Pročitajte o 5 primera upotrebe veštačke inteligencije u različitim industrijama, kao što su proizvodnja automobila i društveni mediji.

Tržište veštačke inteligencije jača kako ljudi nastavljaju da stvaraju tehnologiju koja je mnogo dalje od bilo kog izuma iz prošle decenije.

Bilo da su to sistemi koji prate biometričke podatke, automobili koji se sami voze, softveri koji prate finansije ili GPS aplikacije koje daju rute na kojima se najmanje troši benzin, nije tajna da nam tehnologija veštačke inteligencije pomaže da pojednostavimo svakodnevni život. 

Kako vreme prolazi, veštačka inteligencija nastavlja da se širi od jedne industrije do druge i najzad će pomoći inženjerima da dostignu monumentalne ciljeve za koje se mislilo da su nedostižni.

Šta je veštačka inteligencija?

Veštačka inteligencija je simulacija ljudske inteligencije sastavljena od mašina i kompjuterskog softvera za duboko učenje. Jednostavnije rečeno, to je simulirana neuronska mreža.

Ona postoji na specijalizovanom softveru i hardveru sa algoritmima za mašinsko učenje koji su napisani programskim jezicima kao što su Java ili Python. Veštačka inteligencija uči tako što prikuplja podatke, analizira podatke tražeći šablone i onda koristi te šablone za pravljenje logičnih predviđanja o budućim stanjima. 

Botovi za ćaskanje na sajtovima kompanija predstavljaju osnovne sisteme veštačke inteligencije koji koriste podatke iz stvarnih ćaskanja. Botovi za ćaskanje su programirani i imaju pakete podataka iz stvarnih ćaskanja. Bot za ćaskanje pokreće algoritam za učenje obrazaca iz primera tekstova i primenjuje mehaniku za rešavanje problema. To omogućava botu za ćaskanje da simulira realistične razmene sa stvarnim ljudima tako što identifikuje poznati tekst unet u ćaskanje. Botovi za ćaskanje imaju bazu podataka koja se sastoji od nekoliko miliona primera iz koje mogu da izvuku prikladan odgovor.

Zašto je važna veštačka inteligencija?

Veštačka inteligencija je važna zato što je svestrana i pomaže ljudima da brže i mnogo tačnije izvedu zadatke koji se ponavljaju.

Veštačka inteligencija se koristi u industrijama širom sveta i omogućava uvođenje novina u stare tehnologije i stvaranje novih. Neki primeri moderne primene veštačke inteligencije su automobili koji se sami voze, praćenje finansija, usluga taksi prevoza (Uber), algoritmi društvenih medija i generativni dizajn u CAD softveru.

 1. Automobili koji se sami voze

Zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije i LiDAR tehnologije, automobili koji se sami voze su sada stvarnost. Neka marketinška istraživanja predviđaju da će do 2040. godine na putevima biti više od 33 miliona automobila koji se sami voze – bez obzira na probleme u lancu snabdevanja.

Automobili koji se sami voze koriste niz senzora koji su pozicionirani oko celog vozila. Senzori primaju na hiljade podataka u realnom vremenu u roku od jedne milisekunde. Neki podaci uključuju brzinu automobila, uslove na putu, pozicije pešaka, linije na putu i druge pozicije automobila. Veštačka inteligencija pomaže u tumačenju podataka i izvođenju mehaničkih reakcija u roku od nekoliko milisekundi da bi se izbegli sudari i kršenje zakona o motornim vozilima. 

Tehnologija veštačke inteligencije za automobile koji se sami voze je još u povoju, ali budućnost obećava – nova otkrića mogu dovesti do sasvim autonomnih ličnih vozila.

 2. Finansije

Finansijska industrija se oslanja na izveštavanje u realnom vremenu koje je tačno i na obradu kvantitativnih podataka. Postoji li bolje mesto za veštačku inteligenciju od oblasti u kojoj ljudi u roku od nekoliko sekundi koriste i analiziraju podatke i reaguju na njih?

