektu u zajedničkom okruženju za podatke.

Ovo znači da svi mogu da u isto vreme rade na osnovu istih podataka i stvore konačno sredstvo za saradnju. Nemački proizvođač električnih automobila e.Go je koristio IFM u izgradnji svojih pametnih fabrika. Posedovanje jedne digitalne platforme omogućava da svi izvođači i saradnici budu u toku dešavanja.

 

Podeljen proizvodni teren

Sudeći po Nacionalnoj asocijaciji proizvođača (NAM), izolovani podaci su glavni razlog zašto kompanije imaju problema sa lancem nabavke. Samo 21% malih proizvođača ima poverenja u vidljivost mreže lanca nabavke. Digitalne fabrike ovo rešavaju tako što omogućavaju ovim malim firmama da rade zajedno. U budućnosti će digitalne fabrike olakšati uspostavljanje mreža saradnje koje će kompanijama omogućiti da dele opremu, udružuju resurse i ojačaju otpornost individualnih kompanija i industrije.


Podeljena proizvodnja decentralizuje materijale i proizvodnju i podstiče manje kompanije da ostvare koristi od digitalne povezanosti. U 98% svetskih proizvodnih kompanija spadaju mala ili srednja preduzeća. Ali kad se radi o digitalizaciji, ona često ne mogu da ulože kapital u Industriju 4.0 istom brzinom i na istom nivou kao veće kompanije. Zahvaljujući podeljenoj proizvodnji, ove manje kompanije mogu virtuelno zajednički da nastupe i ponašaju se kao jedna velika organizacija, sa istom snagom kao i ogromno fabričko preduzeće.

 

 

Kvalifikovana radna snaga

Digitalne fabrike će promeniti proizvodne procese i prirodu proizvodnih poslova. I to je dobro. Upravo sada:

  • Treba da se popuni 570,000 radnih mesta u proizvodnji.
  • 77% proizvođača ima teškoće da popuni radna mesta i pronađe obučene radnike.
  • Sadašnjim tempom će do 2030. godine biti 2,1 milion nepopunjenih radnih mesta u proizvodnji, što će industriju koštati 1 bilion dolara.

Zašto se to dešava? Veći je broj radnika koji dostižu vreme za penzionisanje, nego onih koji ulaze u industriju. Što se triče prijava za posao, proizvodnja je na pretposlednjem mestu od sedam industrija. Nove generacije žele da rade za digitalno napredne poslodavce, a to je oblast u kojoj proizvodnja tradicionalno zaostaje.

Digitalne fabrike su glavna prilika da se rebrendira industrija i ispuni ovaj prazan prostor. Proizvođači mogu da iskoriste najnovije tehnologije da privuku talente željne tehnologije: Postoji li išta uzbudljivije od fabrike ispunjene robotima, veštačkom inteligencijom i pametnim mašinama?

Sa digitalnom fabrikom vlasnici uvek imaju pristup tačno onim podacima koji su im potrebni. Te podatke mogu da koriste na pametnije načine – za donošenje poslovnih odluka, za prepoznavanje izazova i reagovanja na njih pre nego što se dese i za postizanje veće otpornosti u nepredvidivom svetu.

 

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

 

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa programima za proizvodnju i dizajn proizvoda, kao što su: Inventor, Fusion 360, Navisworks i drugi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

 

Ne propustite seriju tekstova o digitalnim fabrikama:

Digitalna fabrika i povezani podaci su budućnost proizvodnje [deo 1/3]

Digitalna fabrika i povezani podaci su budućnost proizvodnje [deo 2/3]

 

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

 

 

Vesti
Pogodaka: 1554

Digitalna fabrika je fenomen kojim se proizvodnja podiže na do sada neviđen nivo. Zbog suočavanja sa svetskom pandemijom, poremećaja lanca nabavke i ekstremnih fluktuacija u potražnji,  proizvodnja je pod pritiskom da bude agilnija i prilagodljivija. Kompanije koje ne mogu brzo da se prilagode biće na gubitku.

