VESTI

U savremenom inženjerskom svetu, koncept digitalnih blizanaca (Digital Twins) postaje sve značajniji u kontekstu Building Information Modeling (BIM) procesa rada. Digitalni blizanci predstavljaju virtualne modele fizičkih objekata ili sistema koji omogućavaju kontinuirano praćenje, analizu i optimizaciju performansi u realnom vremenu. Kada se integrišu u BIM proces rada, ovi digitalni duplikati pružaju brojne mogućnosti za unapređenje efikasnosti, sigurnosti i održivosti građevinskih projekata.

Centralna ideja digitalnih blizanaca je stvaranje digitalne kopije stvarnog objekta ili sistema. U kontekstu građevinskih projekata, to znači kreiranje digitalnog modela zgrade koji odražava sve relevantne karakteristike, od arhitektonskih elemenata do infrastrukturnih sistema. Ovaj digitalni model je moguće ažurirati tokom životnog ciklusa projekta, prikupljajući podatke iz različitih izvora kao što su senzori, Internet stvari (IoT) uređaji i softverski alati. 

Kada se digitalni blizanci integrišu u BIM proces rada, otvaraju se brojne mogućnosti.  

Prvo, omogućavaju inženjerima i arhitektama da simuliraju različite scenarije i procene performanse objekta pre nego što se izgradi. Na taj način, mogu se identifikovati potencijalni problemi i optimizovati dizajn pre nego što se investira u fizičku izgradnju. 

Drugo, digitalni blizanci pružaju mogućnost kontinuiranog nadzora i upravljanja objektom nakon što je izgrađen. Podaci koji se prikupljaju u realnom vremenu omogućavaju timovima da prate kako zgrada funkcioniše, identifikuju eventualne nedostatke ili kvarove i preduzmu odgovarajuće mere za održavanje ili popravku. Ovo doprinosi produženju životnog ciklusa objekta i smanjenju troškova održavanja. 

Treće, integracija digitalnih blizanaca u BIM proces rada podržava princip održive izgradnje. Analiza podataka o potrošnji energije, emisijama gasova staklene bašte i drugim ekološkim faktorima omogućava projektantima da optimizuju dizajn kako bi smanjili ekološki uticaj objekta tokom njegovog životnog veka. 

Uprkos brojnim prednostima, postoji nekoliko izazova koji se javljaju prilikom implementacije digitalnih blizanaca u BIM proces rada. Jedan od njih je potreba za efikasnim prikupljanjem, skladištenjem i analizom velikih količina podataka koje generišu senzori i IoT uređaji. Takođe, potrebno je osmisliti sigurnosne mere kako bi se zaštitili osetljivi podaci o objektima i sistemima. 

U zaključku, koncept digitalnih blizanaca predstavlja ključni element u savremenom BIM procesu rada. Integracija digitalnih blizanaca omogućava inženjerima, arhitektama i projektantima da efikasnije planiraju, izvode i upravljaju građevinskim projektima, što rezultira poboljšanom efikasnošću, sigurnošću i održivošću objekata. 

Neke od digitalnih blizanaca koje je TeamCAD razvio za različite potrebe možete pogledati koristeći sledeće linkove: 

TeamCAD projekat PavleS (Tehnička škola Pavle Savić iz Novog Sada) - https://www.pavles.rs/ 

TeamCAD projekat BIM Real Estate - https://bimrealestate.herokuapp.com/  

TeamCAD projekat IOT Pionirska - http://139.59.141.242:3000/

TeamCAD projekat - TC BAZAR NS - http://139.59.141.242:3001/

Autor: Vuk Vukanić, Tehnički direktor, Autodesk AEC Application Engineer, Autodesk Certified Instructor – Gold.

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa alatom za digitalnim blizancima ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

BIM (Building Information Modeling) implementacija u kompanijama koje se bave projektovanjem, izgradnjom i održavanjem građevinskih objekata jeste potez prema poslovanju koje je istovremeno efektivnije i štedljivije. Ipak, da bi integracija BIM-a bila uspešna, neophodna je temeljna analiza i edukacija zaposlenih, čime se obezbeđuje da svaki član ekipe može u potpunosti da iskoristi mogućnosti koje ova tehnologija pruža. U nastavku je strategija za uspostavljanje BIM procesa.

0.Ciljevi i zadaci 

Prvi korak u uvođenju BIM-a podrazumeva definisanje jasnih ciljeva i zadataka. Ovo omogućava precizno postavljanje očekivanja, kao što su poboljšanje tačnosti podataka ili smanjenje troškova. Ciljevi treba da budu SMART, kako bi se olakšalo praćenje napretka. Definisanje zadataka usmerava timove prema postavljenim ciljevima, određujući odgovorne, rokove i resurse. Ovaj strukturirani pristup postavlja čvrste temelje za uspešnu BIM implementaciju, usmeravajući organizaciju ka zajedničkim ciljevima i optimizaciji poslovnih procesa. 