Finansijski sektor koristi botove za ćaskanje, adaptivnu inteligenciju, algoritmičko trgovanje i mašinsko učenje kako bi pomogao investitorima da ostanu na pravom putu sa trgovanjem, štednjom i prodajom. Veštačka inteligencija koristi podatke prikupljene od finansijskih tržišta da bi predvidela najbolju kupovinu akcija ili portfolija.

 3. Transport i putovanja

Kompanija Uber je jedna od mnogih koje koriste veštačku inteligenciju kako bi ljudima pomogle da dođu od tačke A do tačke B bez čekanja operatera centrale.

Većina ljudi pravi turističke aranžmane na mobilnim telefonima, pa kompanije počinju da maksimalno koriste upotrebu mobilnih telefona. Moderne putničke agencije sada postoje u digitalnom prostoru na mreži. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, botovi za ćaskanje i virtuelni asistenti pomažu korisnicima da isplaniraju putovanja širom sveta sa nekoliko klikova i tekstualnih uputstava.

 4. Društveni mediji

Društveni mediji su značajno porasli tokom protekle decenije, uporedo sa povećanom upotrebom pametnih telefona i prenosnih uređaja.

Na društvenim mrežama Facebook, Snapchat, Twitter i Instagram postoji više od 2 milijarde aktivnih profila. Veštačka inteligencija upravlja botovima za ćaskanje i pruža korisnicima relevantne postove zasnovane na istoriji njihovih pretraživanja.

S obzirom na priliv obmanjujućih informacija putem različitih društvenih platformi, moguće je da će veštačka inteligencija još više pomagati u budućnosti.

 5. Generativni dizajn

Generativni dizajn u softveru Fusion 360 koristi tehnologiju veštačke inteligencije da proizvede alternativne verzije dizajna visokih performansi iz samo jedine dizajnerske ideje.

Generativni dizajn prikuplja ulazne podatke – prostorne zahteve, materijale, proizvodne metode i ograničenja troškova – koji su potrebni inženjeru da bi stvorio na stotine izvodljivih alternativa originalnog dizajna. Veštačka inteligencija sprovodi testove i uči od uspešnih i neuspešnih ponavljanja i konačno stvara opcije dizajna koje vam nisu pale na pamet.

Veštačka inteligencija i njeno istraživanje već uveliko postoje i nastaviće da poboljšavaju tehnologiju koju već poznajemo i volimo. Postoji mnogo drugih primena veštačke inteligencije, kao što su prepoznavanje, prepoznavanje lica, obrada prirodnog govora, prepoznavanje govora i borbena obuka u video-igrama.

Isprobajte generativni dizajn u softveru Fusion 360 kako biste iskusili veštačkom inteligencijom vođeni CAD.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja koja se tiču softvera Fusion 360, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

U prethodnom videu na temu Internet of Things (IoT) demonstrirali smo na koji način je moguće koristiti aplikaciju zasnovanu na Autodesk Forge tehnologiji za kontrolu električnih uređaja. Direktor razvoja kompanije TeamCAD je kontrolisao klima uređaj koji se nalazio iza njegovih leđa, i to tako da se vidi da li je uređaj uključen ili nije. 

Nakon objavljenog videa i teksta dobili smo mnogo komentara, dok se u nekoliko njih ponovilo pitanje „Na koji način možete biti sigurni da je klima uređaj uključen ili isključen ukoliko niste u prostoriji u kojoj se nalazi?“. 

Naš tim inženjera se pozabavio ovim pitanjem i rešenje  pronašao u dodavanju novog senzora koji je baziran na Holovom efektu. Holov efekat se javlja usled sila koje deluju unutar provodnika izloženog magnetskom polju.

Sada, ne samo da možemo da prikažemo status električnog uređaja, već i potrošnju električne energije za taj uređaj.

Ovog vikenda se prvi put održava Velika nagrada Majamija koja se vozi oko stadiona Hard Rock, a planirano je da se tu priređuje narednih 10 godina. Dizajneri su osmislili genijalan način da osiguraju da proces izgradnje i pakovanja svaki put ide po planu.

Jedan od izazova novog internacionalnog autodroma u Majamiju je taj što je sagrađen oko užurbanog fudbalskog stadiona, teniskih terena i koncertnog prostora, što zahteva da periferne oblasti objekta promene oblik za svaki događaj koji se organizuje.