Digitalna transformacija kompanijama pruža alat za prikupljanje podataka iz celog preduzeća, koji može da oslobodi proizvodne operacije i napravi prilike za rast.

U skorašnjoj anketi kompanije PricewaterhouseCoopers, u kojoj je učestvovalo 200 nemačkih industrijskih kompanija, otkriveno je da od 91% kompanija koje su ulagale u digitalne fabrike, samo je njih 6% ostvarilo punu povezanost. Iako je od pomoći svaki napredak u digitalnoj transformaciji, postoje posebne koristi koje dobijate kada imate povezane podatke u digitalnoj fabrici.

 

Digitalna fabrika doprinosi ubrzanom plasiranju proizvoda na tržište, čini proizvodnju efikasnijom i prilagođava se potražnji.

 

Digitalna fabrika pruža 5 posebnih koristi

 

1. Brži put do tržišta
U proizvodnji kompanije često usmeravaju pažnju na životni ciklus proizvoda – ali postoji i životni ciklus fabrike. Da bi se maksimalno poboljšala produktivnost, proizvodno okruženje mora biti optimizovano. A to je cela poenta digitalizacije. Zahvaljujući automatizaciji i povezanim ekosistemima, informacije se brže kreću u digitalnoj fabrici, nego u tradicionalnoj proizvodnji. Proizvođači mogu da iskoriste uvide za ubrzanje procesa dizajniranja i proizvodnje, izvođenja rešenja i brže donošenje odluka. Svetski ekonomski forum je otkrio da najnaprednije digitalno razvijene kompanije koje se bave proizvodnjom (konzorcijum ih zove platforma Global Lighthouse Network) povećavaju brzinu puta proizvoda do tržišta za 89%.

 

2. Fleksibilna proizvodnja za bolju agilnost
Kako je dokazana pandemija COVID-19, stabilnost nikad nije garantovana. Lanci nabavke su popucali i tek treba da se sasvim oporave. Digitalna fabrika omogućava kompanijama da im proizvodnja bude fleksibilnija. Daju im sposobnost da budu agilnije i reaguju šta god da se desi u ekonomiji i svetu.

Zahvaljujući pametnim mašinama, kompanije mogu da budu snalažljivije i brže pronalaze alternativna rešenja, menjaju pravac, prave modifikacije ili usvajaju nova scenarija. Ukoliko proizvođač ne može da nabavi deo usled problema u lancu nabavke, može da ga sam napravi ili da kontaktira drugog proizvođača. Pomoću ovog fleksibilnog modela kompanije mogu da kreiraju rešenja koja vode do novih tokova prihoda, više inovacija i ograničenja mogućnosti poremećaja.

 

3. Prilagođavanje potražnji koja se menja
Ranije ove godine, proizvođači su iskusili porast potražnje i dostigli najviši nivo aktivnosti u poslednjih 37 godina. Zapravo, proizvodnja je na putu da nadmaši proizvodni nivo koji je imala pre pandemije. Ali nije samo potražnja ta koja se razvija, i potrošači žele promene. Masovno prilagođavanje sve brže postaje mogućnost koju proizvođač obavezno treba da nudi. Potrošači će više platiti za proizvode koji imaju njihov lični pečat.

Pomoću digitalnih fabrika, proizvođači mogu da odgovore na rastuću potražnju za prilagođenim proizvodima, tako što koriste male serije ili dodaju dopunske funkcije postojećoj ponudi.

Jedan potrošač može da poruči milion standardnih olovaka, dok drugi želi hiljadu olovaka napravljenih od titanijuma. Treći potrošač možda želi 10.000 zelenih olovaka. Digitalna fabrika omogućava proizvođaču da lako prilagodi svaku porudžbinu tako što će napraviti različit dizajn i drugačije proizvodne izbore. Mogućnost prilagođavanja potrebama potrošača vašoj kompaniji daje konkurentnu prednost.

