Ovi trendovi u arhitekturi, inženjeringu i građevinarstvu zauzeće vodeće pozicije u 2022. godini. Evo šta vlasnici i rukovodioci treba da znaju da bi se pripremili.

● Rad na daljinu i saradnja ostaju prisutni, zahtevajući nove metode vizuelizacije i povećane sigurnosne zahteve.
● Digitalne tehnologije i automatizacija će pomoći da se reši sve – od jačanja zdravlja i održavanja do problema sa lancem nabavke.
● Razgovor o održivosti se okreće ka ugrađenom ugljeniku kao novoj ideji koja pokreće bujicu izolovanih inovacija.

Ako se išta u prethodnoj nesigurnoj i promenljivoj godini može odrediti kao glavna priča, to je sigurno adaptacija. Usred ubrzane digitalizacije i stalnih izazova u lancu nabavke, arhitektonske, inženjerske i građevinske (AEC) kompanije su reagovale, prilagodile se i unapredile svoje metode rada u 2021. godini. Kroz sve to uspele su da shvate kako da zasuču rukave i reše probleme.

A ipak, u vreme kada su prekidi bili svakodnevna pojava i svega je bilo malo, osim kreativnosti, adaptacija nije bila samo reakcija – postala je stalno stanje. Počevši od usvajanja održivih praksi širih razmera, da bi se napravili radikalni skokovi u tehnološkoj inovaciji, ogromne promene unutar građevinske industrije će se nastaviti u 2022. godini. Služiće kao katalizator za promenu modela saradnje, novih tehnologija i čak virtuelne stvarnosti.

Evo šest trendova za ovu godinu u arhitekturi, građevinarstvu i šire.

1. Industrijska konvergencija kroz vizuelizaciju

U ovom povučenom svetu, u kome su neophodni rad od kuće i saradnja, pitanja gde i kako sprovesti timski rad i ideje postaju mnogo važnija. Za arhitekte i inženjere vizuelizacija interaktivnog dizajna služi da premosti fizičku distancu i napravi nove prilike. Mnogi u industriji razumeju da svet produžene stvarnosti ubrzano napreduje i postaje novo okruženje za rad.

Gejming i tehnologija produžene stvarnosti (kao što je Iris VR) dopunjuju tradicionalne građevinarske tokove posla – prave imerzivnije i isplativije virtuelno okruženje, pojednostavljuju menadžment na složenijim projektima i osiguravaju učestvovanje klijenata u predlogu.

Skorašnji primer ovoga je inženjerska kompanija Norconsult iz Norveške. Nedavno je dizajnirala most Route E39 pomoću tehnologije imerzivne virtuelne stvarnosti, koristeći platformu Unity, sa ciljem da pomogne klijentima da rano u procesu dizajniranja postave očekivanja i da ubrzaju donošenje odluka.

Ove privlačne vizuelne platforme će pomoći da se kolektivno dizajniraju urbana okruženja budućnosti, od jednog objekta do čitavih metropola.

Američko udruženje građevinskih inženjera (ASCE) i svetski građevinski vizionar, kompanija Experimental Design, koja je vođa zamisli, već partnerski učestvuju u projektu izgradnje produženog okruženja zvanog Future World Vision. Projekat prikazuje zamišljena scenarija u kojima se vidi kako će biti izgrađeni gradovi budućnosti i ilustruje načine na koje virtuelni svetovi mogu bolje da reše današnje probleme u stvarnom svetu.

Kada govorimo o metaverzumu (metaverse), imerzivnije okruženje na mreži, kao što je The Wild, ima potencijal da transformiše način na koji funkcionišu dizajn i arhitektura. Pored ekstravagantne promocije, dizajnerski timovi mogu da iskuse konfiguraciju zgrade i izgradnju prototipa. Oni, na neki način, mogu da stvarno „provedu vreme“ u predloženim projektima, što dovodi do praktičnosti i toka posla koji je bolji za saradnju.

Testiranje energetskih i konstruktivnih performansi fasade će biti jednostavnije; prezentacija će biti impresivnija. A odobravanje će biti brže kada se zainteresovane strane sastanu u prizemlju dizajnerskog koncepta pre nego što se na gradilištu uopšte i postavi temelj.

2. Digitalni blizanci imaju veći značaj za vlasnike

Vlasnici se suočavaju sa pitanjima kako da preispitaju, prenamene ili kako da ponovo koriste svoje zgrade i sredstva, a podaci im daju odgovor.

Zahvaljujući digitalnim blizancima – digitalnoj reprezentaciji struktura koja prati i analizira sve vrste podataka o performansama – vlasnici i dizajneri dobijaju odličan uvid u to kako treba da izgleda sledeći projekat.

Kompanija Prologis, koja poseduje ogroman logistički portfolio, dosta investira u praćenje podataka o zgradama, što pomaže svim zainteresovanim stranama da nauče nešto iz načina funkcionisanja više hiljada struktura.

Korist od ove tehnologije je u tome što će mnogi vlasnici u okviru same kompanije napraviti tim arhitekata i inženjera koji imaju iskustva sa digitalnim blizancima ili će unajmiti druge kompanije da pruže ovu uslugu. To će biti faktor koji uvlači arhitektonske i inženjerske firme u operativniju ulogu i pravi sa klijentima nove veze i poslovne prilike.

Kompanije kao što su KEO i Beca već su počele da nude digitalne blizance kao uslugu, a ostali će ih u tome pratiti. Kao i mnogo drugih trendova koji su obeležili godinu, prikupljanje podataka i analiza će biti tražene veštine.

3. Automatizacija je rešenje za nevolje sa radom i lancem nabavke

Usled nestašice materijala i kvalifikovanih radnika, automatizacija postaje neophodna alatka za dizajniranje jer će pomagati da se olakšaju izazovi dizajnerskog rada i zastoji u lancu nabavke.