To znači da je kompanija Apex Circuit Design, koja je nadgledala projekat od glavnog plana do isporuke, morala da osmisli sistem praćenja za svih 2.900 Geobrug betonskih barijera, ograda i ivičnjaka – u više od 7000 delova – koji treba da budu postavljeni.

Onda, kada se Velika nagrada Majamija završi, sve se mora skloniti, uz pomoć kompanije za razvoj softvera Ofcdesk, kako bi se omogućilo održavanje sledećeg događaja.

Rešenje je ApexBUILD – „digitalni blizanac“ i alat za upravljanje imovinom celokupnog izgleda trkačke staze – a Kejt Kišel je odgovorna za razvijanje Apex-a.
Svaka oznaka za delove ApexBUILD nosi pojedinačni QR kôd (malo parče vinila sa 5 mm lepka koji koristi NASA).

Pričvrstila ih je na sve delove nakon što su postavljeni kako bi formirali barijere na stazi, pa ih je onda skenirala mobilnom aplikacijom da bi ažurirala sajt podacima iz realnog vremena.

„Digitalni blizanac je vizuelna replika stvarnog entiteta, što su, u ovom slučaju, delovi gradilišta“, kaže Kišel. „Ali digitalni blizanac može biti model bilo kakvog sistema ili entiteta.“

„Jedan od izazova pravljenja konstrukcije na privremenoj trkačkoj stazi su ove džinovske betonske barijere sa žičanim ogradama na vrhu. One su kao veoma teške Lego kocke dugačke skoro 4 metra! Sve njih treba zajedno povezati u savršenu konfiguraciju kako bi se završila staza.

„Ovim delovima je teško upravljati zbog njihovog broja i veličine – tako da zamislite da se planovi ugradnje ne poštuju kao što je zamišljeno, bila bi vam potrebna dodatna specijalizovana radna snaga i oprema da se to popravi i vrati na pravi put, a to bi moglo da dovede do kašnjenja u rasporedu i pravljenja dodatnih troškova.“

Ove oznake na delovima znače da se svaka komponenta staze, osim trajne trkačke površine i sistema za drenažu, može virtuelno nadgledati preko veb aplikacije, kako bi se omogućila montaža i dekonstrukcija. A ti podaci posle mogu da se koriste za ponovno sastavljanje sledeće godine.

Kišel objašnjava: „Mi upotrebljavamo AutoCAD, softver za dizajn koji inženjeri koriste za projektovanje objekata i postavljanje planova gradilišta na lokacije, što stvara sliku o tome kako će gradilište izgledati kada sve bude postavljeno.

Kada skenira svaku QR nalepnicu, mobilna aplikacija ApexBUILD prikuplja sve podatke iz svake komponente, pa se priča svake od njih snima u našoj bazi podataka. Onda veb pregledač ApexBUILD prikazuje podatke u lako razumljivom grafičkom prikazu koji svako može da vidi i razume, sa malo ili bez ikakve obuke, za nekoliko sekundi.“

„Polazite od toga da imate sliku kako gradilište treba da izgleda, pa se to kombinuje sa stvarnim podacima onoga što je fizički izgrađeno, tako da možete da uporedite te dve slike da biste bili sigurni da nema grešaka. U osnovi, to je metod koji pruža sigurnost da su sve džinovske Lego kocke na predviđenom mestu.“

„To takođe stvara večnu priču o svakoj betonskoj barijeri – pa ako se neka ošteti i treba da se popravi, postoji zapis o tome šta se dogodilo, tako da možemo biti sigurni da ćemo popraviti pravu barijeru i poboljšati sigurnost pre trke sledeće godine. I, štaviše, životni vek barijere je savršeno zabeležen.“

ApexBUILD funkcioniše u kombinaciji sa softverom Autodesk Build i koristiće se za uspostavljanje baze podataka o delovima i njihovom životnom veku, za kontrolu inventara, kao i za evidentiranje lokacije i stanja za svaku godinu u svrhe skladištenje van lokacije. Ovo će pomoći timu za upravljanje projektom da svake godine ponovo postavi sisteme staze, redosledom kojim su uklonjeni svake godine nakon trke.