 

 

4. Postizanje održivosti i poslovnih ciljeva
Proizvodnja možda proizvodi robu koju potrošači žele i koja im je potrebna, ali tu su ekološki troškovi neophodni za pravljenje te robe. Proizvodnja izaziva 20% globalne emisije i odgovorna je za 54% svetske potrošnje energije.

Kada se radi na osnovu podataka, kompanije imaju uvid koji može da im pomogne da postignu ciljeve održivosti koje definišu industrijski standardi, državne ili federalne vlade ili sam proizvođač. Neke kompanije su čak svojim višim rukovodiocima dodelile i ulogu odgovornu za održivost, koja je posvećena praćenju ovih pokazatelja, primeni ekoloških smernica i vođenju računa da kompanija bude usaglašena sa njima. Digitalna fabrika tehnologijom olakšava održive operacije.

  • Digitalni blizanci u realnom vremenu generišu delotvorne uvide, pa vlasnici mogu da naprave održivije izbore.
  • Generativni dizajn omogućava inženjerima da pronađu ekološka rešenja (kao što je sirovi materijal) za dizajniranje i izgradnju digitalne fabrike i okolne infrastrukture.
  • Automatizovani sistemi i veštačka inteligencija prate podatke o korišćenju energije (za grejanje) na osnovu ljudskog ponašanja u tom prostoru.
    Za kompanije sa nultom emisijom ugljenika, digitalna fabrika je dobro rešenje.

 

5. Povećanje operativne efikasnosti
Sedam uobičajenih vrsta otpada koje su najčešće povezane sa proizvodnjom:

  • Transport
  • Inventar
  • Kretanje
  • Čekanje
  • Prekomerna proizvodnja
  • Preterana prerada
  • Neispravnost


Digitalne fabrike podržavaju LEAN koncept tako što izvode operacije koje eliminišu nepotrebno ponašanje, ojačavaju tokove rada i automatizuju procese. Sve to doprinosi nižim troškovima i povećanju vremena koje radnici treba da provedu na poslovima koji donose vrednost.

Konačna vizija digitalne fabrike je da se sve integriše – radionice, objekat, infrastruktura, dobavljači, prodavci i učesnici u projektu – i da se stvori povezani tok podataka. Na ovaj način se omogućava automatizacija, predviđanje i stvaranje izvesne inteligencije koja povećava efikasnost tokom čitave operacije.

U okiru digitalne fabrike, vlasnici mogu da simuliraju više rešenja kako bi pronašli efikasniji način da postignu ciljeve. To je uradila kompanija Porše kada je tradicionalnu pokretnu traku zamenila vozilom koje se slobodno kreće i prilagođava proizvodnju tako što eliminiše nepotrebne korake jer odlazi samo do stanica koje su mu potrebne za svaki automobil.

Nastavak priče o ovoj temi pročitajte u petak, a prvi deo pogledajte na

 

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

 

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa programima za proizvodnju i dizajn proizvoda, kao što su: Inventor, Fusion 360 i drugi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

 

Vesti
Pogodaka: 1928

 

Digitalna fabrika je za proizvođače vrlo značajna: brže se stiže do tržišta, procesi u proizvodnji su agilniji, povećava se prilagođavanje i još mnogo toga.

Šta je digitalna fabrika?

  • 5 faza stvaranja digitalne fabrike
  • 5 koristi digitalne fabrike
  • Primeri digitalnih fabrika
  • Kakva je budućnost digitalnih fabrika?

Proizvodnja se tokom Industrije 4.0 podigla na viši nivo tako što je obavljanje procesa predala tehnologiji, pametnim mašinama i veštačkoj inteligenciji. Ove transformacije se često dešavaju u izolaciji. Stvaraju se izdvojena okruženja koja propuštaju da se iskusi viša svrha koju nudi digitalizacija. Ali kada kompanija prikupi podatke od ljudi, programa i procesa, skup svega toga je digitalna fabrika.