1. Analiza 

Drugi korak u uvođenju BIM-a uključuje detaljnu analizu postojećih procesa, tehnologija i veština u organizaciji. To obuhvata identifikaciju nedostataka i potreba za obukom zaposlenih, uz razmatranje uticaja na radne procese. Važno je sagledati i spoljne faktore, poput industrijskih standarda. Ovaj pregled omogućava stvaranje realnog plana za BIM implementaciju, usmeravajući resurse tamo gde su najpotrebniji, radi postizanja uspeha i maksimalnog iskorišćenja prednosti ove tehnologije. 

2. Formulisanje strategija i procesa 

Sledeći korak u planu za uvođenje BIM-a zahteva razvoj strategije i procesa, usmeren na premošćavanje identifikovanih nedostataka i ostvarivanje ciljeva. Ključni elementi uključuju prioritizaciju projekata, standardizaciju procesa i protokola za efikasnu saradnju i razmenu podataka, kao i detaljan plan obuke za zaposlene. Osnova uspeha leži u usvajanju industrijskih standarda, formiranju centara za kontinuirani razvoj veština, te redovnoj evaluaciji napretka i prilagođavanju strategije, a sve u cilju implementacije ove tehnologije kroz optimizaciju poslovanja i maksimalno iskorišćenje digitalizacije.

3. Raspodela odgovornosti 

Ovaj korak podrazumeva preciznu raspodelu uloga i odgovornosti svakog člana tima. Na primer, određivanje  menadžera BIM implementacije koji će biti odgovoran za koordinaciju projekata i nadgledanje implementacije, kao i osiguranje da svaki sektor unutar organizacije ima odgovorne osobe za primenu BIM-a u svojim specifičnim aktivnostima. Raspodela odgovornosti takođe može obuhvatiti imenovanje internih trenera ili mentora koji će podržavati kolege u usvajanju novih veština i tehnologija.  

4. Odabir BIM softvera 

Prvi zadatak u ovom koraku je detaljna analiza potreba i zahteva organizacije, uzimajući u obzir faktore kao što su veličine projekata, složenost dizajna, budžet i nivo veština zaposlenih. Na osnovu ove analize, organizacija može izraditi listu ključnih funkcionalnosti koje BIM softver treba da poseduje kako bi odgovarao njenim potrebama. Nakon toga, sledi istraživanje dostupnih opcija na tržištu, uzimajući u obzir reputaciju provajdera softvera, korisničko iskustvo, podršku i cenu. Konačni izbor BIM softvera treba da bude u skladu sa definisanim potrebama i ciljevima organizacije, pružajući resurse i alate koji će najbolje podržati efikasnost i produktivnost u radu. 

5. Obuka i edukacija 

Organizacija treba da razvije detaljan program obuke koji obuhvata osnove BIM-a, napredne tehnike i specifične veštine potrebne za efikasno korišćenje softvera. Ovaj program treba da bude prilagođen potrebama različitih timova i nivoima veština zaposlenih. Kombinacija online kurseva, radionica i praktične primene na stvarnim projektima omogućava efikasno usvajanje znanja. Mentorstvo i kontinuirana podrška takođe su ključni, pružajući zaposlenima sigurnost i pomoć u procesu učenja i primene novih tehnologija. 

6. Razmena podataka 

Korak razmene podataka u planu implementacije BIM-a podrazumeva uspostavljanje efikasnih sistema za razmenu informacija između članova tima i spoljnih partnera. To uključuje definisanje standardizovanih protokola za formatiranje, skladištenje i deljenje podataka u BIM formatu. Organizacija treba da identifikuje važne tačke razmene podataka tokom životnog ciklusa projekta i uskladi ih sa procesima i alatima koje koristi. Ovo omogućava transparentnu komunikaciju, smanjuje rizik od grešaka i osigurava doslednost podataka.

7. Pilot projekat 

Osmi korak u planu implementacije BIM-a je sprovođenje pilot projekta. Ovaj korak uključuje odabir manjeg projekta koji će služiti kao testiranje primene BIM-a u praksi. Cilj je testirati procese, alate i metodologije koje su razvijene tokom prethodnih koraka na stvarnom projektu, što omogućava identifikaciju potencijalnih nedostataka i prilika za poboljšanje. Analiza rezultata pilot projekta pruža dragocene informacije o efikasnosti implementacije i služi kao osnova za fino podešavanje strategije pre šireg uvođenja BIM-a u organizaciju. 

8. Plan integracije 

Naredni korak je detaljni plan BIM integracije u sve aspekte organizacije. Ovaj proces obuhvata prilagođavanje postojećih poslovnih procesa i sistema kako bi se uskladili sa BIM metodologijom. To podrazumeva definisanje jasnih smernica za korišćenje BIM-a, postavljanje internih standarda i protokola za razmenu podataka, kao i osiguravanje integracije BIM softvera sa drugim alatima i platformama. Cilj je stvoriti kohezivno okruženje koje podržava efikasno korišćenje BIM tehnologije u svakodnevnom radu organizacije. 