„Takođe, imamo ivičnjake, ploče ograde i TecPro barijere“, dodaje Kišel. „Počeli smo sa praznim platnom, ali brzina kojom su momci napravili ovu stazu je zapanjujuća. Bio je težak zadatak držati korak sa njima!“

Sistem će se testirati ovog vikenda, kada će javni pristup aveniji Don Shula biti zatvoren, a onda će se opet ponovo otvarati svakog jutra i večeri. Prepreke i ograde koje se pomeraju mogu se proveriti kako bi se osiguralo da su pravilno postavljene/demontirane u realnom vremenu.

„Ljudi prave greške, ali kompjuter sve savršeno prati“, kaže Kišel. „Na primer, kada sam prošlog meseca označavala neke barijere na startnom/ciljnom pravcu, ApexBUILD je pokazao da postoji samo jedan red betonskih blokova tamo gde, radi sigurnosti, treba da postoji dvostruki red. To je bio jednostavan previd koji je aplikacija uhvatila, ali ga je tim za postavljanje propustio.

„Na veoma prometnom gradilištu, greške kao ove se mogu desiti, ali digitalni blizanac jasno pokazuje bilo kakav nesklad između onoga što smo planirali da se dešava i onoga što se zapravo dešava.“

I šta ako se nalepnice oljušte tokom vremena?

„Poznajem proizvođača, razgovaram sa njim na svake dve nedelje i mislim da sam mu možda zagorčala život“, našalila se ona. „Ali on je testirao oznake za delove tako što ih je stavio na gazište buldožera i vozio ga oko 12 sati. On je sa Floride, pa razume koliko ovde može biti toplo i kišovito vreme.“

Izvor: Motorsport.com

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja koja se tiču softvera AutoCAD, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

NOVE MOGUĆNOSTI

Startap kompanija iz Ujedinjenog Kraljevstva H2GO Power radi na rešenju koje ima za cilj da smanji uticaj vazdušnog saobraćaja na životnu sredinu.

U saradnji sa kompanijom Autodesk, kompanija je razvila aditivno proizveden reaktor koji bezbedno skladišti i otpušta gas vodonik kojim se napaja dron.

Dronovi na vodonik mogu da lete tri puta duže od standardnih koji se napajaju na baterije, a imaju i veću nosivost.

Tim H2GO je koristio softvere kompanije Autodesk Fusion 360 i 3ds Max da bi dizajnirao i optimizovao reaktor koji je lagan, izdržljiv, efikasan i bezbedan.

Kompanija radi na gotovom rešenju koje će proširiti komercijalnu upotrebu drona – uključujući skeniranje podataka sa gradilišta i područja katastrofa, pa čak i isporuku lekova. Dugoročni cilj je da se udruže sa proizvođačima aviona kako bi u avion integrisali svoje rešenje za skladištenje vodonika. Tako će se korišćenjem prave tehnologije i uvida pojednostaviti put do održivijeg sveta.

Za više informacija pogledajte video:

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja koja se tiču softvera Fusion 360 i 3ds Max, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

TeamCAD kao autorizovani Autodesk trening centar (Autodesk Authorised Training Center) organizuje online kurs Revit Architecture – osnovni nivo.

Početak kursa: petak 20. maj 2022. godine

Završetak kursa: sreda 8. jun 2022. godine

Cena kursa: 260 EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne Banke Srbije na dan plaćanja. Na cenu treba dodati PDV u iznosu od 20%. Plaćanje moguće isključivo sa računa pravnih lica.

Fond časova: 26 školskih časova sa Autodesk instruktorom

Dinamika održavanja kursa: 3 školska časa u terminima petak / sreda / ponedeljak od 17:00 do 19:30 h

Cena podrazumeva online obuku.