Digitalna fabrika predstavlja mnogo više od fizičkog procesa pravljenja stvari: To je koncept u kome sama fabrika učestvuje u jednačini. Cilj digitalne fabrike je da optimizuje proizvodne procese i njihovo okruženje.

Uprkos ubrzavanju digitalne transformacije, Svetski ekonomski forum je otkrio da 62% proizvođačkih kompanija ima digitalizovanu samo jednu proizvodnu liniju, što znači da imaju samo delić podataka koje je moguće dobiti sa Industrijom 4.0.

Da bi napravili prve korake ka digitalnim fabrikama, proizvođači moraju da:

  • Prigrle digitalnu kulturu i da se vode načinom razmišljanja koji je koncentrisan na podatke
  • Ubrzaju digitalnu transformaciju u celoj organizaciji
  • Ulože u platforme zasnovane na cloudu da bi napravili okruženje za zajedničke podatke
  • Usavrše radnike za fabrike budućnosti

Osnažene povezanim podacima, digitalne fabrike omogućavaju unakrsnu funkcionalnu koordinaciju, što stvara bolju sposobnost prilagođavanja u svetu koji se menja i pruža kompanijama konkurentnu crtu. To je vrhunac digitalne transformacije u proizvođačkoj industriji.

 

Šta je digitalna fabrika?

 

Digitalna fabrika je digitalni model koji može da se deli i prikazuje ključne osobine fabrike – kao što su geometrija, ponašanje i učinak – koje pokazuju konvergenciju svih digitalnih mreža postrojenja i njegovih operacija. Ova digitalna reprezentacija kombinuje podatke iz strukture, sistema, sredstava i procesa. Na ovaj način vlasniku dobija uvid u to kako da dizajnira i gradi postrojenje, kako se njime upravlja, kako da ga rekonfiguriše i kako da poveća efikasnost i produktivnost svakog njegovog dela. Ovako otvoren ekosistem omogućava saradnju u realnom vremenu, pametnije donošenje odluka i bolje ishode.

Neke osobine digitalnih fabrika uključuju:

  • Povezan ekosistem unutrašnjih i spoljašnjih učesnika u projektu, kao što su prodavci, dobavljači i izvođači radova
  • Digitalne blizance
  • Izgradnju ili izmenu na fabrici vođenu sekvencioniranom izgradnjom
  • Predviđanje održavanja

Digitalna fabrika primenjuje iste principe koji se koriste za optimizaciju životnog ciklusa razvoja proizvoda na životni ciklus same fabrike – koristeći rukovođenje, sisteme, teorije i metode. Ona omogućava kompanijama da prave simulacije „šta ako“ scenarija i da bi prepoznaju prilike za poboljšanje funkcija proizvodnog okruženja.

Česti ciljevi i razlozi za stvaranje digitalnih fabrika uključuju:

  • Pravljenje boljih proizvoda
  • Privlačenje većeg broja kupaca
  • Poboljšavanje operativne efikasnosti i održivosti
  • Povećanje inovacija
  • Brži izlazak na tržište
  • Sticanje praktičnih uvida

Digitalne fabrike su intuitivni ekosistemi osnaženi podacima i pojačani ljudskom domišljatošću. Mogu da se prilagode nestalnosti i otporni su na poremećaje.

 

Digitalna fabrika nastaje u 5 faza

 

Uvek kada pravite novu operaciju ili menjate konfiguraciju postojeće, važno je da pratite fazni pristup stvaranja digitalnih fabrika: planiranje, dizajniranje, potvrđivanje, izgradnju i rad.

 

Pomoću simulacija, vlasnici mogu da naprave plan kretanja ljudi, mašina i materijala, tako da pronađu najefikasniji tok rada i plan prostora za sve komponente u fabrici.