9. Praćenje 

Poslednji korak u planu BIM implementacije je kontinuirano praćenje i evaluacija procesa. Ovo uključuje redovno merenje napretka prema postavljenim ciljevima, identifikaciju eventualnih problema ili izazova i preduzimanje korektivnih akcija po potrebi. Praćenje može obuhvatiti analizu performansi projekata, povratne informacije korisnika i analizu efikasnosti poslovnih procesa. Ovi podaci se zatim koriste za iterativno poboljšanje i optimizaciju. 

Autor: Mila Putić, Rukovodilac prodaje, diplomirani građevinski inženjer

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa BIM implementacijom i kursevima, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Zašto nam je potrebna BIM kolaboracija? Koje su to prepreke s kojima se suočava projekat isporučen na tradicionalni način i kako modeliranje informacija o zgradama (BIM) pomaže u prevazilaženju istih?  

Potreba da se optimizuje upravljanje podacima koji su od ključnog značaja za građevinski nije nova. Ipak, u praksi je čest pristup digitalizacija već postojećih, tradicionalnih načina deljenja informacija, gde tok rada ostaje document centric. Ovakav način rada je orijentisan ka dokumentaciji kao osnovi za početak izgradnje, inherentno je podložan greškama iz više razloga:  

• neusklađena komunikacija u toku projekta - svaki od uključenih timova operiše prema sopstvenim načelima, te se dokumentacija lako može pogrešno protumačiti 
• razmena informacija se odvija na rudimentaran način, putem obaveštenja, predloga, cenovnika itd. 
• subjektivne odluke u dizajnu i upravljanju projektom se zasnivaju na informacijama dobijenim iz dvosmislenih, često i delimičnih, podataka koji, na kraju, nisu proverljivi. 

Prelazak na BIM podrazumeva prelazak na model centric način rada, gde dokument nije osnova za izgradnju, već je digitalni model taj iz kog se izvlači potrebna projektna dokumentacija. To praktično znači da postoji jedinstveni izvor informacija koji je putem cloud platformi dostupan svakom uključenom timu. Ovaj proces, između ostalog, značajno smanjuje mogućnost nesporazuma. 

Cloud platformu za kolaborativni rad možemo naći u okviru Autodesk Construcion Cloud softverskog paketa, zajedno sa drugim korisnim alatkama za upravljanje i koordinaciju projekta. Informišite se o njihovim mogućnostima na sledećem inforgrafiku: 

Kako smo utvrdili da Autodesk Construction Cloud ima najveću primenu pre izgradnje, osvrnućemo se i kako izgleda taj proces, potpomognut BIM tehnologijom.  

Postoje tri glavna pristupa predizgradnji: projektovanje-ponuda-izgradnja, projektovanje-izgradnja i integrisana isporuka projekta (Integrated Project Delivery - IPD). Od tri pristupa, poslednji se pokazao kao najefikasniji na velikim projektima, naročito sa razvojem današnjih softverskih rešenja. 

IPD podrazumeva kreiranje zajedničkog ugovora između učesnika projekta, tako da svi postaju članovi jedne “mini organizacije” i zajedničkim udelom utvrđuju ciljeve, troškove i odgovornosti. Ovim metodom, pored uštede vremena ostvarujemo i smanjenje troškova, bilo materijalnih ili vremenskih. Svi učesnici pravovremeno dobijaju precizne i neophodne informacije, podstiče se konstantna komunikacija i smanjuju se propusti u rešavanju bitnih projektnih pitanja. 

Upotreba savremenih tehnologija je neizbežna za ovaj tip poslovanja i projektovanja, ali i finalne izrade objekta na terenu. Pristup istim digitalnim modelima prema kojima dobijamo dokumentaciju je omogućena i na gradilištu zahvaljujući Autodesk Construction Cloud mobilnoj aplikaciji. Pomoću nje možemo imati uvid u projekat u svakom momentu, bilo izvan kancelarije ili na gradilištu, što nam omogućava da brzo rešavamo sve probleme na licu mesta u realnom vremenu. Mobilna aplikacija nam pored toga omogućava i offline pristup projektnoj dokumentaciji. 

Još jedan od ciljeva koje nam Autodesk Construction Cloud pomaže da ostvarimo je fleksibilnost u etapama projekta – možemo se vratiti korak unazad u bilo kojoj fazi razvoja projekta, bile to procena, projektovanje ili revizija.  Sve su ovo segmenti koji će nam garantovati konstrukcijsku sigurnost objekta, iz čega nam proizilazi bitna i jaka saradnja između svih učesnika na projektu.

Autori: Tara Badnjar, Inženjer arhitekture, AEC Junior Application Engineer i Bojan Uskoković, inženjer pejzažne arhitekture, BIM modelar

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa platformom Autodesk Construcion Cloud ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.