Kako bi učesnici mogli da prate i učestvuju u online treninzima, neophodno je da su ispunjeni sledeći uslovi:

1. Pristup internetu i platformi za online treninge (ZOOM)
2. Imaju pristup softveru: REVIT 2022 (mogućnost instaliranja probne verzije u trajanju od 30 dana)
3. Imaju instalirane biblioteke US Metric. Ukoliko polaznici nemaju pristup ovim bibliotekama, linkovi za preuzimanje će im biti prosleđeni pred početak kursa.
4. Hardverske karakteristike računara učesnika, moraju ispunjavati minimalne preporučene:
   1. CPU: i5 (minimum i3)
   2. RAM: 8GB
   3. GPU: GeForce GTX1050 Ti 4GB (ili slična)
   4. Slušalice i mikrofon

Sertifikat

Po završenom kursu polaznik dobija Autodeskov sertifikat u PDF formatu na engleskom jeziku o odslušanom kursu sa jedinstvenim brojem koji važi u celom svetu.

Molimo Vas da potvrdite prisustvo na e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

TeamCAD zadržava pravo da otkaže kurs ukoliko ne bude dovoljno prijavljenih polaznika.

Kada je kompanijama digitalna transformacija prioritet, to može da preoblikuje njihovu strategiju investiranja u digitalne tehnologije, što vodi do boljih poslovnih ciljeva.

• Bez obzira na prošlogodišnje investicije u digitalnu tehnologiju od 480 milijardi dolara, arhitektura, inženjerstvo i građevinarstvo (AEC) i kompanije koje se bave proizvodnjom ne vide odgovarajuću stopu dobiti od investicija (ROI).
• Rukovodioci treba da definišu ciljeve i stvore viziju kako bi osigurali uspeh.
• Digitalna transformacija zahteva strategiju u kojoj su ljudi na prvom mestu, koja osnažuje radnike veštinama za napredovanje u digitalnom svetu.

Vratimo se na početak 2020. godine. Svako se bavio svojim poslovima i radio stvari na određeni način, kada je pandemija sve uzdrmala.

Dve godine kasnije, jedna stvar ostaje jasna: promena je neophodna.

Da bi poslovi postojali u ovoj novoj normalnosti i posle toga, digitalna transformacija je ključna za prilagođavanje radu na daljinu, koji je centralna tačka novih poslovnih modela i uspeha na nestabilnom tržištu.

Proizvodne i građevinske kompanije su oduvek bile spore u usvajanju novih tehnologija. Iako se brzo investiralo u digitalnu tehnologiju, čak 480 milijardi dolara u 2021. godini, potrošeni novac nije uvek jednak stečenoj vrednosti.
Polovina tih kompanija poboljšala je svoj finansijski položaj za 10% ili manje, a neke još uvek ne mogu da izmere uticaj svojih investicija.

Zbog čega je tako? Kompanija za istraživanje tržišta IDC, specijalizovana za poslovanje i tehnologiju, otkrila je da se 42% organizacija više fokusira na pogrešne ključne pokazatelje učinka (KPI), kao i na procese umesto na ciljeve. Promene se ne pokreću pukim investiranjem u tehnologiju.

Kompanijama je potrebno sledeće:

• kohezivan digitalni plan,
• pristup od vrha ka dole u upravljanju promenama, gde će rukovodioci kreirati viziju za digitalnu budućnost,
• definisani ciljevi na prvom mestu, a zatim se primenjuje princip rada unazad, kojim se određuju postupci koji su potrebni da bi se postigli ti ciljevi.

Evo pet najboljih investicionih strategija za povećanje stope dobiti od investicija u digitalnu transformaciju.

1. Optimizovanje operacija

Većina kompanija započinje digitalnu transformaciju operacijama. Tu spadaju predviđanje održavanja, digitalni blizanci i automatizacija. Povezivanje ljudi, procesa i tehnologije pruža bolju preglednost u organizacijama koje nemaju izolovane sisteme.

IT i operacije mogu da sarađuju na digitalnoj reprezentaciji fizičkih procesa i sredstvima koja vrše analitiku u realnom vremenu. Zatim mogu da koriste te uvide da bi predvideli i sprečili probleme pre nego što se pojave i utiču na korisnike. Ovo stvara kompanije koje su proaktivne, agilne i brže spremne na poremećaje.