 

1. Planiranje

Planiranje digitalne fabrike počinje logistikom i postavljanjem operacije. Počinje se korak po korak sa razbijanjem toka rada da bi se odredila lokacija svake radne stanice, pozicija opreme i konfiguracija koja povećava produktivnost. Ako je u toku digitalna transformacija, kompanija već ima obimnu biblioteku stavki koje mogu da se uključe u fabriku.

Tokom planiranja, simulacije pokreta ljudi, mašina i materijala pomažu da se napravi najefikasnija raspodela prostora koja eliminiše uska grla koja sprečavaju brži izlazak na tržište. Dizajneri će takođe uključiti dobavljače i prodavce u digitalnu koordinaciju fabrike.

 

2. Dizajniranje

Posle faze planiranja, kad počnete da dizajnirate digitalnu fabriku, dobićete osećaj za proizvodni okvir. Inženjeri odlučuju kako da postave plan u fizički prostor. Svi koji učestvuju u projektu sada će se uključiti i iz jednog plana osmišljavati dizajn za posebne oblasti. Ovo uključuje tim za ergonomiju koji vrednuje radne stanice ili HVAC tim koji mapira kretanje vazduha kroz postrojenje.

Ove fabrike su ogromne zgrade koje imaju velike mašine i mnogobrojne pokretne delove. Digitalni dizajn omogućava da se rano primete problemi sa instalacijama, što znači da će tokom faza gradnje i rada biti manje grešaka, kao i da će se samo postrojenje brže osposobiti za rad.

 

Pomoću simulacija, vlasnici mogu da naprave plan kretanja ljudi, mašina i materijala, tako da pronađu najefikasniji tok rada i plan prostora za sve komponente u fabrici.

 

3. Potvrđivanje

Svi učesnici u projektu pregledaju dizajn da bi se uverili u njegovu održivost i potvrdile da će projekat funkcionisati. Virtuelna stvarnost može u fabriku da unese život, što pomaže učesnicima u projektu da zamisle prostor i naprave revizije ako je potrebno. Tokom ove faze, dizajn se usklađuje sa svrhom operacije. Ovo pomaže da se otkriju neslaganja, unapred reši svaki problem i obezbedi kretanje u pravcu najboljeg ishoda.

 

4. Izgradnja

Sledeća na dnevnom redu: izgradnja digitalne fabrike. Ovo je digitalno orkestriran proces pomoću tehnologije kao što je BIM (Building Information Modeling), kojom koordiniše više timova – na primer, arhitekte, inženjeri, građevinari – i smanjuju rizik prekoračenja troškova i rasporeda. Platforma za građevinski cloud stvara okruženje za zajedničke podatke i jedini je izvor činjenica na osnovu kojeg može da radi svaki učesnik projekta.

Procesi izgradnje se organizuju i usmeravaju detaljnim sekvencama gradnje. BIM alatke koordinišu logistiku, dok vizuelizacije simuliraju raspored da bi mogle da testiraju i iznova testiraju kretanje kroz prostor i tok rada. Kada je sve postavljeno u fabriku, sve radne stanice se zajedno se povežu i uključe. Onda se proizvodnja pojačava dok se ne postigne potreban učinak. Digitalna fabrika počinje da generiše povratnu petlju sa povratnim informacijama koje pružaju korisne uvide.

 

5. Rad
Vaša digitalna fabrika radi punom parom, pulsira od podataka koji slobodno teku između ljudi, programa i procesa. Ovaj digitalni blizanac lebdi iznad vaše fizičke imovine i povezuje sve informacije i omogućava različitim programima i mrežama da komuniciraju. Ova virtuelna reprezentacija vam daje perspektivu o celoj operaciji i pomaže da vidite uticaj svake odluke. Osnaženo ovim informacijama, postrojenje se može stalno optimizovati tokom celog životnog ciklusa, a može se čak i podesiti za konkretne projekte. Na primer, ako otkrijete da vam je potrebno 10% više proizvoda za klijentovu porudžbinu, ali ste uračunali samo 5% viška, okrenite se virtuelnom modelu da biste reorganizovali i povećali liniju proizvodnje.

