Sa samo 13 godina, tačnije 1965. godine u Nešvilu (Nashville, USA), Stiven Ambroz (Stephen Ambrose), muzičko čudo od deteta, izumeo je uređaj koji bi smeštao u uho kako bi u tajnosti slušao rok muziku koju je njegov otac, muzičar klasične muzike, zabranio. Ambroz je poboljšavao svoj izum razvijajući sićušne slušalice – toliko su postale prihvaćene da su danas u masovnoj upotrebi.

Ali upotreba ovih slušalica dovodi se u vezu sa gubitkom sluha. Zato Ambroz sa svojom kompanijom Asius Technologies ponovo predvodi još jednu revoluciju u industriji zvuka.

Tehnologija koju je razvio Ambroz, koja se koristi u pomenutim slušalicama proizvodi kvalitetan zvuk punog spektra, visoke preciznosti i danas je koriste skoro svi najveći muzičari za svoje nastupe. Njegova tehnologija je transformisala način na koji ljudi slušaju muziku širom sveta.

Ali Ambroz nije ni pretpostavljao da će revolucija koju je započeo biti uzrok za povećani gubitak sluha, I TO ZA 77%. 

ZAMKA

Statistički pokazatelji povećanog gubitka sluha mučili su Ambroza, koji je osnovao kompaniju Asius Technolgies kako bi pokušao da reši ovaj problem. Uz finansijsku pomoć Fonda za nauku, otkrio je zamku u našim ušima:

• Kada slušalice zapuše ušni kanal, one pretvaraju zvuk u vazdušni pritisak
• Zbog povećanog pritiska, bubne opne se zatežu u samoodbrani
• To zatezanje pogoršava kvalitet zvuka sa slušalica i ujedno oštećuje bubnu opnu
• Zbog toga pojačavamo muziku, pa se bubna opna dodatno zateže i troši

SVE ŠTO VAM JE POTREBNO JE DODATNA BUBNA OPNA

Ovo otrkiće je pobudilo kod Ambroza i njegovog tima još jedan eureka momenat. Ambroz je dizajnirao rešenje koje poništava uzajamnu vezu jačine zvuka i gubitak sluha – drugom, sintetičkom bubnom opnom:
• Kada slušalice zapuše ušni kanal, one pretvaraju zvuk u vazdušni pritisak
• Sintetička bubna opna, koja se nalazi u slušalicama, apsorbuje ovaj pritisak
• Ljudska bubna opna se ne zateže i ne troši
• Jačinu zvuka ne podižemo, što čini našu bubnu opnu rasterećenom

Sintetička bubna opna nas ne štiti samo od gubitka sluha, već reprodukovani zvuk čini kvalitetnijim. Kada su bubne opne rasterećene, kvalitet zvuka se značajno poboljšava, a tiši zvuci zvuče glasnije.

IZAZOVI I OGRANIČENJA

Upitan o tome kako je dizajnirao nove slušalice, Ambroz se prisetio svojih ranih dizajnerskih poduhvata na prvim slušalicama: “Nekada sam sa sobom nosio 21 torbu sa alatom na turneju Stivija Vondera (Stevie Wonder). Na taj način sam bio u toku sa zbivanjima na koncertu, ali sam ujedno koristio priliku da na licu mesta poboljšam kvalitet zvuka svojih slušalica.“

Sada Ambroz i njegov tim koriste specijalizovan softver i 3D štampače da brzo simuliraju i provere mehanička svojstva svog dizajna. Proveravaju i mere uticaj svakog pa i najmanjeg poboljšanja, ponekad merenog u mikronima. A na pitanje šta rade kada nešto od alata nemaju, ili kada baš takav još ne postoji, odgovaraju: „Koristimo ovaj predivan softver kako bismo samostalno napravili neophodan alat“.

Ono što za šta nam je nekada bilo potrebno i mesec dana, sada nam oduzima samo 30 minuta.

BUDUĆNOST ZVUKA

Asius tim je pronašao način da otkloni sindrom gubitka sluha usled korišćenja slušalica, ali je takođe pronašao i način za dobijanje energije iz zvuka.

Kada se zvuk usmeri prema kutiji sa sićušnim otvorom koji je približno 300 mikrona u prečniku, javljaju se promene pritiska. Taj pritisak se onda može iskoristiti. Asius tim je do sada na ovaj način proizveo energije dovoljne za jedan let avionom.

Ovo je samo početak onoga što Ambroz predviđa za budućnost. Veruje da ćemo moći da koristimo zvuk rada ljudskog srca za snabdevanje pejsmejkera potrebnom energijom, ali i zvuk automobilskih auspuha za ubrizgavanje vazduha u karburatore...

Zvuk odlučnosti

Ambroz zna da će nailaziti na skeptike. „Ako radite bilo šta što je vredno, nailazićete na otpor“, kaže on. „Ne dajte da vas pokolebaju rečima poput ‘to će previše koštati‘, ili ‘da li će to ikada neko koristiti?‘“ Nikad se ne zna. Možda baš vaša ideja doživi uspeh.

Spisak softvera koje se koristi u kompaniji Asius Tehnologies:

• AutoCAD
• Ember 3D printer
• Spark
• Fusion 360
• Inventor

Korisna adresa
Tekst preveo: Darko Ćaldović, dipl.inž.maš, Autodesk MFG application engineer