Da bi sve funkcionisalo glatko, rukovodioci ne mogu da se oslanjaju na to da će zaposleni non-stop gledati u kompjuterske ekrane – to nije strategija koja može da se prenese na veću razmeru. Da bi se operacije neprekidno usavršavale, procesi moraju biti automatizovani kako bi se bi poremećaji sveli na minimum.

Na primer, građevinske kompanije i vlasnici zgrada mogu da razviju digitalne blizance korišćenjem povezanih podataka u realnom vremenu sa ciljem da stalno nadgledaju i poboljšavaju funkcije svakog sredstva.

Pomoću automatizacije kompanije mogu da smanje radni kapital i povećaju likvidnost zbog toga što se sve odvija brže. Bez oslanjanja na ručne procese, organizacije mogu brže da napreduju, da dodaju nove mogućnosti, ubrzaju vreme isporuke i izgrade pouzdanost za pružanje nove vrednosti. Na kraju krajeva, ove mogućnosti vode ka većoj operativnoj agilnosti.

2. Odlučivanje na osnovu podataka

Podaci su razlog zašto postoji digitalna transformacija. Digitalni blizanci, kontrolne table, mašinsko učenje i veštačka inteligencija pružaju analitiku u realnom vremenu, pa organizacije mogu da donose odluke utemeljene na informacijama.

Ali samo 3% podataka se primenjuje na poslovnu inteligenciju.

Kako digitalna transformacija ubrzava, tokom narednih 5 godina će se generisati 2,5 puta veća količina podataka nego tokom proteklih 10 godina. Kompanije moraju da te podatke pretvore u praktične uvide kako bi promovisale bolje donošenje odluka na svim nivoima.

Korisnici su još jedna riznica podataka. Umesto da im samo jednom pruže mogućnost, kompanije treba da teže ka prikupljanju informacija na svakoj dodirnoj tački da bi bolje razumele potrebu korisnika za personalizacijom – što je ono što 71% ljudi očekuje. Ali prikupljanje podataka od korisnika dovodi do zabrinutosti po pitanju privatnosti.

Iako će 83% korisnika dati informacije za personalizovano iskustvo, kompanije moraju da ih puste da odluče da li će i šta deliti. Ako se uključe, rukovodioci mogu da upotrebe moć podataka da bi zaposlenima pružili veću vrednost.

Pogledajte u svoj iPhone. Svaki put kada ga otključate, vi generišete podatke. Veštačka inteligencija identifikuje stalne obrasce kako bi pomogla kompaniji Apple da razume kako ljudi koriste svoje telefone, koje njihove aspekte vole ili ne vole. Ove informacije pomažu inženjerima da dizajniraju buduće opcije da bi stalno poboljšavali korisničko iskustvo.

Efektivno korišćenje podataka zahteva promenu načina razmišljanja koja treba da dođe sa vrha. 60% građevinskih kompanija koje ostvaruju najbolji učinak ima strategije vođene podacima koje vode viši rukovodioci. Odlučivanje na osnovu podataka dovodi do inovacija, a građevinskim i proizvodnim kompanijama pruža prednost na tržištu.

3. Strategija „Ljudi na prvom mestu“

Kompanije moraju paralelno da ulažu u tehnologiju i ljude, stvaraju ojačanu radnu snagu koja je obučena za digitalni svet. Digitalna transformacija otvara vrata razvoju strategije „Ljudi na prvom mestu“.

Kako automatizacija preuzima poslove koji su se ručno obavljali, radnici mogu da pređu na radna mesta koja im omogućavaju da rade na inovacijama i stvaraju vrednost. Olakšajte saradnju na nivou kompanije korišćenjem cloud tehnologije da bi ste objedinili podatke i povezali radnike bilo gde, bilo kada i na bilo kom uređaju.

U građevinarstvu i proizvodnji, industrijama koje tradicionalno zahtevaju da ljudi na licu mesta upravljaju operacijama, 30% radnika će do 2023. godine raditi na daljinu, zahvaljujući virtuelnoj i proširenoj stvarnosti.

Građenje strategije „Ljudi na prvom mestu“ zahteva institucionalnu transformaciju koja podržava razvijanje veština i nove načine rada kako bi se ostvarila korist od investicija u digitalnu tehnologiju.