Na rad odlazi približno 80%–90% troškova zgrade. Digitalna fabrika je projektovana da smanji te troškove tako što pruža duboki uvid. Na primer, mašinsko učenje i automatizacija olakšavaju predviđanje održavanja, upozoravaju radnike na problem pre nego što se deo opreme pokvari. Time se kompanija spašava od neočekivanog zastoja, koje proizvođače košta 50 milijardi dolara godišnje, a proizvodnja se nastavlja bez prekida.

Jednom kada fabrika počne da radi, digitalna reprezentacija prikuplja podatke i obezbeđuje uvid u čitavu operaciju, dopuštajući vlasnicima da neprekidno optimizuju fabriku tokom celog njenog životnog ciklusa.

 

 

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

 

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa programima za proizvodnju i dizajn proizvoda, kao što su: Inventor, Fusion 360 i drugi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

 

Vesti
Pogodaka: 1998
 
 
Digitalni blizanci su virtuelna prezentacija fizičke imovine – živa replika složenih sistema, proizvoda ili građevinskih struktura.
 
Digitalni blizanci će kompanije koštati vrtoglavih 89 milijardi dolara do 2028. godine. Ovih pet digitalnih blizanaca objašnjavaju zašto je tako.
  • Usvajanje tehnologije digitalnih blizanaca naglo se ubrzavalo tokom pandemije.
  • Mogućnost poboljšavanja virtuelnih modela podacima iz realnog vremena omogućava kompanijama da predvide probleme i precizno podese dizajn.
  • Tržište u vidu tehnologije digitalnih blizanaca ima godišnju putanju rasta od 42,7%. Ovih pet primera objašnjavaju zašto je tako.
Kako da upravljate sistemima, održavate ih ili popravljate kada vam nisu na dohvatu ruke? To je problem koji je skoro ceo vek mučio inženjere. Sada, tehnologija ima odgovor: digitalne blizance.
 
Kao što ime sugeriše, digitalni blizanci su virtuelna prezentacija fizičke imovine – živa replika složenih sistema, proizvoda ili građevinskih struktura, stvorena integrisanjem modela koji su napravljeni procesom dizajniranja na osnovu podataka iz ugrađenih senzora i sistema. Digitalni blizanac je više od modela, u njemu se ogledaju stvarne osobine stvarnog objeketa u realnom vremenu.
 
Rezultat je most između fizičkog i digitalnog koji pojašnjava kakav učinak imaju komponenta, prostor, pa čak i portfolio nekretnina. Pomoću digitalnog blizanca, ne samo da možete da vidite kada je zaglavljen lift u zgradi, nego čak i da znate koji deo treba da se zameni, mapirate najbolje alternativne pravce za stanare i predvidite kada će redizajn biti neophodan. Nivo uvida ide od toga kako pojedini proizvodi funkcionišu pod različitim opterećenjem do toga kakva je interakcija između svih podeljenih sistema.
 
 
5 načina na koje digitalni blizanci menjaju svet
 
 
Tokom pandemije, rada na daljinu, zatvaranja zgrada i socijalne distance mogućnost praćenja i upravljanja sistemima sa daljine postala je neka vrsta supermoći. Istovremeno, tehnologija digitalnih blizanaca je postala dostupnija i jednostavnija za korišćenje. Ne čudi što je studija kompanije Grand View Research predvidela da će troškovi za tehnologiju digitalnih blizanaca do 2028. godine dostići 89 milijardi dolara, što je podstakao godišnji rast od 42,7%.
 