Dizajniranje 100 objekata je rezultat 100 različitih vizija, ali sa investicijama u automatizaciju, značajan broj dizajnerskih zadataka postaje poluautomatizovan, što je ključno kada se suočavate sa nestašicom inženjera. Dizajniranje postaje brže.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, dizajnerska kompanija Ramboll za izradu detalja na čeliku koristi softver Advance Steel kompanije Autodesk, koji automatizuje dizajniranje konstrukcija za znakove na putu, što smanjuje troškove za 40%, a dizajniranje koje je trajalo satima ili danima svodi na minute.

Velika evropska kompanija za infrastrukturu SYSTRA za automatizovanje dizajna mosta koristi 3D parametarsko modelovanje u softveru Revit kompanije Autodesk. Ovakva rešenja će biti od sve veće važnosti za dizajnerska scenarija zasnovana na kodu, jer će arhitektama i inženjerima štedeti vreme potrebno da ručno ocene parametre projekta, dajući im mogućnost da pažnju usmere na kreativni rad koji je jedinstven za svaki dizajn.

4. Više se obraća pažnja na ugrađeni ugljenik

Kada je u pitanju celokupni uglenik, građevinska industrija je ostvarila uspeh u rešavanju problema sa ugljenikom koji se stvara tokom korišćenja objekta – grejanje, hlađenje, osvetljenje – dok se manje fokusirala na ugrađeni ugljenik, čija se emisija stvara prilikom vađenja, rafinisanja, proizvodnje i prevoza materijala. Ali tokom uspešnih napora da se objekti grade energetski efikasnije, ugrađeni ugljenik postaje sve veći faktor u stvaranju efekta staklene bašte.

Srećom, jedna obećavajuća tema je iskrsla na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija COP26 – stav da teška industrija i ugrađeni ugljenik, kao deo strategije smanjenja svetske emisije, zahtevaju neposrednu pažnju i perspektivna rešenja.

Mnogi građevinski zanati i proizvođači materijala su na to odgovorili dobrim strategijama, obećanjima iz cele industrije da će se smanjiti emisije i uvesti nove industrijske procese proizvodnje materijala kao što su zeleni čelik i cement sa dodatim ugljenikom.

Promena je u toku. Na primer, startap kompanije kao što je CarbonCure dodaju ugljenik u liveni beton. A kompanija Nucor, najveći proizvođač čelika za građevinarstvo u Sjedinjenim Američkim Državama, počeće proizvodnju svog novog čeličnog proizvoda Econiq 2022 – napajanog 100% zelenom energijom.

Male, ali inovativne ideje poput ovih će se proširiti i na ostatak sveta kada ih prihvate klijenti i građevinska industrija. Dizajnerima će biti važno da ne usmeravaju pažnju na smanjenje ugrađenog ugljenika u izolovanom okruženju. Kompromisi u pogledu troškova, ugljenika, materijalnog otpada, pa čak i vode, svi moraju da se uračunaju kao faktori koji utiču na okruženje.

Prihvatanje novih materijala i dizajniranja zgrada sa tehnološkim alatima kao što su Spacemaker, koja pomaže dizajnerima da isplaniraju održivije projekte i Innovyze, koja analizira vodenu infrastrukturu, značajno mogu da smanje otisak koji zgrade budućnosti ostavljaju u životnoj sredini.

5. Otpornije zgrade zahvaljujući internetu stvari (IoT)

Klimatske promene sve više pritiskaju infrastrukturu da izvršava zadatke, što se posebno odnosi na sisteme koji postoje u zgradama.

U eri kada dizajn infrastrukture mora da se preispita, a građevinski propisi da evoluiraju kako bi se prilagodili okruženju koje se ubrzano menja, arhitektura i građevinarstvo se pozivaju da prave pametnije i efikasnije zgrade, postavljene tako da izbegnu eventualna razaranja klime budućnosti.

Pogledajte naprednu potrošačku tehnologiju koja prati zdravlje korisnika proveravajući otkucaje srca ili davanjem dijagnoze: podaci koje pruža internet stvari imaće tu ulogu za zgrade. Kako je neboder funkcionisao tokom zemljotresa i šta se može poboljšati? Kakav je kvalitet vazduha u stambenoj zgradi?

Zgrade, vlasnici i gradovi – svi očekuju da tehnologija nadgleda i ocenjuje performanse, pomogne da se predvide i spreče problemi, kao i da se bolje dizajniraju pametne zgrade i gradovi budućnosti.

6. Strategije za podatke za rad na daljinu i hibridne kompanije

Hibridan i rad na daljinu su radne situacije koje verovatno neće nikada nestati. Sa sobom nose jedinstven izazov o pitanju intelektualne svojine i sigurnosnim podacima klijenata tokom saradnje preko kućnih i poslovnih mreža.

Zbog toga što se povećao rizik od rensomvera i hakera, postaje sve važnije da kompanije imaju strategije za podatke – i to zahteva odgovarajuće ulaganje u neophodne alatke, mere zaštite i ljude.

Ljudi koji rade u IT sektoru, koji su ranije usmeravali pažnju na zatvorene sisteme, moraće da poboljšaju svoje znanje i shvate kako da ojačaju svoje mreže i sačuvaju sigurnost IP adrese. Ali kad jednom to shvate, u budućnosti će svi biti bolji. Kada svi budu mogli da rade u tom režimu, cela industrija će biti efikasnija, više će posla moći da se podeli, radiće se fleksibilnije, znajući da je digitalni tok podataka bezbedan, pouzdan i zaštićen.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja koja se tiču programa Revit, Advance Steel ili drugih programa iz AEC kolekcije, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.