Važno je stvaranje uzbuđenja i podrške. Rukovodioca ponude učenje kroz igre, daju radnicima nove titule ili povećaju zasluge zaposlenih kako bi se radnici uključili u stalne promene. Milioni ljudi daju otkaze – to je ono što zovemo „Velika ostavka“.

Kompanije treba da iskoriste tehnologiju da privuku talente i kreiraju mogućnosti za kontinuirano učenje, kako bi pomogle ljudima da se prilagode.

U kompaniji Autodesk, rast tehnologije je u skladu sa posvećenošću ljudima. Tokom prebacivanja poslovanja u cloud, bilo je važno razumeti koje veštine zaposleni već imaju i šta će im u budućnosti biti potrebno kao potpora kroz taj prelazak.

Ove vrednosti potiču od našeg generalnog direktora. On je postavio i artikulisao viziju i napravio uzbuđenje proslavljanjem timskih pobeda. Ulaganje u strategiju „Ljudi na prvom mestu“ ugrađeno je u DNK kompanije Autodesk.

4. Usklađivanje inovacije i rasta

Inovacija je ključna za ubrzano dobijanje koristi od ulaganja u digitalnu tehnologiju. Iako mnogi rukovodioci inovacijama daju prioritet, oni takođe mogu da budu nesigurni kada je u pitanju pokretanje promena, suviše usmereni na svakodnevne operacije ili da imaju strah od neuspeha.

Ali da bi svom poslu obezbedili budućnost, rukovodioci moraju da prigrle način razmišljanja koji podržava učenje kako bi uspešno primenjivali inovacije na svim nivoima.
Rukovodioci mogu da stvore kulturu inovacije tako što će komunicirati o prednostima novih metoda, deliti viziju cilja i predstaviti plan kako će ga ostvariti dok vode posao. Ukratko, transparentnost je ključna.

Građevinske i proizvodne kompanije ulažu u digitalnu tehnologiju koja najavljuje doba inovacija. Treba da iskoriste investicije – kao što su generativni dizajn, aditivna proizvodnja i robotika – da bi stvorili nove strategije angažovanja kupaca (npr. virtuelna iskustva) i kreirali nove tokove prihoda.

Odličan primer inovacije i brzine u velikoj razmeri je neverovatan podvig projektovanja i izgradnje bolnice sa 1000 kreveta za 13 dana u Kini početkom pandemije, što je omogućila digitalna transformacija i saradnja vođena podacima.

5. Digitalni ekosistemi

U digitalnoj transformaciji ne radi se samo o nadogradnji unutrašnje tehnologije. Kako izveštava kompanija IDC „mogućnost organizacije da generiše vrednost će sve više biti vezana za njeno učestvovanje u novoj digitalnoj ekonomiji.“

Da bi ostvarile uspeh u budućnosti, kompanije moraju da udruže snage sa kompanijama iz iste industrije. Ovo otvaranje mogućnosti razmene resursa i informacija može da zabrine rukovodioce koji nisu skloni riziku, ali stvarni rizik je rad u izolaciji.

Kompanija Deloitte i Savez proizvođača za produktivnost i inovaciju(MAPI) otkrili su da:

● 85% proizvođača vidi da su digitalni ekosistemi važni za njihovu konkurentnost.
● Industrijski ekosistemi dvostruko ubrzavaju tempo digitalne transformacije.
● Formiranje 15 ili više strateških saveza može da duplira prihode.

U građevinskoj industriji kašnjenje u lancu nabavke može da košta 30% budžeta planiranog za projekat.

Kao deo digitalnog ekosistema, kompanije mogu de dele resurse, materijale i sredstva da bi izgradile otpornost lanca snabdevanja. Mogu da uče od uspeha i grešaka one druge, pojačaju inovaciju putem mreža saradnika i ojačaju organizacije kao zajednice.

Digitalna transformacija nije više hrabar potez – to je standardna praksa na današnjem tržištu. Ali da bi se isplatila investicija u digitalnu tehnologiju, rukovodioci moraju da predvode institucionalnu transformaciju i fokusiraju se na krajnji cilj.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja koja se tiču najnovijih tehnologija, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.