Digitalni blizanci pomažu kompaniji Veolia Water Technologies da poboljša modelovanje poplava.
 
Ovih pet sjajnih primera pokazuju da je 2020. verovatno početak decenije digitalnih blizanaca.

1. Zaštita gradova od bujičnih poplava
Kada klimatske promene svake godine izazivaju ekstremne vremenske uslove „koji se dešavaju jednom u sto godina“, šta bi gradovi trebalo da urade? Nasleđena gradska vodena infrastruktura nije opremljena da izdrži stalni nalet pljuskova i mećava. Zamena starih postrojenja za vodu, tankova, rezervoara i cevi traje godinama, čak i decenijama.
 
U kompaniji Veolia Water Technologies, digitalni blizanci doprinose stvaranju novih načina da se gradovi pripreme za neočekivano. Zajedno sa analizom predviđanja pomažu da se poboljša modelovanje poplava i učini da dizajn drenaže bude održiviji, a resursi optimizovani. To omogućava kompanijama za vodosnabdevanje da poboljšaju upravljanje gradskom vodovodnom mrežom. Mogu da optimizuju postojeće resurse dok grade nova postrojenja koja obuhvataju snažne mere za otpadne vode i odbranu od vremenskih prilika.
 
Večernja panorama Internacionalnog aerodroma u Hong Kongu.

2. Rešavanje zagonetke novog aerodroma u Hong Kongu
Da bi se pripremio za zahteve budućnosti i jačao status svetskog centra za avijaciju, aerodrom u Hong Kongu je usred velikog remonta. Ali povećanje prostora i kapaciteta pisti na aerodromu nije baš jednostavno. Ne možete samo da ugasite terminale ili zamolite ljude da čekaju dok vi vršite pripreme i započinjete gradnju. Složenost projekta dovela je do toga da BIM (Building Information Modeling) bude neophodan inženjerima iz kompanije Leighton Asia, koja vodi projekat, jer omogućava da svaka faza napreduje u skladu sa rasporedom, sa minimalnim remećenjem standardnih operacija koje se odvijaju na aerodromu.
 
Kada se projekat završi, tim namerava da transformiše svoj rad u punopravnog digitalnog blizanca i da u njega uključi podatke iz realnog vremena. To je inovacija koja je rezultirala promenom načina razmišljanja unutar projektnog tima: informacije koje prikupe na licu mesta članovi tima sada vide kao podatke koje mogu da analiziraju i koriste kako bi procenili izvodljivost svog rada, čak i posle izgradnje aerodroma.
 
Predstavljanje projekta White Arkitekter u Nemačkoj. Kompanija je na projektu koristila novu uslugu ReCapture da bi bolje procenila potencijal materijala za ponovno korišćenje. Ljubaznošću kompanije White Arkitekter.
 
 

3. Pravljenje građevinskog materijala od otpada ostalog posle rušenja
Uzimanje materijala iz starih zgrada i njihovo recikliranje za ponovnu upotrebu može biti skup i dugotrajan proces. Građevinska industrija je napravila impresivne korake u recikliranju građevinskog materijala kao što je čelik, ali mnogo je teže druge ostatke starog objekta pretvoriti u nešto korisno. Čak i mali objekti sadrže izobilje komponenti i materijala. Izdvojiti ih i odlučiti šta može ponovo da se koristi je veliki posao. Pravljenje listi i merenje svega samo je početak. Za svaki deo mora da se proceni da li je otrovan ili koliki mu je ugljenični otisak. Ponekad je direktno odlaganje jedina opcija.
 
Tako obiman posao otežava arhitektama i građevinskim firmama da zelene ambicije pretvore u stvarnost. Sada, nova usluga švedske kompanije White Arkitekter koristi BIM podatke kako bi pomogla industriji da preskoči važnu prepreku na putu ka kružnoj ekonomiji. Usluga ReCapture kompanije White Arkitekter pomoću dronova i laserskog skeniranja unosi u katalog komponente zgrade i procenjuje njihov potencijal za ponovno korišćenje, što može da olakša razvoj digitalnog blizanca.
 
Potpuno automatizovana ANDRITZ proizvodna linija maramica za papir visokog kvaliteta. Ljubaznošću Danijela Vegela.

4. Održivost proizvodnje papira
Korišćenje digitalnih alatki za proizvodnju veće količine papira deluje protivno zdravom razumu, ali za domaćinstva su papirni ubrusi i toalet papir jedina rešenja. Na početku pandemije, kombinacija panične kupovine i potrebe da se površine stalno brišu dovela je proizvodnju papira do maksimuma. Za proizvođače papira i kompanije čije mašine opremaju te fabrike, digitalni blizanci su postali neophodan alat da bi se izašlo u susret povećanim zahtevima za proizvodima od papira za domaćinstvo.
 
Specijalističkom proizvođaču mašina, kompaniji ANDRITZ, digitalni blizanci omogućavaju da napravi bolje mašine za proizvodne linije koje optimizuju proizvodni proces papira, štede resurse i predviđaju probleme u proizvodnji i lancu isporuke i pre nego što se dogode. 
 
Kada se izgradi objekat Roche Tower 2, njegov digitalni blizanac bi mogao da se koristi za zadatke predviđanja održavanja. Ljubaznošću Bita Ernsta.

5. Upravljanje najvišom zgradom u Švajcarskoj
Glavne zgrade farmaceutske kompanije Roche dominiraju horizontom švajcarskog grada Bazela. Ove kule bliznakinje imaju suženi stepenasti dizajn i dostižu 178 i 205 metara visine. Kula 1 je već otvorena, a za maj 2022. godine zakazano je otvaranje Kule 2. Tokom celog projekta su digitalni modeli bili važna alatka za saradnju. Okupili su klijente, arhitekte, glavnog izvođača radova i druge izvođače oko jednog izvora digitalnih informacija o projektu.
 
Arhitekte i inženjeri u švajcarskoj kompaniji Herzog & de Meuron otkrili su da zainteresovane strane lakše prihvataju nove ideje i predloge zahvaljujući mogućnosti da svima priušte virtuelnu turu po digitalnom modelu zgrade, čak i tokom izgradnje. Kada zgrada bude završena, njen digitalni blizanac može da se koristi za zadatke predviđanja održavanja. Liftovi su opremljeni senzorima, pa ukoliko sistem primeti neregularnost, započinje test. Podaci iz realnog vremena u virtuelnom modelu takođe mogu da se koriste za praćenje potrošnje struje i vode.
 
 


Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

 

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa digitalnim blizancima i BIM-om možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

 

Vesti
Pogodaka: 1579

BIM online konferencija

 

Zadovoljstvo nam je što smo imali prilike da učestvujemo na BIM online konferenciji "Бидете дел од BIM светот!" u organizaciji Autodesk, Semos Edukacije i kompanije Smart Solutions.

Pričali smo na sledeće teme:

  • Vuk Vukanić, Senior Autodesk AEC Application Engineer - Revit Structure
  • Nenad Kovačević, Autodesk MEP Application Engineer - Korišćenje Revit MEP u BIM okruženju
  • Anđelija Sandić, Autodesk AEC Application Engineer - Autodesk Construction Cloud

Više informacija o konferenciji:

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa BIM konceptom, digitalnim blizanicima ili AI/VR tehnologijama možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Potkategorije

BIM implementacija

Strana 85 od 137

© 2026 TeamCAD d.o.o. Sva prava su zadržana.
Šumadijska 47 / VI sprat, stan 67
11080 Zemun, Srbija
office@TeamCAD.rs

Dobrodošli na www.teamcad.rs! Ovaj internet sajt koristi kolačiće (cookies). Nastavkom korišćenja ovog sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića. Više detalja.